NEGOTIN – 59. MOKRANJČEVI DANI – ZVEZDANI ČASOVI SRPSKE KULTURE

NEGOTIN – 59. MOKRANJČEVI DANI

ZVEZDANI ČASOVI SRPSKE KULTURE

Uoči svečanog otvaranja 59. Mokranjčevih dana ispred rodne kuće Stevana St. Mokranjca u Negotinu, na spomenik velikom kompozitoru, položeno je cveće kao znak poštovanja i trajnog sećanja na njegovo delo. Cveće su položili Vladimir Veličković, predsednik opštine, Danijela Marković, direktor Doma kulture “Stevan Mokranjac” i Vesna Stanković, direktor Muzeja Krajine.
Svečanost otvaranja najznačajnijeg srpskog muzičkog festivala, 59. „Mokranjčevih dana“, u organizaciji Doma kulture „Stevan Mokranjac“, tradicionalno je održana u srcu starog Negotina, pred rodnom kućom kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca. Rodonačelniku srpske horske muzike, tvorcu nacionalnog stila u muzici 19. veka, kompozitoru Stevanu Mokranjcu u čast.
U svečarskoj atmosferi, nakon intoniranja himne i zvuka fanfara, dobrodošlicu brojnim domaćim i inostranim učesnicima, svetski priznatim muzičarima, istaknutim muzičkim poslenicima, uvaženim predstavnicima duhovne i svetovne vlasti, poštovaocima vanvremenskog dela slavnog kompozitora, dobrodošlicu je poželeo Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin.
– Ovaj festival nije samo kulturni događaj, već duboko ukorenjena tradicija, simbol poštovanja prema umetnosti i svojevrsna svetkovina duha koja okuplja umetnike, horove, muzičke znalce i ljubitelje umetničke muzike iz čitave Srbije, regiona i sveta. Mokranjac je kroz svoj opus spojio narodno i duhovno, prošlost i savremenost, i ostavio nam neprolazno blago koje i danas govori univerzalnim jezikom — jasnim, iskrenim i svevremenim.
Njegova muzika, naročito „Rukoveti“, nije samo umetničko delo, već temelj identiteta — ne samo muzičkog, već i kulturnog i nacionalnog. A Negotin, njegov rodni grad, ima čast i odgovornost da čuva, neguje i prenosi to nasleđe novim generacijama. Zato su „Mokranjčevi dani“ mnogo više od festivala — oni su most između vremena, mesto susreta tradicije i savremenog izraza, između lokalne zajednice i sveta.
Posebnu zahvalnost upućujem svim učesnicima festivala — izvođačima, dirigentima, muzičarima, umetnicima i stručnjacima — koji svojim radom i posvećenošću čine da Mokranjčeva muzika ne samo traje, već i da živi novim životom u svakom izvođenju. Veliku zahvalnost dugujemo i Ministarstvu kulture Republike Srbije, koje pruža dragocenu podršku u organizaciji festivala, ali i brojnim projektima iz oblasti savremenog stvaralaštva i zaštite kulturnog nasleđa. Zahvaljujem i brojnim prijateljima svečanosti koji svojom podrškom šalju važnu poruku o negovanju i očuvanju Mokranjčevog stvaralaštva – poručio je Vladimir Veličković.
Uvaženi kompozitor, etnomuzikolog, prof dr Dimitrije Golemović, besednik 59. „Mokranjčevih dana“, preneo je lične impresije o svevremenskom stvaralaštvu Stevana Mokranjca.
– Kako bi, da je danas živ, komponovao Stevan St. Mokranjac? Odsustvo „zakonitosti“ koje su nekada postojale u muzici, danas u vreme „vladavine“ postmoderne, njemu bi nesumnjivo dalo punu slobodu da se umetnički izrazi i stvori dela najveće umetničke vrednosti. A da li bi ta „sloboda“ rezultirala delima koja su kvalitetnija od onih koja je napisao? Uveren sam da ne bi, jer Mokranjcu nije smetala ograničenost sredstava koje je koristio, budući da je našao način da nadraste prostor i vreme u kome je živeo. Ne znam razlog, ali u „priči“ o Mokranjcu-kompozitoru nešto me je neodoljivo podsetilo na onu o majstoru koji je napravio drvenog lutka. Majstor je to činio kao i mnogi drugi, ali samo njegov lutak je oživeo. Čijom zaslugom? Majstorovom, ili…? Za one koji veruju, odgovor je jasan, dok one druge koji čak i delu božanskog Mokranjca prilaze isključivo vođeni naučnim principima, valja ostaviti da nastave tako time da se bave. Ne bi li kad-tad spoznali, ili se setili ako su ranije znali, da je i nauku stvorio čovek, pa je zato neophodno da čak i u njoj kao važan sastojak mora da postoji ljudskost – poentirao je besednik Golemović.
