четвртак , 1 децембра 2022
Početna / Kultura / U KRUGU KOMPANIJE ELIKSIR PRAHOVO OTVOREN INDUSTRIJSKI MUZEJ – SVEDOČANSTVA O LJUDIMA, RADU I RASTU HEMIJSKOG GIGANTA

U KRUGU KOMPANIJE ELIKSIR PRAHOVO OTVOREN INDUSTRIJSKI MUZEJ – SVEDOČANSTVA O LJUDIMA, RADU I RASTU HEMIJSKOG GIGANTA

U KRUGU KOMPANIJE ELIKSIR PRAHOVO
OTVOREN INDUSTRIJSKI MUZEJ

SVEDOČANSTVA O LJUDIMA, RADU I RASTU HEMIJSKOG GIGANTA

U prisustvu brojnih gostiju, prijatelja, saradnika, radnika i bivših radnika i rukovodilaca, u krugu Kompanije Eliksir Prahovo svečano je otvoren Industrijski muzej sa postavkom, autora Mladena Trišića, nekadašnjeg direktora Industrije hemijskih proizvoda Prahovo koji ga je definisao kao hibrid prošlosti i budućnosti. Otvaranju prvog Industrijskog muzeja takve vrste u Srbiji, prisustvovali su i Bogdan Gugić, zamenik predsednika Opštine Negotin i Milan Uruković, predsednik SO Negotin.
Ovaj Industrijski muzej, jedinstven u Srbiji, jer predstavlja svedočanstvo o izgradnji i razvoju jedne hemijske industrije od 1960. do danas, u zgradi na ulazu u prahovski “Eliksir”, donosi pregršt fotografija, dokumenata, priznanja, ali i makete, proizvodne šeme, pa čak i opremu i delove opreme iz nekadašnjih pogona prahovskih fabrika.
Ideja o osnivanju Industrijskog muzeja u Prahovu sazrevala je dve godine, a po zamisli autora ove postavke, Mladena Trišića, diplomiranog inženjera tehnologije koji je u ovom kolektivu proveo više od četiri decenije radeći na radnim mestima pripravnika do generalnog direktora i savetnika upravnog borda, Muzej je hibrid koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost industrijalizacije ovog kraja.
-Ovo nije klasičan industrijski muzej u smislu da pokazuje prošlost, već je je hibrid između prošlosti i budućnosti zato što sam nastojao da istorija bude ključ budućnosti. Svi naši usponi, svi naši padovi, sve naše muke koje smo u proteklih šezdeset i više godina imali u Prahovu su došle na neko bolje mesto dolaskom “Eliksira”.
Svako bira svoj put i ostavlja trag iza sebe. Nepoznavanjem sopstvene prošlosti, uskraćujemo sebi razvoj i budućnost. Zato je industrijski muzej putokaz za nove projekte i jačanje kolektiva. Istorija je temelj svakog znanja, prošlost je ključ budućnosti.
Nošen tom idejom, godinama sam razmišljao da hemijska industrija u Prahovu nema dostojne simbole svog postojanja, a samim tim ni izrade zahvalnosti hiljadama radnika koji su od oktobra 1957. godine, kada su geometri premeravali parcele za budući hemijski i lučki kompleks, ostavili svoj neprocenjivi trag i obeležili istoriju ove fabrike.
Elixir group mi je omogućila da na kraju svog radnog veka prikupim materijale i napišem obimnu monografiju “Hemijska industrija u Prahovu, juče, danas, sutra”. Na tom poslu, imao sam i težak i lak zadatak. Težak jer je period od prve dve razvojne faze, 1960-1978, sa veoma malo očuvanih dokumenata, fotografija, artefakta. Sledećih 40 godina je bio lakši deo posla, jer sam svedok istorije tog vremena. Napisao sam monografiju tipa spomenar-bukvar. Spomenar, da probudim sećanja za sve bivše radnike Prahova i njihove potomke. Bukvar, zbog edukacije novozaposlenih tehničara i inženjera koji nastavljaju naš put. Na promociji monografije sam osetio da je ona scenario za stvaranje industrijskog muzeja, jer sadrži mnogo podataka i fotografija proteklih 60. godina rada fabrike u Prahovu.
Vlasnik Elixira je podržao moju ideju i omogućio da se za dve godine realizuje ovaj projekat, na čemu sam mu neizmerno zahvalan. – kaže Mladen Trišić.
Muzej, ističe Maja Radulović, zamenik direktora Društva u prahovskom “Eliksiru” donosi ilustracije “svega vrednog što je Prahovo kroz decenije izgradnje i razvoja imalo i sticalo”, a njegova su najveća vrednost – ljudi.
– Istorijski trenuci su zabeleženi na mnogim materijalima koji će sada biti dostupni svima, počev od onih iz davnih pedesetih godina, tačnije iz perioda 1957. do šezdesete, kada je fabrika građena u Prahovu, uz podsećanje da je prvi reakor sa probnim količinama super-fosfata pušten u rad 19. septembra 1960. godine. Obuhvatili smo, a to se podrazumeva, i deo istorijskog razvoja Rudarsko-topioničarskog basena Bor koji i jeste tvorac hemijskog kombinata u Prahovu – dodaje Maja Radulović.
Pažnju posetilaca već na ulazu privlači ni manje ni više nego lokomotiva. To je, veli Trišić, manevarka, francuske proizvodnje koja je iz Bora došla na ispomoć Prahovu daleke 1959. U parku ispred muzeja je i originalna pumpa za dizel gorivo, zagrebačke proizvodnje, iz iste godine, ali i deo prvog reaktora u kojem se mešao fosfat i sumporna kiselina i dobijao super fosfat.
-Hemijska industrija u Prahovu radi 62 godine u kontinuitetu. Bilo je tu uspona i padova i sada hoćemo da kroz ovaj muzej prikažemo, da to ostane na uspomenu generacijama koje sada rade i koje će u budućnosti raditi. “Eliksir” je kombinat podigao na noge i sada smo lideri u ovom delu Evrope po pitanju proizvodnje mineralnih đubriva i fosforne kiseline onako kakva je nekad bila i Industrija hemijskih proizvoda Prahovo – navodi LJuba Stojčić, generalni direktor “Eliksir” Prahovo.
Industrija hemijskih proizvoda Prahovo privatizovana je pre deset godina, od strane Eliksir grupe koja je kroz brownfield investiciju pokrenula značajan investicioni ciklus u reparaciju postrojenja, tehnologije, infrastrukture i proizvodnju fosforne kiseline kao bitne komponente za razvoj hemijske industrije. Ova fabrika je deceniju kasnije, ponovo pokretač razvoja Negotinske Krajine, a u godinama koje dolaze nastaviće da razvija i dopunjuje i postavku svog Industrijskog muzeja. Deo muzejske postavke nalazi se i van same zgrade muzeja i sadrži veoma važne i zanimljive eksponate.

Takođe pogledajte i ...

NJEGOVA SVETOST PATRIJARH PORFIRIJE U NEGOTINU: ŽIVIMO U MILOSRĐU, U PRAŠTANJU, U NEOSUĐIVANJU, U NEOPTUŽIVANJU, PRE SVEGA ŽIVIMO U SMIRENJU, U SVESTI DA SMO SAMO PROLAZNI LJUDI