Novine Zavicaj Narodne novine Čudesni talenat Nikole Pantovića stanuje u velikom umetničkom bogatstvu, stvorenom da proslavi i preplavi lepotom svet oko sebe, učini ga smislenijim, razigranijim, iskrenijim… U jednom od najlepših mesta u Srbiji, u Vrnjačkoj Banji, u porodičnom ateljeu, Nikola je stekao prva znanja o kovanju gvožđa, predano učeći od svog oca Pante, nadaleko poznatog po velikom majstorstvu, čistom srcu i širokom osmehu… Da samo duša sluša nadahnuće i vodi ga tamo gde ni sama nikada pre nije bila, dokazuje i to što je svoje već veliko umeće Nikola sa sobom poneo na Akademiju umetnosti, istražujući radoznalo i hrabro kuda ga sve čežnja za prostorom koji postaje i za razliku od nas ostaje živ može odvesti. Možda je znanje povelo njega, saznaće se kada se i sazna otkud u čoveku potreba da ovaj svet učini lepšim. Naizgled stidljiv i zatvoren mladi čovek, živi u erupciji svoje potrebe da vreme koji mu titra pred očima kao u snu skuje, okuje i pokloni svetu. Kao što je i naziv jednog od njegovih dela ’’ Nebeska kapija’’, tako je i čitav svet koji objašnjava, stvaran iza nekog drugog neba. Ako je nebo ogledalo, ono što vidimo na Zemlji različito je svakom od nas. Zaljubljeni u novu lepotu, stojimo zajedno posmatrači i stvaraoci. U vatri se gori ali se i rađa, ko se potčinio plamenu kako bi postao bolji duže i mudrije će govoriti. Ko je u žaru ostao bez rana, strpljenju je postao prijatelj. Kovač, snevač, slikar, usudom umetnik Nikola Pantović govori o sebi…
ZAVIČAJ Kako izgleda Tvoj radni dan?
NIKOLA PANTOVIĆ Uveče osmišljavam i planiram šta ću sutra raditi. Pravim skice i razmišljam. U toku rada sve se menja, skice prestaju da važe, otvaraju se novi predeli koji počinju da podsećaju na dela, koja ću osloboditi iz gvožđa ili ih od istog sagraditi… Kažu da je to proces svojstven umetnicima. Rušim i gradim. Konstantna je borba sa materijalom… Doživljaj na papiru je potpuno drugačiji od utiska koji imate dok oblikujete materijal u prostoru. Moj radni dan je u principu haotičan. Nove misli, zamisli ponekad jure i prestižu me, čekaju u radionici… Mislim da se umetnost ne postiže planski. To rade dizajneri.
ZAVIČAJ Koja su prva sećanja vezana za kovanje gvožđa?
NIKOLA PANTOVIĆ Kovačnica Pantović je radionica starog zanata koju je pokrenuo moj otac mnogo pre mog rođenja. Dakle, prva sećanja su mi vezana za oca njegov rad. Kovčcka vatra i hiljade varnica… Pretpostavljate da je to silan doživljaj za dečaka. Lupanje čekića o gvožđe i ples varnica… A tek kada mi je iskovao prvi mač i katanu!? Mojoj sreći nije bilo kraja… To bi mogla biti i inicijacija…
ZAVIČAJ Kada si počeo da odlaziš poslom sa ocem u porodičnu Kovačnicu Pantović?
NIKOLA PANTOVIĆ Onog trenutka kada mi je dosadilo da se dosađujem. Bio sam na raspustu. Provodio vreme u dokolici. Uvek sam imao dobar džeparac kad bih ocu pomagao. Dakle, ušao sam u radionicu i više nisam izlazio. Od tada, na dosadu, gledam kao na presudnog pokretača moje kreativnosti.
ZAVIČAJ Kada si shvatio da odlaziš istim putem kao i Tvoj otac? I kada si shvatio da Tvoje majstorstvo Tebe odvodi u svet umetnosti?NIKOLA PANTOVIĆTrećeg dana po odlasku u radionicu. Dva dana sam cupkajući čekao da mi očev radnik zavari neku sitnicu. Trećeg dana mi je pukao film. Uzeo sam stvar u svoje ruke. Tada sam napravio lampu koja je imala integrisan elektro motor i koja je projektovala pokretne senke po zidu. Bio sam kritikovan jer prvu stvar koju radim komplikujem a da pre toga nisam imao nikakvo predznanje. Naravno, napravio sam lampu kako sam zamislio. Nećete verovati, odmah sam je i prodao…
ZAVIČAJ Na šta si najviše ponosan?
