Novine Zavicaj Narodne novine Savez Srba u Austriji je u 35. jubilarnoj godini svog postojanja imao mnogo više izazova od samog obeležavanja i sprovođenja neophodnih reformi oko kojih su se članovi početkom sezone maltene jednoglasno složili. Okolnosti sa kojima niko nije računao isprva su usporili dinamiku rada na reorganizaciji, ali ubrzale mnoge druge procese, kroz koje se pokazalo da gotovo četiri decenije stare strukture itekako imaju i učinak za poštovanje i budućnost kojoj u potrebne.
Prolećne poplave koje su aktivirale ogroman broj udruženja i pojedinaca nisu iznenadile Krovnu organizaciju srpskih zajednica i klubova koji ih čine u Austriji, jer je projekat na socijalnoj mreži „Humanitarna koordinacija“, pokrenut tokom 2013, bio pravi potez: strukture Saveza su konsekvetno i konkretno od prvih dana i u punoj saradnji sa ostalim udruženjima, ali pre svega diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i Republike Srpske sprovodile sve nužne aktivnosti da bi pomoć stigla do onih kojima je najpotrebnija. Kroz ta iskušenja neki stavovi su se još više približili, razlike nestajale, a konsenzus oko najbitnijih pitanja postignut, što se najbolje pokazalo polovinom decembra na značajnom prijemu u Saveznom parlamentu Austrije povodom jubileja 35. godina
Tokom 2013 usaglašen dokument „Rezolucija Srba u Austriji“, je po planu prethodno obrađen sa sagovornicima i svečano predat na maltene najviše mesto u zemlji, tako da je tim činom jedna velika celina na najvišem nivou zaokružena i utrt put za početak dijaloga koji se tiče svih ljudi srpskog porekla.
„Događaji tokom 2014. godine stavili su na test sve ono u šta smo ponekad i sami sumnjali: da li smo u mogućnosti da zajednički i koordinisano sprovodemo usaglašeno na teritoriji čitave zemlje i još bitnije: da li su naše strukture samo formalne ili imaju realnog uticaja na aktivnosti onih koji ih sačinjavaju i ostele koji im se obraćaju? Mislim da su najobjektivniji odgovor na to pitanje dali naši partneri, a ponajviše oni kojima smo kroz svoje aktivnosti pomogli kada je bilo najpotrebnije. Takav razvoj situacije možemo najviše zahvaliti zaokruženom primarnom cilju predsedništva: stvoriti jasne hijerarhijske strukture u pokrajinama, pa tek onda stavljati Savez pokrajinskih Zajednica na iskušenja tesne zajedničke saradnje.
Stvaranjem Krovne organizacije srpskih klubova u pokrajini Salcburg stvorena je treća takva struktura za 3 godine i time postignut najbitniji preduslov za reforme Statuta i promenu percepcije koju sama pomena Saveza Srba u Austriji treba da izazove kod pojedinca, organizacije, institucije u matici ili u samoj Austriji. Sve veće uključivanje studenata i interes ostvarenih pojedinaca našeg porekla za naše aktivnosti, najbolji je dokaz tog stanovništa. Mi znamo i slažemo se oko toga kako bi to trebalo da izgleda u praksi, a put do toga nije nimalo jednostavan, kao što se pokazalo tokom ostvarivanja uslova koji su nas doveli tu gde smo sada.
Sabornost, koju smatram za osnovni moto i svojevrsnu mantru obnove Saveza, daje svoje plodove, ali i donosi veliku odgovornost sa sobom. Sada, pored sve umešnosti i spremnosti na kompromise, treba imati sreće da se svi oni koji žele da budu deo te budućnosti usaglase oko načina simbioze i svoje uloge koju bi želeli, a koju će možda dobiti. Tek tada će nas realnost praktičnog ostvarivanja staviti na muke, no za mene i moje kolege – slatke. Posle onoga šta je iza nas, smatram da smo spremni da se, u saradnji sa članovima udruženja koja žele partnerski odnos, predstavnicima matice, institucija i ministarstava postavimo na način dostojan jedne od najvećih Krovnih organizacija srpskih udruženja u dijaspori uopšte.
Kao takva, dozvolićete da vama i vašim čitaocima uputim srdačne čestitke i najlepše želje povodom novogodišnjih i božićnih praznika koji su pred nama, uz poziv da se pridruže aktivnostima naših Zajednica i klubova, ponavljajući dobro poznatu poruku s kraja 2013. godine:
Sabornost. Masovnost. Matica. Mudrost. Svi smo pozvani.
