Novine Zavicaj Narodne novine
NA SVETU SE NIŠTA ISTODVA PUT NE DOGAĐA,
ZATO JE I SVAKO NOVO KRSTARENJEDUNAVOM NOVI DOŽIVLJAJ
Mnogo je priča o gorskim vilama i rečnim vilenjacima. Priča koju mi želimo da vam ispričamo nije priča o bajkovitim stvorenjima, već o bajkovitom krstarenju Dunavom.
I odmah na početku da želimo da se zahvalimo organizatoru Tekijanki D. O. O. – konkretnije firmi Đerdap turist .
Ovog leta posetioci istočne Srbije imaju priliku da uživaju u jednoj od najatraktivnijih turističkih tura u Srbiji a to je krstarenje Đerdapskom klisurom. Masivni Miročki masivi sa srpske i Karpatski obronci sa vertikalnim liticama sa rumunske strane, Trajanova tabla, najuži i najdublji deo toka Dunava, krajolik sa jedinstvenim kulturnim i prirodnim atrakcijama koje je moguće videti samo sa vode. Polazna tačka je upravo Tekija a krajnja tačka je najlepši doživljaj vaše posete ovom delu Srbije.
Tačno u 11 sati uz pisak brodske sirene krenuo je lagano brod „Đerdap“ vođen sigurnom rukom kapetana Jovana Pufića i njegovog pomoćnika unuka Jovana.
Uz duhovito obraćanje domaćina putovanja Veljka Komlenića i laganu muziku i pesmice o Dunavu muzičkog ansambla, plovili smo moćnom rekom gledajući zadovoljna lica onih koji su prvi put na brodu. U porodičnoj atmosferi koja je začas stvorena sreća je tekla baš kao i velika plava reka koja je tu najlepša. Nigde straha, naprotiv, mlađarija veselo trčkara a stariji uživaju uz njih i beskonačno fotografišu.
Pored nas tiho plove lađe i gliseri po čistoj vodi, u prolazu se nasmeše i pozdrave, i, odmaknu izgledaju kao vodene ptice koje svaki čas mogu i u vazduh prnu.
Na krstarenje najlepšim delom Dunava i Đerdapske klisure, kao što smo rekli, polazi se iz Tekije poznate turističke varošice gde voda sunce zove.
Krstarenje brodom Đerdap koji ima panoramsku palubu sa 100 sedećih mesta, bar, kuhinju, toalete, ozvučenje, idealno je za laganu, dvočasovnu plovidbu na relaciji: Tekija – Trajanova+ tabla – Decebal – Tekija.
Sa svojih impozantnih 2.857 kilometara, Dunav je druga najduža reka u Evropi, odmah posle Volge. Đerdapska klisura, najduža i najveća klisura u Evropi, pruža sto kilometara veličanstvene prirode i istorije u kojoj se Dunav stešnjen između planina Srbije i Rumunije probija ka Vlaškoj niziji i Crnom moru. U imenu čuva uspomenu na turske osvajače a na obalama i pod vodom ostatke Lepenskog vira najstarijeg urbanog staništa u Evropi iz doba neolita ali i monumentalnih rimskih građevina, Trajanovog puta, table i mosta, vojnog utvrđenja Diana. Upravo na ulazu u Đerdapsku klisuru kod srednjevekovne tvrdjave Golubac, Dunav je najširi na celom svom toku i razliva se na 5.700 metara.
Nedugo zatim, na lokalitetu Gospođin Vir vertikalne litice od kojih zastaje dah sužavaju ga na svega 160 metara i baš tu dostiže najveću rečnu dubinu od 103 metara. Prirodna i kulturna riznica, jedinstvena u Srbiji, koja se na pravi način može doživeti samo “sa vode” predočena je učesnicima krstarenja izletničkim brodom u organizaciji “Đerdap turista” iz Kladova.
Na ulasku u Veliki i Mali Kazan pitomi živopisni krajolik nedirnute prirode ubrzo se pretvara u kanjon oštrih vertikalnih litica koje paraju nebo. U jednoj takvoj, tik iznad površine Dunava stoji Trajanova tabla, kao uspomena i svedočenje na graditeljske poduhvate rimskog imperatora Trajana. A brda su plava ili zelena kao da je u kamen umetnut safirni ili smaragdni kristal. Dubljena kolevka za plavu kap vode. Tu duboko dole, tu, valjda, dolaze patuljci s testijama i krčazima po vodu.
Malo uzvodno, na rumunskoj strani obale Dunava uzdiže se najviša kamena skulptura u Evropi, dačanskog kralja Dećebala a neposredno uz nju manastir na vodi Mrakonija.
Raspoloženje je dostiglo vrhunac kada smo ugledali Trajanovu tablu koja nedvosmisleno govori da smo svi prolazni ali nas po delima pamte.
