четвртак , 20 јуна 2024
Početna / Intervjui / GOST ZAVIČAJA DRAGANA SOTIROVSKI GRADONAČELNICA NIŠA: IMAMO TEMELJ I VELIKI ZALET ZA SKOK U BUDUĆNOST

GOST ZAVIČAJA DRAGANA SOTIROVSKI GRADONAČELNICA NIŠA: IMAMO TEMELJ I VELIKI ZALET ZA SKOK U BUDUĆNOST

GOST ZAVIČAJA DRAGANA SOTIROVSKI GRADONAČELNICA NIŠA

IMAMO TEMELJ I VELIKI ZALETZA SKOK U BUDUĆNOST

Niš je sigurno jedan od gradova u Srbiji, koji se najbrže razvija. Nema oblasti gde nije očigledan pomak napred, u budućnost. Niški skok u budućnost je u protekle četiri godine evidentan. Nove fabrike, nova radna mesta, mnogo bolje plate, rastu bulevari i grade se stanovi, više dece, grade se škole, obdaništa, parkovi i sređuje infrastruktura, kulturi i mladima se posvećuju posebna pažnja. To je siže onoga što je urađeno i što se radi, ali zamah koji predstoji je zaista ogroman. Niš grabi ka svojoj budućnosti. Ko bi bio bolji sagovornik za razgovor „Niš skok u budućnost“ od Dragane Sotirovski, gradonačelnice Grada Niša. Energična i agilna žena, preduzimljiva i vredna, sa vizijom na čelu tima koji je sve učinio da u mandatu od četiri godine, uradi više i bolje ne drugi za dvostruko više vremena. Ceo razgovor objavljujemo integralno, bez želje da bilo šta skraćujemo ili ulepšavamo.
– Želeli smo da što više uradimo i ostavimo trag u vremenu i prostoru. Nepune četiri godine mandata, sa godinom i po dana korone. Pa godinu dana energetske krize zbog koje smo morali da pravimo zalihe mazuta kako naše sugradjane ne bismo ostavili bez toplih stanova.
Ono na šta smo posebno ponosni je to što smo stabilizovali budžet,
i što smo uspeli da vratimo jedan kredit, a dva da refinansiramo. Prepolovili smo dugovanja bankama i nastavili da gradimo i podižemo grad! Sugradjanima smo pružili usluge koje, na koje, kada smo počinjali mandat nismo ni pomišljali jer je to bila daleka budućnost. Ali, kada se domaćinski ophodite prema novcu svih gradjanam kada štedite, razmišljate kako da imate više para u gradskoj kasi i kada timski radite onda ne treba da brinete.
Svake godine imali za po dve milijarde više para u budžetu. Od 2020.godine i 10,5 milijardi, do prošlogodišnjih 14.5 i to je realno povećanje budžeta. Zašto realno? Zato što imamo više radnih mesta, više stanova za oporezivanje. Broj poreznika se za četiri godine dvostruko je uvećan. Dosta se gradi, dosta se prometuje, tako da je mnogo više para ušlo u budžet od kojih smo mogli da gradimo škole, vrtiće, pa čak da započnemo i akva park iz sopstevnih sredstava o kome smo ovde u Nišu maštali više od 30 godina!
Naravno, da nije pomoći države, mnoge projekte ne bismo mogli kao grad da imamo. U poslednjih 10 godina dobili smo dva kraka autoputa koji nama u gradu mnogo znače, posebno zbog investicija koje nam dolaze. Sada sigurnije i brže putujemo ka Grčkoj i Bugarskoj.
Nova zgrada terminala na aerodromu koja se završava je sjajna stvar za grad jer će naš aerdrom „konstantin veliki“ moći da dnevno primi mnogo više putnika no sada. Prošle godine oborili smo rekord sa 422 866 putnika koji su proli kroz nišku vazdušnu luku.
Pre 2 godine, sredstvima EU država je u Niš dovela projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode koji podrazumeva izgradnju 60 km kolektora i kanalizaciju za 4 velika niška sela. Ponosni smo na to jer je u ovom trenutku, sa 85 miliona evra to najvredniji projekat u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine.
Ugasili smo 9 kotlarnica koje su bili najveći zagadjivači vazduha u gradu i preveli ih na gas. Gasna interkonekcija iz pravca Bugarske sa čvorištem u Nišu je Srbiji omogućila nezavisno snabdevanje gasom od trenutnih izvora ali i bržu gasifikaciju grada i južne i istočne Srbije.
Uskoro očekujemo početak izgradnje železničke obilaznice oko Niša od 22 km što ej preduslov za izmeštanje pruge iz gradskog jezgra što Nišlije očekuju pola veka!.
