среда , 19 јануара 2022
Početna / Некатегоризовано / Jorgovan u plemenitoj misiji Vesne De Vinča

Jorgovan u plemenitoj misiji Vesne De Vinča

Povodom sve popularnije ljubičaste misije Vesne de Vinča i brojnih pisama naših dragih čitalaca iz celog sveta po objavljivanju našeg teksta ‘’ Gde rastu jorgovani posejana je ljubav’’, u kome smo pisali o prolećnom sađenju jorgovana u Parizu, osvrnuli smo se za počecima misije u Vesninom društvu i u prolećnom, cvetnom raspoloženju…

ZAVIČAJ:  Do sada ste posadili više od 6000 jorgovana u Srbiji. Nedavno ste u Parizu posadili stotinu jorgovana. Jorgovani će u Vašoj misiji cvetati i mirisati širom sveta. Kada je i kako nastala zamisao o jorgovanu kao simbolu Srbije?
Vesna de Vinča:  Ideja je otkrio istraživački duh! Svake godine u svojim scenarijima oživljavam zaboravljene heroine naše prošlosti. Koristim, kao predsednik organizacije, spektakle Izbora najlepše devojke Srbije i popularnost te manifestacije. Izbor za Miss Srbije gledaju milioni ljudi u Srbiji i dijaspori. Uvek biram novu temu šou- programa i novi ženski lik za divljenje. Tako uz lepotu i modu afirmišemo prave uzore, našu dobru prošlost i tradicionalne vrednosti. Zbog čuvanja junakinja srpske prošlosti od zaborava, dobila  sam nagradu Akademije ‘’ Ivo Andrić’’. Ova nagrada je velika čast za mene ali i veliki stimulans za dalje traganje. Jelena Anžujska je bila supruga kralja Uroša Prvog Nemanjića, majka kraljeva Milutina i Dragutina, izuzetna ličnost, obrazovana žena sa misijom, ktitorka koja je podigla mnoge crkve i manastire. Jedina je kraljica u žitiju Nemanjića, pored svete Anastasije majke Svetoga Save,  koja je proglašena sveticom. Posebna ličnost o kojoj se nije znalo mnogo. Uostalom, do sada je odbranjen samo jedan naučni i to magistarski rad posvećen Jeleni Anžujskoj. Tako sam saznala za ovu romantičnu priču i dolinu jorgovana koju je kralj Uroš Prvi u XIII veku zasadio čekajuci svoju mladu, anžujsku princezu, da dođe u Srbiju. Kakav kavaljer je bio naš kralj Uroš! Nije poklonio ni cvet, ni granu, ni buket,  ni drvo već celu dolinu cveća – jorgovana! Sigurno najveći kavaljer među kraljevima sveta, kada je naravno reč o cveću. Posle spektakla, jedva sam čekala da odem i vidim tu dolinu! Bio je maj, vreme cvetanja. Bila sam u šoku: ni jedan jedini jorgovan nije postojao. Samo natpis – DOLINA JORGOVANA! Još jedan apsurd u Srbiji. Dolina jorgovana bez jorgovana. Onda sam odlučila da  počnemo obnavljanje i tada se rodila najvažnija ideja- stvaranje Pokreta Ljubičanstvenih kako bi cela Srbija postala dolina jorgovana Evrope!

