петак , 4 октобра 2024
Početna / Некатегоризовано / Radovan Arežina, predsednik skupštine opštine Kladovo: blagostanje možemo samo radom stvoriti

Radovan Arežina, predsednik skupštine opštine Kladovo: blagostanje možemo samo radom stvoriti

Razgovarati sa Radovanom Arežinom, predsednikom Skupštine opštine Kladovo, je uvek pravo zadovoljstvo, jer je broj tema o kojima meritorno i jasno govori veoma veliki. Ima svoje mišljenje iza kojeg uvek stoje proverene činjenice i veoma dobra lična edukacija i informisanost. U politici je već 25 godina, od omladinskih dana kada je bio sekretar Omladinske organizacije opštine Kladovo i sportski angažovan, do danas kada je kao član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, visoki funkcioner stranke. Obaveza puno, ali i dovoljno vremena da nam odgovori na brojna pitanja. Energičan i ne priznaje neuspehe.

Prvo pitanje je bilo upravo, kako funkcioniše koaliciona skupštinska većina.
Koaliciju su formirale DS i SPS. Među prvima u Srbiji  napravili smo je u lokalnoj samoupravi. I naša i koalicija koja je napravljena na nivou Srbije pokazuju rezultate na racionalan način, koji možda nisu toliko vidljivi, ali je suština da je Srbija postala nezaobilazni politički faktor u Evropi. Predupredili smo interese i aspiracije svih koji su imali prema nama, koji bi štetili našem narodu. Interes naroda je uvek u prvom planu. Krivu Drinu ne treba ispravljari, već graditi mostove na njoj. Kada je reč o funkcionisanju Skupštine opštine Kladovo, da se našalim, ali ozbiljno mislim, po radu smo među TOP 10, po efikasnosti od 2. juna 2008. kada je konstituisana. Moja lična želja je da mi imamo konstantan pristup svim problemima, kako pozicija, tako i opozicija. Pre svake sednice imamo sastanke sa predsednicima svih odborničkih grupa, kako će oni kasnije glasati to je stvar njihovih partijskih interesa. Ne moramo se voleti, ali se moramo poštovati i tog principa u radu se držimo i ja i moji saradnici. Mir dolazi kroz razumevanje, a ne kroz sporazume. Lokal je nešto drugo, iako prati državnu politiku, na lokalu su problemi konkretni i tu je osnov politike čovek, mesna zajednica, grad, pa do socijalne politike i privrede. Tu ne sme biti svađa, politikanstva i strančarenja, jer ciljevi i problemi nisu imaginarni, već je reč o zajedničkim interesima svih građana, gde je opet srž svih političkih aktivnosti bolji život svakog pojedinca. Mi smo sve činili i danas nam je to prioritetni zadatak u delovanju, da zaštitimo i sačuvamo, ono što su naši ljudi unazad 40 – 50 godina izgradili radeći ovde ili u inostranstvu. Saradnja unutar koalicije je po mojoj oceni izvanredna, zahvaljujući u prvom redu, prvom čoveku Opštine Dejanu Nikoliću, jer su nam odnosi izuzetno korektni i postavljeni na osnovama međusobnog uvažavanja i konstruktivne saradnje koja ponekad traži, obostrano popuštanje, kao bi na zadovoljstvo koalicionih partnera sve uradili u interesu građana. Mislim, da smo kao koalicija sve odradili kako bi ostvarili postavljene ciljeve razvoja Opštine. Naša saradnja je veoma slična funkcionisanju koalicija u zemljama savremene evropske demokratije, jer je osnova saradnja u daljem razvoju, a ne svađi. Samo onaj koji nema sadašnjosti ni budućnosti, priča samo o prošlosti. Nadam se da ćemo u 2012. godini biti još složniji, više se uvažavati i poštovati, kako bi pobedili sve probleme i ne samo one koje smo možda i sami stvorili, već više onih koji su nam nametnuti od drugih i zajedničku bolju budućnost gradimo. A to znači, bolje uslove življenja, u kojima ćemo dostići nivo, da više poštujemo sami sebe i svoja dela i da svi damo doprinos za razvoj rodnog kraja.

