Novine Zavicaj Narodne novine Jedan od najistaknutijih srpskih aktivista u Beču, Borko Ivanković proslavio je sa kolegama, saradnicima i prijateljima 65. rođendan i odlazak u penziju. Predsednici klubova i udruženja, kolege sa posla i prijatelji, okupili su se u restoranu „Kod seljaka“ u 15. bečkom okrugu u kome se slavilo uz bogatu tradicionalnu trpezu i muzičku podršku Igora Gligorova.
Borko Ivanković, do 31. oktobra ove godine službenik Magistratskog odeljenja 17 grada Beča zaduženog za integraciju i raznolikost, osoba je koju sigurno poznaje svako iz naše zajednice u Austriji. Svojim angažovanjem i slanjem elektronske pošte sa kalendarom priredbi, informativnih događaja, važnih manifestacija i ponuda novopečeni penzioner stalno radi na povezivanju naših ljudi među sobom, ali i sa austrijskim institucijama. Ostaju za pamćenje i njegova voditeljstva bezbroj manifestacija, koja je šarmantno sa puno duha ostvarivao sa profesorom Milevom Cokić Vrečić.
– Sve te moje aktivnosti nastaviću i dalje da radim, samo što će to biti sa moje privatne elektronske pošte – potvrđuje Borko Ivanković, koji će se ubuduće baviti i prevodilačkim radom.
Borko, otac troje dece, koja sa majkom podjednako dobro govore nemački kao sa ocem srpski, imaće sada i više vremena da svrati do svoje Kikinde. Rođen u Nakovu, pored Kikinde, Borko je završio studije germanistike. Svoj magistarski rad, pisao je na temu: “Serbische Migrantinnen und Migranten als Literaturschaffende in Österreich” (srpski migranti kao literarni stvaraoci u Austriji). U tom svom zahtevnom zapisu zabeležio je mnoge koji su živeli u ovoj zemlji i bavili se pisanjem u poslednjih 30 godina. U tom pisanom delu pored ostalog nalazi se zapis o najpoznatijoj migrantskoj željeznickoj stanici, nekadašnji Südbahnhf u Beču. Nadamo se da će njegov diplomski rad biti objavljen i u obliku knjige, jer knjiga je još uvek nezamenljiv medij. Sada, kada je svečano stupio u penziju možemo se nadati i pisanju ili barem objavljivanju ovog njegovog rada.
Od 1978. godine se nastanio u glavnom gradu Austrije. Prvo je radio kao prevodilac u jugoslovenskoj ambasadi, a kasnije i samostalno. Od 1993. do 2004. godine bio je zaposlen u Bečkom integracionom fondu, a posle njegovog ukidanja prešao je u Magistratsko odeljenje 17.
– Teško da bih mogao da sedim kod kuće – kaže Borko i govori o svojim planovima koje, s obzirom na svoje dugogodišnje iskustvo, namerava da ostvari.
Muzej srpske migracije je jedan od projekata kojima namerava da se posveti.
– Šteta bi bilo da ne ostane nikakav trag – objašnjava Ivanković.
Ono što priželjkuje za našu zajednicu u Beču su prigodne prostorije u kojima bi mogle da se organizuju različite manifestacije, ali i veći angažman naših ljudi u svim sferama austrijskog društva.
– Veoma je važno da se čuva naš identitet, ali je važno i da naši ljudi učestvuju u političkom životu. Na taj način možemo da jačamo naš uticaj i da budemo shvaćeni ozbiljno – poručio je Borko.
On planira da napravi internet stranicu na kojoj bi nastavio svoj rad umrežavanja i informisanja naših ljudi i Austrijanaca. Na stranici će, kako planira, biti ponuđeni i pravni saveti.
– I ova proslava je prilika za predstavnike naših udruženja i klubova da se upoznaju sa mojim kolegama i ostvare i prodube kontakte – rekao je Borko.
Na ovoj maloj svečanosti za veliko delo okupili su se , mnogi dugogodišnji prijatelji, kolege i koleginice. Da je njegov rad na integraciji urodio plodom moglo se primetiti. Za ovo njegovo – penzijsko i rođendansko slavlje okupio je Bečlije u većini sa migrantskim poreklom od Beča do Turske. Za tu priliku odabrao je i je melodiju poznatog muzičara, Udo Jurgens-a, ” 66 Jahre”, čiju je strofu i sam otpevao uz pratnju muzičara Igora Gligorova.
Ova pesma je upravo dobar uzor, jer se peva o tome da, sa 66 godina “život tek počinje”. Nadajmo se da je tako, jer to su i njegovi prijatelji pomislili i za poklon mu kupili bicikl, koji mu je predao Borislav Kapetanović , predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču.
U lepom raspoloženju započeo je jedn novi dan u životu ovog dobrog i uspešnog čoveka.
Redakcija „Zavičaja“mu želi puno lepih trenutaka, dug i srećan život. Naravno i ostvarenje svih planova.
