петак , 12 августа 2022
Početna / Некатегоризовано / Veliko, jako srce plemenite i brižne princeze

Veliko, jako srce plemenite i brižne princeze

Imati sreću i upoznati Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princezu Katarinu Karađorđević istovremeno je čast ali i svojevrsno saznajno, duhovno iskustvo. Ako je kako se kaže: ’’ Lepota u oku posmatrača…’’ a ’’ Oči ogledalo duše…’’ onda je doživljaj sveta u srcu a način da se svetu pomogne u umu. Kada trojstvo duše, srca i uma funkcioniše jedinstveno mogućnosti da se svetu pomogne nezadrživo rastu. Naša princeza Katarina je pravi borac, prijatelj i posvećeni lider u svemu dobrom što čini. Njeno je biće poput srećne zvezde mnogima i vremenom je postalo Sunce brojnima koji su prestali da se nadaju. Bole je tuđa prekršena obećanja, sebičnost i zaboravljanje na one kojima je potrebna pomoć, rastužuju je čovekove, a najviše dečije nemogućnosti sanjanja i verovanja u bolje i lepše sutra. Zato je svoj život posvetila humanitarnom radu, s’ ljubavlju. Posmatravši i slušavši inspirativnu i energičnu princezu na Drugoj Konferenciji lekara iz matice i dijaspore poželela sam da odmah uradimo intervju. Bila sam počastvovana istovremenim pristankom, spremnošću i željom za saradnjom. Kada sam videla na internet- sajtu njihovu otvorenu agendu ispunjenu svakodnevnim, celodnevnim radom shvatila sam veličinu njenog entuzijazma i njene srdačnosti. Naš susret je zakazan i princeza me je čekala u Belom dvoru, širom otvorivši vrata redakciji ’’ Zavičaja- narodnih novina’’.

ZAVIČAJ: Prva misao vezana za vas je da ste humanista, često ste viđeni na televiziji, dok posećujete bolnice za decu, darujete učenike kada završe srednju školu… Vi ste veoma aktivni žena.
 NjKV Princeza Katarina: Da, mi smo tu da bismo dali, ne da bi uzeli. Takođe, filantropija je slabo poznata u našoj zemlji. Ja sam u nadi da ću služiti kao primer svojim zemljacima, pa će ljudi znati da je sve moguće. Ponekad, ljudi se pitaju šta jedna osoba može da uradi? Pa , jedno lice je majka Tereza! Okean čini mnogo kapi! Da bi u našoj zemlji bilo bolje, svi moraju dati doprinos. Samo nekog zagrliti i nasmejati ga  već je doprinos. Posetiti prijatelja u bolnici, biti dobar čovek je doprinos. Nemate novca, ali imate i druge stvari, imate ljubaznost, osmeh, imate ljubav. Srećna sam da mogu da pomognem ljudima u mojoj zemlji i napravim razliku, jer je ljudima potrebna podrška. Srbi su ponosan narod, oni ne žele da traže pomoć. Suviše su ponosni i da pitaju, ali su isto tako i suviše tolerantni. Previše ponosa i previše tolerancije, ne čini dobru kombinaciju. To stvara probleme kasnije u životu. Nema potrebe za tim. U redu je tražiti pomoć. Biblija kaže: „Tražite i dobićete!“. Ponekad se ljudi nadaju da će dobiti bez pitanja. To tako ne funkcioniše. Morate pitati sebe da li želite i šta da primate i onda saznati što pre koga možete i treba da pitati da vam pomogne.
Jednom sam rekla menadžeru jedne bolnice: ’’ Morate da nas pitate za opremu i kažete nam šta vam treba. „. On je odgovorio: „Ne želim da pitam, jer bi ljudi misle da nisam dobar menadžer!“ Naprotiv, to znači da vam je stalo do vašeg naroda. Traženje pomoći znači brigu. Kada tražimo pomoć, mi ne mislimo o sebi, mislimo na ljude za koje tražimo. Humanitarni rad je rad za druge, a opet za čitavo čovečanstvo. Davanje nikada nije ravna linija već krug koji je simbol života.

