понедељак , 20 мај 2019
Početna / Naši u svetu / Savez srba u Austriji proslavio 30 uspešnih godina na braniku srpstva

Savez srba u Austriji proslavio 30 uspešnih godina na braniku srpstva

naslovna prica1Savez Srba u Austriji proslavio je, u petak 23. oktobra, u bečkoj Većnici, tri decenije postojanja. Bio je ovo impozantan skup predstavnika srpskih zajednica i klubova koji deluju u ovoj alpskoj državi i visokih zvaničnika Austrije i Srbije. Čestitke za ovaj značajan jubilej uputio je i predsednik Austrije Hajnc Fišer, koji je poželeo još mnogo godina rada ovoj krovnoj organizaciji naših klubova u Austriji u čijem pismu stoji: „Kao što vam je poznato, Austrija nije postala privlačna za Srbe tek sa počecima radne migracije, ona je to bila već i krajem 17. veka. Mnogi ljudi srpskog porekla su se tada iz različitih razloga naseljavali na prostorima današnje Austrije i vekovima aktivno učestvovali u oblikovanju društvenog života, pre svega podunavske metropole Beča. U Beču su – da navedem samo jedan primer – štampana najznačajnija dela srpske literature u 18. i 19. veku, a među njima i Srpski rečnik kao i prva Srpska gramatika Vuka Stefanovića Karadžića. Prvi radni migranti iz Srbije, odnosno tadašnje Jugoslavije, su došli u Austriju već sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Mnogi od tih takozvanih «gastarbajtera» su ostali u Austriji gde su im se rodila deca i unuci. Mnogi od njih su danas već austrijski državljani. Sebe smatraju integrisanim, ali ipak žele i da neguju tradiciju i kulturu svog bivšeg zavičaja jer smatraju da je to važno kako za očuvanje vlastitog identiteta, tako i identiteta druge i treće generacije.

Prema nekim procenama u Austriji živi oko 300.000 Srba odnosno ljudi sa srpskim korenima, samo u Beču ih ima oko 180.000. Za njih je Austrija postala nova otadžbina. Imajući u vidu ove okolnosti, u Beču je pre 30 godina osnovan «Savez Srba u Austriji». Ovaj Savez danas broji 72 kluba u svim austrijskim pokrajinama koji se bave raznim aktivnostima, na primer u oblasti sporta i kulture. Posebno me raduje činjenica, da srpski klubovi i njihov Savez svoj najvažniji zadatak vide u naporima, da i dalje pospešuju integraciju Srba i ljudi sa srpskim korenima u Austriji i da ih motivišu da u većoj meri nego do sada budu prisutni u različitim područjima života: u privredi, u socijalnoj oblasti, u kulturi, i naravno u politici. Najveću korist od toga bi, kako su me uverili, trebalo da imaju najmlađe generacije kako bi poboljšale svoje šanse u oblasti obrazovanja, na tržištu rada i u društvu u celini. Takođe pozdravljam činjenicu da se Savez bavi pitanjima migracije i integracije u brojnim diskusijama i na raznim manifestacijama. Na taj način je «Savez Srba u Austriji» u proteklih trideset godina svog postojanja postao značaj faktor integracije i miroljubivog suživota. Meni je drago što je to tako i ja Vam od srca čestitam tridesetogodišnjicu Vašeg postojanja! Vašoj Svečanoj akademiji želim da lepo protekne, a svim ljudima srpskog porekla, njihovim prijateljima, rođacima i poznanicima lepu i uspešnu budućnost u Austriji, rekao je predsednik Fišer.

