уторак , 12 новембар 2019
Početna / Некатегоризовано / URUČENE PLAKETE NOVOSTI: SKROMNI ČUVARI PLEMENITOSTI

URUČENE PLAKETE NOVOSTI: SKROMNI ČUVARI PLEMENITOSTI

PLEMENITOST nikada ne posustaje. U mraku najgorih vremena plamen hrabrosti i nesebičnosti nose najbolji među nama. Već duže od pola veka „Večernje novosti“ nagrađuju baš takve. Danas u Skupštini grada Beograda, po 51. put, dodelili smo plakete u tradicionalnoj akciji „Najplemenitiji podvig godine“.

Podvig je danas – biti čovek. A naši podvižnici pokazali su da su više od običnih ljudi. Nisu prezali da rizikuju sopstveni život, nisu štedeli sebe da bi drugima bilo bolje. Žiri, na čijem je čelu akademik Matija Bećković, odabrao je najplemenitije među plemenitima. Zajedno sa direktorom i glavnim urednikom svih izdanja Kompanije „Novosti“ Ratkom Dmitrovićem, Bećković je uručio priznanja ljudima kojima svi dugujemo duboki naklon.

Najplemenitiji čovek 2013. godine je Goran Sladojević, skromni građevinski radnik iz Badovinaca. Rizikovao je svoj život da bi spasao četvoricu komšija, koji su se gušili u jami za kišnicu. Jedini je imao hrabrosti da se spusti u rupu i izvuče onesvešćene ljude, koje je oborio podzemni gas.

– U takvoj situaciji, čovek ne razmišlja mnogo, već, jednostavno, reaguje onako kako mu savest i srce kažu – rekao nam je Goran.

Zastao je dah publici kada je na platnu krenula priča o porodici Mijailović iz Beograda, koja je nagrađena zlatnom plaketom za kolektivni podvig. Ova hrabra porodica je, nakon saobraćajne nesreće svog člana Vladislava, u kome je on teško povređen, donirala njegove organe i svojom odlukom spasla četiri života.

– Majka je odlučila i potpisala, mi smo je samo podržali – tužno nam je rekao Vladislavljev brat Srbislav. – Drago mi je što neko drugi ne pati i što može da ostvari svoje snove kada već moj brat nije mogao.

„Zlatni“ dečak lane je bio Nikola Ječmenica iz Slatine kod Čačka. On je pokazao da hrabrost i plemenitost stasavaju u nama i pre nego što odrastemo. Još osnovac, četrnaestogodišnji Nikola je spasao svog druga iz razreda, koga je zahvatio plamen logorske vatre.

Na dodelu zlatne plakete za dečji najplemenitiji podvig godine došao je – sa drugom Markom, upravo onim kojem je spasao život i od njega se nije odvajao.

– Meni je najbitnije da mi je drug dobro – priča Nikola.

Dobitnicima zlatnih plaketa na bini su se pridružili i podvižnici koji su za svoju nesebičnost nagrađeni specijalnim plaketama.

Retko ko je od prisutnih u publici mogao da zadrži suze, dok se na traci prikazivao film o Gojku Đuriću, osmogodišnjaku, koji čitav dom nosi na svojim malenim plećima. Od kada ga je majka napustila, umesto za loptom, nakon škole, Gojko prvo pohrli da obavi kućne poslove, jer je otac Petar teško bolestan.

Buran aplauz prolomio se kada je na scenu izašao mladi Tarik Kuruglić iz Bijelog Polja, koji je, ne razmišljajući o sopstvenom životu, hrabro zaplivao da spase devojku, koja se davila u reci.

Priznanje su dobili i profesori Ivan Radić i Boško Milovanović, koji su pokazali šta znači ljubav prema svom narodu, kada su iz grčke baze na Kosovu u Beograd doveli sestre Nikolić i njihovu majku Danijelu i preuzeli brigu o njima.

Publika u Skupštini grada se uverila da je od hrabrosti Miloša Bolbotinovića iz Kladova jedino veća njegova skromnost. Bez oklevanja, on je u maju prošle godine skočio u nabujali Dunav i spasao dvanaestogodišnjeg pecaroša Ljubiše Nikolića, koji je upao u reku.

– Otac sam troje dece pa, kada sam video da se dete davi, nisam razmišljao ni sekund – govori Miloš.

Na plaketu sa oznakom „Najplemenitiji podvig godine“ ponosito gleda i Ranko Pašić, zastavnik iz Niša. On je lane u septembru skočio u vatru i iz kuće koja se urušavala izvukao baku Zoricu Lazarević.

