GORAN MATOVIĆ PREDSEDNIK OPŠTINE KLADOVO: IMAMO PUNO POTENCIJALA, NAŠ ZADATAK JE DA IH PRETVORIMO U KONKRETNE REZULTATE

GORAN MATOVIĆ PREDSEDNIK OPŠTINE KLADOVO:

IMAMO PUNO POTENCIJALA, NAŠ ZADATAK JE DA IH PRETVORIMO U KONKRETNE REZULTATE

Opština Kladovo postaje sve više ne samo poželjna turistička destinacija, već i mesto boljeg života. Novo opštinsko rukovodstvo beleži nešto više od sto dana na čelu ove podunavske opštine, koja se prostire “tamo gde je Dunav najlepši”. Najbolji sagovornik o aktuelnim pitanjima bio nam je Goran Matović, predsednik opštine, koji je izdvojio vreme za razgovor o najznačajnijim temama.
Mandat ste započeli početkom maja, u specifičnim političkim okolnostima. koji su bili prvi prioriteti novog rukovodstva Opštine Kladovo?
Mandat smo započeli sa vrlo jednostavnim principom: lokalna politika ima smisla samo ako je građani osećaju kroz bolji svakodnevni život. Zato nismo želeli da pravimo spisak velikih obećanja, već da jasno odredimo šta je najvažnije – pouzdano vodosnabdevanje, putevi i komunalna infrastruktura, uređenost grada i sela, razvoj turizma i privrede i snažnija podrška porodicama, mladima i poljoprivrednicima.
Kladovo već ima mnogo toga na čemu može da gradi budućnost. Naš posao je da ono što je dobro sačuvamo, a tamo gde postoje problemi da ih rešavamo sistemski. Istovremeno želimo Opštinu koja je dostupna ljudima. Građani ne treba da budu publika lokalne vlasti, već njeni sagovornici. Zato su nam važni neposredni razgovori, otvorenost institucija i sposobnost da čujemo i pohvalu i kritiku.
I vi i zamenica predsednika opštine došli ste na nove funkcije sa rukovodećih mesta u javnom sektoru. koliko vam je bilo važno da u novi tim uđu ljudi sa iskustvom i dokazanim rezultatima?
Iskustvo je važno zato što lokalna samouprava nema luksuz da uči na problemima građana. Pre izbora za predsednika Opštine dugo sam radio u JP „Komunalac“ i tamo sam naučio jednu važnu stvar: dobar sistem se ne vidi samo kada se otvori veliki projekat. On se vidi svakog jutra – u čistoj ulici, pokošenom parku, uređenom keju, odnetom otpadu i brzoj reakciji kada nastane problem.
Zato sam želeo tim ljudi koji razumeju kako sistem funkcioniše, ali koji nisu zarobljeni rutinom. Moja zamenica Žaklina Nikolić ima tri decenije rukovodećeg iskustva u kulturi i dobro poznaje ovu sredinu. Za mene funkcija nije priznanje, već odgovornost. Na kraju mandata niko nas neće pitati koliko smo sastanaka održali, već šta je iza nas ostalo.
Opština je u julu usvojila treći rebalans budžeta, uz značajno povećanje prihoda. U šta će biti usmerena dodatna sredstva?
Veći budžet ima vrednost samo ako se pretvori u veću vrednost za građane. Zato dodatni prostor koristimo pre svega za infrastrukturu i projekte koji menjaju kvalitet života i stvaraju uslove za dalji razvoj.
Jedan od najvidljivijih primera je nastavak uređenja kompleksa gradskih bazena „Jezero“. Vrednost projekta spoljnog uređenja iznosi 100,21 milion dinara sa PDV-om i obuhvata pešačke staze, platoe, zalivni sistem, mobilijar i uređenje čitavog prostora. To je dobar primer kako jedna investicija istovremeno služi našim građanima i podiže turističku ponudu.
Jednako važno je ono što se manje vidi – priprema projektne dokumentacije. Dobro pripremljena opština može da privuče mnogo više sredstava sa republičkog i evropskog nivoa. Želimo da investicije planiramo ne za jednu sezonu, već za narednu deceniju.
Kladovo je godinama prepoznato kao jedan od uređenijih gradova u ovom delu Srbije. koliko je važno da se taj standard očuva i unapredi?
Mislim da je uređenost danas deo identiteta Kladova. Kada nam neko dođe prvi put, želimo da prvi utisak bude: ovo je čist, zelen, miran i lep grad na Dunavu. A još je važnije da ljudi koji ovde žive taj isti osećaj imaju svakog dana.
