NJEGOVA SVETOST PATRIJARH PORFIRIJE U NEGOTINU: ŽIVIMO U MILOSRĐU, U PRAŠTANJU, U NEOSUĐIVANJU, U NEOPTUŽIVANJU, PRE SVEGA ŽIVIMO U SMIRENJU, U SVESTI DA SMO SAMO PROLAZNI LJUDI

NJEGOVA SVETOST PATRIJARH PORFIRIJE U NEGOTINU:

ŽIVIMO U MILOSRĐU, U PRAŠTANJU,
U NEOSUĐIVANJU, U NEOPTUŽIVANJU, PRE SVEGA ŽIVIMO U SMIRENJU, U
SVESTI DA SMO SAMO PROLAZNI LJUDI

Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije učinio je 23. i 24. septembra 2022. godine posetu Eparhiji timočkoj. Prvog dana posete Njegova Svetost je posle dočeka i doksologije u negotinskoj Sabornoj crkvi Svete Trojice osveštao obnovljeni parohijski dom.
Na negotinskom centralnom gradskom trgu da i porti negotinskog hrama Svete Trojice je priređen svečani doček Njegovoj svetosti, Patrijarhu srpskom g. Porfiriju. Dočekali su ga pored brojnih građana, sveštenstva Eparhije Timočke, Arhijerejskog namesništva Negotin, monaštva manastira Bukovo i Vratna, Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin, njegov zamenik Bogdan Gugić, mr Milan Uruković, predsednik SO Negotin, Dragiša Ivković, zamenik predsednika SO Negotin, Zorica Mijušković, načelnik OU Negotin, načelnici Borskog i Zaječarskog okruga, gradonačelnici i predsednici opština iz okruženja, predstavnici Vojske Srbije, brojnih republičkih,opštinskih institucija i preduzeća.
Doksologiji su uz mnogobrojni verni narod prisustvovali dr Marko Nikolić pomoćnik direktora Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, gradonačelnici Zaječara i Bora Boško Ničić i Aleksandar Milikić, Vladimir Veličkovi predsednik Opštine Negotin, načelnici borskog i zaječarskog Upravnog okruga Vladimir Stanković i Vladan Paunović, predstavnic Vojske Srbije, Policije i dr.
Pozdravljajući Njegovu Svetost Episkop timočki je izrazio blagodarnost na ponovnom susretu, te je Patrijarhu poželeo dobrodošlicu i prijatan boravak u Timočkoj eparhiji.
Posle pozdravnog slova domaćina Ilariona vladike timočko, prisutnima se besedom obratio Patrijah srpski.
Zahvalivši na lepim rečima dobrodošlice i bratske ljubavi, Patrijarh srpski pozdravio je mnogobrojni verni narod. U svojoj arhipastirskoj besedi Njegova Svetost govorio je o važnosti zajednice i jedinstva koje se temelji na Hristu i Crkvi Njegovoj. Ono, braćo i sestre, što nas čini neraskidivo jednim i jedinstvenim, ono što nas čini zajednicom, jeste naš temelj, naš krajeugaoni kamen a to je Gospod naš Hristos. To jedinstvo nije apstraktno, nije ideologija ljudska i samim tim prolazna, to jedinstvo jeste u molitvi, jeste u Crkvi, jeste u svetoj Liturgiji, poručio je Svjatjejši Patrijarh.
Patrijarh je potom osveštao obnovljeni parohijski dom pri hramu Sv. Trojice u Negotinu.
Usledila je sveta arhijerejska Liturgija na kojoj su Njegovoj Svetosti Patrijarhu sasluživali preosvećena gospoda episkopi braničevski Ignatije, niški Arsenije i timočki Ilarion.
Na kraju doksologije uručene su arhijerejske zahvalnice Vladimiru Veličkoviću, Goranu Nikoliću, Ljubi Stojčiću, Nikoli Mladenoviću, Radenku Brkiću, Radiši Mladenoviću, Dragošu Tokaliću, Miloju Kostandinoviću, potom je patrijarh Porfirije osveštao obnovljeni parohijski dom.
