Najmlađi deda Mraz u Beču je sigurno bio četvoromesčni Aleksandar Pudarević. On je malo okrenuo priču o deda Mrazu, koji dobroj deci donosi poklone, pa je ovako obučen izmamio poklone prvo od mame Dojne, a potom i od tata Miće. Ko umije, njemu dvije, reče pesnik. Mlađani Aleksandar je dobio više od dva poklona, jer je on miljenik u familiji i kao štafeta ide iz ruku u ruku, jer bi svako da se poigra snjim i da ga daruje.
VESELO U DOMU MORAREVIĆA
Negotinsko selo Bukovče, samo ulica razdvaja od susednog sela Kobišnice, a par kilometara od Dunava i Bugarske i Rumunije. Na sam dan katoličkog Božića, 25. decembra u domu Žike Morarevića je posebno veselo. Puna kuća, ogroman prostrani hol, veličine trosobnog stana, mnogo prijatelja, koji su se okupili posebnim povodom. Porodici Žike i Žikice Morarevića i njihovih prijatelja Dragiše i Dragice Karbunarević, doputovali su iz Beča unuk Kristijan, koji tog baš dana slavi 9. rođendan,unuka Sara i njihovi roditelji, mama Dejana i tata Dejan. Atmosfera više nego neobična, kao da veliki majstor renesansenajlepšim bojama slika predivno veče, rođaci i prijatelji ozarena lica, tek pristigli iz Austrije i Švajcarske. Baba i deda koji su najlepše godine proveli radeći u Nemačkoj, prababa koja je kao penzioner, Vankuver i Kanadu zamenila za Bukovče, pradeda koji još šije u Beču. I kum kome po starinskom ljube ruku. Predivna atmosfera, prepuna ljudskosti i posebne topline koja govori da se srpske porodice sve više vraćaju sebi. Godinama smo svi lutali pogubljeni, u prolazu, dolazili, odlazili, deca su nam rasla, nismo skoro ni primetili kada smo postali pradede, kaže Dragiša Karbunarević, koji prepuna srca grli svog priku, kaže najboljeg čoveka u selu,Žiku Morarevića. Ugledni domaćini, familije koje su u ovom selu na glasu, kao domaćinske, radne i izuzetno situirane. Radili su po belom svetu i stekli, ali je najlepše što im novac nije postao cilj u životu, već njihove porodice, deca unuci i praunuci. Sada su ponovo tu na ognjištima svojih dedova, da slave krsne slave i pominju kumstvo koje traje skoro dvestotine godina. I kumstvo i međusobno poštovanje.
Kristijan je posebno raspoložen. Voli da dolazi u selo. Ide u treći razred, njegova sestra Sara u 6. razred. Lako prelaze sa nemačkog na srpski, grle svoje rođake i kumove. Otvaraju poklone. Jure po holu sa drugom decom i čekaju veliki trenutak. I on stiže u obliku torte, sa dva grba fudbalskih klubova „Partizan“ i „Crvene zvezde“. Tako su se tast Žika i zet Dejan dogovorili, da prepuste Kristijanu za koji će klub kada poraste navijati. Lako je pretpostaviti da njih dvojica pripadaju različitim navijačkim taborima.
Uz obilato iće i piće, smeh i muziku, eto i šale. Priča nam Žika, kako je njegov otac ostavio dvadestak gajbi vina u podrumu. Kada je došao iz Beča u gajbama je bilo samo par flaša. Pita otac Žiku gde nestade onoliko vino, on mu odgovori da je sve popio njihov vučjak. Gleda Žiku otac i ne veruje, a on mu kaže da mu je sumnjivo bilo kada je video vučjaka da se tetura po dvorištu. Neda se starina, već pita kako li je vučjak otvorao flaše i Žika ko iz topa, da ne poveruješ, kandžom je vadio pampure ko od šale. Nema nam druge rekao je Žikin otac, nego da ga damo nekome, misleći valjda na vučjaka.
Opšti smeh, po kući koja će opet posle Nove godine biti, do novog dolaska porodice iz Beča, mesto susreta prijatelja Žike i Dragiše, da uz kaficu pominju svoju decu i unuke, koji žive, rade i uče daleko od rodnog kraja. Oni su eto imali sreću da se vrate i da uživaju u plodovima svoga rada, ali opet ne mirujući, već po navici stalno nešto radeći.
Ovo je samo jedna crtica iz stotina kuća širom Negotinske krajine, koje će petnaestak dana biti otvorene, osvetljene i tople, pune ljubavi i razgovora, dok u njima budu oni koji su zavičaj zamenili za Evropu. Ne svojom voljom. Sve češće krajinci dolaze da im prelepe kuće ne zvrje prazne. Nije ih malo, samo iz negotinske opštine koja ima pedesetak hiljada stanovniika, skoro polovinu je vetar života rasuo širom sveta.Neko čudo ih sve češće okuplja oko pradevskih ognjišta, da se sete svoje vere i kumova, prijatelja i komšija.
EKIPA TELEVIZIJE SLOVENIJE SNIMILA KADROVE O PRAVOSLAVNOM BOŽIĆU
MILADA KALEZIĆ I PAROH SAVA KOSOJEVIĆ GOVORILI O OBIČAJIMA PRAVOSLAVNIH VERNIKA
Profesionalna ekipa slovenačke nacionalne televizije posetila je ovih dana Maribor i u Štajerskoj prestonici snimila kadrove o običajima pravoslavnih vernika. Sašo Pauković, urednik TV Slovenija već godinama obaveštava slovenačku javnost o raznim običajima pojedinih verskih grupa. Ekipa TV Slovenije zabeležila je scene, koje se ne viđaju često na televizijskim ekranima. U svojoj emisiji prikazaće lepote jednog od najvećih crkvenih praznika, koga vernici provode u krugu najbližih. Suština Božića kao praznika jeste okupljanje porodice i obnavljanje njenog zajedništva - kad se pod jednim krovom sretnu članovi familije iz raznih krajeva. Tog dana se vidi pripadnost familiji. Uspomene stečene u dane božićnih praznika urežu se duboko u dečju psihu i te kućne rituale će nosti u sebi čitavog života. Postaju čvršće porodične veze i međusobno poštovanje. Božić je najsvečaniji praznik, jer se vezuje za najlepše verske običaje i obrede.
Sašo Pauković je imao intervju sa Miladom Kalezić, prvom damom slovenačke glume, ovogodišnjom dobitnicom Borštnikovog prstena, najvećeg slovenačkog priznanja za glumačka dostignuća, koja je veoma slikovito predstavila običaje koji se izvode prilikom slavlja pravoslavnog Božića. Milada je izabrala i prava jela koja se tom prilikom nude ukućanima, kad zajedno sednu za trpezu. Emisija je realizovana blagoslovom Paroha Save Kosojevića uz svesrdnu pomoć Milade Kalezić. U predstavljanju običaja za Božić televizijska ekipa je uključila Miodraga Muratovića i Ivana Obradovića, članove crkvenog odbora i Rada Bakračevića kuma Pravoslavne crkve u Mariboru.
Emisija govori o Pravoslavnom Božiću i biće premijerno prikazana na TV Slovenija 9. januara u 17,30 sati na prvom programu u emisiji: »Duhovni utrip«.
Milada Kalezić je na kraju svima poželela srećne božićne i novogodišnje praznike
Tekst i foto: Rade Bakračević
TRADICIONALNA MANIFESTACIJA KLUBA JEDINSTVO U BEČU - STANIN PASULJ NAJBOLJI
U prostorijama kluba Jedinstvo iz Beča u nedelju je održana tradicionalna Pasuljijada na kojoj se nadmetalo 20 takmičara, a prvo mesto je ove godine osvojila Stana Jovanović.
Kao i svake godine decenijama unazad u najstarijem srpskom klubu u Beču takmičari su pokazali svoje umeće u pripremi ovog tradicionalnog srpskog jela. Žiri u čijem sastavu su se nalazili Slaviša Pejić, Katarina Marijanović, Gordana Đurić i Josip Horvat nije imao nimalo lak zadatak jer su se svi učesnici pokazali kao vešti majstori. Nijanse su odlučivale i pasulj koji je pripremila Stana Jovanović izabran za najbolji, dok su se po svom kulinarskom umeću.
Budući da je konkurencija bila jaka, četvrto mesto su zauzeli svi ostali učesnici pokazavši time da je pripremanje pasulja veoma uspešno savladana veština među našim zemljacima koji žive i rade daleko od svoje otadžbine. Predsednik Jedinstva Zlatko Miloradović je svim učesnicima uručio priznanja, a u nastavku druženja svako ko se našao u klubu mogao je i lično da se uveri u kulinarsko umeće učesnika.
Pasuljijada je propraćena i kulturno-umetničkim programom tokom koga je nastupio i folklorni ansambl Jedinstva sa koreografijom kojom je osvojio prvo mesto na takmičenju održanom ove godine u Tirolu.
Nizale su se i recitacije mališana, a upriličena je i mala modna revija uz podršku Vesne Dostanić.