Trajanova tabla na kojoj u prevodu sa latinskog piše: „Imperator cezar, sin božanskog Nerve, Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima, veliki pontif, četvrti put postavljen za tribuna, otac domovine, konzul po treći put, planine je isklesao i postavio grede od kojih je napravljen ovaj put.”
Izgradnjom hidroelektrane Đerdap 1 rimski put je potopljen, pa je tada odlučeno da se Trajanova tabla iseče iz prvobitne stene i postavi tako da ponovo bude vidljiva sa reke. Taj posao je bio dugotrajan i nimalo lak, jer je ovom mestu moguće prići samo sa reke, a isečena tabla je težila oko 200 tona.
Desetak minuta kasnije bljesnula je veličanstvena u steni isklesana statua Dećebala. Reč je o poslednjem vladaru Dakije koji je 106. godine izvršio samoubistvo kada su ga opkolile Trajanove trupa u svojoj prestonici Sarmizegetuzi. Time je nestala i samostalnost Dačana, a njihova zemlja postala je rimska provincija Dakija. Statua je uklesana u krečnjačku stenu u zalivu Mrakonija i predstavlja lik poslednjeg kralja Dakije. Skulptura je klesana je od 1994. do 2004. godine.
Izradu skulpture inicirao je i finansirao rumunski milioner i istoričar–amater Josif Konstantin Dragan. Zato je u njenom podnožju uklesan natpis na latinskom jeziku „Decebal rex – Dragan fecit”, što u prevodu znači „Kralj Decebal – napravio Dragan”. Oblikovanje stene vršeno je dinamitom i pneumatskim čekićima, a ukupna cena radova dostigla je milion dolara. Decebalova skulptura sa svojih 50 metara visine je najveća klesana skulptura u Evropi.
Uz statuu Decebala je manastir Mrakonija, duhovno utočište čija je istorija obeležena stradanjima i obnovama, koje privlačeći vernike svojom čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice i spokojem koji pruža. Manastir Mrakonija je duhovno svetilište Rumunske pravoslavne crkve koji je vekovima bio utočište za one koji traže duhovnu utehu i mir.
Najtragičniji događaj zbio se na Đurđevdan 1715. godine, kada su turske horde svirepo ubile monahe i spalile crkvu, ostavljajući za sobom samo ogoljene zidove.
Današnji manastir Mrakonija (skriveno mesto ili mračna voda) sagrađen je na levoj obali Dunava na mestu nekadašnje balon stanice sa koje se pratila plovidba u uskoj klisuri gde dva broda istovremeno nisu mogla da prođu.
Tokom Rusko-austrijsko-turskog rata, između 1787. i 1792. godine, manastir je potpuno porušen, ali je već 1810. godine obnovljen. Godine 1823. među ruševinama je otkriven pečat sa slovenskim natpisom „Peceat manastirea Lubostinie Uspenia Presvistaia Bogaraditi Leto 1723,“ koji ukazuje da pripada Manastiru Ljubostinja kod Kruševca.
Još jedno značajno otkriće desilo se 1853. godine, kada je ispod ruševina pronađena ikona Presvete Bogorodice. Od prvobitne crkve, čije su ruševine sada pod vodom, sačuvane su samo carske dveri i kandilo koje se danas čuvaju u parohijskom muzeju u Ešelnici.
Ime koje danas nosi potiče od slovenske reči mrak. Zbog sudbine starog manastira, dobio je i naziv Manastir pod vodom (rum. Mănăstirea de sub ape). Obnova manastira je počela 1931. godine. Međutim, zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap I 1962. godine manastir je porušen a njegove ruševine je potopila voda Dunava.
Posle 1989. godine Oltenijska mitropolija je inicirala da se ponovo uspostavi manastir. Kamen temeljac nove crkve položen je 1993 a 1995. godine Mrakonija je ponovo uspostavljena kao ženski manastir. Radovi na crkvi su završeni 2000 a posvećena je Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu i Svetoj Trojici.
Manastir Mrakonija danas je poznat po svojoj duhovnoj snazi i svetinjama koje čuva.
Da bi ste upotpunili prelepi doživljaj, morate sebi priuštiti ručak u restoranu Varnica. Plavi Dunav, nepregledno zelenilo i božanska lepota koja blaži dušu. Na tom putu sigurno ćete naići na turističko ugostiteljski biser restoran Varnica.
Možda ćete ovaj tekst čitati dok uživate u sjajnom ambijentu restorana Varnica. Lokala u mediteranskom stilu i sa izvanredno spremljenim specijalitetima, naravno uz probrana vina Negotinske Krajine. U čašu života linulo se rumenilo.
Fotografisaćete puno i neće vam biti jasno kako su prošli sati dok ste uživali na terasi restorana uživajući u nestvarnoj i smirujućoj lepoti Dunava na čijoj površini svetlucaju razigrani zraci popodnevnog sunca i plove brojni gliseri i po koji kruzer. Vreme je tu spustilo krila, tu ne dopiru otkucaji časovnika.