NIKOLA PANTOVIĆ Najviše sam ponosan na izdržljivost koju sam stekao ličnim radom i odricanjem na fakultetu. Verujte, za to je potrebno mnogo više od reči. Na tom putu, za svakog mladog umetnika, strpljenje je presudno. Želis sve i odmah. Ja sam imao sreću da mi najveća podrška u životu, pored roditelja, bude starija sestra. Ona me je podržavala u svakoj nedoumici. Kao i danas. Nalazila mi je prve poslove i kontakte. Malo je studenata koji od svoje umetnosti mogu da žive. U to vreme, paralelno sa fakultetom ja sam već prodavao svoje “ čudne“ ograde.
ZAVIČAJ Ko su Tvoji omiljeni profesori, mentori pored inicijatora, oca koji Ti je darovao sve svoje znanje, kao što se u bajkama naslednicima predaju ključevi i tron grada u kome se ostvaruju čuda?
NIKOLA PANTOVIĆ Ima više profesora koji su mi beskrajno dragi i važni, može se reći omiljeni… U očevoj radionici sam dobio, naučio zanat. Jesam dobio ključeve tog tajnog grada a onda sam pošao po još znanja i susreo se sa darovitim, darežljivim, jedinstvenim ljudima… Profesor Svetozar Mirkov sa metala, naučio me je o istrajnosti lične ideje, što je jedan od ključnih trenutaka u formiranju umetnika. Zorica Janković, profesor klase, pomogla mi je da proširim skulpturalnu misao. Marko Lađusic kome sam uvek nosio radove na korekture, izuzetan je čovek i pedagog. Profesor Slobodan Kajtez mi je pomogao da shvatim da slikarstvo ne mora biti i nije samo na platnu… Gospodin Neđo Goga je slikar koji mi je dao osnove crtanja i slikanja, otvorivši mi svet lepote i pažljivo me uputivši u smisao pozitivnog razmišljanja. Petar Radlović, takođe slikar je i moj veliki prijatelj, sa kojim sam se družio tokom studentskih danima, pijuckao piće u “ Promaji “ i filozofirao o umetnosti, koja je život sam… I naravno, pre i posle svega tu su moji majka i otac, koji su mi obezbedili potrebne uslove za sve te faze školovanja. Postoje oni koji ne prestaju da vam znače, koji vam pružaju sebe da bi vaš život dobio boje…
ZAVIČAJ Ko su Tvoji uzori i ko su kolege sa kojima bi voleo da sarađuješ?
NIKOLA PANTOVIĆ Prvi uzor, prvi doživljaj umetnosti i prvi vodič kroz svet onoga što život može postati a umetnik i sam, i to najveći bio je i ostao Leonardo, otelotvorenje i ostvarenje svega što jesmo i svega što postajemo i kada nas više nema. Taj renesansi čovek, genije i delatnik, uomo universale dao mi je primer, kako se čovek može baviti raznim stvarima… Primenio sam to na različite oblasti umetnosti, i u brojnim ličnim istraživanjima. Dalija sam voleo zbog preciznosti, Pikasa zbog produktivnosti, Kaldera zbog jednostavnosti… Voleo bih da mi Džef Kons oda tajnu svojih boja… Zamišljam svoje ograde i kapije tako obojene! Voleo bih da sarađujem sa futurističkim arhitektama kakvi su Zaha Hadid, Kalatrava, Tadao Ando.
ZAVIČAJ Inspiracija je poput divljeg konja, ko ne nauči da ga jaše često ostaje izgubljen, iscrpljen, sam… Koliko najduže vremena provedeš radeći na skulpturama i da li si jednako posvećen crtanju i slikanju?
NIKOLA PANTOVIĆJednu skulpturu sam započeo pre fakulteta a završio je po završetku istog. Studije traju pet godina… Obično radim više skulptura u isto vreme, dok se odmaram od jedne radim sledeću. Tako je i sa slikanjem. Sušenje je dug proces a vreme je dragoceno. Ne volim prazan hod kada sam u kreativnom ubrzanju.
ZAVIČAJ Dobio si ponudu za izradu dokumentarnog filma o sebi, porodičnoj kovačnici i svojoj umetnosti. Kako izgleda sinopsis?
NIKOLA PANTOVIĆ Iskreno me znam. Prepustiću to prijatelju dramaturgu. Ipak je to u domenu neke meni ne baš bliske umetnosti.
ZAVIČAJ Baviš se i muzikom, sviraš gitaru. Da li si poželeo da napraviš neki novi instrument, baš od gvožđa?
NIKOLA PANTOVIĆ Muzika i sviranje me dodatno ispunjavaju. Muzika mi daje polet i uz nju uvek stvaram. Svirao sam bas gitaru kao tinejdžer. Melodija bas gitare mi prija. Razmišljao sam o pravljenju i procesu stvaranja instrumenta. Veličao bih akustiku! Pokušao bih da instrumente gradim u kombinaciji drveta i metala. Ta dva materijala stvaraju savršenu kombinaciju koju treba odgonetnuti.
ZAVIČAJ Koje su oblasti umetnosti koje su Ti najbliže i ko su Tvoji omiljeni pisci, kompozitori?
