Novine Zavicaj Narodne novine 
Sedmog maja je u Beogradu u sedam sati uveče Njegova Ekselencija Tošio Cunozaki ambasador Japana u Srbiji, u Udruženju ’’ Tagai’’ u Gospodar Jevremovoj ulici broj 7, otvorio humanitarnu izložbu ’’ Širokom stazom od Srbije do Japana’’, čitajući tekst na srpskom. 
Dvadeset i jedan umetnik i dvadeset i jedan rad od srca. Svi umetnici su članovi Udruženja ’’ Široka staza’’. Tema izložbe je bila Srpsko Japanski simboli. Ambasadora je najavio Goran Krstić, PR Udruženja ’’ Tagai’’. Najzapaženiji bio je rad mladog slikara Bogdana Đorića koji je izazvao veliko interesovanje. Umetnik je i ranije predstavljan publici i svaki put je dobijao najbolje kritike i privlačio pažnju kolorističkim rešenjima, formom i izrazom koji ga karakteriše kao inovatora, individualistu ali i humanistu jer je ova izložba samo jedan od ovakvoh projekata u kojima svesredno učestvuje.
Bogdan Đorić je rođen 1983. u Zrenjaninu. Posle mature u Srednjoj dizajnerskoj školi ’’ Bogdan Šuput’’ u Novom Sadu upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu gde diplomira 2009. godine na Odseku slikarstva u klasi prof. 
Gordana Nikolića i 2010. postaje redovni član ULUS- a.Izlagao je na preko dvadeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, učestvovao u preko deset Likovnih kolonija takođe u Srbiji i inostranstvu i bio asistent savremenom umetniku Bartolomeu Toguou u okviru radionice u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.
Za njim četiri samostalne izložbe čijom bi se posećenošću ponosile i mnogo starije kolege. Ovaj vredni mladić je posvećen svojoj profesiji i njegova ljubav prema umetnosti veća je od mogućnosti da ga pohvale zasene sjajem.
U razgovoru za Zavičaj sa Bogdanom, filozofom koji slikom poziva na buđenje, opismenjavanje duše, otvaranje starih i pokretanje novih koncepata koji bi svet učinili humanijim, jasnijim, čistijim, zdravijim i jedinstvenijim saznajemo: “ Kao umetnik, isprovociran sam savremenim bivstvovanjem, životom, radom, delovanjem u gradu kao centru civilizacije i besmislenim bekstvom od prirode! Nedostatak zajedništva, bliskosti, kolektiva i ljubavi… “ Kritike na račun potrošačkog društva, masove kulture i čovekove pasivne borbe sa nametnutim sistemom vrednosti koji kao da nastoji da obezvredi sve sem sušte materije, 
Bogdan Đorić izražava kroz svoje slike. Po definiciji filozof egzistencijalista, on sve posmatra kroz ’’ traženje smisla i življenje slobode’’ i bavi se međuljudskog odnosa i ljubavi. Svaki je umetnik filozof ali nije svaki filozof umetnik. Mladost i talenat hrabro vode bitku sa postulatima materijalizma, od kojih je kako naš slikar smatra moderno a nazadno društvo stvorilo ideologiju propasti. Da će, kako F. M. Dostojevski kaže ’’ 
Lepota spasiti svet’’, dokazuju i sjajni Đorićevi radovi koji svojom lepotom vape za društvenim promenama i pozivaju na kolektivno buđenje svesti.
Za svoje slike Bogdan Đorić kaže: ’’ Moje slike svojim figurativnim predstavama definišu usamljeno stanje, prazne prostore oko ljudi u smislu ljubavi i duhovnosti i prazninu u celini, koja je takoreći zabijena u savremenog čoveka… Strah je nadvladao duh i volju ljudi a trans u kome spavaju kao da nema požarne stepenice! Poput teorije forme gde postoje zakoni toplo- hladnih boja i njihovih sinteza u svojim slikama naglašavam burnu reakciju blagostanja i ništavila- sve ono što savremeni svet jeste!’’
Nadajmo se da će tako dugo ostati svoj u ekspresiji koja se priželjkuje u mnogim galerijama i privatnim kolekcijama. Kad god istoričar umetnosti, umetnički kritičar ili novinar postanu svedoci velikih promena ili velikih zora ili velikih umetnika kažem da su videli svetionik a opet kao umetnik znam da je osećaj prepoznavanja u publici ili kritici osećaj koji ima usamljenik kada sa duge plovidbe ugleda kopno. Da je život veći od svega i svih potvrđuje faktor iznenađenja koji u nama i pomera skalu osećanja. Verujem da će Bogdan Đorić, izuzetni slikar nove generacije stvoriti most između dva dobra u svakom pogledu. Neka samo jedan od mnogih Dobrih spojeva bude razmena kulturno- umetničkih projekata, novina i znanja u saradnji matice i dijaspore. Hvala, Bogdane!
Kristina Radulović Vučković