Inače svečanosti su prisustvovali su ministar za dijasporu Srbije Srđan Srećković, pomoćnik ministra za dijasporu Đorđo Prstojević, zamenik gradonačelnika Beča Mihael Ludvig, kao i predstavnici Ministarstva nauke Austrije, Radničke komore (AK) i Saveza sindikata (OGB), ASKOe, Socijaldemokratske partije Austrije (SPO), kao i poslanici u austrijskom parlamentu. Vršilac dužnosti predsednika Saveza Srba u Austriji Borislav Kapetanović, u svom izlaganju rekao je: Posebna mi je čast i zadovoljstvo što imam priliku da Vas najsrdačnije pozdravim i da Vam se zahvalim što ste došli na ovu našu svečanost sa kojom želimo da obeležimo naš tridesetogodišnji jubilej. Kada smo počinjali sa pripremama za ovu proslavu bilo je planirano da Vam ove pozdravne reči uputi predsedsednik našeg Saveza, gospodin Mališa Ilić. Njegova iznenadna smrt u julu ove godine predstavlja težak udarac za sve nas, pogotovu što je sa maksimalnim angažovanjem radio na osmišljavanju nove koncepcije našeg rada, kako bi naš Savez bio još efikasniji i moderniji. Želeo bih da i ovom prilikom izrazim našu duboku žalost i da Mališinoj porodici uputim izraze našeg najdubljeg saučešća. Dolazak migranata iz Srbije, koja je u to vreme bila deo zajedničke federalne države Jugoslavije, u Austriju bio je naročito intenzivan krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Dugo godina su ih i drugi, i oni sami sebe nazivali gastarbajterima, ili radnicima na privremenom radu. A razlog tome je što su i privreda, a ni oni sami računali da će u Austriji ostati samo kraće vreme, nekoliko godina, i da će se onda opet vratiti u svoj zavičaj. Austrijski poslodavci su, da parafraziram švajcarskog književnika Maksa Friša, pozvali radnu snagu, a došli su ljudi, ljudi sa svojim snovima, željama, nadama, strahovima – koji ne samo da se nisu vratili u svoj zavičaj, nego su u značajnoj meri ostali u Austriji i uzeli austrijsko državljanstvo. Oni mlađi, a pre svega oni koji su rođeni u Austriji, se sve više odlučuju da ostanu u Austriji, a oni stariji, iz prve generacije, su neprestano na putu – između starog i novog zavičaja. Mnogi od njih su večeras ovde, u ovoj sali, na ovoj svečanosti, oni koji su pre četrdeset godina obavili takoreći pionirski posao na samoorganizovanju «gastarbajtera» iz tadašnje republike Jugoslavije. Mnogima ćemo se večeras na jedan simboličan način odužiti za taj njihov rad. Već krajem šezdesetih godina došlo je u Beču do osnivanja prvih klubova, za relativno kratko vreme ih je bilo toliko da se pojavila potreba za osnivanjem krovnih udruženja, zajednica, u pojedinim pokrajinama. Vremenom se ukazala potreba za boljom i efikasnijom koordinacijom aktivnosti tih klubova i zajednica, tako da je u proleće 1979. godine u Beču osnovan Savez na nivou Austrije. Posle izbijanja rata na prostoru bivše Jugoslavije pripadnici drugih naroda su se izdvajali iz zajedničkog saveza i osnivali svoja udruženja, dok su – sada pretežno srpski klubovi – ostali u toj organizaciji i nastavili sa radom.

Danas Savez Srba u Austriji broji 72 kluba u svim pokrajinama. Aktivnostima klubova i udruženja i Saveza, pre svega u oblastima sporta i kulture, se godišnje obuhvati više desetina hiljada ljudi u čitavoj Austriji. Na nivou Austrije se od osnivanja
Saveza održavaju tri velike zajedničke manifestacije uz učešće klubova iz čitave Austrije. Učesnici su u prvom redu deca i omladina. Manifestacije se održavaju svake godine, dok se domaćini smenjuju, tako da su sve pokrajinske organizacije po više puta bile domaćin ovih manifestacija. Radničke sportske igre se održavaju od 1980. godine i danas obuhvataju sledeće discipline: fudbal, kuglanje, stoni tenis, šah, dart i laku atletiku. Od pre pet godina naziv je promenjen u «Vidovdanske sportske surete».

