среда , 19 јануара 2022
Početna / Некатегоризовано / Jelena Mesić Gak – Neprolazna lepota ljubavi

Jelena Mesić Gak – Neprolazna lepota ljubavi

Jelena Mesić Gak je sedamdesetih godina bila poznata novinarka Televizije Beograd. Vodila je i uređivala kultne emisije tog vremena: Kino Oko, Otvorenu scenu, Petak u 22, hronike FEST-a i izveštavala sa kanskog, venecijanskog, moskovskog, berlinskog i drugih filmskih i umetničkih festivala. Napravila je veliki broj intervjua sa poznatim ličnostima iz sveta filma i književnosti: Albertom Moravijom, Oktavijom Pazom, Jevgenijem Jeftušenkom, Gabrielom Markeson, Isakom Baševićem Singerom, Džejn Fondom, Lui Malom, Satjadžitom Rejom, Fransisom Kopolom, Andrejem Tarkovskim, braćom Tavijani, Piterom Justinovim i mnogim drugim svetskim umetnicima. Početkom osamdesetih se iselila u Njujork i tamo nastavila svoju novinarsku karijeru praveći dokumentarne i namenske filmove. Jedan od njenih najpoznatijih dokumentaraca  “ Samuraj savremenog doba” (‘’Modern Day Samurai’’), koji govori o Radomiru Kovačeviću, velikanu džudoa, višestrukom Olimpijcu i učitelju, prikazan je na televizijama širom sveta I dostupan je našim čitaocima na youtube.com. Prošle godine je izašla iz štampe njena prva knjiga putopisa ‘’ Razglednica bez marke’’ a ove godine nam se predstavila novom, romanom ‘’ Perdonar’’.

Zavičaj U otadžbini ste bili televizijski novinar i voditelj, kada ste se preselili u Njujork, pored televizijskih intervjua i reportaža bili ste autor dokumetnarnih filmova. ‘’ PERDONAR’’ je Vaša druga knjiga, posle velikog uspeha koji ste imali sa prvom knjigom ‘’ RAZGLEDNICOM BEZ MARKI’’.  Otkuda ovo okretanje literaturi, posle televizije i dokumentarnih filmova?
Jelena Mesić Gak  Imala sam veliku sreću da sam u Njujorku mogla da nastavim da se bavim  novinarskim poslom i pravljenjem dokumentarnih i namenskih filmova za američke i evropske televizijske stanice. Novinarski posao podrazumeva pisanje tako da je ono uvek bilo sastavni deo mog života i rada. Kada su se sklopili uslovi i kada sam dobila više vremena, moje  pisanje se proširilo i rezultiralo u ‘’ Razglednicu bez marke’’ i ‘’ Perdonar’’ kao prirodnim nastavcima igranja sa rečima .
Zavičaj  Čitajuci, sa zadovoljstvom, Vašu knjigu ‘’ RAZGLEDNICA BEZ MARKI’’, koja je vrlo svojevrsna knjiga, kombinacija priča o zanimljivim sudbinama ljudi, zemljama i događajima sa Vaših mnogobrojnih putovanja i receptima koje ste na njima probali i želeli i sa čitaocima da podelite, nameće se pitanje, šta za Vas predstavljaju sva ova putovanja?
