Novine Zavicaj Narodne novine 
Početkom oktobra, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i ambasador Švajcarske Ervin Hofer potpisali su Beogradu Sporazum o socijalnom osiguranju, koji uređuje ostvarenje prava iz penzijskog, invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti.Zahvaljujući sporazumu, prava iz oblasti socijalnog osiguranja, uključujući prava na penziju, ostvariće više desetina hiljada državljana Srbije koji rade u Švajcarskoj.Rešenja u sporazumnu usklađena su sa promenama u nacionalnim zakonodavstvima dve države i najnovijim evropskim standardima u oblasti socijalnog osiguranja, uzimajući u obzir da je prethodni sporazum o socijalnom osiguranju potpisan 1982. Bila je ovo prilika da gospodina ambasadora Ervina Hofera zamolimo za intervju. Njegova ekselencija ambasador Švajcarske Konfederacije Ervin Hofer primio nas je u svojoj rezidenciji, gde je ljubazno i strpljivo odgovorio na mnoga pitanjima koja si interesantna za građane Srbije, kako u matici tako i u dijaspori.Njegova ekselencija ambasador Ervin Hofer predao je akreditivna pisma predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću 13.februara 2009. godine.
Zavičaj: Bilateralni politički odnosi Švajcarske i Srbije su na najvišem nivou. Diplomatsko predstavništvo Kraljevine Srbije u Bernu otvoreno je 1916.godine. Ambasada Jugoslavije počela je sa radom 1957. godine. Ambasador Republike Srbije u Bernu Milan St. Protić, akreditovan je na nerezidencijalnoj osnovi i za Kneževinu Lihtenštajn. Pored ambasade u Bernu, diplomatska predstavništva Republike Srbije su i Generalni konzulat u Cirihu kao i Stalna misija pri kancelariji UN u Ženevi.
Da, naši odnosi su vrlo intenzivni i raznovrsni. Oni su počeli čak i ranije, kada je Švajcarska ustanovila zvanično pristustvo u Srbiji imenovanjem počasnog konzula 1908. godine. Prema tome, mi smo ovde u Beogradu znavnično prisutni duže od jednog veka. Postojao je kratak prekid po završetku Drugog svetskog rata, ali su ubrzo poslo toga odnosi nastavljeni na intenzivan način. Takođe, prateći dramatične promene u regionu, mi smo uspostavili diplomatska predstavništva u svim državama koje su nastale na tlu bivše Jugoslavije, osim sa Crnom Gorom.Što se tiče Srbije, intezitet odnosa je jako visok, obostrana interesovanja su vrlo široka, tako da ne postoji ni jedan razlog koji bi to mogao da ugrozi. Nasuprot, mi smatramo da će ti odnosi na svim nivoima i svim poljima u budućnosti samo rasti. Takodje, mi smo čvrsto uvereni da će evropski put Srbije biti nastavljen i za nas je to garancija da će naši odnosi u neposrednoj budućnosti biti samo prošireni i produbljeni.
Zavičaj: Diplomatske odnose prate i intenzivni politički konakti na visokom nivou. Može li se reći da nema otvorenih pitanja koja mogu poremetiti pozitivan razvoj međusobnih odnosa?
Među prijateljima vlada visoka usaglašenost stavova i mi delimo veliki broj zajedničkih ciljeva. U proteklih osamnaest meseci mi smo se fokusirali na proširivanje prostora za našu političku saradnju, snažno smo naglasili važnost proširenja saradnje na polju ekonomije i razmatramo na koji način možemo biti od koristi za srpsku zajednicu u Švajcarskoj. Obzirom na ovako čvrste osnove, mi smo apsolutno uvereni da ne postoji nijedan razlog zbog čega bi mogla da padne senka na naše odnose. Evidentno je da naše vlade imaju drugačiji pristup kosovskom pitanju, ali medju prijateljima mogu postojati oblasti u kojima ne vlada potpuno slaganje. Međutim, i tu imamo zajednički cilj, a to je politička i socijalna stabilnost u regionu koji su vrlo vazni za Evropu kao celinu.
Zavičaj: U Švajcarskoj živi oko 200.000 ljudi poreklom iz Srbije, što tu zajednicu čini etničkom grupom četvrtoj po veličini. Srpsko- hrvatski je najveći nezvanični jezik u zemlji.Oni uglavnom žive u regionima Ciriha, Ženeve, Bazela i Lozane i predstavljaju važnu sponu između naših zemalja.Njihove organizacije i klubovi razvile su vrlo živu aktivnost.Često naglašavaju predusretljivost i otvorenost lokalnih vlasti. Da li postoji tendencija podizanja te saradnje na još viši nivo?
