OBELEŽEN NACIONALNI DAN AUSTRIJE
Prijemom u Skupštini grada 26. oktobra u Beogradu  je obeležen Nacionalni dan Austrije.
Zvanice je je zajedno sa suprugom Martinom dočekao ambasador Austrije u Beogradu, Klemens Koja. Prijemu su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora i brojne ličnosti iz privrednog, javnog i kulturnog života među kojima i među kojima i princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević, ambasador Rusije Alekesandar Konuzin, starešina Saborne crkve Petar Lukić, poslanik Riza Halimi, kao i predstavnici srpske dijaspore u Austriji, dr Radivoje Petrikić i Darko Miloradović i sada već tradicionalno predstavnici naše redakcije.
Državni praznik je tek od 1967.godine postao neradni dan, pošto je prethodno godinama postojala svađa šta treba praznovati.
Austrijska vlada je potom 1965. donela odluku da 26. oktobar proglasi državnim praznikom. Od 1967. tak dan je proglašen neradnim, kako bi se urezao u svest stanovništva kao državni praznik.

RАDОVI NА IZGRАDNJI KАNАLIZАCIОNЕ MRЕŽЕ U МILОŠЕVU

Prеdsеdnik оpštinе Nеgоtin Vlајkо Đоrđеvić i prеdsеdnik Skupštinе оpštinе Мilаn Urukоvić u prаtnji člаnоvа sаvеtа mеsnе zајеdnicе Мilоšеvо, оbišli su dаnаs rаdоvе nа izgrаdnji kаnаlizаciоnе mrеžе prеmа оvој mеsnој zајеdnici.
Izgrаdnjа primаrnоg vоdа u dužini оd 1550 mеtаrа pоčеlа је prоšlе nеdеlје, dоk је dužinа cеlе mrеžе iznоsiti оkо tri kilоmеtаrа. Vrеdnоst cеlоg prојеktа је višе оd pеdеsеt miliоnа dinаrа, оd čеgа ćе Мinistаrstvо pоlјоprivrеdе, trgоvinе, šumаrstvа i vоdоprivrеdе finаnsirаti 80 оdstо, а sаmi mеštаni kао subinvеstitоri prеkо invеstitоrа ЈKP „Bаdnjеvо“, prеоstаlih 20 оdstо. Znаčајnu pоmоć pružićе i mеštаni Мilоšеvа kојi živе i rаdе u inоstrаnstvu, kао rеzultаt rаzgоvоrа kоје su vоdili prеdsеdnik оpštinе Nеgоtin Vlајkо Đоrđеvić i prеdsеdnik Skupštinе оpštinе Мilаn Urukоvić, prilikоm bоrаvkа u Bеču prоšlе i оvе gоdinе.

Rоk zа zаvršеtаk rаdоvа nа izgrаdnji primаrnоg vоdа оd Nеgоtinа dо Мilоšеvа, u vrеdnоsti оd dvаdеsеt dеvеt miliоnа dinаrа, је 1. dеcеmbаr. Pо zаvršеtku svih rаdоvа, nа kаnаlizаciоnu mrеžu bićе priklјučеnо 140 dоmаćinstаvа.