Druženje je nastavljeno uz muziku, pesmu, igru i zabavu.
Gost ovogodišnje Pasuljijade bila je i poslanica Socijaldemokratske stranke u bečkom parlamentu Nurtan Jilmaz koja je prenela pozdrave ministarke za pitanja integracija u vladi grada Beča Sandre Frauenberger. Jilmazova je pozdravljajući prisutne podvukla značaj ovakvih manifestacija kojima se odslikava raznolikost i bogatstvo grada Beča.
FINKINJA U NEGOTINSKOJ GIMNAZIJI
Nora Jušila iz finskog grada Sijevi, učenica III 1 razreda Negotinske dobila je ovih dana svoju prvu ocenu iz srpskog jezika. Čistu peticu. U Negotinskoj gimnaziji svi su vrlo ponosni na Noru, jer je ovo druga godina za redom da imaju đaka iz druge zemlje koji, preko programa učeničke razmene beogradske „Interkulture“ pohađa baš njihovu školu.
Posle septembarskih vrućina koje su, kako sama kaže, za nju bile potpuni šok i perioda upoznavanja sa ljudima sa kojima će provesti ovu školsku godinu i saznanja o mestu na istoku Srbije za koje nikad ranije nije čula, sada je sve drugačije. Negotinci su je kaže, osvojili svojom srdačnošću i toplinom, toliko različitom od finske uzdržanosti.
Ovde me svi nešto pitaju, sve ih interesuje, razgovaraju samnom kao da se oduvek poznajemo, a meni se, iako je takav odnos u Finskoj potpuno neuobičajen, to baš dopada. Imam puno prijatelja i lepo mi je sa njima. Pored toga, oduševljena sam hranom, ne mogu ni da izdvojim šta najviše volim, sve mi se sviđa – prenosi nam uz osmeh Nora Jušila, svoje prve utiske iz Srbije, odnosno Negotina.
Od Nore se ne odvaja njena drugarica iz odeljenja Isidora Milošević, koja je, u pravom smislu, njen vodič kroz školu. Na časovima joj prevodi gradivo na engleski jezik, pomaže da se sporazumeva sa profesorima i savlada srpski jezik. Najteže joj je, kako nam prevodi Isidora, sa slovima č, ć, ž, pa reč šećer još uvek ne može ni da izgovori. Međtim, prvi rezultati su već tu. Norin trud nagrađen je peticom iz srpskog jezika, a svoje znanje je demonstrirala izgovorivši par rečenica na čistom srpskom. Sa druge strane, uočila je bitne razlike školstva u Srbiji i Finskoj. U Finskoj se više ne koriste table i krede, sve se radi preko prezentacija na računarima. Nastava je interaktivna, nema predavanja, ni usmenog propitivanja – objašnjava nam Nora.
Nora u Negotinu živi u domu svoje drugarice Aleksandre Matić koja pohađa matematički smer Negotinske gimnazije, pa nije u istom odeljenju sa njom. Kaže da se sa Aleksandrom lepo slaže i da joj je prijatno u njenom domu. Sa roditeljima se kaže čuje jednom nedeljno.
Mama mi je velika podrška u želji da upoznam način života i ljude u drugoj zemlji i od početka je prihvatila moju ideju da se uključim u učeničku razmenu. Tata je, sa druge strane, vrlo emotivan i još uvek nije prihvatio moje privremeno odustvo. Ja smatram da će mi boravak u Srbiji, odnosno Negotinu biti dragoceno iskustvo i drago mi je što sam ovde – kaže Nora.
Finkinja Nora je, sudeći po reakcijama njenih školskih drugova, za ovo kratko vreme postala omiljena u odeljenju. Osim u školi, sa njima se često druži i u popodnevnim satima.
U Finskoj se obično družimo i okupljamo u kući, a ovde u kafićima, što i nije loše – konstatuje ona.
Na Norin boravak u Negotinu posebno su ponosni u „Negotinskoj gimnaziji“, jer je ovo druga godina za redom da imaju đaka iz druge zemlje koji, preko programa učeničke razmene beogradske „Interkulture“, pohađa baš njihovu školu. Nora se izuzetno lepo uklopila u naš obrazovni sistem, i odlično komunicira sa drugom decom. Čast nam je i zadovoljstvo što baš mi, i ove godine, imamo đaka iz učeničke razmene i svi skupa se trudimo da njen boravak u školi i gradu bude što prijatniji i da odavde ponese najlepše utiske. Naš prošlogodišnji đak, dečak iz Turske, po završetku školovanja u Negotinu, najavio je da namerava da u Srbiji upiše studije arhitekture, na šta smo mi kao njegovi domaćini posebno ponosni – ističe Emilija Petrović, direktorka Negotinske gimnazije.
SRĐAN ADAMOVIĆ, PROFESOR FRANCUSKOG IZ KLADOVA DOBITNIK VISOKOG FRANCUSKOG PRIZNANJA, ORDENA AKADEMSKE PALME U RANGU VITEZA
Visokim francuskim priznanjem za Ordenom Akademske Palme u rangu viteza, Srđana Adamovića iz Kladova, lektora za srpski jezik pri Univerzitetu u Strazburu I osnivača alijanse Francuska-Srbija, u ime ministra prosvete odlikovao je (preksinoć) ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio. Srđan Adamović odlikovanje je dobio za “poseban doprinos u širenju znanja, jačanju veza između Francuske i Srbije I približavanju srpske i francuske culture”. Reč je o odlikovanju koje se već 200 godina dodeljuje istaknutim francuskim i stranim ličnostima, koje kroz svoje akademsko i profesionalno angažovanje doprinose jačanju ugleda Francuske u svetu.
Kada je pre 15 godina, Srđan Adamović, profesor francuskog jezika, u Kladovu osnovao alijansu Francuska-Srbija, sa željom da Kladovljane animira da počnu da uče francuski jezik, nije mogao ni da pretpostavi da će, zahvaljujući izvanrednim rezultatima na promociji franuskog jezika i kulture, gradić na Dunavu postati jedan od četiri frankofona centra u Srbiji. Veliki zaljubljenik u svoju profesiju, ali i francusku kulturu i umetnost, profesor Adamović, kao nadareni muzičar, aktivnosti alijanse obogatio je muzičkim i pozorišnim sekcijama. Osnovana je pozorišna trupa „Danubius teatar“, koja je već navikla Kladovljane na po jednu pozorišnu premijeru godišnje. Na njihovom repertoaru su dela francuskih autora, a izvode iz na francuskom i srpskom jeziku. Kladovo je, takođe, već godinama domaćin jedne polufinalne večeri srpskog festivala francuske šansone. Francuski jezik je postao vrlo popularan u Kladovu, pa je od 1995. Kada je Srđan Adamović bio jedini profesor francuskog u ovom gradu, već 30 njegovih đaka diplomiralo francuski jezik.
Francuski jezik na nekom od fakulteta svake godine upisuju po dva-tri moja đaka, a na fakultetima ih već dočekuju komentarima:„Prepoznatljiva kladovska škola“. Francuski jezik, primera radi, upisala je devojka kojoj je to bio drugi jezik u gimnaziji i koja je vrlo uspešno završila studije. U Kladovu imamo i profesore engleskog jezika, ali i lekare, inženjere, koji izvanredno govore francuski. Kroz našu školu francuskog jezika za ovih 15 godina prošlo je preko 1.500 Kladovljana koji su uglavnom osposobljeni za komunikaciju na francuskom jeziku. I upravo zbog toga, najveće priznanje mi predstavlja komentar jednog iznenađenog francuskog turiste koji je sa nevericom konstatovao da u Kladovu svi govore francuski – ponosan je Srađan Adamović, osnivač alijanse Francuska-Srbija.
Zahvaljujući ovakvim rezultatima entuzijaste Srđana Adamovića koji je sa puno ljubavi, znanja i volje u Kladovu širio duh srpsko-francuskog prijateljstva, svoja vrata širom su mu otvorili Francuski kulturni centar i Francuska ambasada u Beogradu. Tako je i počela naša saradnja sa francuskom pokrajinom Vandejom koja već godinama stipendira kladovske studente na stručnom usavršavanju. Saradnja je proširena i da druge oblasti života i rada u opštini Kladovo, pa je našem gradu pripala čast da bude domaćin festivala „Dani Srbije u Vandeji“ i da promoviše kulturne i prirodne vrednosti ne samo ovog dela , već i čitave Srbije. Programi koje je osmislina i organizovala Žaklina Nikolić, direktorka kladovskog Centra za kulturu bili su izuzetno primljeni od strane naših prijatelja u Vandeji – prenosi nam Srđan Adamović.