Očekivanja od predstojećih izbora.
Tačno je da nam predstoje izbori, ali je velika razlika među onima koji su četiri godine radili i unapredili Opštinu, od onih koji mogu samo da obećavaju i koji se ne mogu pozivati na neke konkretne rezultate. Ogromna je razlika kada ste u poziciji da samo kritikujete nečiji rad, lovite ili izmišljate greške, od onih koji iz petnih žila zapinju i vuku napred. Odgovornost je na njima, jer su dobili poverenje građana koje nisu izigrali. Neće građani da poput kladioničara, ulože novac i možda će dobiti, a možda  i ne. Građani traže ispunjenje izbornih obećanja. Zahtevi su različiti od porodice do porodice, od ulice do ulice, od naselja do naselja, od škole do škole, od ustanove do ustanove. Sve to treba rešiti, jer problemi, ako ih ne rešavate oni se gomilaju u nedogled i na izborima ne pomaže, nikakvo opravdanje. Zato sam ubeđen da će građani prepoznati, da smo zajednički prošli jedan uspešan put i da ga treba nastaviti i da će zato glasati racionalno i odgovorno, za one koji mogu i hoće, a pritom su i konkretne rezultate postigli i imaju čime da se pohvale. Ubeđen sam da je koalicija DS i SPS u vreme ekonomske krize, u Kladovu, učinila mnogo na razvoju opštine Kladovo u svim segmentima od socijalne politike do infrastrukture, više nego u prethodnih 40 godina.

Dijaspora je nezaobilazno pitanje u razgovorima sa funkcionerima lokalne samouprave. Boravili ste u Danskoj i Rumuniji među našim ljudima.
Kada je reč o našoj dijaspori, želim odmah da istaknem da smo puno truda uložili da te naše ljude koji žive i rade daleko od rodnog kraja maksimalno ispoštujemo. Dokaz je, da smo među prvima otvorili Kancelariju za dijasporu. Ideja nam je da svi ti naši ljudi budu na neki način umreženi, kako bi i tamo znali jedni za druge, gde žive i rade. Možda te zemljake nekada deli samo desetak kilometara, a oni to ne znaju. Na primer, redovna je pojava da oni koji žive i rade duž granice sa Švajcarskom, često skoknu na neku manifestaciju koju priređuju klubovi, bilo da su u pograničnim delovima Austrije, Francuske ili Nemačke. Tako je i u Danskoj, njima često dolaze naši ljudi iz Švedske, jer ih deli tridesetak minuta vožnje kolima ili vozom. Naši ljudi nam sve više dolaze, jer su i oni sada ponosni na svoj zavičaj i mogu u gradovima u kojima žive svojim kolegama da potpuno ravnopravno pokažu lepote svog kraja. Pogotovu mladi naraštaji. Oni često dolaze sa svojim prijateljima, jer imaju šta da pokažu. To je jedinstveni marketing naših ljudskih vrlina i prirodnih lepota.A to mogu samo naši ljudi, jer su izuzetno gostoprimljivi i iskreni. Mi smo se trudili da se odužimo našoj dijaspori, jer su godinama slali humanitarnu pomoć velike vrednosti i moram posebno istaći, onda kada je to bilo najpotrebnije. Oni to i danas zdušno čine, jer kаd čоvеkа nаpusti suncе njеgоvоg zаvičаја, kо ćе mu pоsvеtliti nа putu pоvrаtkа.

Sve više mladih i obrazovanih ljudi odlazi u inostranstvo.
Zato je naš cilj stvaranja uslova, ne samo da mladi ostanu, već i oni koji su u inostranstvu nađu valjane razloge da se vrate u zavičaj.Nesporno je da je Srbija najveći izvoznik pameti, odnosno visokoobrazovanih mladih ljudi.Ja opet kažem da su oni naši najbolji ambasadori, i baš su oni ti, koji će uvek ostati ono što jesu i govoriti odakle su, poštujući pritom zemlju u koju su došli. Setimo se samo velikog Tesle koji je  2. juna 1892. godine u govoru studentima Velike škole u Beogradu rekao: „Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je u neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike“. Jedno je sigurno da su hidroelektrane i termoelektrane gradili naši radnici, potomci i Tesle i Pupina, i drugih velikih umova, odlazili su i građevinsko inžinjeri, a kod nas su nicali putevi i mostovi.Svojstveno je biću našeg naroda da uvek iznedri nove veličine u svim sferama iz večito zdravih korena, za nove generacije. Zato mi imamo i Novaka, Anu, Tipsarevića, Jelenu i Zimonjića, eropske prvake u odbojci, osvajače medalja na olimpijadama, ali i pobednike u umetničkim disciplinama i raznim olimpijadama znanja. Zato želimo mladim ljudima da dnevne idole, zamene za one vanvremenske i vanserijske, jer postoje samo dve beskonačne stvari: svemir i ljudska glupost….ali za svemir nisam baš siguran. Svraka nije nikada iz sokolovog gnezda izašla.

