Novine Zavicaj Narodne novine Zbog onoga što sam uradio pre 20 godina sam veoma propatio. Tukli su me, izbačen sam s posla, a pored dve fakultetske diplome, punih 16 godina nisam mogao da se zaposlim. Ali, ne kajem se. Ponovo bih uradio isto – kaže za „Vesti“ 66-godišnji profesor Ivan Hiti, jedini Hrvat koga je patrijarh Irinej nedavno odlikovao ordenom Svetog cara Konstantina.
Hiti je ovo visoko crkveno znamenje zaslužio zbog događaja od 17. januara 1992. godine kada je kao visoki oficir Hrvatske vojske, pomoćnik komandanta operativne zone Bjelovar, odbio naređenje da spali vredne crkvene i umetničke eksponate iz Vladičanskog dvora u Pakracu.
Pismo patrijarhu Pavlu
Hiti objašnjava da kada je kamione sa vrednim blagom prebacio u Univerzitetsku biblioteku u Zagrebu, odmah je uzeo potvrdu kojom se to i potvrđuje.
– Fotokopuiju sam poslao patrijarhu Pavlu poštom, ali nikada nisam saznao da li je on to pismo dobio – kaže Hiti.
Profesor Hiti je iz Hrvatske vojske izbačen čim je komanda saznala da nije izvršio naređenje.
– Bukvalno sam proglašen izdajnikom. Rečeno mi je da takvu osobu koja radije spasava umetničke knjige i kulturna dobra umesto da se uhvati puške, oni ne trebaju. Odgovorio sam da se u ratu ne bori samo oružjem već i perom i dobrim delima – priseća se naš sagovornik.
Dobitnik jednog od najvećih priznanja SPC profesor Hit je tek zahvaljujući „Vestima“ dobio fotografije za uspomenu sa svečanosti iz Patrijaršije, kada je odlikovan. Naime, Hit je u više navrata pokušao da dođe do fotografija od nadležnih iz SPC, ali je sve ostalo na obećanjima, dok mu pomenute slike nije prosledila naša Redakcija.
– Kada mi je komandant Operativne zone izdao to naređenje upitao sam ga u čudu: „Šta to radite pukovniče?“ Odgovorio mi je „Jesam li te šta pitao?“ Međutim, umesto da poslušam naređenje, u dogovoru sa ljudima iz Univerzitetske biblioteke u Zagrebu organizovao sam da sve te vredne knjige – inkabule koje potiču čak iz 15 i 16 veka, kao i umetničke slike, natrpamo u tri kamiona. Većina je bila razbacana po dvorištu i po njima je padao sneg i skupljao sam ih zajedno sa mojim nekadašnjim učenicima. Iz zgrade smo izvlačili predmete, mada je bila minirana, ali na to se niko od nas nije obazirao – priča u jednom dahu ovaj profesor koji je zbog ovog čina prošao pravu golgotu.
– Prvo su me izbacili iz vojske, a kada sam se vratio u Varaždin, izbacili su me i s posla, mada sam bio gradski sekretar Sekretarijata za prosvetu, kulturu i sport. Nigde više nisam bio poželjan i otvoreno su mi govorili da im takva budala ne treba i da idem kod Srba da radim. A, eto šta je ironija, batine zbog ovog mog čina sam dobio i od Hrvata i od Srba. U svakom ratu budale progovore – veli Hiti koji je 16 godina, sve do penzije, porodicu prehranjivao kako je znao i umeo. Jedno vreme je prevozio građevinski materijal, zatim radnike, a nije se libio da i pored dve fakultetske diplome (mašinstva i pedagogije) radi na građevini.
– Moja supruga je pisala svim dosadašnjim predsednicima Hrvatske, od Stjepana Mesića do Ive Josipovića, ali niko se nije udostojio barem da joj odgovori. Žao mi je što priznanje prvo nisam dobio od svoje države, ali očigledno je jedino srpski patrijarh prepoznao vrednost mog čina – veli naš sagovornik i dodaje da mu je svih ovih godina najteže bilo to što je zbog ovog gesta patila i njegova porodica.
– Lako sam sebi objasnio da sam postupio jedino ispravno, ali teško je bilo odgovoriti deci: „Šta ti je tata sve to trebalo“. Međutim, i oni su shvatili da sam uradio ono što je jedino bilo moguće – kaže na kraju razgovora Hiti.