Inače, da ne bi preturali kroz glavu, evo preciznih podataka. Restoran Varnica se nalazi na 210 km od Beograda, 13 km od Tekije i 37 km od Kladova. Do Negotina vam predstoji još 90 kilometara. No ono što odmah napominjemo u vožnji ćete uživati jer vozite, može se reći plovite novim putem.
Po čemu je ovaj restoran poseban možete se zapitati. Kada budete seli na terasu restorana preplaviće vas ushićenje, neverovatno uzbuđenje i želja da pogledom što više obuhvatite i da slike sačuvate u najdražim fijokama sećanja.
Restoran Varnica je smešten u zgradi nekadašnje signalne stanice na Dunavu a stanica se nalazi u Dubovačkoj kotlini koja razdvaja Mali i Veliki Kazan. Nekadašnja balon stanica “Varnica služila je za regulaciju plovidbe u ovom delu Đerdapa. Zajedno sa nekoliko balon stanica u sistemu, služila je kao jedinstveni semafor na Dunavu.
Moramo istaći neverovatnu ponudu restorana, bogatu raznoraznih đakonija kozjih I ovčijih sireva, jela od mesa ali i veoma ukusno spremljenih ribljih specijaliteta, koje posle orasnica obavezno zalijte čašom nekog vrhunskog vina Negotinske Krajine. Sve ovo ćete doživeti pod budnim okom agilnog šefa restorana Vladimra koji će vas bezbroj puta pitati da li je sve uredu i da li vam još nešto treba.
Treba se ponekad predati utisku i vlasti veličanstvenih, više nego lepih trenutaka, da im se preda nevino, starinski, bezgranično, bez večitih dosadno pametnih promisli nekoga zašto ili zato.
Doživite najlepši i najmističniji deo toka Dunava uz osvežavajuće piće za vašim stolom i pogledom na predele čiju su lepotu prepoznali još antički umetnici.
Tekija svakim danom postaje sve poželjnija turistička destinacija. U vreme „Zlatne bućke Đerdapa“ teško možete naći prenočište. Ne brinite, jer vas posle još dvadesetak pređenih kilometara i prolaska pored monumentalne Hidroelektrane Đerdap I očekuje jedan od najlepših podunavskih gradova Kladovo, sa hotelom Đerdap, koji će vam pružiti sigurno izuzetan odmor. Sami ćete odlučiti, da li ćete uživati u kafi i razgovoru na terasi hotela i pogledu na Dunav i rumunski grad Turnu Severin ili prošetati tvrđavom Fetislam koja je potpuno renovirana.
Putovanje Đerdapskom klisurom , restoran Varnica, Tekija, krstarenje Dunavom, Hotel „Đerdap“ šetnja Kladovom će Vam sigurno ostati dugo jedna od najlepših uspomena i želja da se ponovo tu vratite.
Na svetu se ništa isto dva puta ne događa. Zato je i svako novo krstarenje novi doživljaj. Jer, kako kažu Kladovljani i zaljubljenici u Kladovo, mogao je Dunav da bude tako atraktivan prolazeći i kroz neke druge predele, ali nije…
Brod se lagano vraća, zelenilo uz reku, odmara oči, a plovidba blaži dušu. Sa drugog broda mašu nam gosti koji su se isto ovih dana okupili u Tekiji. Zlatna bućka. Kada se zaputite u ove krajeve nemojte propustiti krstarenje Đerdapom! mPokušali smo da vam opišemo krstarenje za pamćenje, ali malo su dva oka i jedno pamćenje, i skromno pero da ovu lepotu opišu. Utisci su tako novi da ih je mnogo lakše u emocijama rastvoriti nego u pameti formulisati i srediti. Da, voda, kamen i svetlost – tri čistoće…
Dodajmo na kraju da „Đerdap turist“ raspolaže i sa dva luksuzna glisera za dinamičniju vožnju i pravu avanturu za one koji vole akciju, za sve mlade ili one koji se tako osećaju! Gliseri voze na relaciji kao I brod restoran: Tekija – Trajanova tabla – Decebal – Varnica – Tekija.
Tokom jednočasovne plovidbe gliser zastaje kod najinteresantnijih mesta kako bi vam vodič stručno i nadnuto ispričao detalje iz bogate istorije ili vas upoznao sa prirodnim fenomenima najvećeg nacionalog parka u Evropi.
Hotel „Đerdap“, Dunavska 5, 19320 Kladovo
www.hoteldjerdap.com
Recepcija: +381 19 80 10 10,
Agencija: +381 19 80 82 34
Ukoliko ste zainteresovani za krstarenje
Đerdapom pozovite +381 60 23 23 056
Email: agencija@djerdapturist.co.rs
