петак , 19 августа 2022
Početna / Некатегоризовано / Srpkinja, Dragana Vojinović, ženski vitez u legiji za nacionalnu zaslugu Francuske

Srpkinja, Dragana Vojinović, ženski vitez u legiji za nacionalnu zaslugu Francuske

Dragani (Filčić) Vojinović, poreklom  iz Prahova, kod Negotina, 28. aprila uručeno je jedno od najprestižnijih francuskih priznanja « Vitez u Legiji za Nacionalnu zaslugu Francuske ». Ova četrdesetdvogodišnja energična Krajinka, zaslužna je za mnoge pomake  u gradu Morto, koji se nalazi  u departmanu Franche-Comté, na  samoj  granici sa Švajcarskom. U samom Mortou, žive samo dve porodice srpskog porekla, a u celoj okolini svega: sedam! Svi se znaju,  međusobno posećuju, a kada požele da se sretnu  sa više naših ljudi, odlaze u  Švajcarsku, u okolinu Oltena, gde  ima mnogo Srba, a šaljivo kažu i naše muzike, naravno! Baš zbog toga što tačnih podataka  o broju Srba koji žive na ovom prostoru, niko nema, jer  srpska dijaspora u Francuskoj  nije organizovana po uzoru na druge zemlje  EU, uspeh naše zemljakinje zaslužuje pažnju i čestitke. Pri tom treba znati da se zbog malog broja naših iseljenika, sa  ambasadom Srbije najčešće kontaktira samo u slučaju  obnavljanja ličnih isprava. Priča je za pamćenje.

Žena vitez u Legiji
„Vitez u Legiji za nacionalnu zaslugu Francuske“  u stvari nije obična nagrada, već je prvenstveno visoko priznanje koje dodeljuje predsednik dražave, poštujući pravila koja su zakonom određena. Vitez u Legiji je drugi rang ordena Legije Časti, najvišeg  priznanja u Francuskoj. O njegovoj dodeli prvenstveno odlučuje komisija čiji je predsednik General vojske Francuske, Žan Lui Zorzlin (Georgelin). Kada je dosije proučen i ispitan, predaje se predsedniku. Osoba koja je predložena za dodelu mora da ima najmanje 15 godina angažmana u opštenarodnom interesu: socijalnoj, kulturnoj, političkoj, ali i u profesionalnoj oblasti. Dragana ima 17 takvih godina, ispunjenih stalnim radom i rezultatima, od prvog dana davne 1992. godine, kada je baš na Božić zakoračila na tlo Francuske.

Dragana i njeni izbori
Kod dodele ove prestižne nagrade postoje dve mogućnosti, s obzirom da je može  uručiti  neki ministar ili predsednik države u jednom od minstarstava u Parizu, ili osoba koja ima najmanje jednak ili pak viši rang Legije Časti u mestu izbora dobitnika nagrade. Dragana je izabrala drugu soluciju i o svom izboru, za Narodne novine kaže:“ Orden mi je  uručio čovek koji je pokrenuo postupak za njegovu dodelu : su-prefet našeg departmana gospodin Fransoa Valembois. To je čovek koji predstavlja državu i ministarstvo unutrašnjih poslova u departmanu. Njegova je uloga da kontroliše funkcionisanje i legalnost svih državnih institucija kao i svih udruženja i asocijacija. On je istovremeno i komandir svih policijskih organa u departmanu i nosilac je Legije Časti. Da sam se opredelila  za prvu mogućnost i otišla u Pariz, ne bih mogla da pozovem koga hoću, osim uže  porodice, a ja sam želela da podelim ove značajne trenutke mog života sa svima onima koji su mi dragi i da se istovremeno zahvalim svima koji su mi pomogli da stignem  do ovde.  Svesna sam da čovek ništa ne može da postigne sam i da sve što radi radi za druge, ali i SA drugima. Visokih zvaničnika je bilo, ali u malom broju jer sam želela relativno intimnu ceremoniju: senator, nekoliko poslanika, predsednik regiona, departmana, predsednici nekoliko susednih opština… Nisam pozvala čak ni ministra unutrašnjih poslova, ali sam zato pozvala našeg Ambasadora Dušana Batakovića.
Posebno me raduje to što je  moj brat sa supugom bio uz mene kao i moja zaova sa svojim suprugom. Ovde su otkrili  Draganu koju ne znaju, jer kako latinska izreka kaže:” Niko nije prorok u sopstvenoj zemlji.”
Na dodeli nagrade su bili Draganini poslovni partneri i njeni srpski i francuski prijatelji! Posle francusko-srpskog prijema, uzbudljivo veče je završeno  u krugu porodice i tipično srpski: uz prase!!!

