Novine Zavicaj Narodne novine 
Sresti ovog čoveka u srcu Holandije velika je privilegija. Živeći duhovni život na savremeni način, postao je poznat i poštovan muzičar, zahvaljujući njegovoj ljubavi i interesovanju za tradiciju i njene darove. Dobiti intervju nije bilo tako lako zbog njegovog karaktera, koji krasi osobina, jako česta kod mudrih i velikih ljudi, a to je skromnost. Uspostavljanje prijateljstva sa ovim čudesnim čovekom, dozvolilo mi je da uđem u magični svet njegove muzike. Hvala Ti, Mehmete!
ZAVIČAJ Kada je ut postao Tvoj najbolji prijatelj na životnom putu?
Mehmet Polat Kada sam imao 17godina, posetio sam Istanbul prvi put. Jednog dana, moj brat i ja smo bili gosti jedne pesnikinje, njen ut je visio na zidu i otimao je moju pažnju. Pitao sam ’’ Mogu li da probam Vaš ut?’’, rekla je ’’ Da, naravno!’’. Posle tog prvog dodira nikad ga više nisam ispustio, bila je to ljubav na prvi pogled i pokrenuta je moja strast.
ZAVIČAJ Izgleda da ut Tebi predstavlja pravo svetilište?
Mehmet Polat Svaka ljubav je kao svetac. Dolazim iz sufi porodice i muzika je jedan od najvažnijih načina za uvod u našu duhovnu ceremoniju. Naša kultura je na svaki način duboko ukorenjena u Alevi sufizam, kome pripadamo. Muzika je prvi stepen na kome se deca susreću sa duhovnošću. Svake nedelje sam išao sa ocem na pomenute ceremonije i ja bih sedeo i slušao svirače i muzičare koji su bili jako poštovani u našoj kulturi. Baglama je bio prvi instrument koji sam otkrio kada sam imao pet godina. Jednog dana ju je moj brat doneo kući, svirao je na njoj i ja sam insistirao da i sam probam da na njoj sviram, i on me je naučio jednu pesmu. Bila je to ljubav na prvi pogled. Prepoznao sam sebe u muzičkom izrazu. Kasnije sam naučio note i svirao sve više i više.
ZAVIČAJ Da li misliš da je tačna izreka ’’ Najveće svetlo dolazi iz Tebe’’ i da nam škola zapravo daje samo ram?
Mehmet Polat Donekle, to je tačno.Kada sam bio dete, stekao sam bazično znanje slušajući svirače iz svog sela, koji su svi bili samouki, kao što sam i ja bio. U mom selu, nije bilo učitelja muzike i svako je sam sebe učio. Kada sam imao 17godina, došao sam u Istanbul praćen svojom strašću.
ZAVIČAJ Svaki sufi muzičar ima svoj stil. Koliko je sufi muzika, duhovna muzika zasnovana na improvizaciji?
Mehmet Polat Mogu reći da smo mi svoju muzikurazvili da bismo govorili poeziju i da je sufi muzika zasnovana na poeziji. Alevidi ne čitaju Kuran direktno, oni su pronašli svoj način da ga predstave kroz poeziju i muziku. Oni u svoju poeziju unose životne priče, istoriju i filozofiju. Mi takođe igramo uz svoju muziku. To se zove Sema. Kasnije sam poželeo da učim od profesionalaca u Istanbulu i da eventualno postanem student univerziteta. Kroz taj korak koji me je poveo iz mog malog sela u južnoj Turskoj, u ogromni grad Istanbul, upoznao sam jedan potpuno drugačiji svet. Bio sam tek dečak i cele prve godine sam se navikavao na život sa svim tim kulturološkim, klimatskim i svim drugim razlikama. Institucija u koju sam došao bila je multidisciplinarna: fotografija, muzika i puno drugih umetničkih oblasti. Bio sam predani student, pun ljubavi za svoj instrument, i njemu posvećen sa puno poštovanja. A onda sam u poslednjoj godini studija došao ovde, u Roterdam, na master studije na CODARTS konzervatorijumu.
ZAVIČAJ Ti si veoma poznat u Holandiji. Sviraš i sa svojim bendom širom sveta ali i u Amsterdamu na mnogim kulturno važnim mestima. Koliko Ti se sviđa muzički svet ovde?