Festival „Mokranjčevi dani“, 59. po redu, otvorenim je proglasila Milica Đurđević Stamenkovski, Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije.
Ona je istakla da danas, kada se svet brzo menja, delo Stevana Stojanovića Mokranjca nas sve opominje da čuvajući svoje korene čuvamo i svoju budućnost. Kako je rekla, upravo zato su „Mokranjčevi dani“ više od festivala, oni su podsetnik da je duhovno nasleđe ono što nas kao narod čini postojanim.
-Mokranjac je svojim delom objedinio ono najdublje u našem narodu, snagu predanja i lepotu modernog muzičkog izraza. Njegove rukoveti nisu samo kompozicije, već živi svedoci naše istorije, naše vere i duše. On je dokazao da narodna pesma može postati temelj umetnosti koja se uzdiže do večnosti – naglasila je ministarka.
Danijela Marković, direktorka Doma kulture „Stevan Mokranjac“ uručila je Plaketu „Mokranjčevih dana“, besedniku Festivala prof dr Dimitriju Golemoviću.
Svečanost otvaranja je završena zajedničkim nastupom Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva i negotinskih horova pod vođstvom dirigenta Vere Carine i gromoglasnim izvođenjem Šeste Mokranjčeve Rukoveti.
U kompleksu Mokranjčeve rodne kuće, u objektu sa ulazom iz centralne gradske zone, Negotin je dobio reprezentativan kulturni prostor – Likovni salon Doma kulture „Stevan Mokranjac“.
Statuetu Stevana Mokranjca, kao pobednik „Natpevavanja horovova“, 59. „Mokranjčevih dana“, na sceni negotinskog Doma kulture, u konkurenciji šest vrhunskih ansambala, podigao je Nemanja Savić, dirigent Srpskog pevačkog društv „Jedinstvo“ iz Banjaluke u Republici Srpskoj.
Dirigentu nagrađenog hora, Nemanji Saviću, statuetu je uručio Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin, dok je Danijela Marković, direktorka Doma kulture „Stevan Mokranjac“, dirigentima svih horova dodelila Plakete „Mokranjčevih dana“.
Žiri u sastavu prof dr Sonja Marinković, prof dr Dimitrije Golemović i mr Sašo Tatarčevski dodelio je diplome učesnicima „Natpevavanja“ u posebnim kategorijama.
Za najuzbudljiviji umetnički domet večeri za izvođenje „Tjelo Hristovo“, Miodraga Govedarice, proglašen je nastup Hora „Sveti Sava“ (Austrija) kojim rukovodi Iva Mrvoš Anokić.
Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo sa dirigentom Verom Carinom nagrađeno je za homogenost i plemenitost horskog zvuka, a solista ovog ansambla, Siniša Radin, proglašen je za najboljeg na „Natpevavanju“. Muški hor “Planina pri Sevnici” (Slovenija) kojim diriguje Matej Romih, po odluci žirija, imao je najatraktivniji scenski nastup.
Diplomu za za najuspešnije tumačenje savremene muzike je dobio je Kamerni hor “Vox Mirabilis” (Mađarska) sa dirigentom Katicom Zemlenji. Svetlana Krstić Aksnes, umetnički rukovodilac Ženskog hora „Hauka Dekorum“ (Norveška), proglašena je za najuspešnijeg dirigenta „Natpevavanja“, dok je ovaj ansambl dobio priznanje za najuspešnije izvođenje dela Stevana Mokranjca – “Primorski napjevi”.
Natpevavanje“ je imalo internacionalnu dimenziju,pa je publika, koja je salu Doma kulture ispunila do poslednjeg mesta, uživala je u nastupima pet inostranih horova i jednog domaćeg.
U Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice Sveta upriličena je Liturgija uz učešće Hora Hrama Svete Trojice, Negotin i učesnika Natpevavanja horova, a na prvom ovogodišnjem programu „Klasika u 11“, na gradskom trgu, nastupili učesnici „Natpevavanja“.
U porti Crkve Svete Trojice u Mokranju, selu porekla kompozitora Stevana Mokranjca, održan je program „Niti tradicije“, posvećen izvornom narodnom stvaralaštvu.