Medalju ću nositi dostojanstveno na ponos Srbije
Slušajući utiske  naše zemljakinje o ceremoniji dodele nacionalnog priznanja za zaslugu, želeli smo da nam prenese i sećanje na trenutak kada je dobila vest o  imenovanju u Legiju NZ.
„Moram priznati, kada mi je ministar unutrašnjih poslova i integracija poslao pismo sa obavštenjem  da me je predsednik Republike Nikola Sarkozi imenovao u Legiju NZ, bilo mi je neprijatno. Nisam mogla odmah da se obradujem. Sve ono što sam radila do sada, radila sam iz ljubavi prema poslu, prema ljudima… Za mene je najveće priznanje kada projekti na kojima radim uspevaju, kada su ljudi za koje to radim srećni i  kada mi kažu:”Obećajte nam da ćete ponovo doći…” Naravno, nakon nekoliko nedelja i nakon puno, puno pisama podrške i čestitki , od senatora, poslanika, predsednika regiona, departmana, predsednika opština, prijatelja, mojih najbližih,  uspela sam i da se obradujem. I radujem. Međutim, to me obavezuje na još veće angažovanje. Jedan prijatelj mi je skoro rekao da takvu medalju nije lako nositi. Potrudiću se da je nosim dostojanstveno i da moja Srbija bude ponosna na mene“, poruka je žene koja će ući u srpsku i francusku istoriju kao jedna od retkih pripadnica nežnijeg pola,  nagrađenih  jednim ovako prestižnim priznanjem za nacionalnu zaslugu .

Ko je Dragana – ženski vitez u Francuskoj
Nekoliko godina po odlasku u Francusku, ljubav prema radu sa decom i univerzitetsko obrazovanje Učiteljskog fakulteta u Nišu su pre 12  godina opredelili Draganu da se pridruži ekipi koja je radila na potpuno novom projektu otvaranja produženog boravka za decu osnovno-školskog uzrasta.  Kako takve institucije nisu postojale u tom regionu i kako niko nije imao preciznu ideju o tome kako oni mogu da funkcionišu, Draganino srpsko iskustvo je došlo do izražaja, jer je u Srbiji produženi boravak oduvek postojao. Predsednik opštine Les Fins je vrlo brzo zadužuje za glavnog koordinatora tog projekta koji je godinu dana kasnije počeo da se realizuje, a Dragana i danas u njemu radi kao učitelj-vaspitač. Dok je radila na projektu otvaranja produženog boravka, predsednik opštine Morto, Žan Mari Binetrui je zapazio njenu angažovanost i insistirao da se pridruži njegovoj listi na lokalnim izborima 2001. Bez ikakvog iskustva u tom domenu, nakon dugog razmišljanja i uz veliku podršku supruga Gorana, prihvatila je i taj izazov. Lista gospodina Binetuia je pobedila, i Dragana je godinu dana kasnije, 2002. godine, izabrana za potpredesednika opstine zadužena za socijalna pitanja. Šest godina kasnije – 2008. ova  lista je ponovo izabrana na izborima i Dragana postaje drugi zamenik predsednika grada ovoga puta zadužena za školstvo i za socijalnu politiku.

Za  9 godina političkog rada istakla se u mnogim domenima. Za osobe “trećeg starosnog doba” , organizovala je  inter-generacijske susrete, prjekte vezane za kulturu, nošenje knjiga na kućnu adresu u saradnji sa graskom bibliotekom, kućne posete starim osobama, čišćenje snega pred kućnim pragom, rekreativna poslepodneva i druge manifestacije. Zahvaljujući Dragani, za  porodice i decu organizovan je  produženi boravak u svim školama, renovirana su  obdaništa, otvoreno je i novo u partnerstvu sa najvećim industrijskim preduzećem u gradu,  razvijeno je kulturno partnerstvo sa školama gde se svakom detetu pruža mogućnost da jednom godišnje prisustvuje pozorišnoj predstavi, jednom dečijem kocertu i prati jednu bioskopsku projekciju filma. Pored toga,  svakom detetu je  pružena mogućnost da se besplatno bavi jednim sportom. Dragana Vojinović radi, takođe, sa  profesionalcima iz socijalnog sektora, na projektu suzbijanja nasilja u porodici. U radu sa adolescentima i  omladinom organizuje radionice i predavanja o  borbi protiv alkohola i droge, a za strance organizuje, u saradnji sa radničkim univerzitetom, učenje francuskog jezika i kulture i otkrivanje grada i okoline.

