Novine Zavicaj Narodne novine Митровдан је православни празник посвећен Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна, који је страдао због ширења хришћанства. Слави се 8. новембра. Празник светог великомученика Димитрија, обележен је у црквеном календару црвеним словом. Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по новом или 26. октобра по старом календару.
По броју оних који га славе, Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава. У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде код своје куће, тај ће се преко целе године ноћивати по туђим кућама. Обичај је код нашег народа да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови. Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђев данак хајдучки састанак. Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку наше ере, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен.
Солунски хришћани тајно су га сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква, а Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије бдео над тим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа, а и данас се верује да је чудотворна снага његових моштију излечила многобројне болеснике.
Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви.
У средњовековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