Program je počeo predstavljanjem dela stvaraoca prof. dr Dimitrija O. Golemovića, etnomuzikologa i promocijom njegove audio građe: Vlaška tradicionalna narodna muzika: pevanje 1.
Bogatu umetničku, radnu i životnu biografiju, kroz razgovor sa uvaženim etnomuzikologom prof. dr Dimitrijem Golemovićem predstavila je dr Aleksandra Paladin, muzikolog. Vlaška tradicionalna narodna muzika, Pevanje 1, nastala je, između ostalih, istraživanjem terena Timočke i Negotinske Krajine. U promociji autentične audio građe prof. Golemovića, izvođenjem kompozicija iz ovog kraja, učestvovala je Etno grupa Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ iz Negotina.
U drugom delu programa „Niti tradicije“ nastupili su ansambli KUD „Mokranjac“ iz Mokranja i KUD „Abrašević“ iz Kraljeva.
Tradicionalno, domaćin programa „Niti tradicije“, KUD „Mokranjac“ iz Mokranja pripremio je etno posluženje.
Cveće na bistu Stevana Mokranjca u centru Mokranja položile su delegacije Opštine Negotin, Doma kulture i MZ Mokranje.
U galeriji Doma kulture Stevan Mokranjac, kao jedan od pratećih programa 59. Mokranjčevih dana, otvorena je izložba „Sažimanje“ likovnog umetnika Milete Prodanovića iz Beograda.
Festivalska publika mala je izuzetnu priliku da doživi prvo kompletno izvođenje Mocartove veličanstvene opere „Čarobna frula“. Vrhunski doživljaj jedne od najizvođenijih opera na scenu Doma kulture „Stevan Mokranjac“ donela je Sinfonijeta-Vidin (Bugarska) sa solistima i dirigentom Simonom Pavlovim.
U režiji Snežanke Avramove radnja poznate priče o borbi svetlosti i tame i putu ka duhovnoj zrelosti, odvija se na tlu Severne Amerike, u 18. veku. Vrhunski solisti, svi sa klase dr Ivanke Ninove, profesorke nacionalne Muzičke akademije u Sofiji, hor i orkestar Sinfonijete-Vidin, fantastičnom interpretacijom Mocartovog kapitalnog dela, priredili su događaj za pamćenje.
Na gradskom trgu, u okviru programa „Klasika u 11“ priređen je koncert sopranistkinje Anđele Antić, profesorke solo pevanja u Muzičkoj školi “Stevan Mokranjac” u Negotinu, uz klavirsku podršku njene koleginice, profesorke klavira Milje Videnović.
U okviru festivala „Mokranjčevi dani“, učenici osnovne i srednje negotinske Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ imali su priliku da se susretnu sa vrsnim italijanskim gitaristom Albertom Mezirkom. Zahvaljujući saradnji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ sa Italijanskim institutom za kulturu iz Beograda, za festivalsku publiku 59. Mokranjčevih dana u Negotinu priređen je poklon koncert proslavljenog italijanskog klasičog gitariste.
U galeriji Doma kulture otvorena je izložba „Eho muzike“. Reč je o izložbi likovnih radova nastalih na 27. Likovnoj koloniji Doma kulture „Stevan Mokranjac“, pod nazivom “Eho muzike”.
Ovogodišnja koncepcija kolonije podrazumevala je učešće zavičajnih likovnih umetnika – njih devetoro, dobro poznatih Negotincima. To su: Dušanka Botunjac, Isidora Dudok, Svetlana Šanta, Nedim Hadžiahmetović, Đula Šanta, Miloje Dimiresković, Milan Stepanović, Dragoljub Firulović i Dragan Stokić Rajački.
Uvek dragi festivalski gosti, Akademsko kulturno umetničko društvo „Ivo Lola Ribar“ iz Beograda sa solistima i gudačkim kvartetom “Iris”, pod dirigentskim vođstvom maestra Milovana Pančića, priredili su u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ veliki koncert pod nazivom „Mokranjac i Mocart“.
Akademci iz „Lole“ sa solistima Anom Tomić (sopran), Nenadom Nenićem (bariton) i Petrom Toškovim na klaviru u pratnji gudačkog kvarteta “Iris”, na sebi svojstven način, kroz najprepoznatljiviji duhovni repertoar spojili su dva muzička velikana, Mocarta i Mokranjca, ali i druge kompozitore duhovne muzike.