NIKOLA PANTOVIĆ Primenjena umetnost, svakako. Vajarstvo. Prvo sam studirao dizajn na Višoj politehničkoj Pretpostavljam da su me tu naučili da razmišljam primenjeno, da sve bude ergonomski. Dosta sam slikao pod uticajem Dalija. Od pisaca bih izdvojio Dina Bucatija, Vilhelma Rajha, Ričarda Baha. Muziku volim a uvek slušam ono što me u datom trenutku pokreće.
ZAVIČAJ Koje su Ti izložbe i nagrade najdraže?
NIKOLA PANTOVIĆ Nisam previše izlagao, vreme savladavanja tehnike nisam želeo da kompenzujem drugim aktivnostima. Mnogi vole da se pohvale velikim brojem izložbi, dok se ja dičim tehničkom i strukturnom veštinom koju sam, smatram, za to vreme izučio i savladao. Sada sam spreman za izložbe! Aplicirao sam na nekoliko konkursa i čekam odgovore.
ZAVIČAJ Šta Te najviše inspiriše i šta je Tvoja najveća snaga?
NIKOLA PANTOVIĆ Ljubav!
ZAVIČAJ U čemu je Tvoja tajna, tajna ovakvih sjajnih umetničkih dela?
NIKOLA PANTOVIĆ Nema tajne. Stvar je jasna. Dobro prolaze samo oni koji pronađu dobrog menadžera. Tako funkcioniše umetnost od vajkada. Sigurnost oslobađa duh.
ZAVIČAJ Ko je Tvoja najveća podrška i kako vidiš sebe za deset godina?
NIKOLA PANTOVIĆ Porodica je moja najveća podrška. Podrška su mi i prijatelji, ljudi koji me okružuju. Što se posla tiče, prestao sam da zamišljam sebe u budućnosti. Voleo bih da upoznam dosta bogatih ljudi, koji mogu da plate ono što stvaram. Tada umetnost samu sebe gaji.
ZAVIČAJ Kojom pesmom voliš da započneš dan?
NIKOLA PANTOVIĆ La Boheme je moja jutarnja stvar!
ZAVIČAJ Da li čovek dobija ili gubi snagu i fokus deleći zivot sa drugom osobom?
NIKOLA PANTOVIĆ Definitivno dobija. Sva moja kreativna energija je uvek posvećena nekome. Da bih svakog dana kad ustanem pobedio mrzovolju, mora postojati veći razlog i od same umetnosti.
ZAVIČAJ Koje su boje, nijanse gvožđa koje najviše voliš?
NIKOLA PANTOVIĆ Ima dosta boja i nijansi koje volim, zapravo ne mogu da se opredelim ni za jednu… Sve su podjednako zanimljive i lepe. Pripremam se da jednog dana ostvarim svoj dečacki san, radiću slike od metala! Počeo bih sa klasičnim crtežom a završio sa apstraktnim. Metal i njegova tekstura imaju veliki spektar boja i patina. Sa tim kvalitetima može se lako slikati. Bili bi to veliki formati.
ZAVIČAJ Da li je lakše raditi sam ili u društvu?
NIKOLA PANTOVIĆ U društvu. Uvek imam nekog pored sebe. Kada sam počinjao da slikam društvo su mi pravili prijatelji, koji su u mojoj sobi gledali film dok sam slikao. Na fakultetu je to bio kolektiv. Tačno je da umetniku treba samoća ali isto je tako potrebna i veza sa realnošću, kao i neko ko će sve vreme uspostavljati obnavljati tu vezu. U trenucima pauze i odmora, prisutnost života u tvojoj okolini, obnavlja energiju i stvara uslove za dalji rad .
ZAVIČAJ Koje osobine čovek mora da ima da bi prolazio kroz uspone i padove sa osmehom i neprekidno stičući znanje ?
NIKOLA PANTOVIĆ Istrajnost i vizionarstvo. Oni se savršeno dopunjuju i jedno bez drugog ne mogu.
ZAVIČAJ Da li se i zbog čega kaješ?
NIKOLA PANTOVIĆ Možda, što nisam završio i menadžment u umetnosti.
ZAVIČAJ Šta je ono sto određuje momenat u kojem čovek pravi izbore: šta će studirati, raditi, sa kim se družiti, kuda otići?
NIKOLA PANTOVIĆ Ako imaš zdravu porodicu, imaš i zdrav temelj za donošenje odluka, koje će se pokazati kao ili dobre ili najbolje za Tebe. Posle tih zdravih izbora, sve je ostalo nadgradnja kroz lično iskustvo. Život je čudesan, najčudesniji onima koji mu veruju i žive ga diveći mu se i gajeći ga kao drvo čiji su plodovi večni i nama smrtnima.
Razgovor vodila Kristina Radulović Vučković
Fotografije iz privatne kolekcije Nikole Pantovića