19. DANI SRPSKOG DUHOVNOG PREOBRAŽENJA
U Despotovcu su na praznik Preobraženja Gospodnjeg svečano otvoreni 19. Dani srpskog duhovnog preobraženja. Svečanost povodom otvaranja manifestacije upriličena je na trgu Despota Stefana u prisustvu velikog broja gostiju, ali i publike koja je gotovo ispunila ovaj gradski trg. Umetnički deo programa na prvom preobraženjskom danu pripao je Prvom beogradskom pevačkom društvu, osnovanom daleke 1853. godine, koje je ovog puta nastupilo pod dirigentskom palicom Svetlane Vilić. Njegov nastup na otvaranju 19. Dana preobraženja praćen je i nastupom našeg istaknutog umetnika Ljubivoja Tadića koji je govorio besede nastale iz pera najznamenitijih srpskih pisaca.
Obraćajući se okupljenim gostima i publici na samom početku manifestacije predsednik opštine Despotovac Mališa Alimpijević posebno je pozdravio Predraga Markovića, ministra kulture, informisanja i informacionog društva u Vladi Republike Srbije, Jelenu Trivan, predsednicu odbora za kulturu i medije u Skupštini Republike Srbije, predstavnike susednih opština, kao i prijatelje manifestacije i sve sugrađane, neskrivajući zadovoljstvo što je, prema njegovim rečima „Despotovac ovih dana mesto svesrpske sabornosti“. On je izrazio nadu da će narednom periodu Despotovac podsećati na Resavsku školu i da će, kao nekad, ponovo biti stecište kulture i umetnosti.
Nakon pozdravnog govora predsednika Alimpijevića svečani skup pozdravila je i Jelena Trivan, praveći u svom govoru paralelu između despotove i današnje Srbije, u kojima se živelo teško, ali je po njenim rečima,“ u oba slučaja izabran put diplomatije, rada i znanja, koji sve dok verujemo u Srbiju i srpstvo, sigurno vodi u bolju budućnost“.
Čast da otvori 19. Dane srpskog duhovnog preobraženja pripala je ministru   Predragu Markoviću. U spontanom i krajnje nekonvencionalnom obraćanju ministar Marković je pored ostalog rekao, da je svim mudrim ljudima duhovno blago najvrednije, i da je ulaganje u njega izuzetno vredno i značajno. Ministar je izrazio poštovanje prema trajanju ove manifestacije, rekavši da je ne otvara on, već da je ona otvorena još pre 19 godina i da se nada da će još dugo trajati. Despotovac ima sve predispozicije da živi od spoja kulture, umetnosti i turizma, da sve to donosi novac i profit, a pored Dana preobraženja tome će doprineti i realizacija projekta Senjski rudnik-grad muzej, čemu njegovo ministarstvo posvećuje posebnu pažnju i na čijem se ostvarenju intenzivno radi, poručio je ministar Marković.
Prvo beogradsko pevačko društvo upriličilo je despotovačkoj publici nazaboravno veče duhovnih i svetovnih kompozicija, prezentujući na najlepši mogući način svu tradiciju i slavu ovog velikog i slavnog hora. Svemu tome svakako je doprinelo i snažno dramsko kazivanje beseda srpskih vladara preoblikovanih u umetničku formu, koje je, kao što smo rekli, govorio Ljubivoje Tadić.
Druge večeri 19. Dana srpskoga duhovnog preobraženja despotovačka publika je najpre posetila izložbu slika Dragolava Pavla Aksentijevića u galeriji Centra za kulturu „Sveti Stefan, despot srpski“. Izložbu je otvorila direktor ovog centra Slavojka Marjanovć.
Drugi deo programa održan je na despotovačkom trgu, koncertom po nazivom „Stara srpska crkvena i narodna muzika“ u izvođenju grupe „Zapis“ čiji je osnivač Pavle Aksentijević. Oduševljenja publika nakon koncerta je dugim aplauzom nagradila ove autentične umetnike. Pavle Aksentijević je diplomirao i magistrirao 1967. na Likovnoj akademiji u Beogradu. Pored slikarstva bavi se i pojanjem crkvene i narodne muzike. Ovaj autentični interpretator zvuka srednjevekovnih muzičkih zapisa, u velikoj meri je doprineo očuvanju srpske muzičke zaostavštine.
Publika koja prati događaje na Danima srpskoga duhovnog preobraženja imala je treće večeri izuzetnu priliku da prisustvuje izvođenju monodrame “LIčna istorija” u tumačenju Ljubivoja Tadića, koji je istovremeno dramaturg i režiser ovog dramskog komada rađenog na osnovu dela Dobrice Ćosića “Pisčevi zapisi” I “Vreme zmija” u kojima se pisac dotiče društveno-političkih događaja u Srbiji i okruženju u poslednjoj deceniji 20.veka. Monodrama je pripremana u okrilju pozorišta “Ogledalo” čiji je osnivač upravo Ljubivoje Tadić.
Predstava govori o nacionaloj, ali i ličnoj drami pisca koji kroz svoje pisane redove prenosi, tumači i proživljava sve nesreće i nevolje koje su zadesile srpski narod u poslednjim godinama 20.veka. Predstava je praćena potpunom tišinom, jer ona ostavlja mesta samo za nju, a potom je završena dugim aplauzom poštovanja za izuzetno umetničko ostvarenje Ljubivoja Tadića.