Nakon što je patrijarh Porfirije posetio Crkvu rožderstva Bogorodice, grob Hajduk Veljka i Mokranjčevu kuću, porodica Danijele i Gorana Nikolića priredili su svečanu večeru za njegovu svetost, vladike, sveštenstvo i brojne goste i darivala mu prelep ručno rađen ogrtač.
Veče je proteklo u izuzetno prijatnoj atmosferi koju će mnogi pamtiti po besedi njegove svetosti i njegovoj neposrednosti sa gostima.
Beseda Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija:
-U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Braćo i sestre, radujemo se danas u Duhu Svetome i u Gospodu našem Isusu Hristu što smo se sabrali ovde, u ovom predivnom Bogom blagoslovenom kraju, ovde u Malajnici, kako se kaže u narodu, da krstimo crkvu – nije svaka obična kuća isto što i hram Božji podignut u slavu Božju – kao što se svako od nas krštava u ime Svete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, da bi postao deo Crkve, član Crkve, da bi postao deo Tela Hristovog, da bi već ovde i sada bez obzira na iskušenja, bez obzira na teškoće kroz koje prolazi, bio sposoban da živi onom radošću koja dolazi od Boga blagodaću Duha Svetoga, a koja nas čeka u punoći u budućem veku. Isto tako i hram se krštava, tj. blagodaću Duha Svetoga postaje mesto u kojem je prisutan Bog u kojem se vrši sveta Liturgija, u kojoj se obavljaju sve druge molitve. U hramu Božjem je Onaj koji prinosi, koji se prinosi, kome se prinosi i koji se razdeljuje svima nama da bismo mi bili ono što je i On po blagodati. Zato u hram Božji dolazimo da bismo u jedinstvu sa Hristom, izgrađujući jedinstvo sa Njim i međusobno, imali istinski i pravi mir, doživeli istinsku i pravu lepotu, imali istinsku radost.
Braćo i sestre, danas smo osvetili hram da bismo se ovde sabirali, da bismo gradili jedinstvo sa Bogom i mir sa Njim, ali i međusobno. Crkva Hristova poziva da svi jedno budemo. To su reči Gospodnje. Jedni smo upravo kada se molimo na svetoj Liturgiji. Tu nije važno ko kom narodu pripada, nije važno ko je kakve boje kože, nije važno da li je neko muško ili žensko, samo je važno da postajemo delovi ili udovi, kako kaže apostol Pavle, Tela Hristovog. Zapisao je jedan antički putopisac da je obilazeći video mnoge narode, da je video da svako ima neku posebnost, da se svaki narod razlikuje od drugog po nečemu, ali video je da svaki narod ima nešto što je identično – mesto na koje se sabira i sa koje uznosi molitvu Bogu. Mi, pravoslavni hrišćani, imamo to mesto i ono se zove pravoslavni hram. To mesto jeste sveta Liturgija koju služi, pre svega, Episkop, a onda po njegovom blagoslovu i u njegovo ime sveštenici. Ali i episkop i svi mi služimo zajedno Liturgiju zato što nju služi Sam naš Gospod Spasitelj. Ovde, braćo i sestre, da dolazite, da se učite vrlini i Jevanđelju Hristovom, da ne osuđujemo jedni druge, a kada osudimo neka to ne bude zauvek. Budimo spremni da oprostimo, ali i spremni da tražimo oproštaj, naročito oni koji žive u bračnoj zajednici. Bračna zajednica je takođe Crkva, zato što ima svoj početak i smisao, zato što je bračna zajednica prožeta onim što jeste služba u hramu, a to je opet sveta Liturgija.