Na smotri kulturno-umetničkog stvaralaštva učestvuju, počevši od 1980. godine, pevači, muzičari, recitatori, orkestri, horovi, folklorne grupe, nagrađuju se najbolji pismeni radovi na zadatu temu dok likovni umetnici imaju mogućnost da u okviru prigodne izložbe pokažu svoje radove. Na kvizu znanja «Koliko poznajem Srbiju i Austriju» učenici odgovaraju na pitanja o geografiji, istoriji i književnosti Srbije i Austrije. Prvi kviz je održan 1978. godine, dakle godinu dana pre osnivanja Saveza. Nema preciznih statističkih podataka, ali se računa da danas u Austriji živi oko 300.000 Srba odnosno Austrijanaca sa srpskim korenima, od toga oko 180.000 u Beču. Mnogi do bivših gastarbajtera su danas Austrijanci ili pak Austriju doživljavaju kao svoju drugu domovinu. Na integraciju gledaju kao na značajan proces, ali isto toliko im je važna i nega kulture i tradicije zavičaja iz kojeg su potekli jer je to važan faktor traženja i nalaženja identiteta u cilju sprečavanja ili usporavanja asimilacije – pre svega onih koji su rođeni u Austriji. Jer samo onaj čovek koji zna gde su mu koreni lakše će se prilagoditi novoj sredini i postati ravnopravan član novog okruženja. Ali i društvo u koje se on uklapa mora biti spremno da rihvata razlike koje same po sebi moraju da postoje i koje bi vremenom trebalo da se smanjuju, ono mora da se odupre rasizmu i diskriminaciji, jednakost šansi ne sme da ostane samo mrtvo slovo na papiru. Mi se zalažemo za aktivno i pasivno prava glasa na komunalnom nivou i za one migrante koji nemaju austrijsko državljanstvo, nešto čemu je i grad Beč težio, ali za sada bez uspeha. Mi se borimo protiv gubljenja identiteta i asimilacije, ali smo takođe svesni da asimilacija može da bude prirodan proces, ali samo onda ako svaki pojedinac, sam i po slobodnoj volji može da odlučuje u kojoj će se meri oslanjati na vlastite korene i otvarati prema vrednostima društva u koje se uklapa. Samo oni koji se osećaju ravnopravnim i vide u postojećem slobodnom društvu sigurnu budućnsot za sebe i svoju decu, biće spremni da se odreknu dela svog identiteta u korist nekog novog zajedničkog identiteta. U protivnom dolazi do stvaranja paralelnih društava koja u značajnoj meri otežavaju suživot ljudi iz različitih kultura. Zato je neophodno da i političari svoj rad u oblasti migracije i integracije tako usmeravaju da može da nastane društvo u kojem će svaki pojedinac poštovati opšta pravila ponašanja, ali imati i dovoljno slobodnog prostora da zadovolji svoje individualne potrebe u socijalnom, kulturnom, verskom pogledu. Jedan od zadataka našeg Saveza je upravo u tome, da se bori za ostvarivanje ovog cilja.

Srpska zajednica u Austriji nije uvek nailazila na razumevanje matice niti je imala uvek osećaj da uživa njenu podršku. Ali mi smo i pored toga uvek podizali naš glas kada je srpskom narodu, po našem mišljenju, činjena nepravda. To je, recimo, bio slučaj za vreme bombarodvanja Republike Srpske ili same Republike Srbije od strane snaga NATO-a ili nakon austrijskog priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije od strane kosovskih Albanaca. Odnosi između srpske dijaspore u Austriji i matice su se osetno popravili od kako je osnovano Ministarstvo za dijasporu, a od novog zakona o dijaspori očekujemo dalje intenziviranje kontakata između matice i Srba u dijasporu i u regionu sa ciljem da se više poradi na ostvarivanju interesa ovih ljudi i njihovih napora za očuvanje vlastitog identiteta. U tom kontekstu mi na sebe gledamo i kao na važnu sponu u cilju unapređenja prijateljskih odnosa između Srbije i Austrije. Jedan od zadataka našeg Saveza je i da se zalaže za jačanje prisustva Srba u različitim sferama austrijskog društva, kao što su politika, privreda, kultura, mediji. Svojim učešćem u različitim društvenim procesima i Srbi, odnosno Austrijanci sa srpskim korenima treba da pokažu da su deo ovoga društva i da imaju i pravo i obavezu da učestvuju u kreiranju njegovog daljeg razvoja. Naš Savez želi da u tom smislu pruži aktivan doprinos tako da će se i dalje truditi da motiviše i pridobije naše ljude za veći stepen participacije, pojačavajući istovremeno kontakte sa austrijskim institucijama kako bi se unapredilo uzajamno razumevanje i suživot u ovoj našoj zajedničkoj nam kući Austriji, kazao je Kapetanović. – Današnja Srbija želi da bude deo svih integracija, da poštuje međunarodno pravo i zapadne standarde ponašanja, ali i da štiti svoje državne i nacionalne interese i gaji najbliže odnose saradnje, međusobnog poverenja i uvažavanja sa više od tri miliona naših ljudi koji žive u celom svetu – istakao je ministar za dijasporu Srđan Srećković. On je u govoru naglasio da “se današnja Srbija menja, menja se nabolje i svakoga dana je bolja nego što je bila juče”. Imam veliku čast i zadovoljstvo da Vas pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i da vam poručim da sam ponosan što pripadam jednom malom ali demokratskim tradicijama privrženom narodu sa brdovitog Balkana koji je postao značajan i nezamenljiv deo Beča, kulturne prestonice ujedinjene Evrope i nama prijateljske
Austrije. Sledeće godine proslavićemo i 150-godišnjicu Srpske pravoslavne crkvene opštine u Beču što je još jedan od dokaza čvrste opredeljenosti srpske nacionalne zajednice da bude integrisana u ovo prijateljsko i demokratsko okruženje, ali i da gradi najbliže odnose saradnje sa matičnom državom Srbijom. Hvala Vam svima, hvala Vam što svakoga dana svako od vas na svom radnom mestu, u kontaktima sa prijateljima, komšijama, predstavnicima austrijskih vlasti, svojim ličnim primerom, znanjem, pravdoljubivošću i poštenjem, dajete nemerljiv doprinos poboljšanju imidža našeg naroda i naše zemlje, koja je čvrsto rešena da bude deo modernog sveta.