U okviru 19. Dana srpskog preobraženja održan je i naučni skup pod već tradicionalnim nazivom „Srednji vek u srpskoj nauci, istoriji, književnosti i umetnosti“, koji se 15. put organizuje u okviru Dana srpskoga duhovnog preobraženja. Koordinatori ovog naučnog skupa su prof.dr Gordana Jovanović i prof.dr Zlata Bojović sa Filološkog fakulteta u Beogradu. U subotu, prvog dana održavanja naučnog skupa prezentovana su tri referata. Prof.dr Rada Stijović je govorila o akademiku Aleksandru Mladenoviću kao istraživaču srednjevekovnog srpskog nasleđa, ali u kontekstu njegovog učešća i rada na naučnim skupovima održavanih u predhodnim godinama u Despotovcu,za koji se , smatra autorka rada, opravdano može reći da je ostavio velikog traga i značajno doprineo spoznaji o Srednjem veku u Srbiji.
Prof.dr Jelka Ređep okupljenima na skupu govorila je o Katarini Kantakuzinoj, ćerki despota Đurđa Brankovića, što je izazvalo veliko zanimanje i pažnju, jer je reč o ličnosti iz despotske porodice Branković o kojoj se malo zna i govori čak i u domaćoj stručnoj javnosti.
Prof.dr Zlata Bojović prezentovala je svoj rad posvećen opisima srpskih manastira sačinjen od strane Vuka Karadžića, gde je naravno, bilo reči i o manastiru Manasiji.
U nastavku je pretstavljen zbornik radova sa prošlogodišnjeg naučnog skupa.
Drugog dana održavanja naučnog skupa svoje radove je prezentovalo ukupno 11 učestika. Zoran Živković-Hristić svoj rad je posvetio akademiku Miroslavu Pantiću koji je nedavno napunio 85 godina, a koji će ostati zapamćen kao prvi i višegodišnji predsednik programskog saveta Dana preobraženja, odnosno kao koordinator naučnih skupova i aktivni učesnik na njima.
Sveštenik Dimitrije Kalezić govorio je o pesmama u sastavu liturgija koje su posvećene despotu Stefanu Lazareviću, što je u potpunosti nova tema na ovom naučnom skupu.
O knjižnici manastira Manasija izlagala je prof.dr Gordana Jovanović, upotpunjujući na taj način svoju obiman i sveobuhvatan istraživački rad posvećen književnosti u vreme despotove Srbije.
Đorđe Perić je svoj rad posvetio psalamskim izvorima i značenjima u delima despota Stefana, pogotovo o motivu „stati neprijatelju za vrat“ koji je preuzet iz starozavetne književnosti, a despotovački paroh Zvezdan Živanović trećim i konačnim delom rada završio je svoje tumačenje semantičke antinomije poetika „Slova ljubve“.
Marina Spasojević govorila je o jezičkim karakteristikama prepeva „Slova ljubve“ na savremeni srpski jezik.
Arhitekta Gordana Simić, koja predvodi restauratorske radove na manastiru Manasija, u svom stručnom izlaganju govorila je o utvrđenju oko Manisije i njegovom značaju za srpsku srednjevekovnu arhitekturu. Tomica Simić je svoj rad posvetio vojsci u vremene despota Stefana, a Milun Miloradović selu Milivi u srednjem veku.
Na samom kraju ovogodišnjeg naučnog skupa Marta Frajnd upoznala je sve prisutne sa prevodima srpske srednjevekovne književnosti koju je Vasko Popa objedinio u knjzi „Jutro misleno“, a koja je ovih dana izašla iz štampe, dok je Živojin Andrejić u svom radu o orijentaciji i svetlosti Žiče i Manasije ponudio jedan sasvim novi pristup o lociranju i gradnji srednjevekovnih srpskih manastira.
Četvrti dan ovogodišnje manifestacije Dani srpskoga duhovnog preobraženja započeo je otvaranjem izložbe slika nastalih na likovnoj koloniji „Resava 2011.“. Ovaj tradicionalni događaj, sinoć je u manastirskoj vodenici okupio brojne ljubitelje likovne umetnosti. Selektor Likovne kolonije „Resava 2011“ je priznati umetnik Zdravko Vučinić, koji je takođe jedan od učesnika ove kolonije. Učešće na ovoj koloniji uzeli su brojni eminentni slikari iz cele Srbije: Dejan Krga, Tanja Nikolajević- Veselinov, Dragana Bojić-Nikolić,Ana Golović, Jelena Stankov, Marijana Stoiljković, Tomislav Veljković. Tu su i despotovački slikari: Momčilo Vuksanović-Moma Brada, Vlatka Milenković, Slobodan Popović- Dane, Milosav Ivanović-Baja, Radosav Stojanović-Raka, Boban Cokić, Vladan Dimitrijević, Danijela Mirković-Nena, Milica Vuksanović, Zlatan Antić.
Likovnu koloniju je umesto selektora Zdravka Vučinića, otvorila slikarka Ana Galović.
Četvrti preobraženjski dan završen je koncertom mladih muzičkih talenata Despotovca koji je održan u Narodnoj biblioteci „Resavska škola“. Sala gradske biblioteke bila je tesna da primi sve zainteresovane posetioce i ljubitelje muzičke umetnosti.Prisutna publika mogla je da vidi i čuje mlade muzičke talentene iz naše opštine, među kojima su bili : Aleksa Alimpijević, Gabrijela Gvozdenović, Vladimir Andrejić, Aleksa Stojanović, Mia Šolak, Luka Gugleta, Anđela Marjanović, Aleksa Milojević, Milica Živković, Milena Savić. Svi navedeni izvođači učenici su niže muzičke škole „Vladimir Đorđević“ u Aleksincu, u klasi profesorke Stanke Backović, sa izuzetkom Milice Živković i Milene Savić koje su ovu školu završile. Nastupio je i Jovan Živanović, koji je završio nižu muzičku školu „Dr Miloje Milojević“ u Kragujevcu, odsek gitara. Takođe, svojim sugrađanima predstavile su se i Nevena Aksentijević, Jelena Rubaković i Maja Backović, studenti Fakulteta muzičkih umetnosti.
Publika okupljena u prepunoj sali gradske biblioteke uživala je u kompozicijama, oduševljena radom i talentom mladih despotovčana.