Mi smo vrlo zadovoljni time što oni predstavljaju tako važnu vezu između Švajcarske i Srbije. Svakako, ti odnosi između građana, porodica, ljudskih bića, su najjača spona koja može postojati između zemalja, i kao što se rekli, te veze su naročito jake zbog velikog broja građana Srbije kao i bivših građana Srbije koji su ziveći u Švajcarskoj stekli švajcarsko državljanstvo. Naša politika je takva da se mi ne mešamo direktno u rad i strukturu tih organizacija ali pozdravljamo njihovo organizovanje. Svesni smo da postoji široka raznolikost ovih organizacija i da za sada ne postoji jedna u kojoj svako može naći mesto za sebe. Znamo za raznovrsnost njihovih unutrašnjih struktura i sa zadovoljstvom ostavljamo srpskoj zajednici da odluči na koji način će komunicirati i kako će se održavati veze između različitih udruženja. Ono što smo mi uradili je da smo stavili akcenat na informisanje srpskih organizacije o našim ekonomskim aktivnostima. Mi ih želimo kao saradnike i takođe želimo da im damo mogućnost da budu ambasadori u oba smera u procesu izgradnje naših ekonomskih odnosa.
Zavičaj: Kako po vašem mišljenju teče njihova integracija u švajcarsko društvo?
Integracija je za nas ključna reč. Mi želimo da se sve zajednice u Švajcarskoj osećaju kod kuće. Osećati se kod kuće znači dve stvari, s jedne strane oni treba da se osećaju dobrodošlima, tako da se mi, stvarajući jedan okvir, trudimo da se oni zaista osećaju dobrodošlima. Opštine i gradovi organizuju razne aktivnosti i nude razne mogućnosti. Tu spadaju, na primer, susreti sa lokalnim organima vlasti ili kursevi jezika za one koji žele punu integraciju u švajcarsko društvo. To je jedan element.
Drugi element, potreban da bi se oni osećali dobro, je njihova mogućnost da održavaju i neguju svoje korene i identitet, da imaju mogućnost da održavaju veze sa svojim familijama u zemljama iz kojih dolaze kako ne bi bili istrgnuti iz svog društvenog i porodičnog miljea. Za nas, ova dva elementa predstavljaju jednu celinu.
Zavičaj: Švajcarska se istakla po donacijama i humanitarnoj pomoći Srbiji, što je od velike važnosti za naše građane. Hoćete li pomenuti koje su najznačajnije vrste pomoći?
Mi izbegavamo reč pomoć. Mi to smatramo vrstom saradnje koja može imati različite oblike. Iako ovo nije direktno povezano sa vašim pitanjem, mi smo imali posebnu saradnju sa bivšom Jugoslavijom. Bili smo vrlo aktivni na finansijskom polju. Naše Centralne banke su imale bliske odnose. Postojale su veoma važne finansijske operacije u korist bivše Jugoslavije u kojima je Švajcarska imala vodeću ulogu. To je bio razlog zbog koga smo mi bili prisutni već u devedesetim godinama kada su se dogodile istorijske promene. Počeli smo odmah sa programom saradnje 1991. godine. Nažalost, kao što znate, te promene nisu bile uvek mirne. Mi smo se rano pojavili, pružajući znatnu pomoć u korist izbeglica i raseljenih lica. Počeli smo sa organizovanjem pomoći za njihov prihvat na teritoriji Srbije. Moram da kažem da je Srbija odigrala izvanrednu ulogu u prihvatu ovih ljudi. Moj vozač je tada radio za švajcarsku humanitarnu pomoć i kada putujemo po Srbiji, on mi u skoro svakom mestu u koje dođemo kaže: „Ovde smo popravili školsku zgradu.“ ili „ Ovde smo podigli krov na obdaništu.”. Mislim, da je ovaj naš fizički doprinos još uvek vidljiv u celoj zemlji. To je bila početna aktivnost u devedesetim godinama koja se nastavila i kasnije. Sada, kada je Srbija čvrsto na evropskom putu, mi smo sa humanitarne podrške u korist izbeglica i raseljenih lica prešli na podršku procesu transformacije. Mi podržavamo ekonomski razvoj, što smatramo izuzetno značajnim. Imamo projekte podrške opštinama, želimo da ojačamo neke gradove i opštine, jer je naše istorijsko iskustvo da se zemljom upravlja odozdo ka vrhu, a ne sa vrha na dole i za nas su opštine ključne za solidan politički i socijalni razvoj.Takođe smo aktivni u oblasti obrazovanja, i to na dva načina. Zajedno sa Ministarstvom obrazovanja razvili smo centre za obuku učitelja, tako da su oni u stalnom procesu usavršavanja što je vrlo važno za njihovu ulogu u obrazovanju mladih. Pored toga, podržavamo pristup obrazovanju Roma, jer mislimo da je obrazovanje najbolji način za njihovu integraciju u društvo.Sledeći važan element je energetika. Znamo da je Srbija u energetskom smislu, zbog svog izuzetnog geografskog položaja, vrlo zanimljiva. Kao primere te saradnje u ovoj oblasti navešću da smo snabdeli EPS osavremenjenom verzijom kontrolnog sistema za razmenu i trgovinu električnom energijom, kao i sporazum o poboljšanju i nadogradnji temoelektrane „Nikola Tesla“.Danas, kada se okrećemo novim izvorima energije, želimo da koristimo resurse koji su raspoloživi u Srbiji, i na početku smo pilot projekta o upotrebi biomase u Beogradu. Ovaj nusprodukt poljoprivredne industrije mogao bi kao izvor energije da zameni ugalj ili naftu. Taj projekt bi mogao da bude od značaja, ne samo za Srbiju, već i za ceo region.