Rezultat ove saradnje je i bibliobus sa oko 1.000 frankofonih naslova koje je pokrajina Vandeja uručila opštini Kladovo. Profesor Adamović koji je još od 2006. Godine svojim nekadašnjim đacima prepustio rad sa polaznicima škole francuskog jezika, da bi mogao da se prihvati posla lektora srpskog jezika na univerzitetu u Strazburu gde srpski jezik predaje francuskijm studentima, smatra da se aktivnosti alijanse u Kladovu, zahvaljujući uticaju koji ima u Francuskoj mogu i dalje razvijati na dobrobit cele opštine. Naša ideja je da u Kladovu organizujemo kamp za učenje srpskog jezika gde bi dolazili strani studenti s obzirom na veliko interesovanje za učenje našeg jezika koje je poslednjih godina evidentno u Francuskoj. To bi omogućilo veliku turističku promociju ovog kraja, ali i više posla za profesore srpskog jezika. Trebalo bi razmisliti i o otvaranju dvojezičkog odeljenja u turističkoj školi uz mogućnost da naši đaci stažiraju u francuskim turističkim objektima – navodi Srđan Adamović.
Na svečanosti u Ambasadi Francuske, ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio je uručio ordene I Borki Vesović, profesoru francuskog jezika Užičke gimnazije, Vujadinu Ivaniševiću naučnom savetniku Arheološkog institute Akademije nauka i umetnosti I Goranu Iliću profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu i sudiji Ustavnog suda Srbije.
Srđan Adamović, professor francuskog jezika iz Kladova drugi je Krajinac koji je ove godine odlikovan visokim francuskim priznanjem. Dragani (Filčić) Vojinović, poreklom iz Prahova, kod Negotina, krajem aprila uručeno je jedno od najprestižnijih francuskih priznanja “Vitez u Legiji za Nacionalnu zaslugu Francuske “.
Obraćajući se dobitnicima, domaćin svečanosti, ambasador Francuske je poručio da oni, obavaljajući svoj posao, već dugo doprinose obrazovanju novih generacija u Srbiji, a to ulaganje u budućnost Srbije je od neprocenjive važnosti.
-Vaša privrženost francuskom jeziku, uveren sam, vas povezuje. Uprkos svim teškoćama, uvek ste se zalagali da unapredite razmenu između Francuske i Srbije, da ojačate njihove intelektualne spone i da izgradite radno okruženje u kome će nauka, kulturna blaga i učenje francuskog da prosperiraju - rekao je Denio.
VREDNI KRAJINCI
Od skoro 20 hiljada Krajinaca koje je vetar života razvejao po Evropi, u želji da rade i zarade, nešto više od pola živi u glavnom gradu Austrije, carskoj Vieni, kako u šali kažu. Nekada su do Beča putovali po dvadesetak sato i dolazili dva puta godišnje. Vremena su se promenila i veliki broj njih provede neki produženi vikend da li da proslavi, slavu ili pokupi letinu, ili ono najlepše obere vinograd i spreme svoje vino. Kažu, da krajinskog vina i sira, nema na celom svetu.
Jednog od njih, Dušana Dimitrijevića iz Male Kamenice kod Negotina, čija se okolina ovih sunčanih dana miholjskog leta, kupa u predivnim bojama, zatekli smo kraj kazana, kako peče rakiju. Nutka nas crvenim vinom, mirišljavim i sladunjavim, očekuje da po izrazu lica, vidi kvalitet, a mi nismo imali potrebe da glumimo kao u Tv reklamama i kažemo, hmm ovo je stvarno dobro. Vino je odlično, pogotovu, ako znate kada da prestanete.
-Sa oko jednog hektara vinograda, od komine, imaču skoro 500 litara rakije. Greota da propadne, jeste da radimo u Beču, ali nam srce kuca ovde u zavičaju. Ranije su na našim poljima radili Rumuni, sada su i oni pošli put zapada, kaže Dimitrijević, umetnički fasader, koji žeretski se smeje i kaže da najviše voli da vaja ženska poprsja.
No, kažimo odmah da je ovaj vredni čovek Dušan Dimitrijević, predsednik Mesnog odbora meštana Male Kamenice u Beču gde radi preko 50 familija iz ovog sela. Pre nekoliko meseci pokrenuo je inicijativu da se porodici Milče Mitojevića, davno započeta kuća dovrši i omogući im da se u nju usele. Njegovoj akciji odazvalo se još deset porodica koje su izdvojile od 50 do 150 evra, dok je on sam priložio 300 evra. Sa skromnim kapitalom od oko 1250 evra kupili su građevinski materijal i platili majstore koji su zazidali prizemlje i postavili prvu ploču. Čim se vrati, ovih dana u Beč, odmah kreće sa pripremama za humanitarni bal, od kog će sav prihod usmeriti na završetak, kuće Mitojevića, a kako je i aktivan u Mesnoj zajednici, već snimaju šta novo učiniti za njihovo selo.
MILICA I TAMARA
Koliko drugarstvo znači kaže i pesma, zajedno smo i lepši jači. Da je to tačno potvrđuje i prijateljstvo dvadesetdvogodišnjaka iz Beča Milice Miladinović i Tamare Lazić. Družile su se njih dve od ranog detinjstva, a prave prijateljice poslale kada su počele da igraju fi flokloru KUD „Stevan Mokranjac“, pa u „Karađorđu“ i danas su obe u KUD „Bambi“. Kad god bi jednoj nešto zatrebalo , druga bi se potrudila da to nabavi. Jedna u drugoj kako kažu, vide najbolje drugarice.
Stanuju u neposrednoj blizini, u 10. Bečkom okrugu Favoriten, što im omogućava i neprestano druženje. To je prilika da se i njihovi roditelji i Braća posećuju i druže. Miličini, otac Zoran i majka Stana i brat Žikica, su rodom iz Vranova kod Smedereva , a Tamarini otac Moma i majka Vedrana, braća Aca i Milan, iz Živica kod Požarevca.
Milica koja ide u virtsaftliche beruf schule u martu se razbolela i morala je da prestane da se bavi folklorom.
Tamara je skoro svakodnevno, koliko je to bilo moguće odlazila u posetu Milici, kako bi joj svojim prisustvom olakšala bolničke dane.Uvek je bila pored svoje drugarice da joj pomogne, da joj doda lekove, hrabri i ispriča neku novost iz kluba.
Naše dve porodice se takođe pomažu u svakoj situaciji, Miladinovići i Lazići. Svi se uz Božiju pomoć nadamo brzom ozdravljenju naše Mimi, kako od milošte zovu Milicu i da ona i Tamara zajedno nastave da igraju u folkloru i razviju svoje prijateljstvo, koje su potvrdili, kada je za sve njih bilo najteže.
JORGOVAN U PLEMENITOJ MISIJI VESNE DE VINČA
Povodom sve popularnije ljubičaste misije Vesne de Vinča i brojnih pisama naših dragih čitalaca iz celog sveta po objavljivanju našeg teksta ‘’ Gde rastu jorgovani posejana je ljubav’’, u kome smo pisali o prolećnom sađenju jorgovana u Parizu, osvrnuli smo se za počecima misije u Vesninom društvu i u prolećnom, cvetnom raspoloženju…
ZAVIČAJ: Do sada ste posadili više od 6000 jorgovana u Srbiji. Nedavno ste u Parizu posadili stotinu jorgovana. Jorgovani će u Vašoj misiji cvetati i mirisati širom sveta. Kada je i kako nastala zamisao o jorgovanu kao simbolu Srbije? Vesna de Vinča: Ideja je otkrio istraživački duh! Svake godine u svojim scenarijima oživljavam zaboravljene heroine naše prošlosti. Koristim, kao predsednik organizacije, spektakle Izbora najlepše devojke Srbije i popularnost te manifestacije. Izbor za Miss Srbije gledaju milioni ljudi u Srbiji i dijaspori. Uvek biram novu temu šou- programa i novi ženski lik za divljenje. Tako uz lepotu i modu afirmišemo prave uzore, našu dobru prošlost i tradicionalne vrednosti. Zbog čuvanja junakinja srpske prošlosti od zaborava, dobila sam nagradu Akademije ‘’ Ivo Andrić’’. Ova nagrada je velika čast za mene ali i veliki stimulans za dalje traganje. Jelena Anžujska je bila supruga kralja Uroša Prvog Nemanjića, majka kraljeva Milutina i Dragutina, izuzetna ličnost, obrazovana žena sa misijom, ktitorka koja je podigla mnoge crkve i manastire. Jedina je kraljica u žitiju Nemanjića, pored svete Anastasije majke Svetoga Save, koja je proglašena sveticom. Posebna ličnost o kojoj se nije znalo mnogo. Uostalom, do sada je odbranjen samo jedan naučni i to magistarski rad posvećen Jeleni Anžujskoj. Tako sam saznala za ovu romantičnu priču i dolinu jorgovana koju je kralj Uroš Prvi u XIII veku zasadio čekajuci svoju mladu, anžujsku princezu, da dođe u Srbiju. Kakav kavaljer je bio naš kralj Uroš! Nije poklonio ni cvet, ni granu, ni buket, ni drvo već celu dolinu cveća - jorgovana! Sigurno najveći kavaljer među kraljevima sveta, kada je naravno reč o cveću. Posle spektakla, jedva sam čekala da odem i vidim tu dolinu! Bio je maj, vreme cvetanja. Bila sam u šoku: ni jedan jedini jorgovan nije postojao. Samo natpis – DOLINA JORGOVANA! Još jedan apsurd u Srbiji. Dolina jorgovana bez jorgovana. Onda sam odlučila da počnemo obnavljanje i tada se rodila najvažnija ideja- stvaranje Pokreta Ljubičanstvenih kako bi cela Srbija postala dolina jorgovana Evrope!
