Novine Zavicaj Narodne novine Direktorka Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu Slavka Drašković ocenila je da je potrebna saradnja matice sa dijaspooroom i da problem predstavlja nejedinstvo.
Draškovićeva je prilikom sastanka sa predstavnicima srpskih organizacija u Austriji kazala da je doputovala u Beč kako bi se upoznala s problemima i zahtevima srpske dijaspore.
„Austrija je od ogromnog značaja za Srbiju, kako zbog brojne dijaspore, tako i EU kojoj teži naša zemlja. To će biti razlog što će fokus biti usmeren na srpsku zajednicu u Austriji i unapređenju odnosa dve zemlje uz pomoć dijaspore.“
Inače, ona je prva predstavnica Vlade Srbije na čelu institucije čiji je resor dijaspora koja je imala zvanične razgovore sa predstavnicima austrijske države.
Draškovićeva je istakla da postoji veliki problem nejedinstva među Srbima, posebno u regionu, i dodala da gde god da je bila da je videla nejedinstvo.
Kad je reč o ljudima u dijaspori koji rade u organizacijama, oni, kako je istakla, predstavljaju elitu jer ulažu veliki trud i rad u očuvanju našeg identiteta.To što postoji toliki broj klubova i organizacija je uspeh.
Srđan Mijalković, predsednik SKPD Prosvijeta, ocenio je da je prava prilika da se komunikacija dijaspore i matice podigne na viši nivo i da se ista konkretizuje.
Takođe je naglasio da se postavlja i pitanje KAKO SRBI KOJI ŽIVE NA TLU EU MOGU DA POMOGNU SRBIJI NA PUTU U UNIJU. Prema njegovim rečima, neophodno je utvrditi pravi broj Srba u Austriji jer je njihov tačan broj nepoznat.
Danijela Lazendić iz Srpske pravoslavne omladine u Inzbruku (SPOJI) kazala je da je ova organizacija suočeni s poteškoćama u finansiranju i distribuciji njihovog časopisa, a predsednica Krovne organizacije srpskih klubova u Donjoj Austriji Ranka Savić-Čergić je naglasila da su problemi naših klubova uglavnom isti, a to je da ne uživaju dovoljnu finansijsku podršku austrijskih institucija.
Projekti srpskih organizacija često se odbijaju uz konstataciju da je ta zajednica odlično integrisana i da nema potrebe za podsticanje njihovih manifestacija, rekla je ona.
S tim u vezi je zamolila da se ne govori o dobroj integraciji jer Srbi u suštini nisu odlično integrisani pošto nisu zastupljeni u svim austrijskim institucijama, kao što su, na primer, Turci.
Predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksić predao je direktorki Kancelarije dokumenta o stanju srpskih klubova i zajednice u Austriji i rekao da austrijske vlasti ne žele da objave tačne podatke o broju Srba i klubova.
– Mnoge manje grupacije dobijaju veću finansijsku podršku od srpske – kritikovao je Aleksić odnos austrijskih institucija.
Predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović, koji je ujedno i delegat u Skupštini dijaspore, istakao je da je glavni problem što matica ne brine i ne pomaže dijasporu.
– Ukoliko se naša država ne brine o nama, to jest o očuvanju jezika u dijaspori, što bi to činila Austrije?
Kapetanović je naglasio da je neophodno da se nađe rešenje za dopunsku nastavu u Austriji jer se radi o dugo nerešenom problemu zbog kojeg je mnogo naših mladih zaboravilo maternji jezik.
Tatjana Kukić-Jank, šefica organizacije NjUZ ukazala je da je najveći procenat ljudi koji se bave najlošijim poslovima prekidanja obrazovanja upravo među pripadnicima srpske zajednice u Austriji.
Ona je kritikovala što nemamo predstavnika u parlamentu, dodajući da je to zato što nismo dovoljno jedinstveni.
Miroslav Zaharić, predsednik KUD „Branko Radičević“, naglasio je da smatra da je potrebno da se analizira dosadašnji rad i saradnja naše države sa dijasporom i sagleda da li je potrebno promeniti nešto u pristupu.
Olga Danilović iz SKPD Prosvijeta je ocenila da je problem što iza srpskog rasejanja ne stoji srpska država, za razliku od Turske .
