ŠVEDSKI STO NA SRPSKI NAČIN

Prvomajski uranak na bečkom Dunau inselu, okupio je stotine srpskih porodica, koje su već od ranih jutarnjih sati počele pristizati, u ovaj zaista prijatni ambijent. U zelenilu, kraj vode, već su “majstori” ,uglavnom glave porodice,  obavili ritualno paljenje roštilja. Tu svetu tajnu su obavili ranije, pre nego što se okupe i ostali članovi porodice, sa frižider torbama, i kutijama iz kojih su izvirivale raznorazne đakonije.Titula majstora se ne dobija lako, i svi se nešto okreću gledajući ispod oka, da ih neko ne iskopira. A kada je roštilj gotov, onda počne opšte nutkanje i ono čuveno priznanje “alal vera kako si ga ispeko”. To priznanje majstoru više znači nego li da su mu javili, kako mu se tašta razbolela od  gripa. Naravno ovo seljenje iz gradske vreve predvodila je dečurlija, koju niko živi nije mogao da obuzda po zelenoj travi. Kada su se svi okupili, otvorili stolove i izneli hranu, mogli ste videti kako izgleda švedski sto na srpski način, bilo je svega i svačega, od neizostavnih ljutih papričica, tortilja koje su spretne žene pekle na roštilju, pita i drugih mezetluka, do narvno, piva, vina i sokova.
Muški predstavnici porodica Krste Dragotića iz Boljevca i Miće Pudarevića iz Plavne, prvomajski uranak u Beču počeli su uz jutarnju dunjevaču iz Boljevca i sljivovicu sa Miroca. Posle specijaliteti sa rostilja sa ukusom  iz zavičaja, nazdraviljali su Dragutići i Pudarevići hladnim pivom i belim špricerom, pa zaigrali u kolce sa prijateljima iz kluba “Bambi” I “Karađorđe” i ostali do kasnih sati.
Mi smo se samo pitali, ma gde je ta ekonomska kriza i svi mogući gripovi. Na koju god stranu da ste pogledali, imali ste utisak da je raspaljeno stotine indijanskih vatri. Roštilji, iliti grilovi slali su svoju poruku, što dimom što božanstvenim mirisom, koji tera vodu na usta, da je ovaj narod nesalomljiv. Niko nikome nije smetao. Čuo se samo žagor i cika dece, i jedino što je moglo da vam nedostaje, bio je jedan dobar duvački orkestar. Razvilo bi se sigurno za tren najveće kolo u Evropi. Valjda će se neko setiti da iduće godine dovede i trubače, jer su ovakva okupljanja naših ljudi i drugih izletnika tradicionalna.
Članovi kulturnoumetnički društava „Mokranjac“, „Karađorđe“ i „Bambi Požarevac“, nisu izostali i ne što su naši, ali su bili među najveselijima, prvog dana najlepšeg meseca u godini.

ž