Teško iskustvo sopstvenog života pokazalo je Nikoli Rankoviću Džoniju da, iako ima samo deset godina, zna kako da pomogne. Kako su za njegove operacije ljudi skupljali godinama novac, on se odlučio da se – oduži istim primerom i organizuje humanitarni koncert za šestogodišnju Lanu kojoj je potrebno skupo lečenje u Rimu.

Tomo Mlađenović pritekao je u pomoć prijatelju kada mu je život bio ugrožen i tako „zaradio“ specijalno priznanje za najplemenitiji podvig godine. Kada je Bojan Bojović svojim automobilom upao u ledenu Bistricu, Tomo je, ne bojeći se za svoj život, potrčao za njim da ga izvadi iz vode.

Nikšićanin Svetozar Ćiraković, profesor srpskog, pokazao je kako se vodi bitka za očuvanje svog jezika i kulture. Kada je u Nikšićkoj gimnaziji dobio otkaz jer nije želeo da se odrekne srpskog, odlučio je da putuje i nastavi da drži časove – u Albaniji.

Među dobitnicima specijalne plakete za najplemenitiji podvig godine je i učiteljica Snežana Andrić, koja u planinskom selu Bzoviku sama prevozi svojih osam đaka do škole.

Kruševljanin Zoran Ilić, ekonomista u penziji, jedan sprat svoje kuće ponudio je talentovanim učenicima koji se školuju u Kruševcu i obezbedio im besplatan krov nad glavom.

– Ja nisam ništa posebno uradio, nisam rizikovao svoj život, samo sam podelio sa drugima ono čega imam više nego što mi je potrebno – skromno nam je kazao ovaj Kruševljanin.

Nagrađen je i policajac Mikica Đikić koji je spasao trinaestogodišnjeg dečaka sa pruge ispred zahuktale lokomotive.

Svojom nesebičnošću istakao se Predrag Janković Zmaj koji je brzom akcijom sprečio ekološku katastrofu na Dunavu. Svi oni dali su nam primer i putokaz. Za naredne godine i buduće podvige.

MATIJA BEĆKOVIĆ: NAGRAĐUJU SE DELA, A NE REČI

MA koliko prethodna godina bila svakakva i nikakva, na kraju je obasjava ova jedinstvena svečanost kojoj, zaslugom „Večernjih novosti“, nema para među akcijama domaćih medija. „Večernje novosti“ tokom godine prate i opisuju pojedinačne plemenite podvige neznanih junaka, da bi ih na kraju sve zajedno izvele iz anonimnosti, stavile pod reflektore i predstavile javnosti. Kao da je slava zemaljska potrebnija nama nego njima; da su njihovi podvizi više iznenadili i usrećili nas nego njih, a priznanja koja su dobili postala važnija drugima nego njima. Da je u njihovim plemenitim podvizima bilo ikakve računice, svaka plemenitost bi iščezla, a svaki podvig izostao. Izdvajanje i isticanje njihovog primera u naše vreme deluje i kao primedba onim gabaritima kakve svakodnevno lansiraju iz svih topova na svim ekranima u galaksiji. Dostojevski je kazao da će lepota spasti svet. U naše dane mu je neko uzvratio da je došlo vreme da svet spasava lepotu.

Što su vremena beznadnija, a nečoveštva brojnija, tako i ovakve akcije postaju nasušnije, a spisak plemenitih sve duži. Ako se plemeniti nisu umorili čineći dobra, neka ni nama ne bude dosadno da slušamo o podvizima onih koji pred kamere izlaze prvi put. O onima kojima su priticali u pomoć nisu znali ništa drugo sem da su ugroženi, a na taj junački gest bili su nagovoreni jedino od svoje savesti i srca.

Srećom, i pored ogromnih napora i nesebičnog ulaganja u nečoveštva, razaranja i mržnju, još su u većini oni koji veruju da je humanije nekoga izvaditi iz vode nego ga u nju gurnuti, a čovečnije nekome zaveštati organ nego mu ga oteti i prodati.

Nagrađuju se dela, a ne reči, ostvarenja, a ne obećanja, čin, a ne prazna priča. Možda zato među nagrađenima već 50 godina nema nijednog političara.