KOMŠIJSKA  FEŠTA je  veoma lep projekat, u okviru koga se pozivaju komšije da izbace baštenske garniture na jedno mesto u ulici. Svako donese po jednu brzu hladnu salatu, kolače i po jednu flašu soka ili vina, sve se stavi na zajednički sto i tako se provede prijatno veče uz razmenu  specijalieteta. Za ovaj projekat, omiljen u gradu je najzaslužnija upravo Dragana . Dragana Vojinović predstavlja opštinsko veće u školskim odborima svih 5 škola u samom gradu, u oba  koledža, u srednjoj školi koja broji 1300 učenika, u domu omladine, u školi i asocijaciji za hendikepirane osobe kao i u mnogim drugim institucijama. Zahvaljujući njenom neumornom radu i angažmanu  2005. godine u Marseju je mali gradić Morto, zajedno sa pet drugih velikih gradova Francuske,  kao što su Bordo, Pariz, Marsej, Besanson i Lil, dobio priznanje “Lovori bratstva” za socijalnu politiku.

Srpski iseljenici su  relativno dobro integrisani u francusku zajednicu. Imaju sva prava demokratskog društva i uvaženi su kao dobri radnici. Srpske porodice se trude da svojim životom i ponašanjem  daju najlepšu sliku o zemlji svog porekla.  “Mi znamo da se ovde svi, pre našeg ličnog imena, prvenstveno zovemo Srbija! To što mi radimo i angažujemo se u stranoj dražavi  je naš izbor, ali to treba da radimo što je moguće bolje kako bismo dokazali da imamo tu sposobnost prilagođavanja koju mnogi  narodi nemaju. Mi potvrđujemo da znanje i vaspitanje  koje smo stekli u našoj državi može da se prilagodi novim uslovima”, kaže Dragana Vojinović, koja sa suprugom Goranom, radnikom u industriji satova, živi svoje francusko-srpske snove i prenosi ih na svoju decu. Petnaestogodišnji Nikola, sa uspehom završava osnovnu, i planira da  upiše školu za časovničare. Godinu dana starija Nataša je prva godina srednje škole. Zahvaljujući njihovom razumevanju Dragana uspešno izlazi na kraj sa  poslovnim i sa porodičnima  obavezama. Podvlači da se uz dobru organizaciju one mogu da usklade. To nije samo priča za novine sa lepim naslovom kaže Dragana. Uz podršku porodice ona uspešno ide napred vođena devizom da se treba  boriti i nikada ne odustati, jer je život sačinjen od mnogo malih bitaka. Uostalom,  Francuzi često ponavljaju izreku: izgubio sam bitku, ali ne i rat.

 Nagrada“ Vitez u Legiji za  nacionalnu zaslugu“ je izuzetno visoko  priznanj u Francuskoj, drugo u rangu Legije Časti, kao  najvišeg državnog priznanja. Retki su ljudi koji  imaju orden za nacionalnu zaslugu. Da bi ga dobio, pojedinac  treba da se izuzetno istakne  u svom poslu i da se zalaže za druge. Orden je uveo Napoleon Bonaparta, kako bi nagradio svoje vojskovođe koji su se izuzetno istakli u mnogobrojnim ratovima. Kasnije su mnoga ministarstva uvodila svoje medalje. General de Gol je po dolasku na vlast, 1963. godine ukinuo većinu od njih i proglasio “Renove nacionalne zasluge” drugim rangom Legije Časti , uvodeći  nove kriterijume za njegovu dodelu.

Takođe pogledajte i ...

ПРВА СРПСКА РАТНИЦА – СОФИЈА ЈОВАНОВИЋ

PRVA SRPSKA RATNICA – HEROINA SOFIJA JOVANOVIĆ: “AKO POSUSTANEM ILI SE UPLAŠIM ZADATKA UBIJTE ME” …