Pete večeri Dana srpskoga duhovnog preobraženja priređen je program za najmlađe stanovnike Despotovca, koji su uz predstavu „Tri junaštva Kraljevića Marka“ Beogradskog pozorišta „Čarapa“ uživali i sve vreme budno pratili događanja na sceni. Naravno pored Kraljevića Marka najviše je najmlađe oduševio konj Šarac. Pozorišta „Čarapa“ iz Beograda osnovano je 1996. godine. Od svog nastanka pa do danas pozorište je ostvarilo preko 10.000 izvođenja, a na stalnoj sceni u Kulturnom centru „Čukarica“,predstave je videlo preko 40.000 dece i odraslih.Na svom repertoaru trenutno imaju trinest predstava.Osim pozorišne umetnosti uradili su i projekat „Ja brinem o svojoj planeti, ili limenkica ulaznica“ sa koji obilaze gotovu celu Srbiju.
Treći put pred Despotovčanima odigrana je i predstava “Prokleta avlija” Kruševačkog pozorišta na tekst Ive Andrića u režiji Nebojše Bradića. Kao i ranije i ovaj put je naišla na veliko oduševljenje publike. Predstava koja ništa nije oduzela od veličine Ive Andrića, koji ukazuje da se zlo, ljudska slabost i netrepeljivost, mogu slikati najraskošnijim bojama, bez osude čoveka. Već je skoro ustaljeno mišljenje da je velika dela svetske književnosti teško i rizično pretočiti u film ili predstavu. Reditelj Nebojša Bradić nije se uplašio Andrića, već je pokušao da na najbolji način pronikne u piščev stav prema svetu i čoveku. Ova predstava je do sada izvođena preko 200 puta, što je još jedan dokaz da prave vrednosti opstaju.
Glavnu ulogu Karađoza glumi naš poznati glumac Nebojša Dugalić, koji je o Danima srpskoga duhovnog preobraženja koji se održavaju 19. put rekao: „Mislim da u ovo vreme kad se napravi bilo kakav kulturni događaj počev od književne večeri je već podvig, a kad se napravi nešto što traje desetak dana, pa kad to još ima tradiciju kao što imaju ovi Dani preobraženja onda je to stvarno podvig. Takve stvari mogu da postoje zahvaljujući samo ludom entuzijazmu ljudi koji negde pokušavaju da se bave kulturom I da učine šta je u njihovoj moći da kultura traje u njihovom gradu, I bez obzira na sve izgurati tako nešto je za svako poštovanje“.
Šesto veče 19. Dana srpskoga duhovnog preobraženja u Despotovcu bilo je posvećeno nastupu baletskih umetnika Narodnog pozorišta iz Beograda. Publici okupljenoj na Trgu despota Stefana predstavili su se Mila Dragićević, prvakinja baleta Narodnog pozorišta, Tamara Ivanović, Bojana Žegarac, Olga Olčan, Milan Rus i Jovica Bogojev, stalni članovi baletskog ansambla nacionalnog teatra. Iza svih ovih imena stoji veliki broj baletskih uloga, brojna angažovanja kako u matičnoj pozorišnoj kući, tako i van nje, kao i česta individualna umetnička ostvarenja. Uz to, svi oni su dobitnici visokih domaćih priznanja i nagrada za postignute rezultate u baletskoj umetnosti. U programu adaptiranom za izvođenje na otvorenoj sceni, ali i za širu publiku od one koja je isključivo baletska, velika imena domaćeg baleta prikazali su delove iz Bolera, Labudovog jezera, Don Kihota, Kraljice Margo, Ko to tamo peva...
Uigranost, profesionalna i umetnička posvećenost, savršenstvo u pokretu i ritmu, živopisni kostimi koji upotpunosti prate muzičku temu i igru – sve je to mogla da vidi despotovačka publika koja je u velikom broju prisustvovala ovoj gala večeri.
Pored delova iz klasičnih baletskih predstava, izvedeni su i oni koji se svrstavaju u red neoklasičnih i savremenih baletskih ostvarenja, što je posebno izazvalo oduševljenje publike, koju je ovog puta, ni malo slučajno, činio veliki broj dece, posebno devojčica.
Kao i prethodnih godina, tradicionalno u okviru Dana srpskoga duhovnog preobraženja, jedno veče je rezervisano za književni susret sa nekim od eminentnih domaćih ili stranih kniževnih stvaralaca. Ove godine priredjeno je kniževno veče sa pesnikom I književnim prevodiocem Kajoko Jamasaki, kojaje ove godine po drugi put posetila naš grad. Kajoko Jamasaki rođena je 14. septembra 1956. godine u gradu Kanazawa u Japanu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Hokaido univerziteta. Od 1979. do 1980.g. bila je na specijalizaciji na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Magistrirala je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu gde danas radi kao vanredni profesor japanskog jezika i književnosti.
Prisutna publika u Narodnoj biblioteci imala je priliku da uživa u stihovima pesama koje je ova pesnikinja govorila na japanskom i na srpskom jeziku. U svojim pesmama najčešće govori o detinjstvu, prirodi, prijateljstvu, ljubavi ali i zavičaju. Takođe, vrlo upečatljiv i čest motiv u njenim pesmama je i voda koja je po njenom mišljenu simbol preobražaja i transformacije. Književno veče Kajoko Jamasaki je započela stihovima pesme “Kamen plače” koja je nastala upravo u Despotovcu 1994.godine.
Osme večeri ovogodišnje manifestacije Dani srpskoga duhovnog preobraženja, na Trgu despota Stefana Lazarevića održan je džez koncert orkestra Big bend iz Novog Sada. Devedesetominutnim koncertom, ovaj bend se prvi put predstavio Despotovačkoj publici. Prisutna publika na gradskom trgu uživala je u hitovima filmske, pop, rok, domaće i svetske muzike.

