Hilandaru treba pomoć

Ožiljci na manastiru Hilandar, koje je urezao požar koji je buknuo u noći između 3. i 4. marta 2004. godine još uvek su vidljivi. Na saniranju štete od vatre učinjeno je mnogo, radilo se vredno i predano, a dosta posla je ostalo da se uradi. Kriza koja pogađa čitav svet pogodiće i obnovu svetogorske srpske svetinje, pa će kompletna obnova, sada je izvesno, kasniti nekoliko godina. Teški i zahtevni radovi tekli su po planu, međutim, zbog nedostatka novca, predviđeni rok za sanaciju posledica vatrene stihije pomeren je za tri godine. Naime, planirano je da kompletni poslovi, koji se odnose na sanaciju od požara, budu završeni 2014. godine, ali to više nije moguće. Na prvom mestu jer nema dovoljno para, a i posla ima više nego što je prvobitno zacrtano. Hilandaru treba pomoć! U to se uverio i Nebojša Bradić, ministar kulture Republike Srbije, koji je nedavno sa saradnicima posetio srpsku carsku lavru.

Bradić, sa specijalnim savetnicima Goranom Markovićem i Zoranom Hamovićem nedavno je posetio Svetu srpsku carsku larvu kako bi se uverio u kakvom je stanju manastir i koje aktivnosti predstoje u njegovoj obnovi. Ministarstvo kulture je u toku ove godine izdvojilo 50 miliona dinara za rekonstrukciju i obnovu manastira, a u skladu sa potrebama i mogućnostima obezbediće dodatne načine finansiranja, da bi se potpuno rekonstruisao manastir. Po povratku iz Hilandara Nebojša Bradić je za “Reviju 92” rekao:
– Delegacija Ministarstva kulture je iskazala dobru volju u prethodnom periodu i spremnost da kroz donaciju za obnovu manastira Hilandar radi na poboljšanju uslova života bratstva i zaštiti kulturnog nasleđa manastira. Imali smo priliku da zajedno sa stručnjacima i bratstvom vidimo šta se radi. Zadovoljni smo rezultatima obnove. Manastir Hilandar je svojim tužnim slikama pre nekoliko godina poslao jedno veliko upozorenje svima onima koji se bave zaštitom kulturne baštine bilo u Srbiji, bilo u Evropi i u tom smislu je odluka Vlade Republike Srbije da pomogne obnovu i da formira Odbor za obnovu manastira bila jedan od važnih koraka. Manastir više nije ruševina. Radi se, pored ostalog, na obnovi Velikog konaka i mi verujemo da će u narednih dve godine biti zaključeni osnovni poslovi. Time ne mislimo da će briga o manastiru u Ministarstvu kulture prestati, jer kulturno blago koje se tamo čuva je od izuzetnog značaja i treba da bude izučavano, zaštićeno i predstavljeno. Razgovarajući sa bratstvom manastira predložili smo da sledeće godine u okviru izložbe koja će biti priređena u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, a prilikom predstavljanja rezultata obnove manastira, da se izlože i artefakti koje čuva riznica. Na taj način će građani Srbije i kulturni poslanici imati priliku da se uvere u ono što je Hilandar bio, što je danas i što će biti za srpsku kulturu i ubuduće.