ZAVIČAJ:  Kako su izgledali počeci realizacije projekta i ko Vam je sve u tome pomogao? Šta ste poželeli kada ste posadili prvi jorgovan i gde je posađen prvi jorgovan?
Vesna de Vinča:  Tragala sam za ličnošću koja bi obnovila tradiciju .To je morao biti plemić. Tragala sam za čovekom plemenita roda koji bi posadio prvi jorgovan posle sedam vekova. Shvatila sam da to moraju biti dve ličnosti, Srbin i Francuz kraljevskog roda. Pronašla sam u Parizu Šarla Filipa de Orleana, naslednika  francuske krune, koji je imao i titulu Anžuja, pa je time imaginarna veza sa kraljicom Jelenom omogućena. Nije ga bilo lako ubediti da dođe u Srbiju da bi posadio jedan cvet. Ali, nema ničeg snažnijeg od ideje kojoj je došlo vreme. Došao je naslednik Orleana. Naslednik Orleana poveo je svoju buduću suprugu , takođe plemenitog roda Dajanu de Kadaval, ali i jedan izuzetan Red Vitezova Svetog Lazara. Sa naše, srpske strane domaćin je bio NjKV Knez Aleksandar Pavla Karađorđević. Od tada je naš knez, koji je izuzetan čovek, svake godine domaćin manifestacije i sačekuje predstavnike novih kraljevskih porodica. Tako su sem Orleana, u Srbiju došli da sade predstavnici Burbona, Lihtenštajna, Vitezovi Svetog Lazara i mnogi drugi plemići. Ali na samom početku, NjKV Šarl Filip i NjKV Knez Aleksandar su posadili prve jorgovane , a ja , kao autor projekta, poslednji jorgovan. Bila sam presrećna. Bilo je to u proleće 2007. Započeli smo misiju u našem duhovnom centru Žiči, a jorgovane posadili nadomak manastira Gradac, gde je sahranjena  Jelena Anžujska. Sledeće godine smo počeli da sadimo po celoj Srbiji. Ja sam glavni baštovan. Pazim, zalivam i obnavljam jorgovane. Borim se, što je posebna misija, da projekat traje. Potrebno je zasaditi čak sto hiljada jorgovana da bi se Srbija prepoznala kao zemlja jorgovana. Dugačak je to put ali uzvišen! Napisala sam knjigu, koja je doživela i treće dopunjeno izdanje, posvećenu hrišćanskoj ljubavi  Jelene Anžujske i Uroša Prvog Nemanjića – SRBIJA ZEMLJA JORGOVANA i za tu knjigu i istoimeni projekat dobila nagradu ‘’ Kapetan Miša Anastasijević’’. Rekli su i napisali da je ovo ideja godine. Onda smo NjKV Princeza Barbara od Lihtenštajna i ja primile prestižnu nagradu ‘’ Zlatni beočug’’, posebno priznanje. Posadili smo do sada preko šest hiljada jorgovana, a iza svakog jorgovana je jedan čovek, sve u misiji projekta SRBIJA ZEMLJA JORGOVANA. Govorim u množini jer od realizacije ovog proijekta ne bi bilo ništa  da se u produkciju nisu uključili mladi ljudi iz ekološkog centra ‘’ Vratimo lepotu rekama’’.

ZAVIČAJ: Gde ste videli dijasporu sa prostora Srbije u ovoj plemenitoj misiji? Zavičaj- narodne novine se čita u matici i u 106 zemalja širom sveta, pokrenuli ste veliko interesovanje sa dnjom u Francuskoj, u cemu je sve uloga naših ljudi u rasejanju? Koji se sve simboli provlače kroz ove buduce  srpske svetske bašte i koji je krajnji cilj?
Vesna de Vinča:  Dijaspora je izuzetno važna kad je u pitanju stvaranje novog ljubičanstvenog imidža Srbije. Ove godine smo prvi put, po otvrđenom maniru sadili jorgovane izvan Srbije i to u Parizu u Dvorcu Madam Pompadur kao i u porti naše crkve Sveta Petka u Bondiju. Okupili smo sve pomenute predstavnike kraljevskih kuća Evrope!  Sada oni zajedno sa nama, podržavaju novi lik Srbije. Sa nama su sadili i gradonačelnici mnogih francuskih gradova, Vitezovi Svetog Lazara, viđeni Srbi i Francuzi, umetnici, arhitekte, uspešne ličnosti Pariza, mediji. Ova ideja  polako ulazi u  misli. Jorgovani tako povezuju. Jorgovani su Srbija.