Mehmet Polat Da, sviđa mi se jako. Puno putujem i takođe predajem, od nedavno imam mnogo novih studenata i srećem puno muzičara ali i drugih umetnika. Vrlo je poznato da umetnici moraju da prave veliki broj kompromisa za vreme svojih studija na primer, što nije nimalo lako, ali ovde je drugačije. Ako si u ovom kraju sveta pa uz to još i sa svojom tradicijom, želiš da budeš moderan i imaš poštovanja za mnoge druge oblasti umetnosti, tada možeš da se razvijaš na svoj način, kao cvet, ne lomeći svoje srce svirajući drugačije muzičke stilove. Holandsko društvo je veoma privrženo umetnosti i umetnicima. Ja sam za to zahvalan i našao sam svoje mesto u ovoj divnoj zemlji. Učim jezik i sviđa mi se ovdašnja kultura. To je vrlo velika stvar jer većina muzičara svira u restoranima, tamo ostaje i nikad ne izlazi iz te kutije trudeći se da preživi. U životu uvek postoji nešto što čovek mora da žrtvuje zarad svog prosperiteta, ali ja sam odlučio da se borim za svoju muziku. Sada su stvari mnogo bolje i mirnije. Sada ovde zaokružujem svoje master studije i ovde nastavljam dalje. Ko zna gde će me ut odvesti. Može me odvesti u neke druge predele, ali ovde sam jako srećan.
ZAVIČAJ Koliko Ti se dopao holandski način studiranja kada si ovde došao?
Mehmet Polat Dopao mi se, ja sam počeo sa učenjem tradicionalne indijske muzike i svirao sam je na svom instrumentu, na utu. To na drugim mestima nije moguće. Moj profesor je bio profesor flaute. On je svirao na flauti a ja sam isto to svirao na utu. I profunkcionisalo je tako! Napravili su veliki izuzetak zbog mene. To je stvarno bilo nešto posebno. Tada sam odlučio da ostanem u ovoj zemlji. Video sam ovde svoju šansu. Preuzeo sam veliki rizik dolazeći ovde. Pozajmio sam novac od svojih prijatelja u Istanbulu za avionsku kartu, nisam imao šta da izgubim, kako sam tada mislio, ali napravio sam ogroman korak. Mi u Turskoj kažemo: “ Suze sa čela nikada neće otići u zemlju. “
ZAVIČAJ Imaš puno novih prijatelja ovde ali i novih ideja, potpuno nov pristup životu ali takođe i novi bend?
Mehmet Polat Da, sreo sam nekoliko čudesnih muzičara i osnovali smo ansambl ARIFA. Srećni smo što sviramo zajedno i ostvarujemo jako dobar sveukupni zamah energije. Sviramo na mnogim festivalima širom sveta. Držimo koncerte. Zajedno aranžiramo muziku ali skoro svako u grupi i komponuje. Svi smo iz potpuno različitih delova sveta i možda je baš zato naša muzika unikatna i vrlo brzo smo postali jako poznati. Kulturološki, svi smo različitog porekla, iz Turske, Rumunije, Nemačke i Holandije… I tako zajedno putujemo kroz muziku, dok nas nosi inspiracija iz naših domova i zavičaja, i tako sve povezujući stžemo tu gde jesmo.
ZAVIČAJ Ti ovde imaš svoje studente. Kako izgleda Tvoj pristup njima?
Mehmet Polat Prvo učim svoje studente da slušaju muziku a onda ih tek učim da je sviraju. Oni moraju biti mladi i zaljubljeni u muziku. Znam svaki korak koji će ostvariti a i koji bi mogli da ostvare, znam u čemu bi bili bolji i hrabriji, šta bi trebalo da urade na svom putu i kako bi mogli da prepoznaju sebe.
ZAVIČAJ Da li Ti u životu u dijaspori nedostaje Tvoja zemlja? Po definiciji ljudi iz dijaspore ostavljaju svoje korene u svojim rodnim zemljama a brinu o svojim krošnjama. To nije lako ali svi pratimo svoje izbore.
Mehmet Polat Na neki način, da. Zbog prijatelja, dragih ljudi, mesta, hrane i mirisa, prirode, mojih ranih dana…Ali ovde, ovde je moja mladost i ovde su koreni moje budućnosti. Na primer, sa ARIFOM sada radim na novom albumu. Takođe, savladavam sve bolje holandski jezik i ovde su ljudi divni prema meni. Holandija je vrlo moderna država, ovde možeš da napreduješ koliko god želiš.
Vrlo sam emotivan kada su u pitanju moj rani život i moja domovina. Poštujem svoju tradiciju ali mi se ovde takođe sve sviđa, jedem haringu i pijem pivo. Sviđa mi se ovdašnji način života i ja se sviđam Holandiji. U svom turskom zavičaju, odrastao sam u prelepom, malom selu Urfa a sada sviram u kulturnom centru Holandije, u Amsterdamu, praćen ogromnom zahvalnošću u prestižnim dvoranama kao što su Concertgebouw, Muziekgebouw… To znači da sam na pravom mestu u svakom trenutku svog života.
Razgovarati sa Mehmetom Polatom i slušajući ga takođe je spiritualno iskustvo. Imala sam priliku da sa njim pevam na nastupu i takođe mogu reći da je čovek koji je krunisan svojim talentom; vrlo plemenit, liberalan i darežljiv dok stoji uz druge muzičare i sa njima svira. Zbog svega toga on je na pravom mestu, na svom mestu pod Suncem, u obećanoj sreći za koju se borio. Čestitam Ti, Mehmete!
Kristina Radulović Vučković
U Amsterdamu, 2012.