Na repertoaru ovog orkestra nalazi se i jazz, latino, soul, disko i evergrin muzika. Big bend je osnovan u maju 2003. godine od strane profesionalnih i renomiranih jazz i pop muzičara Novog Sada.
Devete večeri ovogodišnje m?nifest?cije gr?dski trg u Despotovcu mesto je n? kom je održ?n koncert Goce Trž?n. N? prepunom trgu, publik? je pev?l? z?jedno s? Gocom njene n?jveće hitove. Letnje veče je ovog put? donelo Despotovcu izuzet?n dog?đ?j o kome će se sigurno još dugo prič?ti, pogotovo među ml?dim? kojim? je prvenstveno i n?menjen ov?j koncert.
Devetnaesti Dani srpskoga duhovnog preobraženja završeni su tradicionalno na dan Uspenja Presvete Bogorodice, Veliku Gospojinu. Tradicionalan je bio i program izveden na kraju velikogospojinskog dana u Despotovcu: nastup AKUD “Španac” i veče folklora i narodnog stvaralaštva.
Akademsko kulturno umetničko društvo „Španac” osnovano je 1954. godine u Studentskom gradu na Novom Beogradu gde i danas deluje. AKUD „Španac“ odlikuje raznolikost i originalnost, pa su tako članovi koje Društvo okuplja razvrstani po ansamblima i to: Akademski hor, Ansambl narodnih igara i pesama, Ansambl narodne muzike i pozorište Teatar DES. Programi AKUD-a „Španac” dostižu najveće umetničke domete o čemu svedoče i mnogobrojni pehari, medalje, plakete i diplome koje je društvo osvojilo u zemlji i inostranstvu. Društvo je dobitnik i Vukove nagrade. Sve sekcije tokom godine realizuju brojne nastupe širom sveta, ali posebnu težinu uvek nose oni programi koji se odigravaju na „matičnoj sceni“ u Domu kulture Studentski grad.
Od osnivanja, Društvo je najtesnije povezano sa Univerzitetom u Beogradu i Univerzitetom umetnosti, tako da su članovi Španca isključivo studenti ova dva univerziteta, a veoma često i stanari Studentskog grada.
Kroz rad Društva do sada je prošlo preko 15.000 članova, a prijem novih članova i audicija se održavaju početkom svake školske godine.
Pre nastupa AKUD-a Španac u Despotovcu, Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja obratio se okupljenim sugrađanima i u svom govoru povodom zatvaranja manifestacije podsetio sve prisutne na ime i delo nedavno preminulog Slavoljuba Vulića, jednog od idejnih tvoraca i osnivača Dana srpskoga duhovnog preobraženja, te mu je ovom prilikom minutom ćutanja odana počast.
Dragosavljević je napravio nekoliko interesantnih paralela, podsećajući da je ovogodišnju manifestaciju otvorilo Prvo beogradsko pevačko društvo osnovano 1853.godine, iste one godine kada je upravo u Senjskom rudniku započela industrijalizacija Srbije. Potom, rekao je Zlatko Dragosavljević, “naš despot je sagradio Beograd i učinio ga prestonim gradom. On je imao viziju razvoja srednjevekovne Srbije, a temelji toga bili su ekonomski i duhovni razvitak.” Takođe je izrazio nadu i očekivanje da će rudarstvo u budućnosti biti jedna od osnovnih privrednih grana u Srbiji, a iduće godine u januaru navršiće se ravno šest vekova od kada je despot Stefan Lazarević doneo Zakon o rudnicima. Opština Despotovac i njeni rudnici uzeće učešća u proslavi ovog značajnog jubileja, dodao je Dragosavljević.
Ocenjujući ove Dane preobraženja kao najbolje do sada, on se zahvalio svima onima koji su na bilo koji način učestvovali u njihovoj organizaciji i ostvarenju, posebno istaknuvši da “naredni, 20.po redu moraju biti najsjajniji i najbolji, a da red, rad, znanje i istrajnost treba da postanu naša svakodnevnica na putu ka boljoj Srbiji”.
AKUD Španac priredio je despotovačkoj publici nezaboravno veče folkora i narodnog stvaralaštva, a pored folklornog ansambla nastupali su i hor i orkestar ovog slavnog kulturno-umetničkog društva. Veče je proteklo u savršenom spektru nacionalnog folklora, živopisnih nošnji, besprekorne uigranosti, entuzijazma i mladalačkog poleta. Koncert je završen “Vranjskom svitom” koju je ovaj ansambl izvodio sa velikim uspehom na pozornicama širom sveta.
Antrfile: Ljubiša Dobrosavljević, zamenik predsednika Opštine Despotovac i sigurno prvi čovek 19. Dana srpskog preobraženja, vidno raspoložen, rekao je za čitaoce “Zavičaja” da je prezadovoljan ovogodišnjom manifestacijom, jer pored veoma pohvalnih ocena stručne javnosti, o dobro osmišljenom programu govori i zaista veliki broj gledalaca, koji su propratili sve predstave na trgu Despota Stefana. Iako je bilo predstava visokog umetničkog kvaliteta, upriličili smo despotovčanima i posetiocima iz susednih gradova i druge sadržaje, najmlađima i onim vremešnijim, da za svakog bude po nešto, jer su “Dani srpskog preobraženja” njima i namenjeni, a ne nekoj eliti, gde bi došlo pedesetak posetilaca. Četvoromesečne pripreme dale su odlične rezultate. Za četiri godini načinili smo veliki pomak u organizaciji i kvalitetu manifestacije i nadamo se da će jubilarni, dvadeseti po redu biti još bolji.

