Razglednica iz Holandije za Kraljičin dan

Holandija, zemlja sira, vetrenjača, klompi, bicikala, ali i zemlja Queen’s day- a. Posetiti Amsterdam 30. aprila na KRALJIČIN DAN ili kako ga Holanđani zovu KONINGINEDAG, posebno je zadovoljstvo, ali i privilegija. Tada se na ulicama ovog grada okupi i do milion ljudi kako bi proslavili holandski nacionalni praznik, koji je, u stvari, rođendan preminule kraljičine majke Julijane Van Oranje. Reč je o nekada u narodu veoma popularnoj kraljici Julijani, koja je 1980. abdicirala u korist svoje kćerke Beatriks. Cela država živi za ovaj dan. Ako želite da se, bar na tren, osećate kao “ domaći”, sve što treba da uradite je da obučete nešto narandžasto ( nacionalna boja zbog prezimena vladajuće dinastije: Oranje= Oranž) i da se pridružite jednoj od mnogobrojnih žurki na ulicama, trgovima, u kafićima…

Ulice i parkovi postaju prave buvlje pijace jer svako iz svoje kuće iznosi ono što želi da proda, dok koncert na Muzejskom trgu počinje još prethodne večeri. Dobar provod, bar prema reakcijama prisutnih, zagarantovan je i na vodi. Prepuni čamci i brodići neprestano kruže amsterdamskim kanalima, a uz muziku sa razglasa ceo dan se đuska i luduje. Kroz zakrčene ulice teško se prolazi. Na svakom koraku možete sresti dobro raspoložene, uglavnom, mlađe i ljude srednjihgodina, svih rasa i nacionalnosti, što dokazuje da je Amsterdam pravi kosmopolitski grad. Po zvaničnim podacima u njemu živi 188 nacionalnosti, više nego u Njujorku, multikulturalnom centru sveta. Dominantna boja odevnih predmeta je, naravno, narandžasta,  a naročito se rado nose šeširi, perike i perjani šalovi. To važi za sve prisutne, od ponosnih potomaka starih holandskih porodica, preko doseljenika svih boja kože, do turista iz celog sveta. Kontrasti su veliki i vrlo uočljivi. U roku od nekoliko minuta prvo nabasate na dobrodržeću gospođu, za koju niste sigurni da li je u stvari gospodin i da li je u poznim tridesetim ili ranim pedesetim, obučenu u garderobu iz sedamdesetih godina prošlog veka. Da li je prerušena specijalno za ovu priliku ili joj je to, možda, svakodnevni imidž a već na sledećem koraku, sudarićete se sa ne toliko simpatičnom gromadom od čoveka, čije tetovaže po celom telu i minđuše po licu mogu da uplaše i upozore, pogotovo ako vas pogleda popreko, jer ste neoprezno naleteteli na njegovo išarano i okovano “ veličanstvo”. Kada se diplomatski izvučete iz ove neprijatne situacije, ubrzo će vam raspoloženje popraviti dobacivanje i otpozdravljanje grupe pripitih i, pod dejstvom legalnih opijata, veselih tinejdžera. Čak su i policajci nasmejani, spremni za ćaskanje i ne uzvraćaju na, doduše, retku provokaciju vesele omladine. Jer, tog dana skoro da je sve dozvoljeno.  Queen’ s day je jedini dan u godini kada je svim ljudima u Holandiji dopušteno da bez dozvola prodaju hranu, osveženja, ukrase, polovnu odeću po ulicama, te je grad preplavljen malim tržnicama i tezgama na trotoaru, zauzetim po dve nedelje ranije običnim lepljivim trakama ili dečijim kredama. Amsterdam, centar slavlja, prepun je festivala na otvorenom, štandova sa hranom, bendova koji sviraju po ulicama, koncerata a tu je i ogroman lunapark ispred same Kraljičine palate na trgu Dam.

Nezaobilazni dekor Amsterdama, kao svake metropole, su ulični svirači, žongleri, pantomimičari… Kraljičin dan je, kako smo primetili, bio odlična prilika za dobru zaradu jednog pantomimičara, odnosno “ žive statue”, čiji je performans veoma “ jednostavan”- u stanju je da satima stoji nepomično.

Lutka ili čovek? Možda su, ipak, među plejadom različitih likova, najsimpatičniji turisti sa Dalekog istoka, koji ushićeno i sa oduševljenjem sa narandžastim perikama i u drvenim klompama živih boja otpozdravljaju prolaznicima. U početku vas to malo zbuni, pa se zapitate: ‘’ Ko je ovde domaći?’’ Još je teže naći slobodno mesto u prepunim kafićima, picerijama, restoranima i drugim ugostiteljskim objektima. Svuda su gužva, glasna muzika i hektolitri popijenog pića, a najtraženije je pivo. Holanđani su veliki potrošači piva. Osim dobro poznatih “ Heinekena” i “ Amstela”, rado konzumiraju još stotinak drugih nacionalnih i belgijskih brandova, koji su u svetu manje poznati, ali se odlikuju prvoklasnim kvalitetom i različitim aromama. Poznato piće je i jenever, a mnogi ga porede sa džinom. U neograničenim količinama kuvaju se i piju razne vrste kafa.

