Novine Zavicaj Narodne novine 
Bijeljina krasi plodnu Semberiju. U Republiku Srpsku ušli smo bez ikakvih carinskih peripetija. Zeleni katon i lična karta su sve što vam treba da avgustovske vreline osvežite životnošću ovih krasnih prostranstava i ljudskom raskoši, satkanom od želje da se podeli sve što se ima i udruži sve što se može! Da se sagradi, od vremena sačuva i čovek sasluša kada srce zaigra, da se putnik ugosti, i namernik pomogne, da se tuga oprosti na noge kolo podigne, takva je ova sunčana ravnica… Razlog našeg putovanja, je poziv Mirjane i Raja Đokić, da im i mi budemo gosti, u danima kada grad obeležava svoju slavu. Malo smo se snebivali, jer poziv u kuću čini čast svima, a biti gost više dana mnogo znači… Da nismo pošli pokajali bi se. Gostoprimstvo koje smo doživeli je toliko lepo da ćemo imati pune baterije mesecima i toplina će nas obuzimati kada god pomislimo na ove divne domaćine i prekrasnu semberijsku ravnicu i njen biser, čudesnu Bijeljinu!
Porodična kuća Đokićevih sazidana je ljubavlju za zavičaj i njihovo troje dece, Jovanu, Lazaru i Božidarki. U roditeljskoj kući žive otac Jovan i Rajova sestra, pesnikinja Radmila. Oko kuće travnjaci, a ispred kuće venjak, sa puno grožđa i hladovine. Iza osmeha, čista srca.
U dnu dvorišta dokaz, da je Rajo domaćin posebne vrste, je pečenjara u kojoj je vredna kuvarica Zorana spremala đakonije, u prvom redu one ispod sača. Ne ide u Srba hrana, nekako je suva, ako se ne zalije. Za tu priliku je služena rakija koju peče lično domaćin, koji gle čuda, alkoholna pića nikada nije probao! Miriše šljiva, lepše od francuskih parfema, vina po izboru domaćina, a mi poneli vina iz poznate negotinske Vinarije „Matalj“, da se pohvalimo plodovima Negotinske Krajine.
Priča počinje u popodnevnim satima po dolasku, Rajo nam u dočeku priča o gradskoj slavi Sveti Pantalejmon i njegovom žitiju. „Pantelinski dani“ traju nekoliko dana i veoma su bogati događajima. Dok Rajo priča, novi auto ulazi u dvorište stižu Ljubica i Oliver Cvetković, sa decom Filipom i Adrijanom.. Srdačno pozdravljanje i pitanje da li su stigli i Jovanovići? Postaje nam jasno da će biti još gostiju. Radmila, Rajina sestra, priča da je običaj, da kuća bude otvorena ovih dana, jer su nekada rođeci dolazili na dan Svetog Pantelejmona na tradicionalni vašar u Bijeljinu. Svi su bili dobrodošli, baš kao i danas.
No kuća Đokićevih bila je otvorena i za pesnike iz Crne Gore, pa i slikare, umetnike, koji su priređivali uz tamburaše sjajan doživljaj. Veče protiče u lepom, bezbrižnom i punom radosti raspoloženju i šetnji, prelepom Bijeljinom, koja je prepuna mladih ljudi. Bezbroj je interesantnih kafića, sve vrvi od ljubaznih ljudi, koji kako reče naša koleginica, kao da se svaki put obraduju kada vas čuju! Uveče je i vrućina bila manja, pa je i prvi dan uz ledeno vino brzo protekao.
Ujutro su stigli Jovanovići i atmosfera je postala, još bučnija i priatnija. Sa njima je i ćerka Sara. Neposredno posle njih stigli su i Dragana i Branko Živković, sa decom Milom i Milošem. Prva misao je bila, ko će sve nas ugostiti, pa onda kako ćemo se smestiti? I još nešto, shvatili smo brzo da je ovo druženje i najodanijih članova Srpskog kulturno- umetničkog društva „ Karađorđe“ iz Beča, koji i na letovanje idu zajedno. Smeštaj je bio sjajan, prvenstveno što su svi, i domaćini i gosti bili maksimalno opušteni i što im ovo nije bilo prvo susretanje kod Đokićevih. Prava je čast sa njima drugovati i dušu deliti!
