GOST ZAVIČAJA NARODNIH NOVINA: LUKA MARKOVIĆ PREDSEDNIK ZAJEDNICE SRPSKIH KLUBOVA U BEČU

GOST ZAVIČAJA NARODNIH NOVINA: LUKA MARKOVIĆ PREDSEDNIK ZAJEDNICE SRPSKIH KLUBOVA U BEČU

POŠTUJEMO DRŽAVU U KOJOJŽIVIMO, ALI NIKADA NEĆEMOZABORAVITI DA SMO SRBI

Dugo zakazivani razgovor sa Lukom Markovićem predsednikom Zajednice srpskih klubova u Beču, uvek je odlagan sa obrazloženjem, da su u toku radovi, da treba još nešto završiti i onda da pokažu šta su uradili. I kada smo konačno upriličili razgovor, koji je trajao par sati i odgovore objavljujemo integralno, on je počeo ovako:

– Kako ste videli osnovni deo prostorija koje smo renovirali nismo ni sada kompletno završili. Zajednica je velika, ima puno kvadrata i uvek ima da se radi. Sada smo u fazi da smo završili biblioteku, jer smo smatrali da na toj kvadraturi koju posedujemo u našim prostorijama ima mesta za jednu biblioteku. To uvek dobro dođe, lep je taj odnos i saradnja, puno je ljudi doniralo knjige i to sve. Zajednica je danas bogatija nameštajem, grejanjem, donelo je prostorijama svetlo. Najveći deo sredstava nam je dao grad Beč. Najveća tačka i najskuplja tačka posle renoviranja koje smo obavili sa svojim članovima, koji su dobrovoljno došli i radili i donirali i poklonili. Bilo je pitanje kako platiti. Tu nam je grad Beč izašao u susret kada je video da smo se ozbiljno sastali i da smo sve pripremili. Uradili radijatore i cevi iz svojih sredstava onda nam je grad platio adaptaciju. Kupljena je ta centrala za uključivanje koja koša 50000 evra. To nije puna investicija grada Beča. Tu su nam uradili stepenište još pre mog mandata.
Što se tiče zajednice ona se nalazi u desetom bezirku MI imamo dugogodišnju dobru saradnju sa Opštinom desetog bezirka koja nam je jedan od većih donatora. Posle grada Beča drugi po veličini donator nam je deseti bezirk. A kako znamo deseti bezirk je najveći bezirk u Beču To je treći četvrti grad u Austriji Kada se vidi da grad Beč donira i da je vaš prijatelj onda drugi gledaju. Oni prvo kreću od toga kakav si ti sa tvojom okolinom pa sa tvojom ulicom pa sa celim gradom i ako niko nema primedbe onda te voli cela Pokrajina. Takav je odnos kod nas. Svaka druga veća institucija koja želi kontakt sa Srbima ona će da vidi koje udruženje najbolje sarađuje sa svojom opštinom Kao što se zna srpska zajednica je uvažena od opštine i pokrajine i države Austrije.
To se vidi kroz dugogodišnji rad. Imamo primer gde sam našao slike da je Fišer predsednik Austrije primio predstavnike Zajednice. Ja ne znam, možda nisam dobro informisan, Ne znam ni jednu drugu zajednicu da je primio predsednik Austrije, nisam čuo ni našao. Nisam našao ni da je tursku primio ili neku drugu.
Ko razume može da shvati da je to ozbiljna stvar. Ima tri odbornika Srbina u desetoj opštini. Ona ma po broju najviše Srba, Turaka, ali po broju stanovnika onda to nije procentualno veliki broj. Recimo u petnaestom bezirku ima više stranaca nego Austrijanaca. U desetom ima više Austrijanaca, ali je veliki broj Srba. U Ministarstvu za integraciju ima kompletna statistika za svaku opštinu u Beču. Mi smo sve jedno u svakoj opštini vodeći stranci. Možda ima dve tri opštine da smo na drugom mestu. Recimo podatak koji me je iznenadio, da 81 hiljada stanovnika u Beču ima državljanstvo Republike Srbije. To je jedan izuzetno dobar podatak i iznenađujći i koji smo isto ozbiljno shvatili za predstojeće izbore u Republici Srbiji jer to je značajan podatak. Jer, ako se uzme po statistici austrijskoj i međunarodnoj kako se to meri, odbiju se deca i to je negde 62000 glasača. U Austriji ne glasaju deca do 16 godine.
Mogli smo mi u ovo doba pandemije da organizujemo i fudbal i košarku i sportsku sekciju, ali sve bi to bilo sa velikim rizikom da se u vreme pandemije time bavimo. Nismo hteli da nekome slučajno nanesemo neku nezgodu i da prkosimo u ovom vremenu pandemije. Odlučili smo se nečim mirnijem da se bavimo. Pa smo onda rekli ovakvu istoriju retko ko ima , daj da to malo saberemo, daj da to malo složimo daj da to malo napišemo, da se zapiše, da se ostavi u dalje nasledstvo ko što su nama ostavili takve kontakte da se ne izgubi. Da se digitalizuje. Idemo u tok sa vremenom i u uslovima koji trenutno vladaju. Mi za vreme pandemija nismo imali nikakav sportski susret. Nismo ni imali ni jednu smotru.
Ja sam potražio sve knjige koje asociraju, koje imaju veze sa gradom Bečom. Pronašao sam par knjiga. To je knjiga Srbi u Beču. Tražio sam kontakt da doštampamo tu knjigu međutim nismo imali sreće da stupimo u kontakt sa naslednicima. Našli smo još jednu knjigu Srbi u Austriji gde smo odmah našli autora. Bila je na našem jeziku i na ćirilici. Mi smo rekli da želimo tu knjigu da imamo da posedujemo, ali nas je zanimalo da bude dostupna drugim ljudima. Zašto mi samo da čitamo, pa smo to i preveli na nemački jezik. Koja je bila na nemačkom mi je prevedemo na srpski, koja je bila na srpskom mi je prevedemo na nemački. Sada radimo monografiju 50 godina zajednice, pišemo i knjigu prvih pedeset godina gde će biti puno priča starih članova Zajednice. Ići će sve zajedno sa monografijom.