Zavičaj: Nažalost, investicije ne prate visok nivo donacija. Da li veće investicije u našu privredu izostaju zbog švajcarske ocene da opšta ekonomska klima kod nas ne pogoduje investitorima?
Ja bih to drugačije formulisao. Investicije i trgovina prate poslovne prilike.Ako one postoje, tu su investitori i trgovina će doći. Ključna reč u ovom slučaju je konkurentnost. Vi treba da ponudite konkurentno okruženje za privatne investitore i ako takvo okruženje postoji, oni će doći automatski, jer oni uvek znaju gde su najbolje prilike. Ja ovde moram da priznam da nas malo zabrinjava što Srbija to ne radi bolje. To nije procena švajcarske ambasade ili švajcarske vlade. Treba samo da pogledate bilo koju rang listu koju objavljuje Svetska banka, Kanadski institut Frejzer i naročito Svetski ekonomski forum u svom godišnjem izveštaju o konkurentosti svetskih privreda. U tom izveštaju Srbija se nalazi na 96. mestu i, izuzev Bosne i Hercegovine, sve evropske države su ispred nje, uključujući Makedoniju. Crna Gora je dosta ispred, Albanija takođe kao i Ukrajina. Dakle, to je razlog. Konkurentost, poslovno okruženje, su pojmovi koji uključuju mnogo toga… Tako, na primer, i mogućnost dobijanja građevinske dozvole. Video sam statistike o tom pitanju i tamo se Srbija nalazi na samom dnu spiska, čak iza 96. mesta. To znači, da u Srbiji može biti izuzetno komplikovano dobiti dozvolu za gradnju. Da nastavim sa ovom primerom- građevinska industrija je pokazatelj stanja u ekonomiji. Pošto je građevinska industrija u svetu već pod velikim pritiskom i ako se , povrh svega toga, još dodatno optereti velikim birokratskim opterećenjem, to mora da ima negativan uticaj na biznis.Da zaključim – švajcarski investitori su ovde i oni su mnogo prisutniji nego što se misli jer mnoge kompanije koje nisu pod švajcarskom zastavom, kao na primer duvanska industrija, posluju iz Švajcarske, tako da su one u pravnom pogledu švajcarske kompanije. Evidentno je da bi takve kompanije dolazile u mnogo većem broju kada bi stepen konkurentnosti Srbije u regionalnom, evropskom i svetskom kontekstu bio veći. Mi samo možemo da ohrabrimo Srbiju da krene napred i popravi svoj položaj na ovim rang listama.
Zavičaj Premijer Srbije Mirko Cvetković je na otvaranju biznis foruma Business Day Serbia u Cirihu rekao da je Švajcarska jedan od značajnijih ekonomskih partnera Srbije i naglasio da ć epredstavnici Srbijezajedno sa švajcarskim partnerima razmotriti mogućnosti većeg prisustva kompanija iz Švajcarske na projektima od značaja za srpsku privredu.. Ima li pomaka u ovim oblastima nakon ovih susreta?