ZAVIČAJ: Kako su izgledali počeci realizacije projekta i ko Vam je sve u tome pomogao? Šta ste poželeli kada ste posadili prvi jorgovan i gde je posađen prvi jorgovan? Vesna de Vinča:Tragala sam za ličnošću koja bi obnovila tradiciju .To je morao biti plemić. Tragala sam za čovekom plemenita roda koji bi posadio prvi jorgovan posle sedam vekova. Shvatila sam da to moraju biti dve ličnosti, Srbin i Francuz kraljevskog roda. Pronašla sam u Parizu Šarla Filipa de Orleana, naslednika francuske krune, koji je imao i titulu Anžuja, pa je time imaginarna veza sa kraljicom Jelenom omogućena. Nije ga bilo lako ubediti da dođe u Srbiju da bi posadio jedan cvet. Ali, nema ničeg snažnijeg od ideje kojoj je došlo vreme. Došao je naslednik Orleana. Naslednik Orleana poveo je svoju buduću suprugu , takođe plemenitog roda Dajanu de Kadaval, ali i jedan izuzetan Red Vitezova Svetog Lazara. Sa naše, srpske strane domaćin je bio NjKV Knez Aleksandar Pavla Karađorđević. Od tada je naš knez, koji je izuzetan čovek, svake godine domaćin manifestacije i sačekuje predstavnike novih kraljevskih porodica. Tako su sem Orleana, u Srbiju došli da sade predstavnici Burbona, Lihtenštajna, Vitezovi Svetog Lazara i mnogi drugi plemići. Ali na samom početku, NjKV Šarl Filip i NjKV Knez Aleksandar su posadili prve jorgovane , a ja , kao autor projekta, poslednji jorgovan. Bila sam presrećna. Bilo je to u proleće 2007. Započeli smo misiju u našem duhovnom centru Žiči, a jorgovane posadili nadomak manastira Gradac, gde je sahranjena Jelena Anžujska. Sledeće godine smo počeli da sadimo po celoj Srbiji. Ja sam glavni baštovan. Pazim, zalivam i obnavljam jorgovane. Borim se, što je posebna misija, da projekat traje. Potrebno je zasaditi čak sto hiljada jorgovana da bi se Srbija prepoznala kao zemlja jorgovana. Dugačak je to put ali uzvišen! Napisala sam knjigu, koja je doživela i treće dopunjeno izdanje, posvećenu hrišćanskoj ljubavi Jelene Anžujske i Uroša Prvog Nemanjića - SRBIJA ZEMLJA JORGOVANA i za tu knjigu i istoimeni projekat dobila nagradu ‘’ Kapetan Miša Anastasijević’’. Rekli su i napisali da je ovo ideja godine. Onda smo NjKV Princeza Barbara od Lihtenštajna i ja primile prestižnu nagradu ‘’ Zlatni beočug’’, posebno priznanje. Posadili smo do sada preko šest hiljada jorgovana, a iza svakog jorgovana je jedan čovek, sve u misiji projekta SRBIJA ZEMLJA JORGOVANA. Govorim u množini jer od realizacije ovog proijekta ne bi bilo ništa da se u produkciju nisu uključili mladi ljudi iz ekološkog centra ‘’ Vratimo lepotu rekama’’.
ZAVIČAJ: Gde ste videli dijasporu sa prostora Srbije u ovoj plemenitoj misiji? Zavičaj- narodne novine se čita u matici i u 106 zemalja širom sveta, pokrenuli ste veliko interesovanje sa dnjom u Francuskoj, u cemu je sve uloga naših ljudi u rasejanju? Koji se sve simboli provlače kroz ove buduce srpske svetske bašte i koji je krajnji cilj? Vesna de Vinča: Dijaspora je izuzetno važna kad je u pitanju stvaranje novog ljubičanstvenog imidža Srbije. Ove godine smo prvi put, po otvrđenom maniru sadili jorgovane izvan Srbije i to u Parizu u Dvorcu Madam Pompadur kao i u porti naše crkve Sveta Petka u Bondiju. Okupili smo sve pomenute predstavnike kraljevskih kuća Evrope! Sada oni zajedno sa nama, podržavaju novi lik Srbije. Sa nama su sadili i gradonačelnici mnogih francuskih gradova, Vitezovi Svetog Lazara, viđeni Srbi i Francuzi, umetnici, arhitekte, uspešne ličnosti Pariza, mediji. Ova ideja polako ulazi u misli. Jorgovani tako povezuju. Jorgovani su Srbija.
ZAVIČAJ: Vaši planovi za budućnost projekta '' Srbija zemlja jorogovana" ? Vesna de Vinča: Ubuduće ćemo poklanjati jorgovane svim gradovima u svetu gde žive Srbi. Pravilo će biti da se okupe viđeniji Srbi i pozovu gradonačelnika koji pomogne da se odredi elitni prostor u gradu, napravi aleja, ulica jorgovana. Sadi se najmanje deset jorgovana a svaki sledeci put još jedna, nova grupa jorgovana. Sa gradonačelnicima naravno stižu i mediji, oni su neizostavni. Zatim treba saditi oko manastira i srpskih
crkava u dijaspori. Dobili smo za to blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Irineja.Otac Željko Simonović , staređina Svete Petke u Bondiju, dao je poseban doprinos i bio je prvi. Ovaj projekat je proces! Treba učiti prijatelje i nacije u kojima živimo, tom novom liku Srbije. Već smo dobili pozive da sadimo poklon ulicu srpskih jorgovana u Diznilendu nadomak Pariza, kao i Sen Tropeu. Jedan francuski gradonačelnik je ponudio da on organizuje iduće godine ceremoniju i to uz koncert klasične muzike. Sjajna ideja. Javili su se Srbi iz Pasadene, da po istom modelu sadimo u Kaliforniji. Tamo postoji replika zamka Versaj. Već su animirali gradonačelnika. Divno! Što se tiče Srbije, nastavljamo masovna sađenja, jer to je princip. Kolektivno sadimo i svako vezuje ljubičastu traku sa svojim imenom. Tako se vezujemo za beskonačnost jer, jorgovan je
čudesno cveće. Može da cveta vekovima jer spada u familiju dugovečne masline. Elitno sađenje je takođe princip, stvara se moderno plemstvo. Plemenit čovek nije samo onaj ko ima plemićku titulu- naučio me je naš knez Aleksandar. Plemenit čovek je svako ko čini plemenita dela. Kolektivno sađenje jorgovana je jedno takvo delo. Ovo je i postmoderni i transcedentni concept. Spajamo budućnost sa prošlošću, zapad i istok, pronalazimo i stimulišemo prijatelje da zajedno sadimo. Ostavljamo dobar glas.
ZAVIČAJ: Ljubičasti jorgovan simbol je prve ljubavi, dok beli simboliše nevinost mladenaca. U Grčkoj, Libanu i na Kipru, jorgovan je čvrsto povezan sa Uskrsom jer cveta u to vreme, pa je prema tome dobio i naziv paschalia ( koji se odnosi na Uskrs, posebno u pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji). Vašington je poznat kao jorgovan grad, i tu se održava jorgovan festival svake godine, zajedno sa jorgovan paradom. Koju simboliku će nositi Beograd i svi drugi srpski gradovi koji će biti ukrašeni ovim prekrasnim drvetom? Vesna de Vinča: Kada se prođe, u svetu, pored puno jorgovana, znaće se da su tu nekada ili živeli Srbi ili prošli Srbi ili je reč o srpskom poklonu toj zemlji i gradu u kome postoji naša dijaspora. Jorgovani će tako imati i dimenziju nevidljivog svedočanstva srpskog postojanja. U Beogradu smo posadili skoro četiri hiljade jorgovana, na novobeogradskoj obali Save, od Ušća do Gazele. Počeli su već da cvetaju. Niko od mene neće biti srećniji kada ta dolina jorgovana Beograda nabuja i zamiriše. I kada obala postane ljubičasta postaćemo i mi ljubičanstveni! To je stanje koje svima predlažem.
Fotografije: Arhiv ‘’ Vratimo lepotu rekama’’
Razgovor vodila: Kristina Kristi R.V.