Zahvaljujem se svim saradnicima, članovima Oraganizacionog odbora i Programskog saveta koji su dali svoj veliki doprinos da možemo biti ponosni na 19. Dane srpskog duhovnog preobraženja i svim medijima koji su propratli sve događaje. Posebno se zahvaljujemo i Žiki Nikoliću, čija je “Šarenica” na dan zatvaranja manifestacije emitovana iz Despotovca.

KORENI I  VERA SE NE ZABORAVLJAJU

Da sloga selo gradi, pokazuje i primer sela Prahova u opštini Negotin. Kao i iz ostalih sela, Negotinske Krajine i Prahovljani su krenuli u „beli svet“ kako su nekada govorili. Najviše ih ima danas u Austriji i Švajcarskoj. Selo je veoma napredno, među prvima su dobili izuzetno lep dom kulture i kanalizaciju.
Rekli su kada su mogli Rimljani u svom gradu, na čijim je zidinama današnje Prahovo podignuto, mogli da imaju vodovod i kanalizaciju, možemo i mi. Rekli i uradili.
No ono što ih je najviše peklo, bila je ruinirana seoska crkva Vaznesenja gospodnjeg, u kojoj su kršteni i u kojoj su venčavani, sekli slavske kolače...I opet seli i dogovorili se. Crkva je potpuno renovirana, kako građevinski, tako i restauratorski. Danas imaju jednu od najlepših crkava u negotinskom kraju, na kojoj dugo vremena neće biti potrebna nikakava intervencija. Porodice Branisalava i Dragana Kicoranovića, Prahovljanović Tomislava i sinova Slađana i Ljubiše, kao i Bore Krekulovića i njegovog sina Milana, koji rade u Švajcarskoj poklonili su kao što je i red crkvi nove krstove vredne više od 4000 evra,koji su zasijali punim sjajem nad Dunavom, na čijoj je obali Prahovo.
I to nije bilo sve, ubrzo su odlučili da pored crkve podignu i kapelu, kako bi crkva bila ze vesele trenutke, a imali i kapelu u kojoj će se oprostiti od pokojnika. Kapela je sagrađena i uskoro se očekuje da je osvešta vladika Justin, timočki episkop. Pomenimo da su se oko izgradnje kapele najviše angažovali Furnjigić Milan, Janković Dimitrije i opet ko bi drugi nego li Krekulović Borivoje, koji je i predsednik Koordinacionog odbora dijaspore.
Ovih dana su Borivoje Krekulović i njegov prika Kicoranović Branislav, poklonili crkvi Vaznesenja gospodnjeg i samohodnu kosilicu trave marke „Vilange“, pa će prostrano dvorište moći redovno da se održava i neguje trava. Sveštenik Ranko Aleksić i predsednik crkvenog odbora Ljubiša Stojanović, nisu krili zadovoljstvo, što je crkva dobila vredan poklon, koji pokazuje da naši ljudi gde god bili svoje korene i svoju veru ne zaboravljaju.

