Radovan Milić – Novi Srpski vitez

Posle dve godine od smrti Rada Živaljevića, srpskog viteza iz Austrije i potpredsednika „Štajerske zajednice“ Evropa je dobila novog srpskog viteza, koji će nastaviti stopama malog broja izuzetno obdarenih Srba sa svih pet kontinenata. Ovih dana su Srbi iz evropskih zemalja ponosni da je njihov predstavnik Radovan Milić postao Srpski vitez sa svim odgovarajućim pravima. Vitez je u prošlosti bio ratnik ili plemić koji je sledio kralja. Danas se titula viteza dodeljuje izuzetnim osobama kao priznanje za ispoljenu čast, dostojanstvo, viteštvo i slavu imena srpskog. Priznanje „Srpski Vitez“ i zlatnu značku „SRPSKE KRUNE“ dobio je za ovu, 2012. godinu književnik Radovan Milić – predsednik i osnivač srpsko slovenačkog kulturno humanitarnog društva SRETENjE iz Slovenskih Konjica.

Visoko odlikovanje Kulturno istorijskog centra „SRPSKA KRUNA“ iz Kragujevca uručeno je Radovanu Miliću povodom godišnjice vidovdanske bitke, a u spomen palim ratnicima. Na upriličenoj svečanosti dodele zvanja srpskog viteza – Srbinu koji živi, radi i stvara u Sloveniji, priznanje je uručila Mirjana Radenković generalni sekretar Kulturno istorijskog centra „SRPSKA KRUNA“. Mirjana Radenković je tom prilikom podsetila prisutne da Kulturno Istorijski Centar „SRPSKA KRUNA“ nosi sveto ime „Srpske krune“, jer je kruna ovenčana blagoslovom svetog Save i tako osvećena stajala na glavi Stefana Visokog. „Kulturno istorijski centar je osnovan sa ciljem da bude čuvar istorijskog i kulturnog nasleđa srpskog naroda, najvećeg blaga nacionalne i duhovne baštine“, rekla je Mirjana Radenković i dodala:“ Ideje crpimo iz prošlosti i naš rad je tesno skopčan sa Kraljevinom Srbijom.  Srbija u svom dugom postojanju samo dva puta nije bila kraljevina: za vreme turske vladavine i u doba socijalizma. „Srpska Kruna“ danas ima 18. klubova, među kojima su Književni klub i „Škola ikonografije“. Posebno je naglašeno, da sve što se u Kulturno istorijskom centru radi i stvara, čini se iz velike ljubavi. „Negujemo narodnu radinost, priređujemo izložbe i sve to kroz istoriju.

„Naše veliko bogatstvo su naša priznanja koja dodeljujemo zaslužnim institucijama i pojedincima“, rekla je Mirjana Radenković, a po tom nastavila: „Zvanje  Srpskog viteza i zlatna značka „SRPSKE KRUNE“ danas zasluženo odlaze u ruke našem Radovanu – predsedniku društva SRETENjE iz Slovenskih Konjica – Slovenija, književnom stvaraocu i humanisti koji živi daleko od svoje Šumadije u Štajerskoj pokrajini Republike Slovenije. Ovo priznanje mu se dodeljuje za iskazanu čast i dostojanstvo u očuvanju srpskog duha, za viteštvo slavu i večnost imena srpskog koje on neumorno i u svakom koraku ispoljava“. „Srpska kruna predstavlja nezaobilazni deo simbola državnosti naše zemlje“- izjavio je Dejan Ristić član Organizacionog odbora Vlade Srbije. Kruna kralja Petra Prvog ima pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje i izrađena je u „Radionoci braće Paliz“ u Parizu. U nju je ugrađen deo sa topa Karađorđa Petrovića. Dodelom ovog visokog priznanja kulturno istorijskog centra „SRPSKA KRUNA“ iz Kragujevca, najmlađi srpski vitez Radovan Milić je stao rame uz rame sa predsednikom Rusije Vladimirom Vladimirovičem Putinom nosocem zlatne značke „SRPSKE KRUNE“,  koju mu je u ime Kulturno istorijskog centra uručio  njegova ekselencija ambasador Ruske federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Konuzin. Dobitnik  zlatne značke SRPSKE KRUNE i priznanja Vitez zlatne značke SRPSKE KRUNE je i Radisav Rodić vlasnik dnevnih listova Kurir i Glas javnosti koji je ujedno dobio i vosoko priznanje, majstorsko pismo „srpske krune“ krunskog kulturnog centra.  Poznati i priznati književnik Đuro Milekić nosioc ordena „KRST SVETOG ĐORĐA“ za plemenitu odanost Pravoslavlju , član udruženja književnika Srbije i redovni član Matice srpske je takođe odlikovan visokim priznanjem zlatne značke „SRPSKE KRUNE“ ponevši i zvanje srpskog viteza.

Da iver ne pada daleko od klade, potvrđuju i narodni stihovi:
„Kažu ljudi koji pravo zbore,
da Milića porodica ima
Srpske gusle pevaju o njima,
Da im nije istorija mala
Potomci su Orlovića Pavla
Kosovskoga mladoga vojvode
Čak od njega tradiciju vode
Srpski književnik iz Slovenije Radovan B. Milić, skrenuo je posebnu pažnju kulturno istorijske javnosti Republike Srbije na svoj rad, delo i ličnost  poslednjom objavljenom knjigom SVETSKI RAT PROTIV JEDNOG ČOVEKA – akademik Burović disident br. 1 koja je izazvala burna reagovanja i pozitivne kritike. To je knjiga o kojoj će se tek čuti, i koju bi svaki Srbin morao imati ili bar jednom u životu pročitati.

Bratstvo Milića je staro 14 generacija. (sedamnaesti vek)