ZAVIČAJ: Kojim humanitarnim akcijama ste najviše zadovoljni i šta vam daje snagu?
NjKV Princeza Katarina: Najbolja stvar koja mi se desila su moji roditelji, jer su me naučili radosti davanja, kada sam bio veoma mlada. Kada sam pitala svoju majku: „Šta je sreća?“, Odgovorila je: „Sreća je u davanju nečeg svog.“. Moj otac je bio veliki dobrotvor. U njegovoj 94. godini mu je dodeljeno priznanje od strane grčke vlade kao jednom od najvećih filantropa koje je Grčka ikada imala. Dakle, za mene je davanje isto što i kiseonik, ja sam srećnija kad dajem jer sam odrasla u porodici filantropa. Nadam se da postoje i drugi roditelji koji čitaju ovo i koji će shvatiti značaj učenja svoje dece da daju i da pomažu ljudima kojima je pomoć potrebna, tako da to postane prirodno za njih. Kada postane prirodno, tada se sa malo napora postiže puno posla. S druge strane, kada vas to čini srećnim, ni danonoćni humanitarni rad vam ne pada teško, jer ste zadovoljni rezultatima. Moram da imam rezultate i moram da završim ono što sam počela, jer ljudi čekaju. Imali su mnoga obećanja iz zemlje i inostranstva, ali brojna obećanja su prekršena i ljudi su umorni od njih. Ja držim obećanja, jer moj suprug i ja ne želimo da ljudima dajemo nerealne ideje, tako da uvek dajemo sve od sebe da ih ispunimo.

ZAVIČAJ: Vi nikada ne odustajete?
NjKV Princeza Katarina: Nikada, nikada. Mi ne možemo odustati, jer život je kratak i imamo vrlo malo vremena da napravimo razliku. Ova je zemlja pretrpela previše, i ljudi u Srbiji zaslužuju bolju budućnost, bez obzira na versku i etničku pripadnost. Oni su svi naši ljudi. Svi živimo zajedno, ovde, i svi smo Božija deca i treba da se poštujemo. Treba prestati sa ljubomorom, ne smemo tražiti ono što je loše u ljudima, ne smemo razvijati negativan odnos prema konkurenciji. Moramo da se osvrnemo na dobre strane ljudi. Svako ima dobru stranu. Svi treba da budu veoma pozitivni i da prestanu da razvijaju aktuelan, postojeći stav o traženju lične koristi u svemu. To se mora zaustaviti. Moramo da mislimo o drugima. Veliki je dar od Boga mogućnost davanja i što pre ljudi to iskuse srećniji će biti. Ljudi su nesrećni zbog toga što ne rade ništa osim što samo brinu o sebi. To je veoma sebičan način života, a ja to ne odobravam.

ZAVIČAJ: U septembru ove godine ste po drugi put organizovali konferenciju srpskih medicinara dijaspore. Da li ste zadovoljni rezultatima ovog sastanka?
NjKV Princeza Katarina: Ja nikad nisam sto posto zadovoljna. Nije dobro biti sto posto zadovoljan, uvek treba pokušati bolje. Želim da sledeći put organizacija počne ranije, tako će lekari imati više vremena da planiraju svoje učešće na konferenciji. Želela bih da što više srpskih lekara razmeni svoja iskustva i poveže se sa svojim najuspešnijim kolegama iz sveta. To bi bilo korisno za medicinsku nauku u Srbiji. Radujem se trećoj konferenciji naredne godine. Sigurna sam da će biti veoma uspešna. Ove godine smo napravili neke greške, ali smo mnogo i naučili od njih. Svaka greška je odskočna daska za bolju budućnost. Moj suprug i ja radimo na ujedinjenju naroda. On ujedinjuje političare, ja ujedinjujem lekare i dobrotvore. Mi smo kao dva komada slagalice i savršeno se uklapamo zajedno. Svako od nas poštuje mesto onog drugog, a oboje imamo mnogo ljubavi za ovu zemlju. Mi tradicionalno 4. januara imamo u gostima decu koja nam dolaze u posetu i zajedno obeležavamo Božić. Svake godine dobijamo igračke za njih iz Grčke, ali ove godine Grčka ima problem i ne može da nam pošalje igračke. Nazvala sam u Ameriku i pozvala ’’ Mattel’’ igračke i oni su mi obećali hiljadu i dvesta igračke koliko gostiju imamo. Imam, takođe, ideju ko će pozvati i koga za više igračaka. Sada već, čekam poziv iz Amerike gde će radni dan početi tek za par sati. Takođe, imam donatora za cipele za tenis, a i druge donatore za neke druge lepe stvari za decu.