Posebna atrakcija su kofi- šopovi, koji nemaju nikakve veze s kafom, već se u njima legalno, “ na meru”, uživaju marihuana i hašiš. Mnogi su napravljeni na određenu “ temu”, a posebno je, prema mišljenju turista, zanimljiv kofi- šop provokativno urađen kao policijska stanica. Amsterdam obiluje i picerijama, dok se u mnogobrojnim restoranima služe specijaliteti iz svih krajeva sveta. Ručak za dvoje za dvadesetak eura sa pićem u zanimljivom argentinskom restoranu, u samom centru grada ostaće vam u sećanju a svuda naokolo su i oni s indonežanskom, tajlandskom, surinamskom, indijskom, japanskom, kineskom, turskom, ruskom i vegan kuhinjom- za svakog sve i za svačiji džep. Tako je, prvenstveno zahvaljujući kolonijalnoj prošlosti, holandska kuhinja obogaćena i egzotičnim specijalitetima. Na veliku gužvu naišli smo i u Kineskoj četvrti, koja obiluje jednostavnim, malim restoranima brze hrane. Slično je bilo i u kafićima poznatim kao Eet cafes, gde se, po pristupačnim cenama, služi jednostavan i neformalan obrok, ali i u Grand kafeima, prepoznatljivim po tihoj muzici i cool atmosferi. Takozvani Brown kafići dobili su ime po boji enterijera, a najviše ih je u čuvenoj amsterdamskoj četvrti po imenu Jordan.  Poznati su, između ostalog, i po reprodukcijama slika na zidovima potamnelim od duvanskog dima. Na prozorima i u vitrinama nalaze se kolekcije starih poredmeta i gomila “ džidža- bidža”. Suprotno tome, u Proef ili lokalima za degustaciju preovlađuje antički enterijer, a mogu se probati različite vrste likera, piva i vina. U njima se neretko nude i napici napravljeni po gazdinom receptu, o kojima se ne vredi  raspitivati jer su strogo čuvana tajna. Toga dana su i ulične roštiljdžije imale pune ruke posla. Specifičan miris roštiljskih kobasica i atmosfera donekle su nas podsetili na zavičaj, a raspoloženje radosno podseća na naše tradicionalne seoske vašare. Ipak, tokom šetnje gradom posebnu pažnju privukli su nam nesvakidašnji javni toaleti postavljeni za ovaj veliki dogadjaj. Reč je, u stvari, o kružnim, otvorenim plastičnim “ objektima” s četiri pisoara. Pogodni su za muškarce koji nisu stidljivi ili gadljivi, jer već u rano posle podne…

U centru grada, blizu železničke stanice, na staroj srednjevekovnoj zgradi, iznenadio nas je natpis Sex Museum ( Muzej seksa). Lokacija, verovatno, nije slučajno odabrana. Radio je i za vreme velikog praznika, ali na ulazu nije bilo gužve. Inače, to je samo jedan od pedesetak amsterdamskih muzeja poput Van Gogovog muzeja, Rijksmuzeja, Tropenmuzeja, a najneobičniji su Muzej sprava za mučenje, Muzej hašiša i marihuane, Muzej muštikli i lula, Muzej naočara… I na parkingu za bicikle, omiljena prevozna sredstva meštana, teško je pronaći slobodno mesto. To i ne čudi, jer ih u Amsterdamu ima čak oko 600 hiljada, a stanovnika nešto preko 735 hiljada. Svi koji su posetili ovaj grad znaju koliko se, zbog velikog broja dvotočkaša, treba oprezno kretati ulicama. Toga ste, na sreću, bar donekle pošteđeni za vreme velikog praznika. Celodnevnu šetnju završili smo, oko devet sati uveče, u čuvenoj Crvenoj četvrti.  Reč je o najstarijem delu grada, koji je dugo bio na lošem glasu zbog prostitucije, droge i kriminala, tako da ni policija nije mogla da garantuje bezbednost. Međutim, danas je situacija sasvim drugačija, a Crvena četvrt dobro poznata turistička atrakcija zbog takozvane prozorske prostitucije sa devojkama u izlozima. Fotografisanje nije poželjno, a često je  i opasno. Ako se toga ne pridržavate, može se, između ostalog, desiti da vaš fotoaparat završi u obližnjem kanalu. Bliži se ponoć, grad još uvek živi, a mi, premoreni od celodnevnog “ špartanja” odlazimo na večeru. Usput smo, od naše sunarodnice, koja već decenijama živi i radi u ovom gradu čuli jednu zanimljivu holandsku izreku: “Ono što je zabranjeno u Amsterdamu ne može biti dozvoljeno nigde na svetu, a obrnuto je sasvim normalno”.

Welcome to Amsterdam!