петак , 19 августа 2022
Početna / Некатегоризовано / Pisanjem se branim od tuđine

Pisanjem se branim od tuđine

Koliko je teško biti prvi među svojima, znaju samo oni koji su od svojih izabrani. Ne samo da pišu i da se književnim stvaralaštvom bave nego i da vode, rukovode i upravljaju velikim udruženjem – armijom pisaca okupljenih u „Sedmici“ (SCHRIFTSTELLERVERAIN SIEBEN e.V). To uspešno radi Ljubiša Simić, godinama se zalažući da se pesnička reč daleko čuje. O toj daljini, o pesničkom i književnom stvaralaštvu naših ljudi na ovim prostorima – u Frankfurtu na Majni, o tradiciji Udruženja pisaca  „Sedmica“  za Zavičaj govori njen predsednik.

ZAVIČAJ – Reč više o „Sedmici“

LJ. Simić – Udruženje pisaca “Sedmica” iz Frankfurta,  književna je zajednica Udruženja književnika Srbije osnovana 1995. godine. To je asocijacija posvećena očuvanju maternjeg jezika, literature i kulturnog nasleđa za mlađe generacije u dijaspori. ”Sedmica” daje čvrstu podlogu za brojne susrete pisaca i njihovu bolju afirmaciju. Održava kontakt između autora i čitaoca, matice i dijaspore i nudi bogat godišnji program: brojne književne večeri, promocije knjiga, tradicionalne Majske i Oktobarske susrete pisaca dijaspore, gde kao goste poziva književnike iz otadžbine, vec tradicionalno Žensko pismo, Muško srce, priredba za decu “Ala je lep ovaj svet”. Sa svojih oko 60 članova koji žive i stvaraju u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Švedskoj, Belgiji i Švajcarskoj, ”Sedmica” je jedno od  književno najživljih mesta srpskih pisaca u evropskom rasejanju. Za izvanredne rezultate na književnom i kulturnom polju, ovom Udruženju je 2006. godine dodeljena Povelja Arsenije Čarnojević, a 2010. specijalna nagrada  “Days of respect 2010.”  u okviru 5. Internacionalnog festivala kulture u Frankfurtu na Majni. Zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva vera i dijaspore Vlade Republike Srbije, naše Udruženje ima od 2008. godine na Frankfurtskom sajmu knjiga, najvećem internacionalnom sajmu knjiga na svetu, svoj štand na kome pisci iz dijaspore mogu da izlože svoja književna dela. To nas čini ponosnim. U našim godišnjim Almanasima objavili smo do sada priloge preko 200 srpskih pisaca sa svih meridiana sveta. Oni su dragocena književna građa za istoričare književnosti rasejanja. U tom smislu mi smo jedinstvena književna asocijacija i jedna mala oaza srpskih pisaca u evropskom rasejanju.

ZAVIČAJ – “Sedmica” kao oaza pisaca i onih koji pisanu reč vole, raste svih ovih godina onako kako pesnička reč postaje jača. I ovogodišnji Majski susreti pisaca dijaspore dokazali su to ne samo učešćem književnika i pesnika iz Mađarske, Francuske, Švedske i Srbije nego i knjizevnim nagradama – zlatnim, srebrnim i bronzanim Orfejom,  koje su dodeljene za najbolja književna ostvarenja. Kakvi su Vaši utisci posle trodnevnog druženja pisaca dijaspore?

Lj. Simić – Dela su ponekad ispred reči. Tako je i kod nas u “Sedmici”. Tako je sa piscima uopšte. Puno se radi, pise, objavljuje. A ponosni smo i na to što smo postali punoletni, proslavili smo uspešno 18. Majske susrete pisaca dijaspore. I dalje pišemo. Tako postojimo.

ZAVIČAJ – Koliko je moćna pesnička reč da  makar pomeri neki problem u društvu prema mogućem rešenju?

Lj. Simić – Pisci su dežurni posmatrači svih zbivanja u mikro i makrokosmosu. Oni ne mogu da promene trenutno stanje u svetu, ali pisanjem o nekim društvenim ili prirodnim anomalijama mogu da otvore nove horizonte za nove narastaje. Odgovor možemo pronaći i u stihovima Jovana Jovanovića Zmaja:
Neguj pesmu, njom ćeš skrotit
Ljuta tigra,
Ali pesma ne sme biti
Pusta igra.
Pesma mora biti sveta,
Biti čista,
Baš ko zvezda u visini
Što se blista.
Mora biti bogodana,
Plemenita,
Mora biti obasjana,
Istinita,
Mora teći iz dubine
Srca zdrava, –
Takva pesma sve osvaja,
Pokorava.

ZAVIČAJ – Ljubiša Simić,pisac i pesnik. Rođen je 1970. u Tularu kod Medveđe. Studirao istoriju na Filozofskom Fakultetu u Prištini. Objavio 4 zbirke pesama: Tamo vamo (za odrasle), Mace Naopace, Uzbuna i dvojezičnu knjigu (na srpskom i nemačkom jeziku) Maraton(za decu). Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za književno stvaralaštvo:
Prva nagrada za poeziju za decu 2001., 2003. i 2006. godine na Majskom književnom konkursu pisaca dijaspore.
Bronzani Orfej 2001. za pesmu “Tamo vamo” koja je prozvana himnom dijaspore.
Zlatna lira 2005. god.
Zlatni Orfej i Kočićevo pero za 2010. god.
Knjizevna nagrada Sime Ćučića za pesnistvo za decu i Misaonik za 2011.
Član je Udrženja književnika Srbije
Internacionalnog PEN Centra za nemačko govorno područje (DER Exil – P.E.N.)
Literarnog društva Hesena(Literaturgesellschaft Hessen) i
Predsednik „Sedmice“. Trenutno studira nemački jezik i književnost u Hamburgu
Ljubiša Simić nije samo pisac. On je čovek sa biografijom, a Udruzenje koje vodi je knjizevna zajednica  čiji rok trajanja nije ograničen.

Pitali smo na kraju koji su unutrašnji motivi  bavljenja književnim stravalaštvom

Lj.Simić – Pisanjem se branim od tuđine.

Takođe pogledajte i ...

ПРВА СРПСКА РАТНИЦА – СОФИЈА ЈОВАНОВИЋ

PRVA SRPSKA RATNICA – HEROINA SOFIJA JOVANOVIĆ: “AKO POSUSTANEM ILI SE UPLAŠIM ZADATKA UBIJTE ME” …