ZAVIČAJ: Danas mnoga deca imaju težak život. Vi deci ne pomažete samo poklonima već im i mudrim rečima, pažnjom, iskrenom podrškom i ljubavlju vraćate nadu..
NjKV Princeza Katarina: Apsolutno, nada ne košta ništa! Ali nada mora da bude konkretna. Deca treba da nauče da budu jaka i konkretna u svemu što rade, jer vrede! Ne smete im dati lažnu nadu. Deca moraju biti voljena da bi jednog dana umela i mogla da vole. Da bi dali, oni moraju dobiti. Kada roditelji uče svoju decu da razviju samopouzdanje, deca nauče da brinu sama o sebi. Dajte im ono što ne mogu da izgube. Tako menjate svet! Mi neprestano stvaramo novo vreme i sve vreme su radovi u toku! Mnogi ljudi misle da je stavljanje novca u banku deci sve, ali nije! To mogu da izgube.
Svake godine, za Božić i Uskrs hiljadu i dve stotine mališana iz domova dolaze u Beli dvor. Oni nemaju vremena za gubljenje, oni su već izgubili mnogo! Moraju biti voljeni i srećni, sada! Videti decu koja drže jedno drugo za ruku, to je fantastičan prizor. Onda se zapitate gde smo mi izgubili jedni druge. Oni moraju znati da mi mislimo na njih,  ključ opstanka je u tome, da neko misli na njih, na vas, na sve nas. Kada vas ljudi zaboravljaju, vi počinjete da mislite da više niste važni. A svako je važan. Ljudi su jednaki. Čovek iz sirotišta mi je rekao da se u noći pre posete nama, deca bude i pitaju: „Da li je vreme da se ide u Palatu?“ Oni ne mogu da dočekaju da dođu. Oni su toliko zadovoljni Deda Mrazom i Lovom na uskršnja jaja i poklonima koje dobiju… U početku, pre deset godina, kada su prisutni dobili poklone, oni su hteli da mi ih vrate. Jedno dete je reklo da mora sad da vrati poklon, jer oni sada moraju da odu tamo gde žive i ono neće moći da dođe da mi svoj poklon vrati. Kada sam rekla: „Ne moraš da ga vratiš!’’deca nisu moga da veruju i to malo dete je pitalo: „Da li je to naše za ceo život?“. Naša deca su toliko dobra i zaslužuju bolju budućnost. Zaustavljena su im detinjstva. Trudimo se da to promenimo. Znate priču o dečaku sa čokoladom? Otišla sam u obilazak jednog od sirotišta i družila se sa decom. Jedan mali dečak me je pozvao u svoju sobu i doveo me je do svog kreveta, pomerio jastuk i pokazao mi čokoladu koju čuva. Pitala sam ga: ’’ Ali, mislim da si Ti ovu čokoladu dobio od mene pre nekoliko meseci?’’ a on je rekao: ’’Da, ali to mi je bio najlepši dan u životu, kada si došla da me posetiš i zato je čuvam.’’ Ako to njemu daje snagu, onda to i meni daje snagu da ustajem rano ujutro i borim se za njegovu bezbrižnost. Molim Boga, da mi da snagu da promenim svoj ovoj deci živote na bolje.

ZAVIČAJ: Grkinja ste poreklom, koliko ima razlika između srpskog i grčkog naroda?
NjKV Princeza Katarina: Ne puno, vrlo smo slični i uvek želimo da pružimo više, vedri i gostoprimljivi, puni ljubavi. Svi su ovde jako ljubazni prema meni, uvek. Ponekad se budim noću, moj muž tada kaže: ’’ Draga, spavaj, sada svi spavaju i ne možeš im pomoći.’’ a ja odgovaram: ’’ Ne spavaju u Americi…Zvaću ih!’’ Upravo sam došla iz Amerike gde sam uspela da obezbedim veliku pomoć i velike darove za naša sirotišta. Gde god smo moj suprug i ja prošli, potrudili smo se da omogućimo sve što tim treba, da sagradimo toj deci nova kupatila, kupimo tepihe, popravimo ono što može da se popravi!