Počinje i rekonstrukciju brze pruge od Niša do Beograda kojom ćemo, kada bude završena moći do glavnog grada za 90 minuta!
To su sve važni projekti.
Proširenje Naučno tehnološkog parka nam je značajno jer će još 1000 mladih ljudi dobiti posao u njemu. Oni će ostati da žive u Nišu i da stvaraju porodice i to je budućnost našeg grada!
Jako nam je važno dualno obrazovanje, koje sa direktorima srednjih škola i srednjoškolcima propagiramo, jer postoje firme koje stipendiraju učenike, a kasnije i zapošljavaju.
Najveće oduševljenje Nišlija je izazvala odluka o besplatnom prevozu građana koji su stariji od 65 godina, ranije je bilo 70 godina, i to za sve građane, a ne samo za penzionere. Uveli smo tu uslugu jer smo finansijski stabilni. Ona jeste besplatana za sugrdjane ali ne i za grad koji prevoznicima plaća te kartice. Besplatno se našom odlukom voze i svi srednjoškolci. Ranije je to omogućeno i osnovcima, tako da se sada besplatno vozi oko 100.000 Nišlija.
Za kratko vreme smo izgradili pet novih vrtića i na to smo jako ponosni jer nam je pronatalitetna politika jako važna. Zato nije opravdano da imamo decu na čekanju za upis u vrtić ali važno je da smo spisak od 1340 dece koje smo zatekli 2020. Prepolovili. Gledali smo da svaka gradska opština dobije vrtić, pa i neke seoske sredine.
Posebno nas raduje što su i šest sela unazad dve godine dobila zdravu pijaću vodu. U nekima je rekonstruisan vodovodna mreža, a ona u kojima su presušila izvorišta povezana su na gradsku vodovodnu mrežu.
Uradili smo rekonstrukciju veznog cevovoda izvorište Medijana, uložili smo 200 miliona dinara i dobili 50 posto više potrebne vode, jer nam se grad jako brzo širi. Dosta se gradi, ali posebno nas raduje što se i više dece rađa. Imamo gradsku opštinu Pantalej koja je najmlađa opština jer najviše dece ima. U toj opštini smo napravili novi centar grada, gde se masovno grade i kupuju stanovi.
I taj prostor uređujemo. Otvara se i treći Lidl u tom naselju, počinje izgradnja crkve, vrtića, škole… Uložili smo nešto viće od 500 miliona dinara i napravili bulevar, koji će spojiti dve gradske opštine Pantalej i Crveni krst. Taj deo bulevara nosiće ime potpukovnika Gorana Ostojića, koji je poginuo na Kosovu i Metohiji. Taj bulevar će rasteretiti saobraćaj u velikom delu grada.
Svuda gde smo obnavljali ulice menjali smo vodovodne azbestne cevi koje smo izbacili iz upotrebe, rekonstruisali smo atmosfersku kanalizaciju, i stvaljali veći profil cevi. To nam je bio zadatak od početka, to je bio dogovor našeg tima koji vodi Grad da se prema svemu ophodimo domaćinski.
Standard naših ljudi u Nišu se promenio na bolje i u skladu sa težnjom Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića da nam do 2027. godine prosečna plata bude 1400 evra, a prosečna penzija 650 evra trudimo se da tako i bude. Plate se povećavaju i to se oseća u plantežnoj moći gradajana. U najvećoj gradskoj opštini Medijani prosečna plata je 103 hiljade dinara. U samom gradu 830 evra, a pre 12 godina bila je 330 evra.
Broj nezaposlenih smo smanjili na 17 hiljada. Podsetiću vas da je u jednom trenutku broj nezaposlenih bio veći od 35 hiljada.
Za četiri godine stiglo je pet novih fabrika, što nas posebno raduje. Poslednje su italijanski Ariston i austrijski Palfinger. Tu su i dve kineske fabrike JU SEJ i SING JU koje su stigle posle 2020. godine. Zato smo odlučili da opremimo novu industrijsku zonu, jer u staroj više nema mesta za nove investitore.
Zajedno sa državom smo ušli u projekat regionalne deponije koja će pokriti opštine nišavskog okruga, plus Sokobanju iz zaječarskog okruga. Regionalnu deponiju radimo sa Ministarstvom građevine. Njene granice su napravljene, zemljište je eksproprionisano, to je za sada naša stara deponija, gradska, na kojoj se određena polja zatvaraju, nova se otvaraju. Očekujemo da tu bude i spalionica koja će spaljivati otpad, a energija će se koristiti za grejanje Nišlija.