Jelena Mesić Gak U skorašnjem periodu života sam više od sedam godina radila kao programski direktor jedne neprofitne organizacije iz Njujorka koja se bavila pružanjem volonterske pomoći onima kojima je ona bila zaista potrebna. Zidali smo toalete i škole u Indiji, na jugu i visoko u oblasti Ladak koja je smeštena u podnožju Himalaja i na samoj granici sa Tibetom. U Peruu smo podizali montažne kuće za najugroženije stanovnike Pamplone, sirotinjske četvrti koja se naslanja na višemilionsku Limu. Pravili smo sisteme za navodnjavanje i bunare u Africi i moji susreti sa mnogobrojnim ljudima po svetu sa kojima smo radili na poboljšanju osnosvnih uslova života, kao i moja privatna putovanja na koja sam išla sa prijateljima i sa svojom decom od njihovih malih nogu, su mi bili inspiracija ali i velika duhovna potreba. Nikada se sa tih putovanja nisam vraćala kao ista osoba. Sudbine tih zanimljivih ljudi o kojima sam pisala u ‘’ Razglednici’’ su zauvek ostale u meni i pomogle mi da razumem da boja kože, religija, jezik, običaji i tradicije ne predstavljaju ljudske različitosti već da se svet generalno može samo podeliti na dobre i loše ljude.
Zavičaj Koliko se današnja Jelena razlikuje od Jelene koja je napustila Srbiju, tada Jugoslaviju, prilikom Vašeg preseljenja u Njujork?
Jelena Mesić Gak  Od tada je prošlo mnogo godina i naravno da se mnogo toga promenilo i obeležilo neke životne faze, prevashodno rođenje moje dece ali intimno mi se čini da su nekadašnja maštanja, nade, snovi ostali i sadašnji. Vremenom sam naučila da nemam želja jer želje ispunjavaju za nas drugi ljudi već da  pred sobom imam ciljeve na čijem ispunjenju mogu sama da radim. Ovaj trenutak života u kome smo se sa razlogom zove “ prezent” jer on jeste poklon. Prošlost i budućnost su van našeg domašaja.
Zavičaj Da li biste mogli da izdvojite jednu ličnost ili susret koji Vas je najviše opcinio/la i ostavio/la najveći utisak na Vas a možda i promenila Vaše poglede na život?
Jelena Mesić Gak  Ne mogu da izaberem i izdvojim samo jednu osobu jer svi ljudi oko mene, roditelji, prijatelji, sestra, kao i nepoznati ljudi na planeti sa kojima sam onako usput negde razgovarala, otkrivajući jedni drugima najveću intimu, zaštićeni verom da se više nikada necemo sresti, svi oni su mi pomogli da postanem ono što jesam. Bez beskrajnog razumevanja mog muža, njegove podrške i ohrabrenja mnogo toga ne bih uradila. Uzori i idoli su u redu ali ljudi koji veruju u nas su nam čini mi se najvazniji. Njihove ruke nas zaštitnicki grle i blago guraju napred pa imamo hrabrosti da idemo dalje i nalazimo zakopane ključeve koji otvaraju sva vrata i mostove.
Zavičaj Molim Vas da podelite Vaš omiljeni recept sa putovanja sa našim čitaocima?
Jelena Mesić Gak  Ja sam vegeterijanac uvek u potrazi za biljnim proteinom pa bih rekla- Humus koji se pravi od zrna nauta, maslinovog ulja i belog luka ali najčešće pravim:
Tukpa, ljuta tibetanska supa
5 većih zrelih paradajza, iseckanih
3 parčeta svežeg đumbira, sitno seckanog
4 čena belog luka, zgnječenih u avanu
1/2  šargarepe, sitno seckane
1/2 šolje boranije, sitno seckane
nekoliko listova kupusa, sitno seckanog
2 ljute čili papričice, seckane
karfiol, manji, izdeljen na cvetiće
1/2 šolje nudli
1 kašičica svežeg soka od limuna
1/2 kašičice svežeg korijandera, sitno seckanog
1/2 kašičice šećera
soli i bibera po želji