Da, ovo pitanje je blisko povezano sa onim što sam upravo rekao. Dakle, investicije i trgovina prate poslovne prilike. Uloga srpske vlade, ali i švajcarske vlade, uključujući ambasadu, je da stvori mrežu, pravni okvir koji omogućuje privatnom biznisu da radi i da se razvija. Kada je jednom taj okvir obezbeđen, na privatnoj ekonomiji je da dođe, a mi smo tu da ih podržimo, posavetujemo i pomognemo im ukoliko i kada naiđu na teškoće.Ono što mi radimo, naročito posle vrlo uspešne posete srpskog premijera Švajcarskoj, je da obema stranama ponudimo svoje usluge. Mi imamo program promocije srpskog izvoza u Švajcarsku, što je možda neobično, ali mi smatramo da je za jačanje ekonomije potreban put u oba smera. Naš izvoz u Srbiju je mnogo veći nego srpski izvoz u Švajcarsku. Kada bi Srbija povećala svoj izvoz, naša saradnja bi bila još snažnija. Drugi element je da informišemo poslovnu zajednicu o novim okvirima saradnje. Srećan sam sto razgovaramo samo dva dana pre stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i EFTA-e koji će spustiti barijere za ulazak srpskih proizvoda na švajcarsko tržiste. Dakle, mi sada promovišemo znanje o tome kako bolje ući na švajcarsko tržište. Na kraju godine videćemo kakav će to uticaj imati na ukupnu trgovinsku razmenu.
Zavičaj: Kulturna, obrazovna i naučna saradnja nisu regulisane međudržavnim sporazumima, jer Švajcarska nema takvu praksu. Saradnja se ostvaruje kroz pojedinačne akcije čiji su inicijatori i realizatori institucije i pojedinci iz pomenutih oblasti. Može li u ovoj oblasti doći do intenzivnije saradnje?
I u ovoj oblasti podržavamo aktivnosti u oba smera. Kada je kretanje dvosmerno, onda je uspeh zagarantovan. Podržavamo projekte dovođenja švajcarskih umetnika u Srbiju kao i projekte dovođenja srpskih umetnika kod nas. Želeo bih da dodam i treći smer, a to je podrška regionalnim projektima. Švajcarska je prva, ako ne i jedina, otvorila kancelariju u Beogradu za podršku srpskoj kulturi. Ideja je bila da se na taj način pruži podrška lokalnoj kulturi u jednom teškom periodu. Ovaj deo našeg programa je sada završen jer smatramo da Srbija stoji na sopstvenim nogama, ali nastavljamo ovaj regionalni program podrške lokalnim aktivnostima preko Švajcarske kancelarije za kulturu u Sarajevu. Srpski umetnici mogu da konkurišu za finansiranje svojih projekata, ukoliko oni imaju regionalni karakter i značaj.Ovo je jedan oblik saradnje. Drugi je da sarađujemo na pojedinačnim projektima: ovog leta samo imali jedno divno iskustvo – podržali smo dvonedeljno gostovanje Omladinskog orkestra iz Berna koji je na kraju svoje turneje kroz Srbiju imao zajednički koncert sa Beogradskim omladinskim orkestrom. Bio je to zaista nezaboravan doživljaj.Evo još jedan primer naše podrške saradnji u oba smera: poznato vam je da je srpski film ‘’Beli, beli svet’’ bio veoma uspešan na ovogodišnjem festivalu filma u Lokarnu na kom je srpska glumica Jasna Đuričić dobila nagradu Zlatnog leoparda za najbolju ulogu.
Što se nauke tiče, imamo čak i trostruki pristup. Prvo, imamo regionalni program, SCOPES, koji nudi mogućnosti za projekte zajedničkog istraživanja koji je dobro iskorišćen od strane srpskih naučnika u saradnji sa švajcarskim partnerima. Drugo, početkom ove godine smo počeli regionalni projekt iz oblasti političkih nauka, čiji je nosilac univerzitet u Friburgu.Treće, imamo program stipendija za jednogodišnje poslediplomske studije u Švajcarskoj.
Zavičaj: Tokom 2009. godine potpisani su brojni sporazumi o saradnji u raznim oblastima. Da li je taj trend nastavljen i u ovoj godini?
Svakako. Bili smo vrlo uspešni započinjući i dovršavajući razne sporazume i taj trend se nastavlja. Kao što sam već naveo, trgovinski sporazum sa EFTA stupa na snagu 1. oktobra. U međuvremenu smo uspešno završili pregovore o vrlo važnom sporazumu o socijalnoj zaštiti koji omogućuje srpskim državljanima pristup instrumentima socijalne zaštite kao što je penzija ali i drugim, a da ne žive u Švajcarskoj. Ovaj sporazum će biti potpisan u Beogradu sredinom oktobra. Nadalje, imamo i sporazum o policijskoj saradnji koji je već potpisan u Beogradu i sada treba da bude ratifikovan od švajcarskog parlamenta. Ovaj sporazum je važan pošto obe strane smatraju da je borba protiv kriminala, posebno protiv organizovanog kriminala, jedan od ključnih koraka na putu ka Evropi.