Nažalost, mi smo skloni kao ljudi da kad nam sve ide od ruke i kada je sve kako treba, dođemo u crkvu, pa se i pričestimo i molimo Bogu, ali neretko kada naiđu neka iskušenja, kada naiđu teškoće, mi onda tražimo pomoć ne u onom domu koji je kršten kao Crkva, ne u hramu Božjem, nego idemo kod onih koji se izdaju ili predstavljaju da su oni iscelitelji. Oni se predstavljaju da znaju da gledaju u budućnost i u prošlost, da tumače ono što nadilazi svaki um, da tumače događaje. Da budem konkretan, često kada nam ne ide kako treba idemo kod samozvanih vidovnjaka, kod vračara i tamo tražimo pomoć. Evo, krstili smo ovde ovo mesto da bude hram Božji, da dodirnemo večnost i da okusimo večnost ovde. Teškoće i iskušenja, kao i uzleti, kao i kada nam ide od ruke, nije ništa drugo nego izraz promisla Božjeg ili bolje čak da kažemo – ljubavi Božje. Bog nam daje uspone, daje nam da ide sve od ruke, da nam život bude bez problema,kako bismo mogli da se stabilizujemo, kako bismo mogli da budemo postojani. Onda, ponekad, naiđe iskušenje da se ne bismo uspavali i da ne bismo pomislili da svojim silama mi postižemo uspehe, da bismo razumeli da nam je uvek potrebna blagodati Božja. Kada nam ide sve od ruke – tu je Gospod i Njegovom ljubavlju to biva tako, a kada nam ne ide sve od ruke – tu smo da se obratimo Njemu, da Ga prizovemo u pomoć, da razumemo zašto je nešto upravo tako kako jeste. Naiđe iskušenje da bismo se probudili i čitavim svojim srcem i bićem obratili Njemu za pomoć, da bismo došli u dom koji je kršten kao Crkva, da bismo došli u hram i tu uzneli molitve Bogu, tu se sjedinili sa Bogom, tu se pričestili Njime i postali čestice, odnosno delovi Njegovog Tela i međusobno braća!
Dakle, braćo i sestre, najpre da čuvate jedni druge! Vi koji ste u braku: muž da voli svoju ženu čitavim svojim bićem i da žena voli svoga muža bez ostatka, a onda zajedno, kada Gospod i kome blagoslovi da ima decu, da se trudite da u raspeću Hristovom u odnosu na svoju decu, u žrtvi za njih, zavolevši svoju decu bez ostatka, kroz njih zavolite svu decu ovoga sveta. Kroz ljubav u bračnoj zajednici, po ljubavi kojom se učite u toj bračnoj zajednici, u porodici, neka svi postanu vaša porodica. To znači, da se učimo svim onim vrlinama na koje nas poziva Gospod u Jevanđelju i ne samo da se učimo, nego i da živimo njima. Život u milosrđu, u trpljenju, u praštanju, u neosuđivanju, u nelaganju, u neoptuživanju, ali pre svega da živimo u smirenju, a to znači u svesti da smo samo prolazni ljudi, da je Gospod sa nama i da u Njemu postajemo i bespočetni i beskrajni, odnosno da sa Njim zajedno postajemo večni.
Braćo i sestre, neka vas sve Gospod blagoslovi! Radujemo se da smo danas sa vama, a naročito zbog povoda zbog kojeg smo došli. Sigurni smo da ćete se i vi ovde sabirati i da ćete se moliti jedni za druge, ali moliti i za nas i za čitav svet. Molite se za svoje episkope i sveštenike kao što se i mi molimo za vas i za čitavu našu Crkvu. Neka vas sve Gospod blagoslovi! Čestitam na današnjem događaju, na ovom svečanom činu osvećenja hrama, krštenja Crkve, sa molitvom da svi uvek budemo Crkva i da slavimo našeg Spasitelja, Isusa Hrista i Njegovog Oca i Duha Svetoga sada i uvek i u vekove vekova Amin!
Drugog dana posete Timočkoj eparhiji, Patrijarh srpski Porfirije je uz sasluženje preosvećene gospode episkopa: požerevačko-braničevskim Ignatijem, niškim Arsenijem i timočkim Ilarionom osveštao novopodignutu crkvu Svete Petke u Malajnici.
Nakon osvećenja malajničkog hrama, priređeno je sveto evharistijsko sabranje. Nakon ove službe Patrijarh je blagoslovio prisutne, a zatim su podeljene zahvalnice zaslužnima za izgradnju hrama.
Zahvalnice su dobili članovi Crkvenog odbora u Malajnici i Milan Uruković predsednik SO Negotin, kao i Živojin Mihajlović.