Mogu li se razvijati i opštine koje su udaljene od autoputa?
Mi smo odredili prostor za industrijsku zonu i potencijalni ulagači dobiće sve najpovoljnije uslove, sa ciljem da zaposle ove naše vredne ljude. Dunav je naš evropski koridor 7 i mi to moramo maksimalno iskoristiti, jer on ide sredinom dva koridora, koridora 4 koji ide kroz Rumuniju i koridora 10, koji ide kroz našu zemlju. I moramo kao i država da se u potpunosti okrenemo razvoju, a onda ćemo i kao nekada Evropa ostvariti razvojne planove. Uz sve ovo ide ponovo otvaranje bescarinske zone, jer je evidentno da će Evropa morati da vrati sa Istoka mnoge fabrike bliže svom okruženju. Sama koncepcija neokolonijalizma i liberalnog kapitalizma pokazuje da je neodrživa. Jednostavno je očigledno da i u najrazvijenim zemljama je sve više ljudi bez posla, jer su fabrike preseljene daleko od domicilnih sedišta. Evropa će morati da se okrene izgradnji država socijalnog blagostanja, kao u vreme Vilija Branta, kada je Nemačka i doživela privredni procvat. Jedan od realnih ciljeva je povratak u vreme kada su sadašnjih osam opština, Zaječarskog i Borskog okruga činile jedan region.  Taj region je tada bio privredno najrazvijeni u Srbiji.Sa razvojem privrede logično stiže i društveni razvoj, kulturni, obrazovni. Tada je normalno da budemo i veoma zanimljiva turistička destinacija, jer mi imamo vrednosti koje pripadaju svetskoj kulturnoj baštini, ali da bi bilie dostupne moramo imati makar moderne puteve, ako nemamo aerodrom u regionu. Nekada su sve naše fabrike radile, danas većina ne radi. Mislim da svaka opština mora da vodi računa i da se ponovo bavi svojim privrednim subjektima. Mi jednostavno moramo da shvatimo, jer je promene najteže učiniti u ljudskim glavama, a ne u praksi, da naš privatni preduzetnik, zapošljava primera radi 100 radnika, koji hrane 100 porodica. Mi, ako mislimo na tog privatnika, mislimo i na te porodice, zato opštine treba imaju fondove kojima će raspolagati lokalna samouprava, i sa jasnim kriterijumima, moći preduzetnicima koji zapošljavaju 20 i više radnika i koji redovno plaćaju dažbine, pomoći da premoste neki problem. Danas kada javna preduzeća nemaju za plate, opštine priskaču i taj novac se ne vraća, zato mi moramo pomoći i onima koji pune budžet, jer je po nekada reč o pozajmici od nekoliko dana i koja se upravo odnosi na isplatnu plata radnicima. Nama blagostanje ne može niko da da. Moramo i možemo sami da ga radom stvorimo.U to sam siguran, jer se inače ne bih bavio politikom. U tom svetlu gledam i na odluku Еvrоpske uniја dаоdlоži zа mаrt 2012. gоdinеоdluku о dаvаnju stаtusа kаndidаtа Srbiјi. Koliko vidim zemlja nije prestala da se okreće. Makedonija  ima status kandidata već 6 godina, jer neće da se odrekne imena, a od nas traže mnogo više. Sve u svemu moramo se okrenuti sebi, sami tražiti rešenja za bolje sutra, jer i sama Evropa grca u problemima. Mi imamo resusrse, samo ih treba koristiti i to je pravi put ka evropskim perspektivama Srbije.

Vaša novogodišnja poruka građanima opštine Kladovo.
Želim svim građanima Kladova i Srbije, gde god živeli ličnu i porodičnu sreću, dobro zdravlje, sa nadom da ćemo se u idućoj godini, još više složiti, međusobno uvažavati i poštovati. Da zajedno pobedimo sve probleme, koji nisu mali, ali naši dedovi su i sa mnogo većima izlazili na kraj. Na taj način ćemo stvoriti bolje uslove življenja i poštovati sami sebe i svoja dela, čineći sve za prosperitet rodnog kraja, svoje porodice i naše Srbije.Pri tome moramo imati u vidu da je duh slobode čuvar života.
Na kraju pošto je ovo vreme i slava koje ponovo okupljaju naše porodice i njihove prijatelje ja bih svima čestitao predstojeće slave mojim stihovima:
Krštenica, česnica, pečenica i crvena brojanica,
To je moje nasleđe, oružje, veselje,
Tu je stara prangija, još starije gusle i bakarni kazan koji šljivu peče.
Požutele slike, drveni ramovi.
Smeše mi se s zida dimnog praded, deda i moj dobri otac.
Srce mi zaigra kao nekad dorat, pa mi suza krenu,
Prestiže je molitva pod kandilom,
što no svetli sveca našeg svetoga Nikolu.
Oprosti mi Bože za sve grehe moje,
Blagoslovi moje mile i sav srpski rod.

Takođe pogledajte i ...

NJEGOVA SVETOST PATRIJARH PORFIRIJE U NEGOTINU: ŽIVIMO U MILOSRĐU, U PRAŠTANJU, U NEOSUĐIVANJU, U NEOPTUŽIVANJU, PRE SVEGA ŽIVIMO U SMIRENJU, U SVESTI DA SMO SAMO PROLAZNI LJUDI