U praktično dvodecenijskoj oseci reprezentativnog i klupskog fudbala na ovim prostorima, svega par puta imali smo priliku da budemo ponosni na postignute uspehe i to na na vicešampionske evropske titule reprezentacije do 21 godine, koje se potom nisu prenele u A tim, a onda nas je sve prvog dana avgusta ove godine, pomalo nespremne za velike domete, dočekao trijumf nacionalne selekcije na evropskom šampionatu za igrače do 19 godina, igranom u Litvaniji. U šampionskoj postavi, posebno se istakao najmlađi, sedamnaestogodišnji čuvar mreže FK Jagodina, Predrag Rajković, koji je svoje prve fudbalske korake načinio u svom rodnom gradu Negotinu, u srpskoligašu FK Hajduk Veljko. Iskoristili smo boravak mladog golmana u Negotinu da za čitaoce Zavičaja uradimo razgovor s njim.
– Sa fudbalskom loptom družim se od 7 godina. Prve golmanske tajne otkrio mi je moj otac Saša Rajković, koji je takođe bio golman. Trenirao sam uporno sa njim. On mi je baš dosta pomogao.
Potom si prešao u FK Jagodina. Šta te je navelo, da tako mlad promeniš sredinu ?!
Prvenstveno moja želja da napredujem. Tamo su znatno bolji uslovi za rad, ipak je to domaći superligaš. Debitovao sam u domaćem prvenstvu protiv Partizana, a potom sam branio i u meču protiv Smedereva.
Još uvek se u fudbalskim krugovima priča o pomenutom, tvom debiju protiv FK Partizan.
Da, bila je to dobra utakmica uprkos porazu. Dobro sam branio na toj utakmici, izvukao sam dve-tri vrlo izgledne šanse.
Za koje si sve reprezentativne selekcije Srbije nastupao ?!
U reprezentativnim selekcijama sam od svoje 16. godine. Prošao sam sve mlađe selekcije i sada sam pozvan u mladu selekciju uzrasta do 21 godine.
Do seniorske, reprezentativne A selekcije, koje te selekcije i šampionati još očekuju ?!
Pa evo slede kvalifikacije za evropsko prvenstvo za uzrast do 21 godine, a tu je naša zemlja imala dosta uspeha u poslednjih desetak godina.
Nastup na olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine ?!
Ah, pa bilo bi lepo. Videćemo, ima vremena !
Vratimo se onom što je najaktuelnije. Kakav je osećaj biti evropski šampion ?!
Pa, fenomenalan !! Nisam ni sanjao da ćemo to postati. Kada smo otišli na evropsko prvenstvo, prvi cilj nam je bio da uđemo u polufinale, ali smo uradili mnogo, mnogo više, osvojivši trofej. Plasirali smo se na šampionat, zahvaljujući reprezentaciji Slovačke, koja je u poslednjem kolu pobedila Švajcarsku. Potom smo pobedili Tursku i Gruziju, pa u poslednjem kolu grupne faze, u dosta izmenjenom sastavu, remizirali smo sa Francuskom. Usledilo je polufinale sa Portugalom. U prvom poluvremenu sa njima igrali smo dosta dobro i poveli, ali smo u drugom, prilično pali što se tiče snage, što su oni iskoristili i preokrenuli rezultat. Međutim, uspeli smo da se vratimo u meč i izjednačimo na 2:2 . Onda su usledili produžeci, pa penali, koji su nas odveli u finale, a ono je priča za sebe. Pobeda za pamćenje.
Igrom slučaja, zatekao sam se u tvom i mom rodnom gradu na dan polufinala. Iz više razloga, potpuno sam zaboravio na meč i onda baš u toku izvođenja penala, prošao s prijateljem, pored bašte jedne kladionice u centru u kojoj je bilo puno ljudi, koji su zdušno navijali za Vas.
Da, čuo sam da je bilo tako ovde u Negotinu i tokom polufinala i finala. Baš pakleno i uz pucnjavu u komšiluku.
Kada dođe do penal serije, o čemu u tom trenutku razmišljaš ?! Trudiš se da dekoncentrišeš protivnika, pokušavaš da pročitaš gde će da šutne, oslanjaš se na evidenciju o šuterima, koju možda vodiš ili sve prepuštaš sreći
Prvo se maksimalno fokusiram na loptu i igrača, malo pokušam da dekoncentrišem i zavaram protivničkog igrača nekom kretnjom na gol liniji. Naravno, uz dosta sreće, treba u trenu da pročitaš stranu i odbraniš šut kako treba. Portugalci su to osetili u punoj meri. Odbranio sam im dva jedanaesterca, jednom su promašili prebacivši gol. Ostala dva šuta iako sam pročitao stranu, nisam uspeo da odbranim.
Kako vidiš saradnju sa selektorom Ljubinkom Drulovićem ?!
Odlična je to saradnja. On je sjajan stručnjak. Doprineo je stvaranju drugarstva i hemije među nama igračima, pa je i to doprinelo da osvojimo evropsko prvenstvo. Dobar je čovek pre svega. Mnogo toga nam je dozvoljavao, ali s merom.