Iseckajte paradajz, đumbir i beli luk i kuvajte u loncu na pari 15 minuta. Otklopite i dodajte sve ostalo povrće i nudle. Kada se povrće skuva, dodajte so i limun, kuvajte nekoliko sekundi i pred služenje dodajte korijander.

Zavičaj Vaša druga knjiga ‘’ Perdonar’’ je roman. Šta Vas je inspirisalo da napišete ovu knjigu?
Jelena Mesić Gak  Srednje godine za ženu nisu lake. „To su godine kada se žene osećaju stisnute kao u sendviču između dece koja nisu još sasvim odrasla i samostalna, roditelja koji stare i kojima su potrebni veća nega i pomoć i povecane želje da se brinu o sopstvenim dušama. To su godine kada žene tačno znaju šta hoće a šta ne i tada to glasno i kažu.“, napisala sam u svojoj knjizi ‘’ Perdonar’’. Moje junakinje, majka i ćerka lutaju južnom Amerikom u potrazi za sopstvenim Bićem, identitetom i željom da bolje razumeju svoje odnose sa ljudima oko sebe. Inspirisala me je južna Amerika i mnogobrojne žene, prijateljice i poznanice koje prolaze kroz vrlo slične promene koje srednje doba sobom nosi.
Zavičaj Koliko u ovom romanu ima i Vašeg ličnog iskustva?
Jelena Mesić Gak Različite okolnosti iz života su mi bile polazna tačka u pisanju ove knjige. Mnogi pisci polaze od tih polu- autobiografskih postavki u pisanju koje naravno fikcionaliziraju ali nesvesno gledaju na sopstvene živote kao na univerzalne priče, pune istine i patosa koji nisu samo uticali na nas već mogu imati uticaja i  na druge. Ta sigurnost iskustvenog viđenja nekog mesta, zemlje, posla, lica ljudi, ponasanja i navika, daju romanu veći doživljaj istine.
Zavičaj Planirate li da izdate Vaše knjige i u Americi? Koliko je to moguće?
Jelena Mesić Gak Ohrabrujuće je da se ‘’ Razglednica bez marke’’ i ‘’ Perdonar’’ na srpskom jeziku prodaju na amazon.com. Američki distributer je zainteresovan da obe knjige prodaje kao elektronske knjige i na srpskom i uskoro i na engleskom jeziku. ‘’ Perdonar’’ se trenutno prevodi na engleski i videćemo kakva će mu biti sudbina. Elektronske knjige su veoma popularne i praktične jer se na raznim spravicama koje nudi današnja tehnologije kao ipad, nook ili kindle može staviti oko 350 knjiga. Ipak se duboko nadam da papirne knjige i novine neće potpuno nestati i da će i  klasični bioskop još malo poživeti. Internet je doneo veliku olakšicu ali i uneo pometnju u dosadašnji način života.
Zavičaj Kako naši čitaoci mogu da dođu do Vaših knjiga?
Jelena Mesić Gak  Za čitaoce koji žive van Srbije, knjige su dostupne preko amazon.com a u Srbiji se prodaju u velikom broju knjižara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu.
Zavičaj Iselili ste se iz Srbije / Jugoslavije još 1983.godine. Kakve veze održavate sa otadžbinom/ zavičajem?
Jelena Mesić Gak  Jake i neraskidive. Iako verujem da je dom tamo gde smo mi, ma gde da su nas putevi odveli, Beograd je idealno mesto okupljanja leti, vreme druženja sa prijateljima iz detinjstva, ćaskanju u hladovini bašta i terasa uz hladnu lubenicu, ispijanja mnogobrojnih kafa, sedenja pored reke. Mnogi prijatelji iz Amerike dolaze da me posete kada sam u Beogradu, da upoznaju taj grad o kome sam im mnogo pričala i on im se jako dopadne. Kada odu, uvek se osećaju kao da su nešto u njemu zaboravili.
Zavičaj Da li je teško živeti i stvarati u dijaspori? Da li se sve vreme zapravo obraćate ljudima u zemlji porekla?
Jelena Mesić Gak  Zavisi od čoveka. Nije teško živeti i stvarati bilo gde gde su ljudi odabrali da odu. Period prilagođavanja na novu sredinu je težak i  trnovit i veoma su važni razlozi zbog kojih se odlazi zbog onog ‘’ ovdie vas svako poznaje i voli a tamo vas niko poznati neće, bolji su svoji i krševi goli no cvijetna polja kud se tuđin kreće…“. Od Šantica preko Crnjanskog do Brodskog, mnogi su pisali o emigrantskom vapaju za otadžbinom i domovinom koju ništa ne može da zameni. Ali čini mi se da to pripada nekom drugom vremenu kada su komunikacije bile minimalne ili nepostojeće i kada se putovalo mesecima a vesti od kuće bile sporadične i retke. Pogledajte svet oko nas, svi su odnekuda došli, uklopili se, zadržali svoje običaje ali prihvatili i „tuđe“. Svet se nekako smanjio, i mnogo toga nam više nije nepoznato i strano.
Zavičaj Planirate li novu knjigu ili dokumentarni film?
Jelena Mesić Gak Počinjem sa istraživanjem i prikupljanjem materijala za biografiju Radomira Kovačevića, Sensea i majstora džudoa. Istraživaću u Srbiji, Japanu i Americi jer to su bila mesta njegovog kretanja i života. Za koji dan počinjem razgovore sa ljudima koji su ga poznavali i bili deo njegove beogradske faze života. U Njujorku me čeka montaža već snimljenog materijala za dokumentarac o vrlo zanimljivoj ženi, psihijatru, direktoki bolnice za bolesti zavisnosti i redovnom profesoru na njujorškom univerzitetu. Ona ima vrlo zanimljiv pristup u lečenju svojih pacijenata agro- terapijom. U srcu grada na mestu na kome je bio planiran parking, ona se izborila i dobila parče zemlje na kojoj je bujna, čarobna bašta prepuna cveća, povrća i voća. Tu ona sa svojim pacijentima sadi, plevi i zaliva i svaka leja i stazica otvaraju nove mogućnosti za novu terapiju novog pacijenta.

Razgovor za Zavičaj vodio Dejan Karaklajić

Takođe pogledajte i ...

15068359 10154779322707704 3924240825756973437 o

SPOJI ORGANIZOVAO PREDAVANJE „UTISCI O MOM ŽIVOTU U SRBIJI“