HILANDAR – MESTO GDE ISTORIJA NIJE NAPISANA, VEĆ UKLESANA U KAMEN

HILANDAR – MESTO GDE ISTORIJA
NIJE NAPISANA, VEĆ UKLESANA U KAMEN

Zoran Kalabić, ugledni srpski privrednik, poznati humanitarac i istaknuti predstavnik srpske dijaspore u Austriji, ovogodišnji Vaskrs proslavio je na najsvetijem mestu za naš narod – u manastiru Hilandar. Vidno ozaren, sa dubokim mirom koji donosi boravak u duhovnom i kulturnom uporištu srpstva, Kalabić je podelio utiske sa svog pokloničkog putovanja u samo središte pravoslavlja.

Blagoslov koji se nosi u srcu
Na najveći hrišćanski praznik, imao sam blagoslov da budem pod svodovima Hilandara. Posebnu čast i duboko duhovno iskustvo za mene je predstavljao lični blagoslov arhimandrita Metodija, trenutak koji ću zauvek nositi u srcu“, započinje priču Kalabić.
Za njega, Hilandar nije samo spomenik istorije, već živa veza sa precima i korenima.
„Na dan kada slavimo pobedu života nad smrću i svetlosti nad tamom, molio sam se za mir, zdravlje i dobrobit svih ljudi. Neka Vaskrsenje dotakne sve nas i ispuni nam živote nadom i novim početkom – to je moja molba Gospodu.“

Čuvar identiteta i tradicije
Podsećajući na značaj manastira koji su 1198. godine osnovali Sveti Sava i Sveti Simeon, Kalabić ističe važnost državne podrške. Zahvaljujući inicijativi predsednika Aleksandra Vučića i usvajanju Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Hilandara, ova svetinja – pod zaštitom UNESKO-a – dobila je dodatnu snagu u očuvanju najbogatije riznice srpske srednjovekovne kulture.

Nezaboravni uskršnji prizori
Kalabić je do detalja dočarao atmosferu proslave Vaskrsa na Atosu. Sve počinje tišinom Velikog petka, farbanjem jaja u lukovini i iznošenjem plaštanice, da bi kulminiralo veličanstvenom uskršnjom službom.
„Nedelja je bila uzvišena. Hram posut lovorovim lišćem, miris tamjana koji ispunjava svaki kutak i gromki glasovi koji naizmenično na srpskom i grčkom jeziku uznose tropar: ‘Hristos voskrese iz mertvih!’. To su prizori koje reči ne mogu u potpunosti opisati, to se mora doživeti“, kaže on.
Nakon bdenja koje traje do zore, sledi svečana trpeza. U Hilandaru se meso nikada ne jede, pa se post prekida ribom, sirom i jajima, uz molitvu i tišinu u kojoj se umesto razgovora slušaju žitija svetih.
Mesto koje menja čoveka
Danas Hilandar, sa radovima na obnovi nakon velikog požara iz 2004. godine, sija novim sjajem. Iako mašine povremeno narušavaju tišinu, duhovni mir bratstva koje broji oko 60 monaha i iskušenikaostaje nepokolebljiv.
„Duboko sam ubeđen da nijedan čovek posle Hilandara više nije isti. Svako ko kroči na ovo tlo doživi neku vrstu duhovnog preobražaja. To je vrhunac verskog života koji bi svaki Srbin bar jednom trebalo da poseti“, naglašava Kalabić.
Na kraju, uz praktične savete za buduće hodočasnike o dobijanju blagoslova i diamonitiriona, Zoran Kalabić je izrazio neizmernu zahvalnost na gostoprimstvu:
„Hvala arhimandritu Metodiju i bratu Milošu na toplini i besprekornoj organizaciji koja je ovo putovanje učinila nezaboravnim.“