ZAVIČAJ: Vi dajete odličan primer mnogim bogatim ljudima koji razmišljaju o onima koji su bogatiji od njih i nikada nisu srećni.
NjKV Princeza Katarina: Da, jer je sreća u davanju i zajedništvu, a ne u takmičenju. Trudim se, uvek skrećem pažnju imućnim ljudima na to koliko mogu i koliko treba da pomognu. Verujem da u dijaspori ima puno ljudi koji bi mogli da pomognu ili u svojim mestima sagrade na primer sirotišta i obdaništa za tu decu, jer oni nigde ne idu u obdaništa. Ono što mene najviše čini srećnom, je što imam mogućnost da mogu da dam i pomognem i navedem druge da to isto čine. Imam puno prijatelja koji imaju svoje avione, kuće, bilione, milijarde i znam da nije sreća u posedovanju već u deljenju sa drugima. Kada umiremo sa sobom ne možemo da odnesemo ništa sem spokojnog srca. Ako ljudi ne mogu poneti sa sobom jahte, fabrike, bogatstvo- zašto ih onda za života ne dele i ne daju drugima? Kada pogledate groblje vidite da su svi na istom mestu i ne vidite ko je bio bogat i koliko i tako treba da bude! Takav je svet! Zato imamo nova lica, upravo rođena u bolnicama i trebalo bi da ona takođe imaju jednake, što bolje šanse, bilo da jesu ili nisu bogata. Lica beba nam izgledaju isto, a prema svima smo brižni i blagi i upravo bi tako trebalo da bude dalje u životu, uvek! Neki će imati manje, neki više i takav je život. Kada su imućni darežljivi i saosećajni sve je u redu i imanje ima smisla. Ljudi uglavnom misle da drugi treba da su ljubazni i darežljivi prema njima, a ne pitaju se da li treba da učine nešto prvi. Moja majka je govorila: ’’ Ne možemo uzeti, ako nismo dali.’’

ZAVIČAJ: Deca zavise od roditelja, a od koga zavise deca bez roditelja? Od svih nas! Vi dajete odličan primer, imate otvorenu dušu i vremena za svu decu.
NjKV Princeza Katarina: Imam otvorenu dušu i otvorena sam osoba. Moja deca su velika, deca se vole najviše na svetu! Duboko me boli saznanje da neka deca nikada nisu stigla na red i ne veruju da bilo šta što mogu da dobiju na poklon, ne moraju da vrate. Treba da mislimo na svet oko sebe. Danas vas ljudi pitaju kako ste i odu, niko više nikog ne čeka i ne sluša i svi su nezadovoljni. Budite saosećajni, budite pozitivni. Svako treba da bude dobar primer. Želimo dobre ljude, dobrotom se stiže do uspeha. Iskreni ljudi uspevaju zaista, a loši ljudi uspevaju samo na kratke staze i nisu potrebni ovoj zemlji.

ZAVIČAJ: Pred nama je Božić i praznici će doneti lepše raspoloženje.
NjKV Princeza Katarina: Neka je srećno! U Srbiji najviše volim ljude. Budimo svi kao braća, budimo dobre komšije, budimo jedinstveni sa svim razlikama. U svoje i ime svoje porodice želim vašim čitaocima u Srbiji i širom sveta Srećne Božićne i novogodišnje praznike i dobro zdravlje, sreću, ljubav, mir, snagu i radost!

Princeza Katarina me je u toku intervjua rasplakala, susrela sam se sa njenim srcem lično i čula govor njenog bića koje ne hoda samo, ona hoda uz sve one kojima može da pomogne. Po izlasku iz Belog dvora imala sam snage i želje da stignem bilo gde, NjKV Princeza Katarina Karađorđević me je podsetila na to da čovek može sve i da nikada nije sam, jer je istinska ljubav mudra i darežljiva. Ona svoju krunu nosi u svom srcu i niko joj je ne može oduzeti. Njen široki osmeh kao i topao pogled sačuvaću u svojoj duši.

Razgovor vodila Kristina Radulović Vučković
Foto ’’ZAVIČAJ- narodne novine’’ i Beli dvor
www.pkfond.rs  www.royal.rs

Takođe pogledajte i ...

ПРВА СРПСКА РАТНИЦА – СОФИЈА ЈОВАНОВИЋ

PRVA SRPSKA RATNICA – HEROINA SOFIJA JOVANOVIĆ: “AKO POSUSTANEM ILI SE UPLAŠIM ZADATKA UBIJTE ME” …