Iza tog utiska stoji ogroman posao koji se često ne vidi. JP „Komunalac“ svake godine zasadi na desetine hiljada cvetnih i drvenastih sadnica; samo sezonskog cveća bude oko 40.000 sadnica godišnje. To građani možda ne broje dok šetaju gradom, ali vide rezultat – cvetne površine, zelenilo, parkove i ambijent koji Kladovu daje poseban karakter.
Isto važi i za čistoću. Otpad se svakodnevno prikuplja kroz sistem koji obuhvata stotine kontejnera i podzemne kontejnere, a u periodima najvećeg opterećenja prikupi se i do oko 100 kubnih metara otpada dnevno. To je ozbiljan komunalni sistem, a iza njega su pre svega ljudi koji rade svakog dana, po kiši, vrućini i praznicima.
Čistoća za nas nije dekoracija. Ona govori o kulturi jedne sredine. Lepo uređen grad privlači turiste i investicije, ali pre svega čini život prijatnijim ljudima koji su ovde kod kuće. Upravo taj spoj – grad koji je lep gostima, ali još lepši svojim stanovnicima – želimo da čuvamo.
Tokom leta bilo je problema sa vodosnabdevanjem, posebno u uslovima dugotrajne suše. šta Opština i JP „Jedinstvo“ preduzimaju?
Vodosnabdevanje je pitanje osnovne sigurnosti i tu nema prostora za improvizaciju. Ovogodišnja suša pokazala je slabosti koje moramo da rešavamo dugoročno. Zato sa JP „Jedinstvo“ analiziramo kritične delove mreže, gubitke, kvarove i potrebu za zamenom dotrajalih deonica i unapređenjem crpnih stanica.
Reč je o velikom sistemu – deset vodosistema i više od 11.000 domaćinstava. Posebno nam je važno da sela ne budu na periferiji naših prioriteta. Voda, kanalizacija i put nisu privilegija centra grada; to su osnovni uslovi pristojnog života u svakom naselju opštine.
Kladovo ima Dunav, Đerdap, tvrđavu Fetislam, arheološko nasleđe i brojne manifestacije. kako taj potencijal pretvoriti u razvoj turizma tokom cele godine?
Turizam je oblast u kojoj danas imamo razloga da budemo veoma zadovoljni. Kladovo je od mesta sa velikim potencijalom postalo prepoznatljiv turistički gradić – uređen, zelen, bezbedan, sa Dunavom kao jedinstvenom pozornicom. To više nije samo utisak. Brojke pokazuju razmere tog napretka. Samo u prvih šest meseci 2026. godine našu opštinu posetilo je 21.902 turista, a ostvareno je 73.878 noćenja. U hotelima „Đerdap“ i „Akvastar“ zabeležena su 29.233 noćenja, dok je čak 44.645 ostvareno u registrovanim domaćinstvima u gradu i selima. To je za mene posebno važno, jer pokazuje da prihod od turizma ne ostaje samo u hotelima, već dolazi direktno do naših sugrađana. Danas imamo oko 120 kategorisanih objekata privatnog smeštaja sa približno 940 ležajeva.
Kladovo ima i jednu posebnu turističku sliku koju malo gradova u Srbiji može da ponudi – velike rečne kruzere koji Dunavom dovode goste iz različitih delova sveta. Kada turista sa takvog broda izađe na obalu, on za nekoliko minuta formira sliku o našem gradu. Zato su kej, čistoća, zelenilo, gostoprimstvo i uređen javni prostor deo turističke politike isto koliko i hotel ili manifestacija.
Sledeći korak je da Kladovo ne bude destinacija samo tokom letnjih meseci. Imamo Dunav i nautički turizam, Fetislam, arheologiju, gastronomiju, aktivni odmor i manifestacije. Kada sve to povežemo u jednu celinu, gost više nema razlog da samo prođe kroz Kladovo – ima razlog da ostane, vrati se i preporuči ga drugima.
Fetislam se često pominje kao jedan od najvećih turističkih aduta Kladova. kojo je plan za njegovu dalju promociju?
Fetislam ima potencijal da bude kulturno središte turističke priče Kladova. Ali danas nije dovoljno obnoviti zidine i postaviti tablu. Posetiocu treba ponuditi sadržaj, doživljaj i razlog da se zadrži.
Zato je važan projekat „Kapija kulture na Istoku“, za koji smo od Ministarstva kulture dobili 33 miliona dinara za rekonstrukciju sale u Vizitor centru. Želimo prostor koji će živeti kroz izložbe, koncerte, filmske i druge kulturne programe.