Današnja Srbija se menja, menja se na bolje i svakoga dana smo bolji nego što smo bili juče. Današnja Srbija želi da bude deo svih integracija, da poštuje međunarodno pravo i zapadne standarda ponašanja, ali i da štiti naše državne i nacionalne interese i gaji najbliže odnose saradnje, međusobnog poverenja i uvažavanja sa više od tri miliona naših ljudi koji žive u celom svetu. Mi smo kao Vlada Srbije, usvajanjem prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, što se očekuje upravo ovih dana u Skupštini Srbije, pokazali da uspostavljamo temelje nove, dugoročne i odgovorne politike prema rasejanju, politike od koje će koristi imati i država Srbija i svaki naš čovek ma gde živeo. Cilj ove politike je članica Evropske unije, želimo Srbiju koja je ekonomski i politički lider na zapadnom Balkanu, ali i Srbiju koja je faktor stabilnosti i lider u razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Pri tome, ta i takva Srbija nikada više ne sme da zaboravi na svoje rasejanje i ima obavezu da vodi računa o svima vama, da Vam bude zaleđina i podrška. Na kraju, želim Vam da i dalje sa ljubavlju i ponosom negujete kulturu, običaje i tradiciju zemlje iz koje potičete, da ljubomorno čuvate dragocenu vezu i budete most saradnje između između ove prelepe zemlje koja vas je otvorenog srca prihvatila i vaše otadžbine, a ja vam obećavam da će, za razliku od nekih prošlih vremena, iza vas uvek biti i vaša otadžbina, vaša Srbija. – Sledeće godine proslavićemo i 150. godišnjicu Srpske pravoslavne crkvene opštine u Beču, što je još jedan od dokaza čvrste opredeljenosti srpske nacionalne zajednice da bude integrisana u ovo prijateljsko i demokratsko okruženje, ali i da gradi najbliže odnose sa matičnom državom Srbijom. Hvala vam što svakoga dana svako od vas na svom radnom mestu, u kontaktima sa prijateljima, k omšijama, predstavnicima austrijskih vlasti, svojim ličnim primerom, znanjem, pravdoljubivošću i poštenjem, dajete nemerljiv doprinos poboljšanju imidža našeg naroda i naše zemlje, koja je čvrsto rešena da bude deo modernog sveta – naglasio je Srećković.

Zamenik gradonačelnika Beča Mihael Ludvig je rekao da je saradnja sa Srbima “uspešna priča”, koja traje još iz 17. veka, što dokazuje podatak da je Vuk Karadžić u Beču objavio svoja kapitalna dela. Kako je rekao i sam je nedavno boravio u Beogradu i uverio se lično da su odnosi Austrije i Srbije na visokom nivo, te da su u srpskom glavnom gradu posebno interesovanje pokazali za izgradnju takozvanih socijalnih stanova.

