Gala slavlje prvog rođendana Aleksandra Pudarevića

Prvog dana septembra leta gospodnjeg 2012, u najpoznatijem bečkom restoranu, specijalizovanom za veselja i proslave, „Markova koliba“ bilo posebno lepo raspoloženje.  Porodica Doine i Miće Pudarevića organizovala je uz prisustvo brojne familije i prijatelja, proslavu prvog rođendana svog sina Aleksandra. Crnooki dečkić Aleksandar, lepog li čuda prohodao je baš na samoj proslavi. Bilo je tu i više „ slobodnih padova“ i akrobacija, ali sve se lepo završavalo, jer je miljenik svih, uvek imao oko sebe nekog da ga pripazi, dok on kreće u samostalno otkrivanje novog sveta.
Došli su prijatelji i familija iz Srbije, Rumunije, Nemačke, Italije,Švajcarske i širom Austrije. Svi su se potrudili da na vreme isplaniraju putovanje za Beč, jer su Dojna i Mića pozivnice poslali ravno pre osam meseci. Došli su  Mićini majka Ljubinka i brat Aca iz Srbije, iz negotinskog sela Plavna, ili tačnije zaseoka Cigansko groblje koji se nalazi na obroncima junačke planine Miroč. Verovatno su i Pudarevići zato krupni, visoki stasom, hrabri i jaki!

Došla je i Doinina sesta Silvijana, jedna od njenih 6 sestara i još toliko braće. Verovatno je odrastanje u velikoj porodici, jedan od razloga što je Dojna izuzetno dobra osoba, otresita, pažljiva, strpljiva, vredna i uvek nasmejana.
Cela ova proslava za pamćenje, koja je održana u nenadmašno dokorisanoj svečanoj sali, počela je svečanim dočekom kuma Žuržević Nebojše i kume Snežane i njihovih kćeri Anđele i Anastasije. Kumovi su dočekani divnom, prigodnom muzikom, usledila su čestitanja i podela poklona. Ovaj odnos prema kumstvu potvrđuje srpsku izreku „ kum nije dugme“. Očigledno je da se naši ljudi sve više vraćaju lepim, starim običajima. Proslave su samo jedan od načina da se sa bližnjima podeli radost i na taj način zahvali Bogu za darove života.
Tako je i ovo veličanstveno slavlje imalo neverovatnu količinu pozitivne energije i prijateljske ljubavi, koju ste skoro mogli dotaći. Osmesi, zagrljaji, poljupci puni iskrenosti, dobrih želja od srca krasili su svaki novi dolazak gostiju. Kada već pominjemo goste, recimo da su na proslavu Pudarevićevih došli i predstavnici bečkih klubova Milan Basarić iz KUD „Branko Radičević“, Dragutin Petković iz KUD „Hajduk Veljko“, Dragiša Bukić iz KUD „Jedinstvo“ i Milojko Milovanović iz KUD „Budućnost“ iz Švehata. Oni pominju Miću i Dojnu kao dobrei poštene ljude, ali ističu da su se uvek odazivali kada je trebalo pomoći u organizovanju svake klupske manifestacije. Mića je nadaleko poznat po svojim kulinarskim veštinama i po svojim tajnim receptima čudesno ukusnog  pasulja, kojima  osvaja prva mesta!
Da ne zaboravimo, da kažemo da je Mića omiljen u svom složnom kolektivu u firmi „Hasslauer beton“ iz Donje Austrije, pa je ovo bila i prilika da se okupe i sve kolege, koji nisu mogle čudom da se načude obilju hrane, pića i torti. Kad god bi hteli da pođu, jer su mislili da je kraj posluženju, konobari su na kolicima donosili nove đakonije. Čuveni gazda Marko, vlasnik restorana je sa osmehom sve vreme nadgledao feštu i  funkcionisanje veštih konobara i primao pohvale za pripremljeno posluženje.
A bilo je svega, od biranih predjela, preko roštilja i posebno spremljenog krompira, čorbica, salata, vruće prasetine, ogromne torte, koju su spremili u poznatoj poslastičari „Koka i Rara“ i bukvalno svih vrsta alkoholnih i bezalkoholnih pića. Posebni stolovi su bili krcati voćem, kojim su se sladili najmlađi.
Da bi sve što smo pomenuli bilo još lepše, doprineli su i muzičari. Pevali su Olgica i Ljubiša uz orkestar „Kavaljeri“ i čuvenog trubača Ljubodraga Radulovića i nenadmašnog virtouza na harmonici Željka Fisa. Maestro Ljubodrag Radulović je oraspoložio tata Miću, ali i malog Aleksandra, pa je prava muka bila da mu posle uzmu trubu!
Čuveno vlaško kolo i okićeni muzičari sa stotinama evra nisu izostali. Smenjivale su se kolovovođe i porodice satima, a onda bi krenule prelepe srpske pesme koje je cela sala pevala. Svi su se veselili, dok je mali Aleksandar mahao ručicama u taktu muzike oponašajući odrasle. Kada se umori, malo bi prilegao u kolica sa flašicom soka, pa posle sve ispočetka. Bio je prezadovoljan, jer je dobio brojne poklone, vredne i lepe od skoro 200 gostiju i rođaka. Bilo je tu i puno  “ koverti“, jer će mu trebati, ako ne sada, kada poraste, sigurno. Da je na oca, videlo se čim je u salu stigao veliki plavi automobil na baterije, poklon od brata Nebojše. Seo je Aleksandar u auto, ne pazeći mnogo na svoje lepo odelce i krenuo na vožnju po sali.
Doina i Mića Pudarević su bili oduševljeni odzivom gostiju i dobrim raspoloženjem svih prisutnih, pa su se svima posebno zahvalili, u svoje i Aleksandrovo ime.
Vreme je prosto letelo uz muziku, pesmu i kola. Jutro je stiglo, a nikome se još nije polazilo. Svako je želeo da da svoj doprinos ovom nezaboravnom veselju, dok su kamere i fotoaparati Profi medije „ Video Neša“ beležile svaki trenutak, čuvajući ih kao predivnu uspomenu.

Nama ostaje da Pudarevićima poželimo još puno lepih trenutaka, fešti i sreće i kao što domaćin tata Mića reče pozdravljajući goste, u zdravlju i dobru se viđali i junačkim srcima veselili! Živeli!