Finissage u slici i reči

Reč i slika.Boja i glas.Izraz na platnu, osećaj na papiru. Čini se da poezija i slikarstvo nisu nikad bili bliže nego ovde,pod tuđim nebom,u Frankfurtu, gde zivi i stvara mnogo naših ljudi. Veče posvećeno umetničkom stvaralaštvu u organizaciji srpskog kluba „Beli orao“ iz Bad Homburga, označilo je,u stvari, završetak zajedničke izložbe slika Dirka Kalthofa,slikara iz Nida i  srpske slikarke Aleksandre Botić. Za deceniju ipo, koliko dugo živi u Frankfurtu na Majni,Aleksandra je uspela da se kao slikar izrazi kroz 35 samostalnih i desetak kolektivnih izložbi. Posećujuci kurseve i seminare u raznim kreativnim i umetničkim ateljeima,svoj slikarski talenat razvijala je i u hesenskoj školi za obrazovanje slikara u klasi Helmuta Jana (Helmut Jahn) i Dagmara Hirsa(Dagmar Hirsch – Post) kao i u Državnoj visokoj školi za obrazovanje umetnika (Staatlichen Hochschule für bildende künste – STÄDELSCHULE).Tako je uspela da izgradi svoj lični stil i da na platnu, najčešće uljem ali i akrilom, zabeleži momente iz svakodnevnog zivota.Ali,prizore iz svakodnevice Aleksandra najpre beleži priče onda prenosi na platno. I to radi uspešno. Tako je i ovo poslednje veče pred zatvaranje izložbe bilo posvećeno tim pričama – na papiru i na platnu. Pozdravljajući goste među kojima su bili i Katica Stoimirov – predsednik Centralnog Saveta Srba u Frankfurtu, Ljubiša Simić – predsednik  ovdašnjeg Udruženja pisaca „Sedmica“ i Dragana Firulović – predsednik srpskog kluba „Beli orao“ – domaćina večeri, Aleksandra Botić je istakla da njeno ukupno stvaralaštvo predstavlja, u stvari, potragu za ravnotežom između lepih i ružnih momenata u svakodnevnom bitisanju.

Publici,među kojom je bilo i Nemaca,ljubitelja pisane reči i slikarstva, autor izložbe je predstavila put stvaranja slika kroz dvojezične priče. Svaka slika je imala svoju priču, a svaka priča svoju sliku. I tu je možda Aleksandra uspela da pronađe željenu meru opstanka između lepog i ružnog u životu. Poetsko slikarskoj večeri ton lepote života, ali i njegovih tragičnih momenata, dali su i članovi Udruženja pisaca „Sedmica“ svojim književnim stvaralaštvom: Ljubiša Simić – predsednik „Sedmice“ – dečjom poezijom i zanimljivim pričama iz leskovačkog kraja koje je čitao, naravno,“na leskovački način“. Publika je bila u prilici da čuje i njegovu pesmu „Tamo i ovde“ koja je, na svojevrstan način, postala himna među ovdašnjim piscima.Među gostima večeri bila je i Nisveta Grabovac Sabić koja je izborom priča „Neka te neka“ kao i poezijom koju piče progovorila o životnim dramama ljudi u Bosni. Zlata Ikanović je čitala ljubavnu poeziju „Zašto“ i „Zauvek“, a Dragoslava Madžar priču „Zid“.Do kasno u noć,pesnici,slikari i prijatelji umetnosti, ostali su družeći se sa onim sto očarava, a ocena nemačke publike bila je, da dela nasih stvaralaca imaju jačinu ruske književnosti.