SLAVA PUDAREVIĆEVIH
Ako vas put nanese kroz selo Plavna, možda ćete biti na trenutak zbunjeni kada vidite samo crkvu, mesnu kancelariju i par kuća. Pomislićeta, koliko je malo selo, austvari prošli ste kroz jedno od najveći sela čije su krajnje kuće međusobno udaljene skoro 20 kilometara. Selo je razbijenog tipa, sa više naseljenih mesta i školama. U tim školama je nekada bilo po stotinak đaka, danas u svakoj ima manje od deset. Vetar života je ljude iz ovog kraja razvejao širom Evrope. Uglavnom po Austriji i Nemačkoj. Nema kuće iz koje neko nije u inostranstvu. Naši domaćini Mića i Dojna Pudarević, pokazuju nam ledine i govore gde su sve nekada bile kuće. Neverovatno je, ali danas su tu livade ni traga od nekadašnjih domaćinstava. Ako nisu u inostranstvu onda su u Negotinu ili Majdanpeku. Stočarstvo koji su se nekada bavili, postalo je nerentabilno. Poljoprivreda, na visini od prosečno 600 metara, nije isplativa sem da zadovolji porodične potrebe. Svaku voćku koju uberete, ne morate oprati, jer ne samo što nisu prskane, već nema šta da ih zagadi. Odavde bi u svet moglo da krene ekološko voće koje će zadovoljiti i najviše kriterijume. Koliko nam je sve na dohvat ruke, od Boga dato, a ne koristimo.

Put, poljski jer ovde nikada nije stigao asfalt, nas vodi ka jednom od zaselaka Plavne, od davnina poznato kao Cigansko groblje. Mića Pudarević nam pokazuje brdašce gde u nekada sahranjivani Romi koritari, majstori za izradu predmeta od drveta. Danas nema više ni njih, niti ppouzdanih tragova da su nekada ovde živeli. U domaćinstvu Pudarevićevih jedne od desetak familija sa ovim prezimenom koje žive u ovom prirodnom biseru Srbije na obroncima Miroča, sa prekrasnim livadama i šumama iz kojih izlaze i veselo protrče pored vas srne, bilo je veselo. Dočekuju nas Svetozar Pudarević, nemački penzioner, njegova supruga , kao od brega odvaljen sin Aca i majka Savka ko strela prava starica, koja grabi ka devedesetoj godini. Svi su svečano obučeni, jer im je danas slava, Arhangel Gavrilo. Doći će gosti i familija, čije su kuće od njihove udaljene više od deset kilometara. Od pozvanih niko neće izostati, a i za one koji iznenada svrate ima posluženja, jer se od jutarnjih sati na raženjevima , koje nadgleda Aca Pudarević, okreću prasići i jagnjići. Sir vrhunskog kvaliteta sami proizvode, jer u štalama čuvaju 6 visoko mlečnih krava.

I samo što su ekološki prasići i jagnići skinuti sa ražnja pristižu gosti. Mićini sin i snaja, Nebojša i Sabina Pudarević, koji kao i Mića i Dojna rade u Beču, sa ćekama Magdalenom i Katarinom. Pa prika Dušan i prija Milanka , koji sa penzijama iz Nemačke lagodno žive u susednoj Urovici. Zet Dimitrije i Svetozareva sestra Dragica, iz daleka se čuju, jer vremešni Mita koji je godinama radio u Sloveniji, ne prestaje da se šali. Veseo je, jer su i njemu došli sin Slaviša i snaja Svetlana, sa unukom Nemanjom i ćerkom Tamara koji žive i rade u Austriji.  Puni se kuća, jer je ovo prilika da se svi skupe i nastave tradiciju, da proslave svoju krsnu slavu. Da ispoštuju Pudarevićeve nisu propustili ni njihovi rođaci Slađan i Dragica Stefanović koji isto rade u Austriji. Kao što je i red, presečen je kolač, bačeno žito u vazduh da bude rodna godina i onda su uz obilje hrane i dobrog pića krenule priče i šale. Niko da se naljuti, svi učestvuju, pa i najmlađi imaju šta da kažu. Neverovatno je koliko su ovi gorštaci ono najlepše što su poneli u genima oplemenili najboljim što su videli u tuđini Počeo je suton, kada su gosti odlučili da krenu. Neko pešice, a do kuće ima dvanaest kilometara, neko lagano kolima, jer niko se nigde ne žuri. Svako bi što duže da ostane, da upije u sebe ovu lepotu i ovaj vazduh. Da najlepši vidik u zavičaju potraje što duže, nebi li do narednog susreta manje sete bilo. Pomenimo da su Pudarevići, jedna o desetak hiljada iz Negotinske Krajine koji žive i rade u inostranstvu i koji ne zaboravljaju običaje svog zavičaja, jer ga nose u srcu gde god bili.

ULAZNICA ZA KONCERT – UMESTO KARANFILA
Kabare Gorana Sultanovića "Ja pevam svoj bluz",
Učestvuju: Goran Sultanović, Dušan Bezuha i Branislav Zarin.
07.mart 2011. u 20 časova, u sali Doma kulture u Negotinu,
ulaz: 300din., organizovane posete 250 din.