Fetislam treba povezati sa arheološkim nasleđem, Dunavom i gradskim manifestacijama. Tada ne prodajemo jednu lokaciju, već priču o Kladovu i Đerdapu. Upravo takva ponuda može da produži boravak gostiju i turističku sezonu.
Šta je najbitnije za ekonomski razvoj Kladova i privlačenje investicija koje nisu vezane samo za letnju sezonu?
Dobar turistički rezultat je važan, ali zdrava lokalna ekonomija mora da ima više oslonaca. Potrebni su nam proizvodnja, usluge, poljoprivreda, preduzetništvo i investicije koje donose poslove tokom cele godine.
Uloga Opštine nije da vodi privatni biznis, već da stvori uslove da se posao lakše pokrene i razvija – infrastrukturu, jasne procedure, dostupne informacije i efikasnu komunikaciju sa institucijama. Posebno verujem u mala i srednja preduzeća, jer ona stvaraju otporniju lokalnu ekonomiju.
Naš cilj nije da lokalna samouprava bude najveći poslodavac. Dobra opština je ona u kojoj privatni sektor raste, ljudi imaju izbor i mladi mogu da grade profesionalnu budućnost bez odlaska iz svog grada.
Kako vidite ulogu poljoprivrede u razvoju Kladova?
Poljoprivreda je za Kladovo mnogo više od jedne privredne grane. Ona određuje budućnost naših sela. Zato smo za mere podrške u 2026. godini planirali 10 miliona dinara. Do sada je podsticaje ostvarilo 58 nosilaca registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a realizovano je 8,8 miliona dinara. Podržavamo nabavku mehanizacije, opreme za plasteničku proizvodnju i kvalitetnih priplodnih grla, uz sufinansiranje do 50 odsto troškova. Ali novac je samo jedan deo politike. Želimo da lokalni proizvod dobije veću vrednost kroz preradu, brendiranje, ugostiteljstvo i turizam.
Kada gost koji dođe u Kladovo kupi proizvod našeg poljoprivrednika ili ga proba u lokalnom restoranu, onda smo spojili dve razvojne šanse – turizam i selo. U tome vidim veliki prostor za naredne godine.
Odlazak mladih je i dalje jedan od najvećih problema. šta Opština može da uradi?
Mladom čoveku nije dovoljno reći: „Ostani“. Moramo da mu damo razlog da ostane. To znači posao, dobro obrazovanje, uređen grad, sport i kulturu, ali i osećaj da je ovo sredina u kojoj vredi podizati porodicu.
Zato podršku porodici ne posmatramo kao socijalnu meru, već kao dugoročnu razvojnu politiku. Za ovogodišnji projekat populacione politike i podrške porodici i deci obezbeđeno je oko osam miliona dinara – više od 4,9 miliona iz resornog ministarstva i 3,1 milion dinara učešća Opštine. Posebno mi je drago što Kladovo još od 2009. godine pomaže parovima koji prolaze kroz postupke biomedicinski potpomognute oplodnje. U 2026. za tu namenu izdvojili smo milion dinara, odnosno 100.000 dinara po paru, što omogućava podršku za deset parova.
Nijedna od tih mera sama neće rešiti demografski problem. Ali kada porodica oseti da je lokalna zajednica uz nju – od trenutka kada želi dete, preko vrtića i škole, do prvog posla – onda grad šalje važnu poruku: ovde ste potrebni i ovde možete da gradite budućnost.
Zdravstvo i obrazovanje su važni za ostanak porodica u Kladovu?
Porodica ne procenjuje kvalitet jednog grada samo po visini plate. Pita se kakva je škola, ima li lekar, da li je grad bezbedan, šta deca mogu da rade posle nastave i koliko košta svakodnevni život. Zato su zdravstvo i obrazovanje temelj razvojne politike, čak i kada formalno nisu sve nadležnosti u rukama Opštine.
U obrazovanju smo se opredelili za vrlo konkretnu podršku. Obezbedili smo besplatne udžbenike za sve učenike od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola i besplatnu organizaciju maturske večeri za sve osmake. Od 1. septembra obezbeđujemo i besplatan prevoz za učenike Srednje škole koji svakodnevno putuju iz seoskih naselja.
Istovremeno želimo da nagradimo izvrsnost. Ove godine nagrađen je 61 učenik pojedinačno i dve ekipe za rezultate na republičkim takmičenjima, za šta je izdvojeno 1.020.000 dinara. Poruka je jasna: znanje se u Kladovu ceni.