Da se vratimo golmanskim pitanjima. Da li se u tebi nešto promeni, u trenutku kada navučeš golmanske rukavice i kročiš kopačkom na teren ?!
Pa ne, uvek sam isti i na treningu i na utakmici, konstantno se trudim da dam svoj maksimum. Na dan utakmice, u zavisnosti od termina odigravanja ustanem oko 8 ili 9 sati, doručkujem, relaksiram se, malo prošetam, odem na lagani prepodnevni trening, ako je u pitanju reprezentacija, potom sledi ručak, posle toga sledi sastanak tima pred utakmicu, eventualni pregled snimaka, odlazak sa saigračima na stadion, sastanak sa trenerom u svlačionici. Onda sledi meč od 90 ili 120 minuta i posle njega ukoliko smo pobedili sledi slavlje ili tuga usled poraza i to je to.
Mesta za izlaske, cigarete, alkohol NEMA !?
To nikako. To je potpuno zabranjeno za sve one koji žele da uspeju kao sportisti.
Ko ti je bio uzor kada si počeo da braniš ?!
Španac Iker Kasiljas. Drugovi su me nazivali po njemu i to mi je jako prijalo. Danas, još uvek volim da ga gledam kako brani. I mi imamo dosta dobrih golmana, ali izdvojio bih Vladimira Stojkovića. Reprezentativac je, branio je i u inostranstvu.
Da li je potrebno biti čovek posebnog kova, da bi bio golman ?!
Golmani nisu ljudi. (Smeh) Ja sam oduvek opčinjen fudbalom. Kao mali sam i spavao s loptom.
Šta bi voleo da jednog dana bude kruna tvoje karijere ?!
Da postanem standardan u nekom velikom evropskom klubu i osvojim s njim Ligu šampiona. S reprezentacijom Srbije bih voleo da trijumfujem na seniorskom prvenstvu Evrope i na Mundijalu.
Kada dođeš ovde, na gradski stadion na kome si počeo karijeru, na šta te on asocira ?! Na prvi odbranjem penal, na neku utakmicu, možda crveni karton ?!
Nikada nisam dobio crveni karton. Ponajviše, na nekoliko odličnih utakmica u pionirskoj konkurenciji. Bila je jedna, ali se protivnika ne mogu setiti, rezultat je bio 0:0, a ja sam tada odbranio nekoliko zicera.
Koliko si utakmica do sada odigrao u reprezentativnim selekcijama ?!
Oko 50. Morao bih da pogledam evidenciju za tačan broj.
Ko te priprema za mečeve ?! Da li imaš trenera golmana ?!
Da imam trenere specijaliste. Od početka karijere, kada me je otac trenirao, pa evo do danas kada me u klubu trenira Neša Kostić, a u reprezentaciji Goran Cvetković, imao sam sreću da radim sa kvalitetnim stručnjacima. Ali, ipak bih izdvojio nekada čuvenog reprezentativnog golmana Jugoslavije i člana niškog Radničkog Dragana Pantelića, koji me je primetio još kao veoma malog i podstrekivao me je i pomagao mi da valorizujem svoj talenat. Da ne zaboravim i Igora Bondžulića, koji mi je u Jagodini, pored Kostića, jako puno pomogao. Smatram da sam veoma napredovao u poslednje 4 godine. Stekao sam dosta iskustva, braneći u klubu i u reprezentaciji. Posebno su mi mečevi u polufinalu i finalu, nedavno završenog evropskog prvenstva, doneli veliko samopouzdanje i još veći motiv za dalji rad.
Da li i samostalno radiš na poboljšanju svojih veština ?!
Da, trudim se da veoma pažljivo gledam snimke značajnih utakmica, pratim ponašanje i rad golmana tokom njih. Trudim se eto, da maksimalno naučim i od njih.
Kakva je konkurencija na poziciji golmana u FK Jagodina ?!
Bondžulić je otišao u Južnu Afriku. Umesto njega došao Anđelko Đuričić, koji je bio član reprezentacije Srbije, na prethodnom svetskom prventstvu igranom u Južnoj Africi. Tu sam ja i još jedan golman Petar Jokić. Svi se dobro slažemo i imamo lep kolegijalni odnos.
Ti si još uvek učenik. Kako uspevaš da uklopiš obaveze u srednjoj školi sa obavezama u klubu ?!
Da, treća godina sam elektrotehničke škole Nikola Tesla u Jagodini. Uspevam da se prilagodim obavezama. Idem vanredno u školu i baš me očekuju ispiti krajem ovog meseca.
Da ti sada kažu u Jagodini, da imaš odrešene ruke da izabereš novi klub i to neki siromašan južnoamerički klub u kome se igra sjajan fudbal ili neki arapski klub u kome su sjajni finansijski uslovi, ali je kvalitet fudbala slab, šta bi izabrao ?