Samo na gradskoj opštini Medijana smo uradili jedanaest kilometara toplovodne mreže i kotlarnice važnih institucija prebacili na gas.
Ozelenjavali smo grad sa više od 8000 stabala različitog drveća.
Kroz skok u budućnost koji predsednik Aleksandar Vučić najavio, najbitnija je obilaznica oko Niša i rekonstrukcija pruge do Dimitrovgrada koja je uveliko u toku. Predsednik Vučić se nedavno lično uverio u tok radova, zajedno sa nama gradonačelnicima Niša, Pirota i predsednicima opština Dimitrovgrad, Babušnica i Bela Palanka. Svi mi koji gravitiramo toj pruzi, bili smo na tom velikom događaju.
Ono što je nama izuzetno važno je obnova i revitalizacija Niške Banje. Ona je bila nekada treća po posećenosti. Sada smo joj dali mogućnost da se razvija prvenstveno kroz zdravstveni turizam koji država vodi, ali smo joj i mi kroz sopstveni budžet, izgradnjom akva parka na 5,4 hektara, dali novi sadržaj što je jako važno, a država će kroz RH centre sa svoje strane ulagati. Na Skupštini smo nedavno doneli odluku da se zemljište na kome se nalazi Institut Niška Banja prenese na državu bez naknade, kako bi nesmetano mogla dalje da ulaže sredstva.
Istovremeno smo od Ministarstva odbrane kupili veliku parcelu u samom centru Grada za izgradnju nove zgrade muzeja. Imamo idejno rešenje, na konkursu je izabran najbolji rad. Reč je o zgradi Muzeja i Galeriji savremene likovne umetnosti. Zgrada u kojoj je dosada bio Muzej, vraćena je vlasnicima u procesu restitucije. Muzejsko blago se sada nalazi u depoima i nije dostupno javnosti.
Spomenik na Čegru rekonstruisan je prvi put posle 20 godina. Pomogla je država, a na nama je da obnovimo put do tog spomenika jer svake godine 31.maja obeležavamo gosišnjicu Čegarske bitke. Rekonstruisali smo i kapelu na Ćele kuli sopstvenim sredstvima.
Ulaganje u kulturne i verske spomenike je sigurno obeležilo ovaj mandat. Gotovo sve crkve smo obnovili, a izgradili smo velelepnu crkvu svetog Vasilija Ostroškog. Ona je ikonopisana i radi se još jedan deo, jer je crkva u dva nivoa, faktički dve crkve u jednoj. Istovremeno se oslikava i crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene u parku Svetog Save. Crkva je posvećena svecu zaštitniku grada i slavu ćemo obeležiti 3. juna. Sve crkve u gradu su osvetljene dekorativnim osvetljenjem. Ono na šta sam posebno ponosna je da smo pomogli katoličkoj crkvi da se uredi županijski dom i sa njom imamo odličnu saradnju.
Naš mandat mogu obeležiti i one stvari koje smo uradili, ne posle nekoliko godina, već posle nekoliko decenija. Prvi put od osnivanja Simfonijskog orkestra, posle 70 godina, kupili smo instrumente muzičarima, jer su do sada koristili svoje privatne instrumente bez ikakve nadoknade. Kupili smo koncertni klavir za potrebe crkvenog hora, Muzičke akademije i muzičke škole i on se nalazi u Svetosavskom domu Saborne crkve.
Napravili smo park posle 32 godine na Bulevaru Nemanjića na mestu nekadašnje garaže Niš ekspresa. Tu je nikao velelepni park, ispred tržnog centra Delta planet i Lidla.
Iselili smo buvljak iz centra grada, na poseban prostor koji je za to određen. Otvorili smo Beogradsku kapiju na tvrđavi i napravili pešačku zonu koja je sada duga nekoliko kilometara od Kalče do Tvrdjave. Radili smo na imovinskim odnosima, kako bismo povezali pojedine delove grada rekom. Da povežemo Medijanu duž reke saobraćajnicom koju gradi država, jer je vrednost nekoliko stotina miliona, Ppvezaćemo crkvu Svetog Vasilija Ostroškog sa Brzim Brodom.
Napravljena je nova škola iz temelja u selu Leskovik, rekonstruisana škola u naselju Prva Kutina u Niškoj Banji, rekonstruisali i izgradili smo više od 100 kilometara puteva za četiri godine i na to smo ponosni jer su građani zadovoljni.
Briga o čoveku nam je jako važna. Oko osam hiljada ljudi je prošlo kroz zvanične prijeme.