Imamo čast da vam predstavimo Gorana Sultanovića, velikana srpske pozorišne scene, ovaj put u ulozi pevača. Goran Sultanović će se našoj publici predstaviti kabareom "Ja pevam svoj bluz" koji je svojevrsni nastavak poznatog projekta "Putuj Evropo". Kao svojevrstan bunt protiv stanja u Srbiji u vreme bombardovanja, Goran Sultanović sa prijateljima napravio je autentičnu umetničku priču koja je zabavljala mnogobrojne posetioce njihovog kabarea, i menjajući se bila je jedinstveni presek kulturnih i društvenih dešavanja. Sudeći prema kritikama, nastavak priče je takodje zanimljiv, drugačiji, sa potpuno autentičnom pričom koja na zabavan način pravi presek današnjeg trenutka u Srbiji. Kompozicije koje ćete čuti ovaj mali umetnički trio peva sa posebnom emocijom. One su prepoznatljive, van vremena su i pripadaju svima nama.

„Postoje ona mala mesta u našim dušama, koje je s vremena na vreme,potrebno nahraniti dobrim mislima i poezijom! Upravo to naš proslavljeni dramski umetnik Goran Sultanović čini izvodjenjem poezije Disa , Prevera , Miroslava Antića, ...“
Uz gitaru i klavijature i Goranov jedinstveni šarm, pozivamo vas na još jedno novo, drugačije i zanimljivo veče. Ovo je jedinstvena prilika da obradujete svoje , supruge , majke, cerke,…., ulaznicom za koncert – umesto karanfila.

Dobro došli u Dom kulture
Ulaznice ce se prodavati na biletarnici Doma kulture od ponedeljka 28.februara 2011.g. i to:

svakog radnog dana od 10-14 sati i od 17-19 sati, subotom od 10-14sati, nedeljom ne radi, na dan predstave tokom celog dana.

“BRAĆA TEOFILOVIĆ“ U NEGOTINU
Ovi čuvari sna čuvaju i neguju našu izvornu kulturnu baštinu u njenom punom sjaju i lepoti. Proteklih dvadeset godina njihovog rada obeleženo je mnogobrojnim koncertima i nastupima u svetu, na kojima oni predstavljuju naše kulturno nasleđe uporno pokazujući i dokazujući da je ono dovoljno vredno da se svrsta u red vrhunskih umetničkih sfera. Naravno, odeveno i obojeno zvukom braće Teofilović.

„Braća Teofilović su metafizički duhovni dar, čist, nepokvaren savremenom civilizacijom“, „umetničke ikone“ i „glasovi stoleća“, kako ih, između ostalih, naziva nemačka, francuska i poljska štampa, čuli su se od Mađarske, Nemačke, Italije, Austrije, Švajcarske, Rumunije, Poljske, preko Amerike sve do Japana.

Pored svih ovih mnogobrojnih gostovanja u inostranstvu od posebne važnosti za njih jeste da se i sam naš narod u mnogo većoj meri upozna sa njihovim radom. Upoznavanjem domaće publike sa radom Teofilovića, vođeni idejom decentralizacije, ovi koncerti implementiraju izvorne kulturne vrednosti upravo tamo odakle su one i potekle, sa ciljem ponovnog uspostavljanja kontakta sa muzikološkim nasleđem. Podstaknuta ranijim projektima u okviru kojih je Ministarstvo kulture predstavilo vrhunske umetničke programe širom Srbije, braća Teofilović su želela da svojim umetničkim programom daju svoj doprinos ovakvim akcijama od izuzetnog značaja.

Pod pokroviteljstvom MINISTARSTVA ZA KULTURU REPUBLIKE SRBIJE braća Teofilović će održati pet dobrotvornih koncerata – ZA KRALJEVO - po sledećim gradovima u Srbiji: Trsteniku, Knjaževcu, Negotinu, Vranju, i Kraljevu.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE KANCELARIJE ZA MLADE
Povodom završetka projekta „Živi zdravo, snaga je u tebi“, koji finansira Ministarstvo omladine i sporta i opština Negotin, a realizuje Lokalna kancelarija za mlade opštine Negotin, u velikoj sali Skupštine opštine Negotin organizovana je konferencija za novinare.
Na konferenciji su o sprovedenim aktivnostima tokom realizacije projekta govorili Srđan Jović, koordinator projekta i Marko Milosavljević, asistent koordinatora prokjekta.

Opšta ocena je da je projekat ispunio očekivanja i da su ostvareni predviđeni ciljevi. U samom projektu je učestvovalo više od 500 mladih i aktivnih ljudi kroz desetak aktivnosti. Poboljšan je kvalitet života mladih kroz organizovanje njihovog slobodnog vremena. Na konferenciji se čulo i da su budžetom opštine Negotin za 2011. godinu predviđena sredstva za rad i aktivnosti Lokalne kancelarije za mlade.

Konferencija za novinare bila je i prilika da se Lokalna kancelarija za mlade zahvali predstavnicima medija za izuzetno dobru saradnju tokom trajanja projekta i uruči poklone negotinskim osnovnim i srednjim školama koje su pomogle u realizaciji projekta. DVD uređaji sa zvučnicima uručeni su direktorima, osnovnih škola „Vera Radosavljević“, „12. septembar“ kao i profesorima i predstavnicima đačkih parlamenata srednje Tehničke i Poljoprivredne škole.