ABORIDŽINSKO SLIKARSTVO
Jedinstven događaj u okviru tradicionalne međunarodne letnje kulturne manifestacije "Tešnjarke večeri" u Internacionalnom umetničkom studiju "Radovan - Mića Trnavac" u Valjevu bila je grupna izložba pod imenom "Aboridžinska umetnost". Zahvaljujući jednom od najpoznatijih kustosa umetnosti Aboridžina, Teriju Katklifu, imali smo čast da vidimo kako izgleda ova umetnost kroz 26 dela slikara iz Australije. Reč je o stvaraocima koji žive urođeničkim životom u centralnoj Australiji u regionu Utopije, koji se nalazi tri stotine kilometara od grada Elis Springs i pustinje Tanami. Aboridžinska umetnost je nadahnuta snoviđenjem t.j odnosom duhovnih, prirodnih i etičkih elemenata na osnovu kojih čudesni starosedelački narod tumači prirodu, okruženje, korene i odnose. Oni na platnima osavremenjuju svoju duboko ukorenjenu, hiljadama godina dugu tradiciju. Koristeći tačke i linije kreiraju jedinstvene boje i oblike. Svojim delima govore o svom narodu, ritualima, snovima, legendama, filozofiji, načinu života. Poslednjih decenija kritičari, kolekcionari i prodavci umetnina više ne tretiraju njihovo stvaralaštvo kao jednostavne forme primitivnih etničkih grupa, već kao prava umetnička dela! Istoričarka umetnosti, Marija Petrović u svom tekstu za za katalog ove izložbe piše: ’’Veruje se da reč ’’ Aboridžini’’ potiče od latinskog izraza ’’ ab origine’’, koji znači ’’ od početka’’ t.j. biti na jednom mestu od pamtiveka. Aboridžini potiču iz oko šest stotina različitih plemena i kao narod vezuje ih jako mistično verovanje o povezanosti sa zemljom, tradicijom čuvanja i prenošenja legendi. Australijski urođenici veruju da živimo u dva prekrasna paralelna sveta, Svetu vremena i Svetu snova, koji su podjednako stvarni i tajnoviti. Njihove slike ne služe samo da budu okačene na zid. U njima su uzvišene priče. Punu odgovornost o njihovom daljem pripovedanju preuzeli su na sebe upravo ovi umetnici. Kada njihovo vreme prođe, tu odgovornost preuzeće njihova deca.’’ Izložbu je otvorila Njena ekselencija gospođa Helen Stadert ambasadorka Australije za Srbiju, koja je doputovala iz Beograda u Valjevo posle nepunih mesec dana od dolaska na mesto ambasadora. Rezultat izložbe je i osnivanje neprofitnog Udruženja za kulturnu razmenu Australije i Srbije. Vodeće ličnosti Projekta „Australijsko- srpska umetnička alijansa” sa sedištem u Sidneju su gospodin Terija Katklifa, pomenuti galerista i Njena ekselencija gospođa Helena Stadert, koja ističe:“ Rad alijanse se bazira na volonterskom radu i bez uplitanja vlasti i politike. Ohrabrena sam energijom i zalaganjem Terija Katklifa sa saradnicima kao i kolektiva Internacionalnog umetničkog studija iz Valjeva. “ Radovan Mića Trnavac, jedan od naših najpoznatijih modernih slikara, koji se iz dijaspore, tačnije Nju Jorka u kome je postigao najveće uspehe, sa porodicom vratio u zavičaj, čelni je čovek Internacionalnog studija koji nosi njegovo ime. Iz sveta je doneo znanje koje nesebično poklanja i želju da multietničnost i snagu koju je video u obećanoj zemlji kao model ostvari i kod nas. Grad Valjevo je ponosan na svog zemljaka, entuzijastu i svetskog umetnika koji je pobrao plodove svetskog uspeha i semenje vratio u zavičaj. Za Zavičaj- narodne novine Radovan Mića Trnavac kaže: ’’ Jako sam zadovoljan osnivanjem Australijsko- srpske umetničke alijanse. Projekti ovakvog tipa su u mnogim zemljama pretvoreni u kulturne centre svetskog kalibra. Veza naše male zemlje sa više hiljada kilometara udaljenim australijskim kontinentom relativizuje svaku vrstu distance i pruža mogućnost da se puno nauči a najbolje pošalje i predstavi. ’’
Fotografije: Internacionalni studio „Radovan Mića Trnavac“
Tekst: Kristina Radulović Vučković
NINA RADOJČIĆ OČARANA NAŠOM DIJASPOROM U NEMAČKOJ
Nina Radojčić, ovogodišnja predstavnica Srbije na „Evrosongu“ sa pesmom „Čaroban“, je svojom energijom- kao čarobnim štapićem oduševila i šarmirala publiku u „Areni“ u Dizeldorfu, milione televizijskih gledalaca u svetu ali i učesnike ove popularne manifestacije! Zadovoljna je plasmanom koji je postigla kompozicijom sjajne autorke Kristine Kovač- osvojila je četrnaesto mesto.
‘’ Probe su bile uživanje, i probe na sceni u samoj „Areni“ i one u sali u hotelu. Kada radite nešto što volite i sa pravim ljudima, onda ništa nije teško. Naši ljudi koji žive u Nemačkoj su prema nama bili jako topli i iskreni. Čak i na ulicama, ljudi su mi prilazili i predstavljali su mi se. VELIKO HVALA NAŠOJ DIJASPORI koja je bila uz nas i podržavala nas i koja je pre svega podržala naš plasman u finale! Ceo naš tim je zaista prihvaćen fantastično. Mnoge od njih sam već upoznala tokom turneje pa smo u Dizeldorfu nastavili sa druženjem. Mi kao tim jako dobro funkcionišemo zajedno! Bilo je vremena da sa drugaricama, koje su moji prateći vokali, obiđem ovaj grad, čak smo otišle i u diskoteku! Malo smo šopingovale, kupila sam sitnice drugaricama. Osim proba i konferencija za štampu, kao i intervjua sa novinarima, uspele smo da prošetamo gradom, obiđemo nekoliko muzeja i galerija i vidimo znamenitosti Dizeldorfa. Jednog dana smo bili i u Kelnu, na organizovanom izletu sa drugim delegacijama i bilo je divno. Videle smo prelepu, čuvenu kelnsku Katedralu Sv. Petra i Marije. Posetili smo mnoge muzeje u Dizeledorfu ali i toranj ARAG visok 125metara, zaštitni znak ovog divnog grada. Bilo nam je prelepo na svečanom prijemu u Tonhaleu u organizaciji gradonačelnika gde su svi izvođači prošetali crvenim tepihom. Sa Saškom Janković, koja uskoro snima prvi singl, novosadskom pevačicom Tijanom Bogićević, i članicom grupe „Bjuti Kvins“, Sanjom Bogosavljević, koje su mi prateći vokali, obišla sam prelepa masta u Dizeldorfu, koji me je očarao. Čula sam se svakodnevno sa roditeljima i dečkom i oni su bili stalno uz mene. Govorili su mi da se opustim i da jednostavno budem to što jesam jer ću tako dati najbolje od sebe. Najbolji lek protiv treme dobila sam od publike. Kada sam prve večeri izašla na scenu i počela da pevam, naišla sam na odlične reakcije. Svi su počeli da vrište i da nas pozdravljaju. To nam je olakšalo nastup i uspele smo da uradimo sve kako treba.’’
Nina je dečku Veljku, bratu i roditeljima kupila nešto krupnije poklone u Dizeldorfu. “Njima sam kupila veće poklone u odnosu na sitnice koje sam drugaricama uzela, kako bi ih time uvek podsetila na ovo moje iskustvo. Mnogo sam se uželela mojih najbližih tokom dve nedelje koliko sam ukupno provela razdvojena od porodice i momka. Previše je to vremena za razdvojenost od njih. Iako sam malo iscrpljena od puta, nisam imala vremena da odem na neki mini- odmor jer moram da na fakultetu odslušam naknadno predavanja i vežbe koje sam propustila i jer me očekuje junski ispitni rok! ”
Čarobnoj Nini želimo puno sreće u junskom roku i čestitamo joj odlično započetu muzičku karijeru u ime Zavičaja iz Srbije i Zavičaja iz dijaspore širom sveta! Bravo, Nina i hvala Ti!
Foto: RTS
DARA JE SVETSKA ZVEZDA SA ZAVIČAJEM U SRCU
Dara Bubamara je nedavno održala nekoliko fantastičnih koncerata u Australiji, u kojoj je provela 15 dana. Iako je uživala u obilascima kulturnih znamenitosti i popularnih turističkih destinacija, kao i u šopingu, jako su joj nedostajali suprug Milan i sin Kosta. Inače, novosadska pevačica od kada se udala živi na relaciji Srbija- Francuska jer njen suprug, biznismen iz Pariza, živi u "gradu svetlosti".
Za "Zavičaj" pevačica kaže da joj, kada nije u svojoj zemlji, najviše nedostaju toplina i spontanost naših ljudi, kao i domaća kuhinja. “Iako sam uživala u Australiji posle pet dana me je uhvatila strašna nostalgija, pošto sam jako vezana za sina i supruga. Po nekoliko puta dnevno smo se čuli telefonom. Uvek kada sam daleko od svoje kuće, uhvati me nostalgija. Iako u Parizu, gde imamo kuću kao i stalno čuvanje deteta jer suprugova porodica tamo živi, Srbija mi je uvek u srcu. Uvek jedva čekam da se ponovo vratim u rodni Novi Sad. Iako sam nedavno kupila stan u Beogradu, nikada ne prespavam u njemu, jer sam izuzetno vezana za moj Novi Sad.