Organizovali smo susrete i predavanja eminentnih javnih ličnosti iz Srbije, kao i promocije kniga, organizovali prigodne izložbe i pozorišne predstave. Smatramo da je to nešto najbolje i najbezbednije što se može uraditi. Imamo Statut zajednice i mi to poštujemo.
Sve u svemu, druge aktivnosti nisu bile za vreme pandemije, malo šaha, nabavili smo stolove za stoni tenis.
Da li nas asimiliraju ili ne? Država još nije našla rešenje kako da nas privuče k sebi i gledajući realno činjenično stanje, na zapadu često puta nije pohvalno da si Srbin i da si ti druga, treća generacija. Nemaš akcenta, zašto ti nekom trebaš objasniti da si Srbin da te on popreko gleda, nego ćeš reći da si Austrijanac. Tako nastaje asimilacija. Bitno je da država Srbija konačno treba da nađe ljude koji će učiniti da Srbi iz dijaspore više učestvuju u Srbiji. Jer onaj romantičarski izraz da se vrate u Srbiju, teško će to neko da uradi. Ali da se omogući kontakt, da ljudi koji imaju firme u inostranstvu dođu da rade u Srbiji. I to da im se omogući kao što se stranim firmama daju subvencije.
Mislim da je problem kod naše matice da ona nas smatra još uvek gastarbajterima, Mi više nismo gastarbajteri nego smo građani grada Beča i državljani Republike Austrije, imamo njihov pasoš. Mi se toga ne stidimo, da nam ovde ništa ne fali i da se nećemo vraćati, ali nismo zaboravili da smo Srbi. Želimo da nam i Srbija bude naša država. Želimo da tamo imamo vikendicu, da tamo imamo stan, da odemo više puta godišnje. Neko ko ima familiju, neko ko nema familiju da ode jednostavno u Srbiju. To je za nas nešto veliko. Tu mora naći država neko rešenje. Da nas privuče, nas koji smo manje aktivni nije problem, ali našu decu, kako njih sačuvati. Oni uče nemački, njima je ovde dobro, oni ne znaju za drugo. Oni u Srbiji ne nalaze ono što imaju ovde. Mora se naći nešto čime bi zavoleli Srbiju. Taj noćni život na splavovima nije nikakvo rešenje. Mora nešto drugo biti. Kako je to uradio Izrael. Kako je nakupio milion stanovnika.
Koji su po meni uslovi da neko odavde deo svojih poslova preseli dole? Za mene je svaki strani ulagač koji dođe sa stranom firmom sa stranim pasošem dobar. Nego mi kada vidimo našeg čoveka, on je za nas gastarbajter, a kada vidimo Austrijanca on je za nas stranac onaj što ga volimo.
Na primer, ja imam austrijski pasoš, imam austrijsko prezime i kada sada odem u Srbiju i kada želim da investiram, ja sam po zakonu Republike Srbije strani investitor. Ali u svakoj opštini oni me neće tako gledati, jer ja pričam srpski. To se mora promeniti, jer je mnogo država i nacija izgubila stanovništva. Želim da me gledaju ili kao domaćeg ili kao stranca, a nikako između.
Kada je opet reče o Zajednici, mi znamo sigurno da sa našim logom da su nam svuda vrata otvorena . Pored toga što mi želimo da pomognemo, mi moramo da pazimo da ne bi slučajno pogrešili pa ovaj imidž koji je do sada stvoren da pokvarimo.
Svaki novi klub je dobrodošao. Na osnovu broja stanovništva mi treba imamo mnogo više klubova. Prošlih godina je bilo izbrisano više od 200 turskih klubova zato što su finansirani iz Turske. Znači kada su oni izbrisali 200 klubova koliko ih je onda bilo, a još uvek ima klubova.
Mi smo otvoreni za saradnju sa klubovima drugih naroda i sa klubovima Austrijanaca i želimo sa drugim klubovima da proširimo saradnju. Mi samo imamo u prefiksu Srpski i nismo samo za međusobnu saradnju, nego sa svima.
Na kraju bih nešto posebno istakao. Kada je reč o Savezu Srba u Austriji, kao krovnoj organizaciji srpskih zajednica, klubova i udruženja, njegov rad je poslednjih nekoliko godina srozan jednim neodgovornim radom takozvanog predsednika čiji je mandat istekao i koji je nekoliko puta trebao da zakaže sastanak. Savez nije u ovakvom svom sastavu doneo nikakvu odluku, niti je zakazana skupština koja je trebalo da se održi. Razumemo da to nije moglo kada je bila pandemija, ali je u drugom delu to moglo zakazati i samo njemu iz nepoznatih i poznatih razloga nisu počele te manifestacije i bečka zajednica je potpuno isključena iz tih manifestacija. Čak se čovek ne javlja ni na telefon. To je velika šteta. To je opšta slika našeg Saveza Srba. Juric mora da vrati Savez Srbima u Austriji, nema pravo da ga gasi, jer ga on nije ni stvorio. On hoće da se bavi samo folklorom i ničim drugim, a osnovni cilj je zastupanje svih interesa Srba prema Austrijskoj državi, rekao je na kraju dugog i iskrenog razgovora Luka Marković predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču, čestitao čitaocima Zavičaja nastupajuće novogodišnje i božićne praznike i poželeo dobro zdravlje i ličnu i porodičnu sreću.