RATKO DMITROVIĆ: ČAST JE POKLONITI SE OVIM LjUDIMA

„NOVOSTI“ su ovde svake godine, da se poklonimo pred ljudima koji u trenucima isključivanja svake sujete, svakog „ja“, žrtvuju ili stavljaju na kocku svoje živote da bi pomogli drugima – rekao je generalni direktor i glavni i odgovorni urednik Kompanije „Novosti“ Ratko Dmitrović.

– To je nešto najviše što čovek može da da. Ispod toga može, iznad toga ne može. Mi smo koliko juče imali primer majke koja je umrla da bi njeno dete ostalo živo. Imali smo situacije u kojima su ljudi skakali u vodu i vatru da bi spasli nekoga, ne razmišljajući o tome da bi i oni sami zauvek mogli da ostanu u toj vodi ili vatri. Čak 51. put „Večernje novosti“, zahvaljujući velikim ljudima koji su ovo pokrenuli, odaju počast toj žrtvi koju neko podnosi. „Novosti“ nemaju značajniju misiju od ove. Reći ću čak da je ovo isto toliko važno kao i „Novosti“ same.

Mogućnost da godišnje jednom poklanjamo onima koji su bili spremni da žrtvuju sve, čini čast i meni i svima.

ČLANOVI ŽIRIJA

Pored predsednika, akademika Matije Bećkovića, o laureatima su odlučivali i generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ Ratko Dmitrović, pozorišni reditelj i umetnički direktor Knjaževsko srpskog teatra Nebojša Bradić, načelnik VMA brigadni general Marijan Novaković, bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević, glumice Rada Đuričin i Tanja Bošković, akademik Dušan Kovačević, direktor „Komtrejda“ Veselin Jevrosimović i modni kreator Verica Rakočević.

DIVNA AKCIJA

Plemenitost ovih ljudi svima nama treba da bude putokaz. Ponosam sam i na pripadnike policije koji su u teškim vremenima pokazali svoju humanost i hrabrost, često rizikujući svoje živote za dobrobit svih građana.

Najplemenitiji podvig je jedna divna akcija, koja uliva nadu svima nama u ljudskost i požrtvovanost mnogih, koji zaboravljajući na svoje, spasavaju tuđe živote. Drago mi je da ima takvih, kao što su „Novosti“, koji ne dozvoljavaju da ovi heroji padnu u zaborav.

ZASLUŽILI

Divno je što su „Novosti“ našle načina da, u ovoj poplavi užasa oko nas, pokažu svetle primere. Akcija „Najplemenitiji podvig godine“ je opstala tolike godine i ovaj narod je zaslužuje. Zaslužuje dobre vesti, da se dokaže da su to zaista izuzetni ljudi. Mogli bismo da plačemo svakoga dana gledajući ono što su podvižnici uradili. Ali, mogli bismo i od sebe da očekujemo više. Da svi budemo bolji.

DA VIDI SRBIJA

Ovaj događaj koji slavi sve plemenite podvige u prethodnoj godini je zaista potresan za sve nas. Volela bih da to cela Srbija vidi i da se time diči. Da o hrabrim i malim, a zapravo velikim, ljudima sluša, slavi ih i ugleda se na njihove živote i njihova dela. „Najplemenitiji podvig godine“ nije manifestacija, to je život u malom prikazan samo kroz najbolje od nas.

OSTANIMO LjUDI

„Najplemenitiji podvig godine“, čiji su „Večernje novosti“ domaćin, ali i stvaralac, jedan je od najlepših događaja u toku godine. Govori o tome da ima ipak nade da ćemo ostati ljudi, uprkos činjenici da smo preplavljeni događajima koji nemaju nikakve veze sa plemenitošću. Čovek se, jednostavno, preporodi kada se suoči sa herojima.

MARIJAN NOVAKOVIĆ, NAČELNIK VMA

Humanost bilo koje vrste je veoma bitna u današnjem vremenu, kada smo svi okrenuti sebi i često ne primećujemo nečiju patnju i potrebu za pomoć. Ljudi koji su primili nagrade, svojim podvizima, pravi su primer, naročito mlađim generacijama.

TEŽAK ZADATAK

Žiri je i ove godine imao težak zadatak da među svim plemenitim podvizima, koji su obeležili prošlu godinu izabere onaj najdirljiviji. Ovi dobri ljudi dokaz su da još postoje vrednosti koje bi svi trebalo da sledimo.1111NAJPLEMENI05-1002-2014NAJPLEMENI02-1002-2014NAJPLEMENITIJI-PODVIG-GODIN 620x0

Takođe pogledajte i ...

TRADICIONALNI DANI DIJASPORE U UROVICI