Moj suprug dolazi često u Srbiju i zajedno idemo na odmore. Zbog novog albuma, koji promovišem koncertima u zemlji i inostranstvu, boraviću u Srbiji do daljnjeg. Očekuje me turneja u Americi, a tamo ću otići sa mužem i prijateljima. Posetićemo Las Vegas jer volimo da se provedemo i da se oprobamo u kockanju.” kaže pevačica koja ponovo ima devojačku liniju, jer je smršala 12 kilograma. Omiljena zvezda muzičke scene u dijaspori poznata je po divnom glasu i svojoj spontanosti, otvorenosti, srdačnosti i vedrini!
SRPKINJA, DRAGANA VOJINOVIĆ, ŽENSKI VITEZ U LEGIJI ZA NACIONALNU ZASLUGU FRANCUSKE
Dragani (Filčić) Vojinović, poreklom iz Prahova, kod Negotina, 28. aprila uručeno je jedno od najprestižnijih francuskih priznanja « Vitez u Legiji za Nacionalnu zaslugu Francuske ». Ova četrdesetdvogodišnja energična Krajinka, zaslužna je za mnoge pomake u gradu Morto, koji se nalazi u departmanu Franche-Comté, na samoj granici sa Švajcarskom. U samom Mortou, žive samo dve porodice srpskog porekla, a u celoj okolini svega: sedam! Svi se znaju, međusobno posećuju, a kada požele da se sretnu sa više naših ljudi, odlaze u Švajcarsku, u okolinu Oltena, gde ima mnogo Srba, a šaljivo kažu i naše muzike, naravno! Baš zbog toga što tačnih podataka o broju Srba koji žive na ovom prostoru, niko nema, jer srpska dijaspora u Francuskoj nije organizovana po uzoru na druge zemlje EU, uspeh naše zemljakinje zaslužuje pažnju i čestitke. Pri tom treba znati da se zbog malog broja naših iseljenika, sa ambasadom Srbije najčešće kontaktira samo u slučaju obnavljanja ličnih isprava. Priča je za pamćenje.
Žena vitez u Legiji „Vitez u Legiji za nacionalnu zaslugu Francuske“ u stvari nije obična nagrada, već je prvenstveno visoko priznanje koje dodeljuje predsednik dražave, poštujući pravila koja su zakonom određena. Vitez u Legiji je drugi rang ordena Legije Časti, najvišeg priznanja u Francuskoj. O njegovoj dodeli prvenstveno odlučuje komisija čiji je predsednik General vojske Francuske, Žan Lui Zorzlin (Georgelin). Kada je dosije proučen i ispitan, predaje se predsedniku. Osoba koja je predložena za dodelu mora da ima najmanje 15 godina angažmana u opštenarodnom interesu: socijalnoj, kulturnoj, političkoj, ali i u profesionalnoj oblasti. Dragana ima 17 takvih godina, ispunjenih stalnim radom i rezultatima, od prvog dana davne 1992. godine, kada je baš na Božić zakoračila na tlo Francuske.
Dragana i njeni izbori
Kod dodele ove prestižne nagrade postoje dve mogućnosti, s obzirom da je može uručiti neki ministar ili predsednik države u jednom od minstarstava u Parizu, ili osoba koja ima najmanje jednak ili pak viši rang Legije Časti u mestu izbora dobitnika nagrade. Dragana je izabrala drugu soluciju i o svom izboru, za Narodne novine kaže:“ Orden mi je uručio čovek koji je pokrenuo postupak za njegovu dodelu : su-prefet našeg departmana gospodin Fransoa Valembois. To je čovek koji predstavlja državu i ministarstvo unutrašnjih poslova u departmanu. Njegova je uloga da kontroliše funkcionisanje i legalnost svih državnih institucija kao i svih udruženja i asocijacija. On je istovremeno i komandir svih policijskih organa u departmanu i nosilac je Legije Časti. Da sam se opredelila za prvu mogućnost i otišla u Pariz, ne bih mogla da pozovem koga hoću, osim uže porodice, a ja sam želela da podelim ove značajne trenutke mog života sa svima onima koji su mi dragi i da se istovremeno zahvalim svima koji su mi pomogli da stignem do ovde. Svesna sam da čovek ništa ne može da postigne sam i da sve što radi radi za druge, ali i SA drugima. Visokih zvaničnika je bilo, ali u malom broju jer sam želela relativno intimnu ceremoniju: senator, nekoliko poslanika, predsednik regiona, departmana, predsednici nekoliko susednih opština… Nisam pozvala čak ni ministra unutrašnjih poslova, ali sam zato pozvala našeg Ambasadora Dušana Batakovića.
Posebno me raduje to što je moj brat sa supugom bio uz mene kao i moja zaova sa svojim suprugom. Ovde su otkrili Draganu koju ne znaju, jer kako latinska izreka kaže:” Niko nije prorok u sopstvenoj zemlji.”
Na dodeli nagrade su bili Draganini poslovni partneri i njeni srpski i francuski prijatelji! Posle francusko-srpskog prijema, uzbudljivo veče je završeno u krugu porodice i tipično srpski: uz prase!!!
Medalju ću nositi dostojanstveno na ponos Srbije Slušajući utiske naše zemljakinje o ceremoniji dodele nacionalnog priznanja za zaslugu, želeli smo da nam prenese i sećanje na trenutak kada je dobila vest o imenovanju u Legiju NZ.
„Moram priznati, kada mi je ministar unutrašnjih poslova i integracija poslao pismo sa obavštenjem da me je predsednik Republike Nikola Sarkozi imenovao u Legiju NZ, bilo mi je neprijatno. Nisam mogla odmah da se obradujem. Sve ono što sam radila do sada, radila sam iz ljubavi prema poslu, prema ljudima... Za mene je najveće priznanje kada projekti na kojima radim uspevaju, kada su ljudi za koje to radim srećni i kada mi kažu:”Obećajte nam da ćete ponovo doći…” Naravno, nakon nekoliko nedelja i nakon puno, puno pisama podrške i čestitki , od senatora, poslanika, predsednika regiona, departmana, predsednika opština, prijatelja, mojih najbližih, uspela sam i da se obradujem. I radujem. Međutim, to me obavezuje na još veće angažovanje. Jedan prijatelj mi je skoro rekao da takvu medalju nije lako nositi. Potrudiću se da je nosim dostojanstveno i da moja Srbija bude ponosna na mene“, poruka je žene koja će ući u srpsku i francusku istoriju kao jedna od retkih pripadnica nežnijeg pola, nagrađenih jednim ovako prestižnim priznanjem za nacionalnu zaslugu .
Ko je Dragana – ženski vitez u Francuskoj Nekoliko godina po odlasku u Francusku, ljubav prema radu sa decom i univerzitetsko obrazovanje Učiteljskog fakulteta u Nišu su pre 12 godina opredelili Draganu da se pridruži ekipi koja je radila na potpuno novom projektu otvaranja produženog boravka za decu osnovno-školskog uzrasta. Kako takve institucije nisu postojale u tom regionu i kako niko nije imao preciznu ideju o tome kako oni mogu da funkcionišu, Draganino srpsko iskustvo je došlo do izražaja, jer je u Srbiji produženi boravak oduvek postojao. Predsednik opštine Les Fins je vrlo brzo zadužuje za glavnog koordinatora tog projekta koji je godinu dana kasnije počeo da se realizuje, a Dragana i danas u njemu radi kao učitelj-vaspitač. Dok je radila na projektu otvaranja produženog boravka, predsednik opštine Morto, Žan Mari Binetrui je zapazio njenu angažovanost i insistirao da se pridruži njegovoj listi na lokalnim izborima 2001. Bez ikakvog iskustva u tom domenu, nakon dugog razmišljanja i uz veliku podršku supruga Gorana, prihvatila je i taj izazov. Lista gospodina Binetuia je pobedila, i Dragana je godinu dana kasnije, 2002. godine, izabrana za potpredesednika opstine zadužena za socijalna pitanja. Šest godina kasnije – 2008. ova lista je ponovo izabrana na izborima i Dragana postaje drugi zamenik predsednika grada ovoga puta zadužena za školstvo i za socijalnu politiku.
Za 9 godina političkog rada istakla se u mnogim domenima. Za osobe “trećeg starosnog doba” , organizovala je inter-generacijske susrete, prjekte vezane za kulturu, nošenje knjiga na kućnu adresu u saradnji sa graskom bibliotekom, kućne posete starim osobama, čišćenje snega pred kućnim pragom, rekreativna poslepodneva i druge manifestacije. Zahvaljujući Dragani, za porodice i decu organizovan je produženi boravak u svim školama, renovirana su obdaništa, otvoreno je i novo u partnerstvu sa najvećim industrijskim preduzećem u gradu, razvijeno je kulturno partnerstvo sa školama gde se svakom detetu pruža mogućnost da jednom godišnje prisustvuje pozorišnoj predstavi, jednom dečijem kocertu i prati jednu bioskopsku projekciju filma. Pored toga, svakom detetu je pružena mogućnost da se besplatno bavi jednim sportom. Dragana Vojinović radi, takođe, sa profesionalcima iz socijalnog sektora, na projektu suzbijanja nasilja u porodici. U radu sa adolescentima i omladinom organizuje radionice i predavanja o borbi protiv alkohola i droge, a za strance organizuje, u saradnji sa radničkim univerzitetom, učenje francuskog jezika i kulture i otkrivanje grada i okoline.