Zavičaj: Da li će Švajcarska nastaviti da pomaže Srbiji na putu evrointegracije?
Mi u potpunosti podržavamo Srbiju na tom putu. Pojekti koje sam naveo i koji su finansirani kroz našu strategiju saradnje za period 2010-2013. imaju samo jedan cilj, a to je da budu svojevrsni fitnes program Srbije za njen put u Evropu. Većina projekata je povezana sa ovim ciljem a neki od nijh se izvode u direktnoj saradnji sa Evropskom unijom što nas dovodi u privilegovanu poziciju – da kao saradnike imamo sa jedne strane Evropsku uniju, a sa druge Švajcarsku i Srbiju. To se, na primer, odnosi na jedan program koji imamo u Južnoj Srbiji, gde podržavamo snaženje opština, građansku inicijativu i gde želimo da unapredimo infrastrukturu.
Još jedan primer zajedničkog pristupa Evropske unije, Švajcarske i Srbije je program zasnovan na širokoj podršci opštinama. Mi svi smo uvereni da opštine imaju ključnu ulogu i zato smo uključeni u njihovo jačanje na nacionalnom nivou.
Zavičaj: U svom literarnom testamentu srpskom narodu, ‘’Čujte, Srbi’’, veliki prijatelj srpskog naroda, dr. Arčibald Rajs uputio je iskrenu poruku našem narodu. Gorko-slatku, rekla bih. Imate li vi neku takvu poruku, sviđala se nama ili ne? Mi moramo da učimo jedni od drugih.
Kao što ste rekli, učenje je dvosmerni proces. To, dakle, nije samo odnos studenta i profesora.Naša poruka su uzajamni odnosi, znači, dvosmernost. Svako od nas može da uči od onog drugog i kao Švajcarac ne bih davao jednostrane savete. Naša najvažnija želja je da vidimo Srbiju koja gleda napred, ne unazad. Istorija može da bude veoma teško opterećenje, ali istorija treba da bude oruđe za kreiranje budućnosti. Ovo zahteva da gledate napred i ne posrćete pod teretom prošlosti.Sledeće, Srbija mora da postane mnogo konkurentnija na međunarodnoj sceni. Nije važan samo put ka Evropi nego i mesto koje će Srbija zauzeti u Evropi. Mnogo je bolje da Evropska unija kaže: „Molimo vas, pridružite nam se!“ nego da vi kažete „ Evropo, molim te, primi nas.“. Ukoliko ste vi konkurentniji, utoliko će vaši rezultati biti bolji i utoliko će put u Evropsku uniju biti lakši. To je naša poruka i naša želja.
Hvala.Kao poslednje pitanje, hoćete li nam nešto reći o vašim utiscima o Beogradu?Da li život diplomate ima nečeg zajedničkog sa iskustvom dijaspore?
U Beogradu sam se osetio kao kod kuće od trenutka mog dolaska. Za jednog dilomatu, a ja mogu da govorim samo kao diplomata, Beograd je vrlo prijatan grad. Došao sam direktno iz Moskve i po dolasku uvideo sam da je ovo grad sa visokim kvalitetom života, koji istovremeno ima bogat kulturni zivot.
I lepo vreme?
Ja volim hladno vreme. Odlično sam se prilagodio moskovskim temperaturama, ali mi se sviđaju i ova duga i prijatna leta. Da zaključim, za jednog diplomatu ovo je vrlo prijateljsko i gostoljubivo okruženje sa vrlo dobrim kvalitetom života.
Da li želite da kažete još nešto? Nešto što vas nisam pitala?
Vaša pitanja su bila tako dobro koncipirana, obuhvatajući tako široke oblasti od istorije do politike, ekonomije, privatnog života. Uradili ste jako dobro posao i imam utisak da sam mogao da izložim sve ono o čemu sam hteo da komuniciram sa vašim čitaocima.
Hvala. Nadam se da ćete sledeće nedelje dobiti negotinsko vino.
Da sam znao da ste iz Negotina, zaustavio bih se tamo prilikom moje posete Đerdapu. Tom prilikom posetili smo selo blizu Negotina, selo u kome se pravi vino za koje vi sigurno znate. Tamo smo bili sa partnerima iz EPS-a i proveli divno popodne.
Razgovor vodila: KRISTINA RADULOVIĆ VUČKOVIĆ