Ministar Bradić kaže da je Hilandar posetio prvenstveno kao čovek koji je zadužen za kulturno nasleđe i koji u tom smislu zna kako i kada ono može da bude ugroženo.
– Bio sam veoma ohrabren onim što se tamo uradilo zato što to garantuje da će u narednom periodu i život manastira i njegov značaj za sve koji su zainteresovani da ga posete biti podignut na viši nivo. Manastirska tišina koja uobičajeno krasi takva mesta sada je bila narušena brojnim mašinama i radnicima koji su radili na obnovi. Posebno je osećanje kada dođete uveče kada se ta tišina mediteranski spusti na kamene utvrde manastira i kada možete da uživate u nekim posebnim trenucima. Da bi se to vratilo Hilandaru moramo svi da pomognemo.
U Zadužbini svetog manastira Hilandar u Beogradu sve je podređeno tome da Sveta Gora ponovo dobije lice koje svetli vekovima. Ulažu sve moguće napore da centar srpske duhovnosti što bezbolnije izleči rane od požara.
– Prvih meseci posle požara izgledalo je da saniranje ide jako sporo – priča nam Stefan Milenković, rukovodilac za odnose sa javnošću Zadužbine. – Trebalo je vremena da se radovi organizuju, da se utvrde nadležnosti, a i samo čišćenje ruševina bilo je veoma zahtevno u smislu da se prvo odvoje i sačuvaju manastirske vrednosti. Počelo se sa rekonstrukcijom jednog konaka, Senare, koji je izvan manastirskih zidova, a nije izgoreo u požaru, već je bio veoma zapušten. Napravljen je novi kompleks za smeštanje poklonika a i dela bratstva.
Bilo je više tumačenja, pa i nagađanja, kako je uopšte izbio požar. Milenković nam kaže da istraga nikada nije detaljno vođena, niti je decidno preciziran uzrok požara. Desilo se, zapravo, da se u severozapadnom delu manastira, u konaku koji se zove Igumenarija, gde boravi iguman zapalio dimnjak, koji verovatno nije bio ni očišćen. Pored toga ta strana manastira, kako je utvrđeno, ne leži na steni, pa se zemlja sleže i zidovi pucaju. Vatra se, najverovatnije, probila kroz pukotine dimnjaka, tinjala je dugo ali to niko nije primetio i onda je zahvatila drvenu krovnu konstrukciju. Takvi požari dešavali su se i ranije na Svetoj Gori. Prvi veliki požar izbio je 1722. a drugi 1896. godine. Nikada nije zabeleženo šta je bio uzrok tim požarima, ali se dugo radilo na obnovi, ali su generacije monaha uspele, bez današnjih blagodeti građevinarstva, uspele da poprave manastir – tvrđavu. I grčki manastir Vatoped, najveći i najbogatiji među svetogorskim, u kome je izbio požar obnavlja se više od 50 godina. Obnova Hilndara za sve svetogorske pojmove je veoma brza, ali bez dodatnih sredstava neće moći da se završi u roku.
Više od 40 monaha danas živi u Hilandaru. Uglavnom su iz Srbije, jedan je Gruzin i dok u luci Nemac koji se zamonašio i perfektno govori srpski. Monasi najveći deo vremena provode u molitvi i u svemu vide neku opomenu i zahvalni su Bogu što je od požara sačuvana crkva sa čudotvornom ikonom Trojeručicom, biblioteka sa knjigama neprocenjive vrednosti i druge vredne relikvije. Uvećalo se u međuvremenu bratstvo, i sve nevolje koje su ih snašle samo su ih dodatno ujedinile, a požar kao da ih je zbližio i uputio jedne na druge.

– U obnavljanju manastira poštuju se principi – nastavlja Milenković.- Prvi i osnovni je očuvanje svetosti mesta. To znači da ne sme da se poremeti način života koji tamo vlada vekovima. Zatim moraju da se postave tradicionalni materijali poput starog kestena, hrastovine… U manastiru se trenutno radi na Velikom Konaku koji je građen između 1816. i 1821. godine. Njegova površina je 2.700 metara kvadratnih, a cela izgorela površina je nešto više od 5.000 metara kvadratnih. U Konaku su najveći smeštajni kapaciteti. Manastir će po okončanju radova dobiti monumentalnu gostoprimnicu, prostorije za upravu manastira, dva sprata sa kelijama za smeštaj gostiju i bratstva i deo sa radionicama. Kad se to završi, sve ostalo može da ide laganijim tempom. Najveća šteta, inače, nastala je na Belom konaku, jer je potpuno srušen a u njemu su bile najstarije monaške kelije, napravljene u 16. veku.
Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine svetog manastira Hilandar nedavno se vratio u Beograd iz Hilandara gde je svojski radio više od meseca.
– Zadužbina monaha svetog Simeona i svetog Save vekovima je poštovana i štićena – objašnjava Ranđić.- Čuvali su je, čak, i Turci. U vreme njihove vladavine čuvani su svetogorski manastiri od divljanja i pljačkanja. Sačuvano je kulturno blago našeg naroda. Čuvamo mi našu svetinju, međutim, mnogo sredstva i rada je potrebno da se manastir obnovi. Probleme nije donela samo vatra,. Potonja obnova Hilandara je najzamašniji poduhvat od vremena kralja Milutina. Devedesetih je rađena jedna obnova, međutim, ti rezultati poništeni su požarom. Vatrena stihija mnogo je odnela. Vlada Republike Srbije uložila je pet i po miliona evra, Grčka oko milion. Sa svim donacijama utrošeno je oko 7,5 miliona evra. Planirali smo da će se radovi završiti do 2014. godine, međutim, trajaće mnogo duže zbog recesije i manjka sredstava. Najmanje tri godine radovi će biti duži, ali i to je bolje, ako se sve uradi valjana, da nam Hilandar potraje barem još 1.000 godina.