Uh, to su mi daleke destinacije. Ne bih tamo. Prvenstveno me zanima Evropa i to engleska i španska liga. Finansijski uslovi mi nisu najbitniji, želim da konstantno branim i sve će doći na svoje mesto.
Kada si dobio svoje prve prave rukavice ?!
Uh to je bilo davno, kada sam počinjao, više ne mogu ni da se setim ko mi ih je kupio. Pamtim jedan par rukavica, koje mi je pred jedan važan meč dao otac i u kojima sam jedva bio uspeo da branim, jer su mi bile strašno velike.
Šta te pored porodice, još veže za Negotin ?!
Da pored familije, moje društvo. Imam dosta dobrih drugara ovde i nažalost nemam priliku da se s njima često viđam, kao ranije, pa koristim priliku da se s njima čujem putem Interneta. Između Jagodine i Negotina, ne postoji ni redovna autobuska linija, pa sam puno puta bio primoran da se snalazim, pogotovo prve sezone, kada sam trenirao u Negotinu, a putovao u Jagodinu na utakmice.
Gde je bio najlepši doček ?! U Beogradu, Jagodini ili Negotinu ?!
Bio je lep doček cele naše ekspedicije u Beogradu, ali je doček u Negotinu, bio nešto posebno, jer je tog dana bio mojoj majci jubilarni rođendan, a ja sam s zlatnom medaljom došao kao poklon i posvetio joj trijumf. Nismo se bili videli više od mesec dana i bilo je mnogo suza radosnica. Posebno obradovao mom uspehu moj deda Raja. On je nekada bio ekonom u FK Hajduk Veljko i sa njim sam još kao mali, mnogo puta dok ne padne mrak ostajao na terenu ili smo u dvorištu improvizovali gol i on mi je šutirao do iznemoglosti. Moja baba se zbog toga ljutila, jer smo joj ljuštili zid i cepali zavese, ali deda Raja sada ima pun alibi i kaže joj ponosno, da je sve to vredelo.
Da li ćeš ugrabiti malo vremena za sebe i otići negde na more ?!
Nisam bio na moru poslednjih 5-6 godina. Baš nikako da nađem vremena kada je letnja pauza, jer mi se kao preklope klupske i reprezentativne obaveze. Ovog leta po završetku nacionalnog šampionata, igrali smo reprezentativne kvalifikacije za prvenstvo Evrope, zatim su u kratkom razmaku počele su klupske pripreme za kvalifikacioni duel za Ligu Evrope sa Rubinom iz Kazanja i desetodnevne pripreme za sam šampionat Evrope u Litvaniji.
Koliko ćeš se zadržati u rodnom gradu ?
Nažalost ne mogu dugo ostati. Čeka me prijateljski meč naše mlade reprezentacije do 21 godine sa vršnjacima iz Makedonije. Kvalifikacije za naredno Evropsko prvenstvo selekcija do 21 godine, su nešto u šta polažem mnogo nade. Probaćemo da još jednom osvetlamo obraz našeg fudbala, pošto naša seniorska reprezentacija, najverovatnije propušta naredno svetsko prvenstvo u Brazilu. Nadam se da će naša A reprezentacija igrati na narednom evropskom prvenstvu u Francuskoj. (Samo 3 dana, nakon što je vođen ovaj intervju, selektor Siniša Mihajlović je prekomandovao Predraga Rajkovića iz mlade selekcije u A tim, za prijateljski meč sa reprezentacijom Kolumbije.)
Gde će ti biti medalja ?! Da li si već pripremio vitrinu za trofeje ?!
Ostaće ovde u domu mojih roditelja, uz medalju za trijumf u Kupu. Voleo bih da je vide svi naši prijatelji, koji su navijali za mene i moje prijatelje u pohodu na evropski tron.
Na sajtu UEFA, uvršten si među 10 mladih igrača, na koje treba u budućnosti obratiti pažnju. Stigla je i pohvala od selektora A reprezentacije, Siniše Mihajlovića.
Jeste, to je velika čast i podstrek za mene.
Koga bi od naših sportista voleo da upoznaš ?!
Jako bih voleo da upoznam Novaka Đokovića. Sjajan je čovek, prvi je teniser sveta i mnogo toga se može naučiti od njega.
Evropska epizoda Jagodine je nažalost završena. Rubin iz Kazanja, bio je prejak protivnik. Kakva su tvoja očekivanja od narednog nacionalnog šampionata ?!
Nadam se da ću više braniti ove sezone. Bio bih veoma zadovoljan, ako budem branio bar na polovini prvenstvenih utakmica. Nadam se da ću biti starter, već u prvom kolu protiv Napretka iz Kruševca, ali videćemo.
Šta bi voleo da studiraš ?!
Fakultet za fizičku kulturu, ali mi je još uvek rano da razmišljam o tome.
Kao znak podrške daljem Predragovom radu, naš novinar (nekada i sam pasionirani golman) mu je u ime redakcije, poklonio par novih profesionalnih golmanskih rukavica, jednog renomiranog skandinavskog proizvođača sportske opreme.