Nije na izborima suština u pobedi. Pobeda je obaveza, pobeda je jedna vrsta odgovornosti prema građanima. Kada stranka pobedi na izborima, znači da imamo obavezu prema građanima, da ih saslušamo, da im rešimo probleme ili bar pokušamo da im rešimo problem. Tako da je obaveza svih nas, prvenstveno funkcionera uvek bila, da građanin bude u centru događaja, u centru priče.
Za razliku na period od pre 15 – 20 godina gledali smo da građanima izađemo u susret. Kada od vas zatraže pomoć znači da vam veruju.
Bavili smo se i nekim stvarima, koje su možda za građane nevidljive u prvo vreme, ali su na korist upravo njima. Uradili smo mnogo za kulturu. Ideja je bila da napravimo malu scenu pozorišta. Zajedno sa državom smo uspeli jer je Narodno pozorište preraslo u veliko i ozbiljno pozorište. Sve je to veoma lepo prihvaćeno, pa ćemo uz pomoć države napraviti i novu dodatnu veliku scenu. Krenuli smo od kupovine kamiona da pozorište može prebacivati svoje rekvizite po potrebi, izvedeno je nekoliko operskih predstava za niškim pevačima, i to nam je jako važno. Zaposlili smo i nekoliko glumaca u Narodnom pozorištu.
Uhvatili smo se u koštac sa problemima koji su bili zaboravljeni. Počeli smo sa sredjivanjem medjublokovskog prostora kojim se niko nije bavio nekoliko decenija. Više od 30 projekata uređenja prostora među zgradama je realizovano. Želimo da nema blata među zgradama, da prostor bude lepo uređen, ali smo izgubili gotovo godinu dana na sređivanju imovinskih odnosa. Želeli smo da sve bude čisto i po zakonu, što znači da sutradan niko ne podnosi tužbe prema gradu i ne kaže vi ste radili na tuđoj imovini. Bilo je tu imovine preduzeća u stečaju, imovine fizičkih lica, državne imovine, Ministarstva odbrane, grada…. Saglasnost svih njih, uz zahteve skupština stanara da se prostor uredi, ostaje kao pisani trag..
Prvi put smo skupštinama stanara, zahvaljujući stabilnom budžetu, davali trećinu investicionih sredstava i mogućnost da poprave krov, da poprave fasadu, liftove, stepeništa na svojim stmabenim zgradama.
Univerzitetsko klinički centar u Nišu koji je otvoren 2017. godine i kome gravitira skoro dva i po miliona građana, je jako velika institucija, u kojoj radi čak 3500 zaposlenih, sa mnogo klinika. Ono što je novina je naš plan da sam Grad Niš ima svoj kliničko bolnički centar kako bi Univerzitetski klinički centar bio rasterećen. Razgovarali smo sa Ministarstvom zdravlja, da se sadašnji zdravstveni centar proširi i pretvori u opštu bolnicu i o izgradnji dodatnih zdravstvenih ustanova, novo porodilište, novu dečiju internu kliniku i da Hitnu pomoć izmestimo sa sadašnjeg prostora, na novi prostor gde će biti udaljena od Urgentnog centra.
Regionalno povezivanje turističkih centara je ozbiljan poduhvat jer je Niš administrativni centar kome gravitira šest banja, prelepe planine Stara planina, Kopaonik i Radan koji se sve više turistički razvija. Sve je to veoma interesantno za turiste i moći će da dođu do njih vozom ili avionom do NIša.
Pre nekoliko meseci ispred Gradske kuće fotografisali su se kineski turisti. Izašla sam da ih pozdravim. Zahvaljujući našem predsedniku Vučiću i njegovom prijateljstvu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, očekujemo sve veći broj turista iz Kine.
Za 4 godine ugostili smo 60 stranih državnika, uključujući ambasadore SAD, Rusije, Indije, Izraela, brojnih arapskih zemalja, Velike Brtianije i evropskih zemalja. Neki su prvi put boravili u Nišu, kako bi se, kako su isticali sreli sa prvom ženom gradonačlenicom carskog grada Niša.
Nekima je to bila prva poseta gradu Nišu.
Sa brojnim zemljama potpisali smo protokole o saradnji. Posetili smo Nicu i sa njihovim stručnjacima za UNESCO zaštitu dobara razmenili iskustva kako da Ćele kulu kandiduejmo za UNESCO listu.
Ono što naš tim razlikuje od prethodnih, u kontinuitetu od 2012. godine od kada je naša stranka. SNS na vlasti u Nišu, je rodna ravnopravnost koja je drugačije sagledana, Ja sam imala tu čast da budem prva žena u istoriji grada na čelu gradske vlasti, pa sam pomislila da je meni na neki način lakše da sarađujem sa ženama. U ovom timu za četiri godine imali smo mnogo žena, moja zamenica je žena, od pet pomoćnika tri su žene, gradski arhitekta je žena, energetski menadžer je žena, od šest uprava četiri su načelnice, a u dve su muškarci. Mi smo se lakše i kreativnije dogovarale i nismo gubile vreme.