Na gradskom trgu u Negotinu u programu „Klasika u 11“ nastupio je „Instrumental trio“ koji čine profesorke negotinske Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ – Vesna Garabantin (violončelo); Valentina Dimitrijević (flauta) i Kristina Đukić (klavir) – priredio je koncert klasične muzike.
Muzej Krajine, kao svoj doprinos 59. Mokranjčevim danima, a u susret jubileju, 170 godina od rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca – velikana srpske muzike, umetnika čije delo i danas odjekuje snagom duha, lepote i tradicije, priredio je u galeriji Mokranjčeve rodne kuće, izložbu „Mokranjcu na dar“. Izložba je posvećena Mokranjčevom ličnom, manje poznatom, ali značajnom segmentu njegovog života – poklonima koje je primao.
Vokalna grupa „Constantine“ iz Niša nastupila je po treći put na festivalu „Mokranjčevi dani“, potvrdivši status jednog od najuspešnijih i najoriginalnijih kamernih vokalnih sastava u regionu. Prvi put su nastupili 2014. godine u mestu porekla Stevana Stojanovića Mokranjca – Mokranju, a drugi put 2018. u Negotinu.
Festivalska publika 59. „Mokranjčevih dana“ imala je jedinstvenu priliku da uživa u izvođenju mjuzikla „Neki to vole vruće“, najduže igrane predstave Pozorišta na Terazijama.
Klasična holivudska priča, sa velikim brojem vrsnih solista, horskim, orkestarskim i baletskim ansamblima, glamuroznom scenografijom i kostimima, sjajnim muzičkim aranžmanima i koreografijom, kao i istančanim osećajem za komiku protagonista komada, ispunila je očekivanja publike koja je ispunila salu Doma kulture do poslednjeg mesta.
U foajeu Doma kulture „Stevan Mokranjac“, u okviru programa “Klasika u 11”, održan je solistički koncert profesorke solo pevanja u Muzičkoj školi u Negotinu, Vladice Perković (sopran), uz instrumentalnu podršku njenih kolega: Milje Videnović (klavir), Dušana Ćirovića (klarinet) i Valentine Dimitrijević (flauta).
Najmlađa publika 59. „Mokranjčevih dana“ imala je jedinstvenu priliku da uživa u premijeri opere za decu „Žabica lutalica“ Dimitija Golemovića i to u produkciji Doma kulture „Stevan Mokranjac“. Negotinski mališani prepoznali su poruku operskog dela, da dobro pobeđuje zlo i od početka do kraja burno pozdravljali svoje junake na sceni. Na ovaj način Dom kulture „Stevan Mokranjac“ kao producent ove opere nastavlja nedavno ustanovljenu, a izuzetno dobro prihvaćenu praksu da najmlađe sugrađane, priređivanjem operskih programa za decu, usmerava ka pravim muzičkim vrednostima. Režiser i scenograf je Edit Zerebelji Tenji. Libreto je napisao kompozitor Dimitrije Golemović.
Hor Radio-televizije Srbije, jedan od najeminentnijih srpskih vokalnih ansambala, oduševio je publiku 59. „Mokranjčevih dana“ u Negotinu. Pod dirigentskom palicom maestra Srboljuba Dinića, izveo je duhovni i svetovni repertoar iz opusa Stevana Mokranjca, potvrđujući svoju umetničku doslednost i bliskost sa srpskim muzičkim nasleđem.
U okviru 59.Mokranjčevih dana u Muzičkoj školi održan je Seminar za dirigente “Dirigentsko hodočašće”. Predavači su bile dirigentice Tamara Adamov Petijević i Dunja Deurić Kartalović.
U ambijentu do poslednjeg mesta ispunjene Mokranjčeve kuće, u okviru 59. Mokranjčevih dana, održana naučna tribina pod naslovom „Medijski lik Stevana Stojanovića Mokranjca“, kojom je moderirala dr Sanda Dodik. Izlaganje dr Aleksandre Paladin, muzikologa i teoretičara medija, ponudilo je originalan i savremen uvid u načine na koje se lik i delo velikog srpskog kompozitora mogu sagledavati kroz prizmu medijskih kodova i savremenih komunikacijskih platformi.
Dečiji crkveni hor Hrama Svete Trojice, pod vođstvom Magdalene Antić, profesorke solo pevanja u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“, svoj koncert u okviru programa “Klasika u 11” započeo je Mokranjčevim „Tebe pojem“ u aranžmanu Vojislava Ilića.