Bila je ovo prilika da zaslužnim pojedincima i institucijama budu podeljene i zaslužena priznanja i zahvalnice. Priznanja su dobili : Radnička komora Austrije, Savez sindikata Austrije, Austrijska ambasada, Beograd, Dr. Mihael Hojpl, gradonačelnik Beča i Anica Macka-Dojder, poslanica u Skupštini grada Beča Posebna priznanja dobilo je 15 najstarijih aktivista Saveza: Isidor Jablanov (30 godina aktivista Saveza i član osnivačke skupštine), Marko Pećinovski (prvi predsednik Saveza), Radisav Živaljević (6 godina predsednik Saveza), Trifun Stanić (6 godina predsednik Saveza), Bratislav Ćuk (20 godina aktivista), Mićo Đekić (15 godina aktivista), Lazar Bilanović (15 godina aktivista), Zlatko Miloradović (prvi sekretar Saveza), Mirko Grbić (10 godina aktivista), Zoran Anđelković (20 godina saradnik saveza), Petar Perićević (20 godina aktivista), Mirko Bukovica (15 godina aktivista), Milorad Torlaković (20 godina aktivista), Milenko Aćimović (20 godina aktivista), Nenad Šulejić (10 godina aktivista), Dejan Ilić (15 godina aktivista). Priznanja za izvanredan doprinos samoorganizovanju Srba u Austriji dobili su: Dimitrije Jovanović, Stanislav Milojević, Boban Đurić, Zarije Đinović, Branko Milutinović, Zorica Milanović, Stanojlo Petrović, Jovan Kovač, Grozdana Rančilović, Dragiša Vasiljević, Vera Marjanović, Mileva Vrećić-Čokić, Milorad Stepanović, Ranko Dojčinović, Milan Gizdavić, Veliša Maraš, Slađan Jović, Goran Jović, Tomislav Lukić, Savo Ristić, Živko Begović, Milica Milić, Mirjana Jovanović, Dragan Raković, Slađana Jeremić, Stevo Malesevic, Borko Ivanković i Krstan Ždero (posthumno). Priznanja članovim a Saveza Srba u Austriji: Zajednica srpskih klubova u Beču, Zajednica srpskih klubova u Tirolu, Zajednica srpskih klubova u Forarlbergu, Zajednica srpskih klubova u Koruškoj, Zajednica srpskih klubova u Donjoj Austriji, Savez srpskih klubova u Štajerskoj, Kulturno-sportska Zajednica Srba u Salcburgu, Kulturno-sportsko društvo «Božuri», Srpski klub «Stevan Sinđelić», Salcburg, Srpski klub «Resavac», Hirm, Klub «Region Bambi-Požarevac», Beč, Srpski klub «Vidovdan», Linc, Srpski klub «Knez Lazar», Gmunden. Zahvalnice: Kongres srpskog ujedinjenja u Austriji, Konzulat Republike Srbije u Salcburgu, Skupština opštine Despotovac, Narodne novine Zavičaj, Dnevni list Evropske novosti, Dnevni list Vesti, Dnevni list Kurir. Zahvalnice pojedincima: Jovan Nebrigić, Milostiva Milivojević, Dejan Jović, Savo Topić, Vladan Pajić, Saša Ilić, Predrag Pitulić, Zdravko Spajić i Blaško Papić.

Posebno dirljiv trenutak je bio kada je porodici Mališe Ilića uručeno je posthumno priznanje za njegovo zalaganje za srpsku zajednicu. Cela sala je ustala i svi prisutni su dugotrajnim aplauzom pozdravili Marinu suprugu pokojnog Mališe Ilića. Inače Ilić je 15 godina bio aktivan član Saveza Srba čiji je predsednik bio šest godina.

Takođe pogledajte i ...

files

SREĆNE USKRŠNJE I PRVOMAJSKE PRAZNIKE ŽELI VAM REDAKCIJA LISTA ZAVIČAJ NARODNE NOVINE HRISTOS VASKRSE.

SREĆNE USKRŠNJE I PRVOMAJSKE PRAZNIKE ŽELI VAMREDAKCIJA LISTA ZAVIČAJ NARODNE NOVINEHRISTOS VASKRSE.