ПРВА СРПСКА РАТНИЦА – СОФИЈА ЈОВАНОВИЋ

PRVA SRPSKA RATNICA – HEROINA SOFIJA JOVANOVIĆ:

“AKO POSUSTANEM ILI SE UPLAŠIM ZADATKA UBIJTE ME”

Prva dama dobrovoljac i narednik srpske vojske u ratovima od 1912. do 1918. godine, dobitnica 13 prestižnih odlikovanja, svojim herojskim delom upisala se u srpsku istoriju kao pobednik i simbol jedne značajne epohe.

Poreklom iz beogradske porodice pune ženske dece, bila je svedok očeve tuge zbog toga što nema naslednika i „sina junaka“. Bez oca je ostala u ranom detinjstvu, a Prvi balkanski rat 1912. godine dočekala je kao maturantkinja, kada se i prijavila Narodnoj odbrani za dobrovoljca – četnika i prošla test pred komisijom. Na regrutaciji nisu hteli ni da saslušaju razloge, odbili su je uz pošalicu da bi bio najveći greh da pogine tako mlada i lepa, jer Srbija na Turke šalje junake, a ne maturantkinje… Sutradan je opet došla tražeći pušku i ratni raspored. ,,Ako posustanem ili se uplašim zadatka, ubijte me. Svi su moji u ratu, neću ni ja da sedim kod kuće” bile su reči mlade optimistkinje. Kada joj je ponuđeno da prihvati poziciju bolničarke, odbila je uz povik – Hoću pušku! Nisu imali izbora nakon ovakve lekcije o borbenosti i odlučnosti i primili su je. Potom je prošla obuku u Prokuplju, a prvo učešće u borbama imala je na Crnoj Čuki i Veljoj Glavi.
Prolazila je iza neprijateljskih linija, izvodila diverzije i iznenadne napade. Počela je da dobija odlikovanja, a francuski reporteri nazvali su je „srpskom Jovankom Orleankom “. Tada se njena fotografija našla i na dopisnici, a objavljena je i u pariskom „Malom žurnalu“ 1912. godine, od kada se ova fraza ustalila i počela upotrebljavati uz imena srpskih ratnica. Po završetku Drugog balkanskog rata zaposlila se kao činovnica u Direkciji železnice. Međutim, mir je kratko trajao, ubrzo je izbio Prvi svetski rat i od samog početka, noći između 28. i 29. jula 1914. ona je bila učesnik bitke u kojoj je razbijen austrijski desant na Beograd. U sastavu Sremskog dobrovoljačkog odreda komandovala je prvom grupom srpskih boraca koja je prešla preko Save u Srem da izvidi neprijateljske položaje i preseče telefonske žice do Zemuna. Učestvovala je u bitkama na Drini i Kolubari.
U oktobru 1915. godine kada je Nemačka povela ofanzivu na Srbiju bila je u borbama od Ade Ciganlije do odbrane Beograda na Dorćolu. Preživela je i povlačenje preko Albanije pod komandom kralja Petra, učestvovala u proboju Solunskog fronta. U ratu je bila ranjavana, izgubila je deo stopala i ostala invalid. Za junaštvo je dobila 13 odlikovanja, a sećanje na nju je najvredniji orden naroda i zemlje za čiju se slobodu žrtvovala.
Posle rata se udala za ratnog druga, Tihomira Krsmanovića, nakon čega se povukla iz javnosti. Sahranjena je uz vojne počasti na Novom groblju, 1979. u Beogradu. Njena praunuka, dramaturg i glumica, Sanja Krsmanović Tasić, priredila je predstavu „Priče hleba i krvi“ o Sofiji Jovanović.