KOMŠIJSKA FEŠTA je veoma lep projekat, u okviru koga se pozivaju komšije da izbace baštenske garniture na jedno mesto u ulici. Svako donese po jednu brzu hladnu salatu, kolače i po jednu flašu soka ili vina, sve se stavi na zajednički sto i tako se provede prijatno veče uz razmenu specijalieteta. Za ovaj projekat, omiljen u gradu je najzaslužnija upravo Dragana . Dragana Vojinović predstavlja opštinsko veće u školskim odborima svih 5 škola u samom gradu, u oba koledža, u srednjoj školi koja broji 1300 učenika, u domu omladine, u školi i asocijaciji za hendikepirane osobe kao i u mnogim drugim institucijama. Zahvaljujući njenom neumornom radu i angažmanu 2005. godine u Marseju je mali gradić Morto, zajedno sa pet drugih velikih gradova Francuske, kao što su Bordo, Pariz, Marsej, Besanson i Lil, dobio priznanje “Lovori bratstva” za socijalnu politiku.
Srpski iseljenici su relativno dobro integrisani u francusku zajednicu. Imaju sva prava demokratskog društva i uvaženi su kao dobri radnici. Srpske porodice se trude da svojim životom i ponašanjem daju najlepšu sliku o zemlji svog porekla. “Mi znamo da se ovde svi, pre našeg ličnog imena, prvenstveno zovemo Srbija! To što mi radimo i angažujemo se u stranoj dražavi je naš izbor, ali to treba da radimo što je moguće bolje kako bismo dokazali da imamo tu sposobnost prilagođavanja koju mnogi narodi nemaju. Mi potvrđujemo da znanje i vaspitanje koje smo stekli u našoj državi može da se prilagodi novim uslovima”, kaže Dragana Vojinović, koja sa suprugom Goranom, radnikom u industriji satova, živi svoje francusko-srpske snove i prenosi ih na svoju decu. Petnaestogodišnji Nikola, sa uspehom završava osnovnu, i planira da upiše školu za časovničare. Godinu dana starija Nataša je prva godina srednje škole. Zahvaljujući njihovom razumevanju Dragana uspešno izlazi na kraj sa poslovnim i sa porodičnima obavezama. Podvlači da se uz dobru organizaciju one mogu da usklade.
To nije samo priča za novine sa lepim naslovom kaže Dragana. Uz podršku porodice ona uspešno ide napred vođena devizom da se treba boriti i nikada ne odustati, jer je život sačinjen od mnogo malih bitaka. Uostalom, Francuzi često ponavljaju izreku: izgubio sam bitku, ali ne i rat.
Nagrada“ Vitez u Legiji za nacionalnu zaslugu“ je izuzetno visoko priznanj u Francuskoj, drugo u rangu Legije Časti, kao najvišeg državnog priznanja. Retki su ljudi koji imaju orden za nacionalnu zaslugu. Da bi ga dobio, pojedinac treba da se izuzetno istakne u svom poslu i da se zalaže za druge. Orden je uveo Napoleon Bonaparta, kako bi nagradio svoje vojskovođe koji su se izuzetno istakli u mnogobrojnim ratovima. Kasnije su mnoga ministarstva uvodila svoje medalje. General de Gol je po dolasku na vlast, 1963. godine ukinuo većinu od njih i proglasio “Renove nacionalne zasluge” drugim rangom Legije Časti , uvodeći nove kriterijume za njegovu dodelu.
ČOLA, UVEK NOV, UVEK NAJBOLJI! Čitaoci Zavičaja poreklom sa Žabljaka obradovaćemo vešću da je Zdravko Čolić baš na prelepom Žabljaku, još uvek delimično prekrivenom snegom, snimio novi spot i prepustio se netaknutoj prirodi ove crnogorske planine. Legendarna pop zvezda Zdravko Čolić i najpopularniji pevač svih vremena kako na prostorima ex- Jugoslavije tako i u njenoj dijaspori širom sveta, vrlo je aktivan pred najavljeni beogradski koncert na Ušću, koji je zakazan za 25. jun. Njegov će se lik uskoro naći na ‘’ Reiffeisen’’ viza, debitnim i kreditnim karticama. Na njegovim se koncertima, kako kažu naši Zavičajci u dijaspori, uvek i makar bili 5000kilometara od rodnog kraja osećate kao kod kuće! Pevač se vratio sa turneje u Nemačkoj i Holandiji, i sa saradnicima i prijateljima je otputovao na planinu Žabljak u Crnoj Gori, kako bi snimio spot za numeru „ Pamuk“. Uvek raspoložen i nasmejan Sarajlija uživao je snimajući spot, ali i u slobodnim aktivnostima- šetnji i relaksaciji u hotelu u kome je odseo. Poznato je da pevač rado pešači i da mu je to omiljeni vid rekreacije, pa je iskoristio boravak u prirodi da pluća napuni svežim vazduhom. Posle toga nastavio je sa promotivnom turnejom u Nemačkoj, a sebi obećao da će se krajem leta vratiti sa porodicom na Žabljak.
Fotografije: Zoran Pahulja
LEPOTA U SLUŽBI SRPSKE DIPLOMATIJE
Nikada se nije desilo u Tunisu da iko iz Srbije dobije sat vremena prostora u direktnom prenosu državne televizije. Zato je ogroman uspeh- gostovanje Miss Srbije organizacije na TV Sedam, najgledanijoj tunižanskoj televiziji i udarnom šou- programu. Srpske lepotice na čelu sa Vesnom de Vinčom ekskluzivnim TV novinarem i našim poznatim diplomatom ambasadorom, slikarem Dušanom Simeonovićem. ‘’Bili ste dostojanstveni . Nismo znali koliko su Srbi pametan i lep narod.’’ komentarisao je glavni novinar, urednik programa Žamil Dahlaui. Dok su devojke elegantno hodale pistom, u studiju je govorio tim- Ranko Rajević o inteligenciji lepote, Jovanka Atanackovic o besedništvu i javnom govoru koje lepotice- ambasadori moraju da savladaju, Bata Spasojević i Marija Šabić o svojim kolekcijama DIDON. Ambasador Dušan Simeonović se publici obratio na izuzetnom arapskom govoreći o kulturi lepote i vezama koje vežu Srbiju i Tunis. Svi su bili u šoku. Ipak, najveću harizmu je pokazala Miss Srbije Jelena Marković pričajući o misiji lepote.
Vesna de Vinča se očigledno dobro snalazi u arapskom svetu. Pored Oriane Falači, de Vinča je jedina evropska novinarka koja je intervjuisala izuzetno veliki broj arapskih lidera. Možda je to zbog toga što je lično upozanala Jasera Arafata i intervjuisala ga kada je kada je došao u Gazu ili kada je razmaku od deset godina napravila emisije o Gadafiju. ‘’ Arapski svet ima tajnu i ima čaroliju. Za mene je najveća čarolija- Sahara. Atmosfera koja Te uvek uvlači u duboka vredna razmišljanja. Nije slučajno što je Isus odlazio u pustinju i u njoj gladovao četrdeset dana, prosvetljujući se na poseban način. ’’
HOD PO SLATKIM MUKAMA
Hodamo po slatkim mukama. Divan ambijent a radi se punom parom! Nećete verovati šta sve u ovom trenutku paralelno dešava . Najpre Bata Spasojević snima foto- sešn o tunižanskoj gastronomiji koja nas je uvodila u arapski svet čula, filozofije života, smirenosti i muzike. Drugo, finalistkinje učestvuju na press konferenciji sa generalnim direktorom i šefovima svetskih ispostava Tunis Aira. Uporedo teče drugo snimanje na Antonijevim termama, na ruševinama stare Kartagine. Modeli u virtuoznim novim, stilizovanim rimskim haljinama kreatora Marije Šabić. Sve to se dešava dok je predsednik Vesna de Vinča, na specijalnom gostovanju kod izuzetno uticajnog, generalnog direktora državne televizije Mohameda Fehria Čelbija, koji je rekao- ‘‘Nadam se da smo ovim izuzetnom saradnjom kojom povezujemo lepote Srbije i Tunisa počeli novu višu fazu saradnje naših zemalja‘‘ . I najzad, dok vama stiže ovaj izveštaj u toku je susret dvojice diplomata- gospodina Muhameda Brahama, guvernera za predsednička pitanja Tunisa i našeg ambasadora Dušana Simeonovića.
Razgovora se o svim principima buduće saradnje Srbije i Tunisa.
Uz lepotu je sve lakše. Lepota zaista može da spasi svet, kako je rekao Dostojevski!