ZAVIČAJ:  Vaši planovi za budućnost projekta “ Srbija zemlja jorogovana“ ?
Vesna de Vinča: Ubuduće ćemo poklanjati jorgovane svim gradovima u svetu gde žive Srbi. Pravilo će biti da se okupe viđeniji Srbi i pozovu gradonačelnika koji pomogne da se odredi elitni prostor u gradu, napravi aleja, ulica jorgovana. Sadi se najmanje deset jorgovana a svaki sledeci put još jedna, nova grupa jorgovana. Sa gradonačelnicima naravno stižu i mediji, oni su neizostavni. Zatim treba saditi oko manastira i srpskih crkava u dijaspori. Dobili smo za to blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Irineja.Otac Željko  Simonović , staređina Svete Petke u Bondiju, dao je poseban doprinos i bio je prvi. Ovaj projekat je proces! Treba  učiti  prijatelje i nacije u kojima živimo, tom novom liku Srbije. Već smo dobili pozive da sadimo poklon ulicu  srpskih jorgovana u Diznilendu nadomak Pariza, kao i Sen Tropeu. Jedan francuski gradonačelnik je ponudio da on organizuje iduće godine ceremoniju i to uz koncert klasične muzike. Sjajna ideja. Javili su se Srbi iz Pasadene, da po istom modelu sadimo u Kaliforniji. Tamo postoji replika zamka Versaj. Već su animirali gradonačelnika. Divno! Što se tiče Srbije, nastavljamo masovna sađenja, jer to je princip. Kolektivno sadimo i svako vezuje ljubičastu traku sa svojim imenom. Tako se vezujemo za beskonačnost jer, jorgovan je čudesno cveće. Može da cveta vekovima jer spada u familiju dugovečne masline. Elitno sađenje je  takođe princip, stvara se moderno plemstvo. Plemenit čovek nije samo onaj ko ima plemićku titulu- naučio me je naš knez Aleksandar. Plemenit čovek je svako ko čini plemenita dela. Kolektivno sađenje jorgovana je jedno takvo delo. Ovo je i postmoderni i transcedentni concept. Spajamo budućnost sa prošlošću, zapad i istok, pronalazimo i stimulišemo prijatelje da zajedno sadimo. Ostavljamo dobar glas.

ZAVIČAJ:  Ljubičasti jorgovan simbol je prve ljubavi, dok beli simboliše nevinost mladenaca. U Grčkoj, Libanu i na Kipru, jorgovan je čvrsto povezan sa Uskrsom jer cveta u to vreme, pa je prema tome dobio i naziv  paschalia ( koji se odnosi na Uskrs, posebno u pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji). Vašington je poznat kao jorgovan grad, i tu se održava jorgovan festival svake godine, zajedno sa  jorgovan paradom. Koju simboliku će nositi Beograd i svi drugi srpski gradovi koji će biti ukrašeni ovim prekrasnim drvetom?
Vesna de Vinča: Kada se prođe, u svetu, pored  puno jorgovana, znaće se da su tu nekada ili živeli Srbi ili prošli Srbi ili je reč o srpskom poklonu toj zemlji i gradu u kome  postoji naša dijaspora. Jorgovani će tako imati i dimenziju nevidljivog  svedočanstva srpskog postojanja. U Beogradu smo posadili skoro četiri hiljade jorgovana, na novobeogradskoj obali Save, od Ušća do Gazele. Počeli su već da cvetaju. Niko od mene neće biti srećniji kada ta dolina jorgovana Beograda nabuja i zamiriše. I kada obala postane ljubičasta postaćemo i mi ljubičanstveni! To je stanje koje svima predlažem.

Fotografije: Arhiv ‘’ Vratimo lepotu rekama’’

Razgovor vodila: Kristina Kristi R.V.

Takođe pogledajte i ...

15068359 10154779322707704 3924240825756973437 o

SPOJI ORGANIZOVAO PREDAVANJE „UTISCI O MOM ŽIVOTU U SRBIJI“