DONATORI
Potrebno 25 miliona evra
Glavni donator obnove Hilandara je Republika Srbija. Vojislav Koštunica je stupio na mesto premijera u noći kad je goreo Hilandar.
– Odlučio je tada da Srbija izdvaja oko milion evra godišnje za pomoć Hilandaru – priča Ranđić. – Tako je bilo do prošle godine. U 2009. godini odobreno je 110 miliona dinara Manastiru, ali je rebalansom budžeta suma smanjena na 50 miliona. Razumljivo, kriza se oseća svuda. Srpska pravoslavna crkva je u prve dve godine sakupila oko milion evra. Pored Grčke bilo je mnoštvo malih i većih donacija pojedinaca i preduzeća. Grupe ljude koje posećuju Hilandar redovno ostavljaju priloge. I naša dijaspora je uključena u pomoć, ali neorganizovano.
Čeka nas težak period. Veliki projekti su započeti, mnogo je ljudi zaposleno, a novaca nema dovoljno. Planiramo da u oktobru pokrenemo širu kampanju za pomoć obnovi Hilandara. Krenućemo u oragnizovaniji rad na prikupljanju sredstava i u kontaktu sa dijasporom, prijateljima i ljudima koji žele i mogu da pomognu. Sve mora da se radi pažljivo, da se niko ne bi razočarao. Potrebno je 25 miliona ukupno da se sve završi. Ne samo obnova, nego mora da se izgradi infrastruktura koja je skuplja od samog zidanja. Pored vinograda koji je trenutno glavni motor ekonomije manastira i godišnje donese oko 800.000 evra godišnje, Hilandar ne može da se izdržava sam.

VINOGRAD
Ograda zbog šakala
Manastir Hilandar na poluostrvu Atos poseduje 10.000 hektara šume, novi vinograd sa 15 hektara i stari tri i po, zatim u metohu Kakovo 1.500 hektara šume i više od 2.000 stabala maslina. Hilandar je iz Francuske uvezao 10.000 čokota koji su zasađeni na manastirskom metohu. Prvobitno je planirano da se vinograd ne ograđuje, ali je, očigledno, neophodno da se podigne ograda, jer su prve plodove iz ovog još neformiranog vinograda pojeli šakali, koji su se namnožili na Svetoj Gori.

NEIMARI
Svi iz Srbije
Sabor Hilandara sa igumanom, predsednikom i najuglednijim monasima doneo je odluku da sami angažuju stručnjake i radnike. Tako je formirana Hilandarska neimarska služba, koju predvodi glavni arhitekta Mirko Kovačević, tu je inženjer Stevica Tripković, njegov zamenik, Nenad Šekularac rukovodilac izvođenja radova… Zadužbina svetog manastira Hilandar konkursom je angažovala radnike iz Srbije. Svi radnici imaju redovne plate, a trenutno je više od 60 zaposlenih ljudi iz Srbije. Dozvolu za izvođenje radova dobili su od Kedaka, Centra za očuvanje svetogorskog nasleđa, sa sedištem u Solunu.
POMOĆ
Račun za priloge iz zemlje za obnovu Hilandara:
Dinarski tekući račun: 250 – 2615061 – 83
(EFG Eurobank, Beograd)
Dinarski tekući račun: 160 – 55566 – 24
(Banka Intesa, Beograd)
Primalac:
Zadužbina svetog manastira Hilandara
Svrha:
Prilog za obnovu manastira Hilandara
Napomena: Fizička lica uplaćuju opštom uplatnicom u bilo kojoj banci ili pošti. Drugi podaci osim broja računa, uplatioca, svrhe uplate i primaoca nisu potrebni. U slučaju da službenici traže poziv na broj navedite datum uplate bez razmaka i tački (npr. 10. mart 2004. navesti kao 10032004)