Negotinsko pevačko društvo sa dirigentom Danilom Perkovićem, kao pobednik Natpevavanja horova 2024, predstavilo se festivalskoj publici celovečernjim koncertom i izvođenjem „Opela“ u be-molu, autorskog delo za mešoviti hor kompozitora Stevana Hristića. Kao solista nastupio je bas-bariton Marko Milisavljević, gost Negotinskog pevačkog društva.
Posle nekoliko godina pauze, a na predlog brojnih poklonika, zvuk džeza ponovo se se čuo na Festivalu na koncertu, među džezerima izuzetno popularnog, „Vladimir Maričić tria“.
Simfonijski orkestar RTS-a sa dirigentom Srboljubom Dinićem, spektakularnim koncertom u Domu kulture Stevan Mokranjac u Negotinu zatvorio je 59. „Mokranjčeve dane“. Na programu velikog koncerta proslavljenog Simfonijskog orkestra RTS-a bio je Sibelijusov „Koncert za violinu i orkestar“, sa slavnom solistkinjom na violini Julijom Hartig (Holandija). Fantastičan nastup simfoničara RTS-a i Julije Hartig i izvođenje jednog od najlepših orkestarskih dela, zadivio je festivalsku publiku koja je dugotrajnim aplauzom nagradila izvođače.
Festival je zvanično proglasila zatvorenim Danijela Marković, direktorka Doma kulture „Stevan Mokranjac“.
– Sa velikom radošću od 13. septembra u Negotinu slavimo 59. „Mokranjčeve dane“, praznik muzike u čast besmrtnog kompozitora Stevana Mokranjca, velikana rođenog u Negotinu. Ovogodišnji festival doneo je novu snagu, iskorak u kvalitetu programa i raskoš internacionalnih susreta. Publika je svojim prisustvom i ovacijama pokazala da poštuje i voli Mokranjca i Mokranjčevo stvaralaštvo. Hvala svima koji su doprineli da ova muzička svetkovina blista u punom sjaju! Dom kulture „Stevan Mokranjac“, već sa nestrpljenjem gleda ka jubilarnom 60. festivalu koji će biti kruna našeg zajedničkog truda. Proglašavam 59. „Mokranjčeve dane” zatvorenim – reči su Danijele Markovć, direktorke Doma kulture „Stevan Mokranjac“ Negotin.
Dodelom priznanja kroz povelje, plakete i počasnice, Dom kulture „Stevan Mokranjac“ zahvalio je pokroviteljima i prijateljima festivala.
U znak zahvalnosti, Danijela Marković, direktorka Doma kulture „Stevan Mokranjac“ uručila je Povelju 59.„Mokranjčevih dana“, Margareti Musić, direktorki Eliksir fondacije.
Prijateljima Festivala, Danijela Marković uručila je Plakete 59. „Mokranjčevih dana“. Priznanje je dodeljeno Opštini Negotin, Sokoju, Akcionarskom društvu Elektroprivreda Srbije, kompanijama Tehnomanija, Telekom Srbija i Dunav osiguranje, Banci Poštanska štedionica i Radio Beogradu.
Počasnice ovogodišnjeg festivala uručene su predstavnicima Muzičke produkcije RTS-a i Umetničkom ansamblu Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, kao i dr um. Tamari Adamov Petijević i dirigentu Dunji Deurić Kartalović, Horu Hrama Svete Trojice Negotin, Horu Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ i Gradskom horskom ansamblu “Mokranjac” Negotin.
Počasnice su dodeljene i institucijama čiji predstavnici čine Organizacioni odbor Festivala: HE “Đerdap 2”, JKP “Badnjevo”, Zdravstveni centar Negotin, Turistička organizacija opštine Negotin, Muzej Krajine, Istorijski arhiv, Muzička škola „Stevan Mokranjac“ i KUD „Mokranjac“ iz Mokranja. Za prostornu i tehničku pomoć počasnice su uručene predstavnicima Crkve rođenja Presvete Bogorodice i osnovnih škola „Branko Radičević“ i „Vuk Karadžić“i sponzorima Festivala, Elixir Prahovu doo, vinarijama: Manastira Bukovo, Matalj, Frunza aglaja, Mikić i Janucić kao i Udruženju voćara Karbulovo i firmi “Metalac art” iz Negotina.
Počasnice medijskim partnerima, ove godine uručene su: Radio-televiziji Srbije, Kompaniji “Večernje novosti”, medijskom partneru Ng portal, Televiziji T1, TV Trans, Narodnim novinama “Zavičaj” i reviji “Muzika klasika”.