Četiri godine mandata sm obeležile kroz vizualizaciju samog grada, gledale smo da ga što više uredimo. Utisci svih koji dolaze u grad je da je grad mnogo zeleniji, prostor mnogo uređeniji, lepši i čistiji.
Modernizovali smo jednu pijacu, koja je više ličila na južnomaeričke favele nego na mesto susretanja komšija. Poprvili smo sve fontane, ozelenili grad.
Sve su to sitnice koje život znače, ali ni jednom gradonačelniku koji prvi put dobija tu priliku da vodi veliki grad nije lako jer mu treba bar godinu dana da sagleda funkcionisanje lokalne samouprave. Ja sam imala sreću da sam bila načelnik Nišavskog okruga, stvari su mi bile već poznate pa ni relaizacija bužeta sa više od 90 procenata nije bila onda teško dostižna.
Mislim da će naši rezultati biti vrednovani tek za nekoliko godina kada Nišlije zaista vide koliko im uradjeni projekti znače. Negde u biti naših ljudi je da uvek kritikuju i vide negativne stvari. Vreme će biti najbolji pokazatelj šta smo i koliko uradili.
Što se tiče dijaspore pomogli smo najviše našim klubovima u Austriji. Nije bilo drugih zahteva. Bilo je saradnje sa našom dijasporom u Štutgartu. Tamo smo imali jedan veliki skup, gde smo Niš predstavili kroz investicije i sva ulaganja.
Ponosna sam i na živu diplomatsku aktivnost, posebno što sam četiri godine koopredsedavala Zajedničkim konsultativnim odborom Srbije i EU, zajedno sa gospodinom Šausbergerom iz Salzburga, članom njihovog parlamenta.
Sa kolegama iz Srbije koji su gradonačelnici i predsednici opština koja čine taj zajednički konsultativni odbor, uspeli smo da kroz susrete u Briselu pokažemo Evropi da su Kosovo i Metohija srce Srbije, da je to naša pokrajina koje se ne odričemo. Bilo je mnogo puta burnih rasprava u Komitetu regiona u Briselu ali smo uvek uspevali da se sa sastanaka iz srca EU kao srpska delegacija vratimo zadovoljni i da pratimo politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića.
Ponosni smo i na odluku kolega gradonačelnika i predsednika opštine širom Srbije da Niš dve godine predsedava Klubom gradova i opština sa dobrim poslovnim okruženjem, Naledovim klubom, koji okuplja sve gradove i opštine koje imaju povoljno poslovno okruženje.
„Fajnenšel tajms“ nas sedam godina zaredom, stavlja među pet opština Srbije, za grad sa povoljnim poslovnim okruženjem, odnosno grad u koji investitor za jedanaest meseci prosečno može sve da završi, od ideje i dogovora do realizacije probne proizvodnje.
Za građane smo uveli uslugu Skip centra koji pruža usluge različitih obuka i Kancelariju za brze odgovore, kroz koju su za kratko vreme, u roku od 24 sata, brojni ljudi dobili odgovore. Za to smo od Ministarstva državne uprave dobili nagradu za najbolju uslugu u Srbiji. Imamo Jedinstveno upravno mesto u centru uprave, koja je u međuvremenu podeljena na šest uprava, tako da na jednom mestu možete dobijete sva dokumenta bez čekanja i zakazivanja, rekla je za čitaoce Zavičaja Dragana Sotirovski gradonačelnica Niša.
Sigurno je ostalo još mnogo toga što je trebalo pomenuti, jer Niš postao rekli bismo drugi grad. Rascvetan sa nasmejanom decom i srećnim ljudima, koji se planski razvija i gradi, sopstvenim sredstvima ali i uz veliku pomoć države. Niču zelene površine parkova i nove fabrike, zapošljavaju ljudi, raste standard. NIŠ JE VEĆ SPREMAN ZA SKOK U BUDUĆNOST, JER GA VODE LJUDI PRAVI DOMAĆINI, I SIGURNO JE DA ĆE SVE ŠTO JE PLANIRANO BITI I OSTVARENO..

Takođe pogledajte i ...

“TEKIJANKA” SVEČANO PROSLAVILA 33. ROĐENDAN

“TEKIJANKA” SVEČANO PROSLAVILA 33.ROĐENDAN Domaći porodični trgovinski lanac Tekijanka proslavila je krajem februara 33. rođendan. …