U tri sata popodne stigla je i Tatjana Kukić Jank, kandidat za poslanika na predstojećim saveznim izborima u Austriji, pa svi žurno odlazimo na prijem koji nam je upriličio gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić. Susret nije bez razloga, Rajo Đokić i Skud „ Karođorđe“ gaje prijateljske odnose sa čelnim ljudima ovog divnog grada. Pomenimo da je opština Bijeljina bila i pokrovitelj prošlogodišnje Smotre folklora Srba u Austriji. Gradonačelnik sa saradnicima govori o gostima sa puno uvažavanja, o Opštini Bijeljina, dosadašnjim rezultatima i mogućnostima da zajednički rade na promociji Opštine u austrijiskoj prestonici. Sledi i poziv za prijem koji je će biti upriličen za visoke goste i predstavnike bratskih gradova. Uveče svi odlazimo na polaganje venaca na spomenik borcima palim u odbrambeno- otadžbinskom ratu, pa na svečanu duhovnu akademiju.
Veče protiče u druženju kod Đokićevih, sa komšijama i uglednim privatnim preduzetnicima i njihovim porodicama, Predragom Bajićem i Vladom Božićem. Veče je toplo i prepuno prijatnih razgovora. I onda sledi izneneđenje za Sanju i Dejana Jovanovića, kojima je tog dana 20. godišnjica braka. Uz šampanjac i tortu ide šala, pa su i slavljenici morali više puta da se poljube zbog snimatelja, što njima očigledno i nije bilo teško. Naprotiv. I jublijej je obasjan ljubavlju!
Sutradan je bila prilika da se poseti Manastir Vasilija Ostroškog u Bijeljini, koji je izuzetno lepo uređen. Sledi i šetnja, bajkovitim gradom, a onda poseta firmama „ Novoform“ i „ ŠU – MA plast“. Domaćini ovih veoma uspešnih firmi, koji puno izvoze, Predrag Bajić i Vlado Božić, zajedno sa suprugama, koje su očigledno veoma dobro uključene u porodični biznis, vode goste, pokazujući savremene pogone, ali i izvanredno kvalitetne proizvode. Nakon razgovora, gostima su upriličili razgledanje prekrasnog Etno sela „Stanišić“ i ručak koji će svima po opuštenoj atmosferi i gostoprimstvu dugo ostati u sećanju.
Na ručak je stigla i porodica Stevanović, Danijela i Mihael sa sinom Danijelom, koji su takođe osnivači SKUD “ Karađorđe“ pa je uveče kod Đokićevih bilo u gostima čak šest porodica. Puna kuća ljudi, a atmosfera kao u pesmi, sa lakoćom sve teče. Svi su dobronamerni, fini, strpljivi, blagonakloni i vedri. Ovo je mesto dobrote i lepote. Neverovatno je koliko su i deca raznih uzrasta bila dobra, da li je to samo lepo vaspitanje ili stalno porodično druženje, pa i klupsko, svejedno su oni bili potpuno samostalni. Samo bi ponekad došli da ih roditelji pomaze i nestajali. Znalo se, vašar koji je bio u blizini, glavna je dečija radost.
Večera je bila prilika, do dođu i prijatelji, te je zadovoljstvo bilo upoznati i pesnika Borislava Gavrića, kao i doktora muzike Slavišu Perića, koji su sa ponosom pričali o svoji ljubavima, poeziji i muzici. Dr Perić ima školu harmonike i u Gracu.
Došli smo u sredu, a subotnje jutro bilo je dan za rastanak. Svi kao nešto gledamo u stranu, sakrije se po neka suza, iako će svi biti zajedno vrlo brzo u Beču. Svi lepi trenuci, ostaju trajna uspomena i žive u srcima onih koju su podelili sreću. Zvonki smeh, iskreni razgovori oči u oči sa izuzetnim ljudima, sastanak pun ljubavi podsete vas na to da je sve moguće, sve na ovom svetu! Vraćaju vam snagu, veru i radost, vraćaju vas na pravi put, prijatelji!
Put nas je dalje uz Drinu, pa preko ponosne Jahorine do Višegrada, Andrićevog grada, zatim manastira Dobrun, Mokre gore i Mećavnika vodio kući. Ćutali smo dok smo se vozili, prepuni nezaboravnih utisaka, susreta sa dobrim ljudima, darovanog gostoprimstva koje se razlikuje od svega doživljenog i koje duša čuva. Hvala Mirjani i Raji, njihovoj deci Lazaru i Božidarki, naravno i sestri Radmili i ocu Jovanu.