U zdravstvu želimo da budemo partner ustanovama i da pomognemo tamo gde lokalna samouprava može – naročito u stvaranju uslova da stručni ljudi dođu i ostanu. Dobra škola i dostupan lekar nisu samo javne usluge; oni su jedan od glavnih razloga zbog kojih porodica odlučuje gde će živeti.
Kako će se rešavati problem divljih deponija, posebno uz Dunav?
Dunav nam je dao ogromnu prirodnu i turističku prednost, ali nam je dao i obavezu da se prema tom prostoru odnosimo odgovorno. Zato divlje deponije ne želimo da rešavamo samo akcijama posle kojih se otpad ponovo pojavi.
Potrebni su dostupna mesta za odlaganje, redovno prikupljanje, kontrola i odgovornost. JP „Komunalac“ ima važnu ulogu, ali nijedno preduzeće ne može samo da sačuva čitavu opštinu ako ne postoji saradnja građana, mesnih zajednica i institucija.
Kladovo već ima reputaciju čistog grada. Naš sledeći cilj je da taj standard bude jednako vidljiv na priobalju, u izletištima i selima. Ekologija za nas nije posebna tema odvojena od razvoja – čist Dunav, čista obala i uređena priroda jesu deo razvoja.
Šta bi za Kladovo dugoročno značio projekat „Đerdap 3“?
„Đerdap 3“ treba posmatrati u širem, nacionalnom kontekstu. To je potencijalno veliki energetski i investicioni projekat, a za nas je važno da se, ukoliko bude realizovan, njegovi efekti osete i u lokalnoj zajednici.
To podrazumeva najviše standarde zaštite životne sredine, ali i mogućnosti za lokalne kompanije, nova radna mesta, infrastrukturna ulaganja i druge poslovne efekte. Kladovo je decenijama snažno povezano sa Đerdapom i prirodno je da želimo da svaki novi veliki razvojni ciklus donese trajnu korist i ljudima koji ovde žive.
Bićemo partner svakom projektu koji je u interesu države i razvoja, ali istovremeno moramo biti odgovoran zastupnik interesa Kladova.
Koliki značaj ima prekogranična saradnja sa Rumunijom?
Granica za Kladovo ne treba da bude kraj prostora, već početak saradnje. Sa Rumunijom nas povezuju Dunav, Đerdap, ekonomija, turizam, kultura i svakodnevni život ljudi sa obe strane.
Prekogranični programi nam omogućavaju da zajedno razvijamo projekte, razmenjujemo znanje i koristimo fondove koji pojedinačno ne bi bili dostupni. Poseban prostor vidim u turizmu. Gost koji krstari Dunavom ne razmišlja gde prestaje jedna administrativna teritorija, a počinje druga – on doživljava Đerdap kao jedinstven prostor.
Zato želimo da Kladovo bude aktivan partner u regionu. Geografija nam je dala izuzetnu poziciju; na nama je da je pretvorimo u ekonomsku i turističku prednost.
Za kraj – Kladovo koje ostaje ljudima. Šta građani kladova mogu da očekuju u narednom periodu?
Očekuje nas mnogo posla, ali mislim da je važno da znamo kakav grad želimo. Želimo Kladovo koje je dovoljno moderno da mlad čovek u njemu vidi budućnost, dovoljno uređeno da se porodica u njemu oseća dobro i dovoljno prepoznatljivo da turista poželi da mu se vrati.
Kada danas prošetate Kladovom, vidite lep i zelen grad na Dunavu, uređen kej, turiste, pune bašte tokom sezone, goste koji dolaze drumom i rekom. Ali za mene je još važnija druga slika – ljudi koji ovde mirno žive, podižu decu, rade, šetaju sa porodicama i osećaju da pripadaju svom gradu. Turistički uspeh ima pravi smisao samo ako ide zajedno sa kvalitetom života stanovnika.
Zato ćemo nastaviti da ulažemo u infrastrukturu, javne prostore, turizam, privredu, sela, obrazovanje i porodicu. Ne želimo razvoj koji se meri samo iznosom budžeta ili brojem projekata. Najbolja mera uspeha biće da ljudi kažu da se Kladovo razvija, ali da je sačuvalo ono zbog čega ga vole – mir, lepotu, Dunav, zelenilo i osećaj dobrog mesta za život.
Kladovo ima potencijal. Naš zadatak je da taj potencijal pretvorimo u rezultate, ali i da sačuvamo meru. Želimo grad koji će biti ponos svojih građana i mesto kojem će se gosti rado vraćati.