VELIKA VRATA AFRIKE
Gala večera i modna revija sinoć u rotonda – holu eksluzivnog hotela El Mouradi Gamart ostaće zapamćeni. Koreografija je bila posebna. vojska lepotica koračala je u strogom koraku prema gostima. U prvim redovima bile su VIP ličnosti Tunisa na čelu sa čelnicima turističkog borda Tunisa, El Mouradi grupe hotela, Tunisa Aira , medija i mnogih novinskih kuća i televizija. Nafed Gribi- možda jedan od najvećih političkih komentatora tunižanskog žurnalizma rekao nam je da je fasciniran organizacijom ovog događaja i novim oblikom komuniciranja ovom uporednom diplomatijom. Ogroman aplauz se sinoć proneo salom kada se na visokom arapskom jeziku Njegova ekselencija Dušan Simeonović, Tunižanima poznat i kao slikar obratio našim specijalnim gostima i poklonio im film o Džerbi, i njegovim slikama. Biljana Inđić otpravnik poslova Ambasade Srbije u Tunisu i njen izuzetan tim koji je veče pre revije u Hotelu El Mouradi u Gamartu specijalno za naše lepotice i ekipu organizovao prijem u rezidenciji u Kartagini, nalazila se u prvom redu . Čestitke je uručio u ime Njene ekselencije Hurie Ferćići, ambasadorke Tunisa u Srbiji i Tunis Aira- gospodin Faruk Ben Zina. On je sa porodicom prisustvovao svečanoj reviji i gala- večeri se u ime našeg sponzora Tunis Aira obratio prisutnima rečima- ‘‘ Pripreme za Miss Srbije 2010 u Tunisu, polufinala kojima sam prisustvovao u Srbiji, sve to govori o jednoj hrabroj grupi ljudi koja želi da iskorači napred mimo svih ograničenja u kojima Srbija postoji.‘‘ Voditelj, Jelena Marković, aktuelna Miss Srbije je, kao pravi diplomata u ime svih nas govorila o tome koliko je važno putovati i širiti ovu plemenitu misiju prestižne titule Miss Srbije u svetu- Abu Dabi, Johnaseburg, London, Kina i tako dalje. Svi smo bili jako uzbuđeni činjenicom da sav uloženi trud dobija ovakve razmere medijske podrške i tunižanskog naroda i da smo sve više i više prisutni u javnom životu ove divne zemlje.
U toku su tri takmičenja- u besedništvu, u sportu i u talentu. Pobednice ulaze automatski u final. Požrtvovanje je zato ogromno. Jer, ko uđe u Top Ten dobija šansu da poredstavlja državu i putuje po svetu.
Za nama su čudesna mesta, kuće, porodične galerije i mnoge tunižanske tajne koje ćete saznavati u novim tekstovima. Budite sa nama. Domaći ali i tunižanski mediji nam se neprestano javljaju tražeći nove izveštaje i fotografije sa ovog čudesnog putovanja.
Svi sa nestrpljenjem očekujemo veliki šou u Centru Sava.
Vidimo se u Beogradu!
PRESS Služba Miss Srbije 2010. Kristina Radulović Vučković
MISLICE U SAHARI
Da, dobro ste pročitali- misice su i mislice! U ranim jutarnjim satima petog dana misice su se sa pratećim stručnim timom na čelu sa predsednicom Miss Yu kompanije i ekskluzivnim novinarem Vesnom de Vinča iz magičnog Gamarta uputili u El Džem, u kojem se nalazi veličanstveni i treći po veličini na svetu koloseum kroz čije mso tajne hodnike satima prolazili otkrivajući mesečaste prozore kroz koje uranja Sunce. On je jedini u kome je dopušteno da se prođe ispod nivoa zemlje gde su smešteni posebni antički liftvi i kazamati za ondašnje hrišćane heroje koji su dali svoj zivot lavovima u čast. On danas služi za izvođenje koncerata simfonijskih orkestara zbog svoje posebne akustike. Za nekoliko trenutaka po ulasku smo svi već imali tunižanske marame sa tkanicama preko čela i pevali smo tradicionalnu berbersku pesmu kojoj nas je naučio naš vozač, ljubazni Tunižanin Monži.
Putovali smo satima kroz mirišljave maslinjake, putevima pored slanih jezera i plaža punih skulptura i autentičnih plavo- belih okruglih kuća a zatim se popeli kružnim putem do Hotela ’’BERBER’’ . Ova prohladna čudesna građevina do pola ukopana u zemlju krije bajkolike hodnike sa nišama za odmor. Posle nje smo se upustili u igru sa sokolovima i svojom maštom otkrivajući čari razgovora sa prirodom na ovdašnji način.
Mat Mata, tema novog dokumentarnog filma Vesne de Vinča predstavljena nam je najautentičnije- bili smo gosti tradicionalne berberske kuće. Pod blještavim Suncem uvedeni smo u čaroliju života Berbera. Obilazili smo njihove tajne odaje, posmatrali pripremanje hrane, igrali se sa njihovom decom i hranili životinje- tu je upravo i napravljen editorijal našeg dizajnera Bate Spasojevića koji kaže-’’ NE POSTOJI SVETSKI VREDAN DIZAJNER KOJI NE BI POŽELEO DA SLIKA SVOJU KOLEKCIJU U OVOM AMBIJENTU!’’
Simbol plodnosti i izobilja, slika ili skulptura ribe uvek stoje na ulazu u ozidano dvorište i samu kuću Berbera. Pod vedrim nebom doživeli smo ukuse i mirise čarobne zemlje otete od moderne civilizacije- moderna civilizacija na svoj način! Vesna de Vinča i Nebojša Pilipović Pilo snimali su i režirali katalog sa lično prisutnim Batom Spasojevićem i devojkama koje su prošle kasting. Odabrani i najbolji, prepušteni Suncu stvaraju čudesne slike!
Na sred pesčanih dina uzdižu se brda kroz koja prolaze stada koza od kojih svaka staje ispred svoje kapije i udara nogom ili glavom da joj domaćini ostvore, čudesno lepi zelenooki Berberi čokoladnog tena se smeše i uče nas svojim običajima. Mirišljavi vetrovi i spektar nepoznatih ukusa čini nas zaljubljenicima i poštovaocima srebrno- zlatnog dlana Božijih ruku. MISS SRBIJE JELENA MARKOVIC KAZE DA NIKADA NIJE OČEKIVALA OVAKAV POSEBAN DOČEK! ’’ OVAKVA ATMOSFERA NAS TERA NA RAZMIŠLJANJE O SMISLU POSTOJANJA. VELIKO MI JE ZADOVOLJSTVO ŠTO SAM MODEL I U OVOM AMBIJENTU POZIRAM ZA KATALOG BATE SPASOJEVIĆA.
Čuveni čaj od sveže nane sa medom i bademom, poslužen u staklenim čašama i ’’Alah sah tek!’’ nas uz toplinu vezduha na visoravni beloj od Sunca smešta u potpuno novu dimenziju Tunisa nezamislivu za moderni, urbani Gamart.
Po dolasku u grad Duz i ’’El Mouradi’’ hotel u sred pustinje ulazimo u oazu Šebika sa unutrašnjim bazenima i pravim dvorcem od hotela, kružnim vrtom kao iz bajke. Čitava grupa odlazi na jahanje kamila i svi obučeni u berberske odežde odlazimo u samu pustinju. Berberi nam pevaju a kamile vode u sam cvet peščanih dina. Zalazak Sunca je stvarni san u koji odlazimo sa njima ali svako svojim putem.
U mermernim salama hotela slušamo predavanja svojih kolega iz stručnog tima o ostvarivanju snova, bon- tonu, umetnosti i kulturi Berbera. Pre svanuća veliki deo grupe pod vođstvom predsednice Miss Yu kompanije odlazi na nezaboravno uživanje u izlasku Sunca u sred staklaste Sahare i budi se sa prvim vetrovima. Buđenje Sahare zauvek budi u nama onaj deo koji Vesna de Vinča naziva PROIZVODNJOM USPOMENA.
Novi dan je rezervisan za vožnju džipovima kroz talase od peska i odlazak u nestvarnu oazu Temerza. Vodopadi i kristalno kamenje u steni, pejzaži puni neobjašnjivo nastalih crteza u pesku nalaze se u fatamorganičnoj oblasti kroz koju prolazimo uživajuci u tunižanskoj muzici. Snimatelj i fotograf Dag Ulić dodaje- ’’MISLIM DA JE AMBIJENT KARTAGINE I SAHARE NEŠTO STO BI SVAKI SVETSKI SVETSKI FOTOGRAF POŽELEO. LEPOTA U TIM AMBIJENTIMA DOBIJA JOS VIŠU DIMENZIJU!’’
Sa nama je i dr Vladimir Danilov –’’ OBJASNJAVAM I OTKRIVAM OVIM DIVNIM DEVOJAKAMA TAJNE TRADICIONALNE MEDICINE. ZNANJA DALEKOG ISTOKA KROZ HILJADE GODINA SIGURNO SU STARIJA OD DVOVEKOVNE MODERNE MEDICINE. OSNOVNE OTKRIĆE JE IPAK NAJJEDNOSTVANIJE - BITI ZDRAV . TO JE OSNOVA LEPOTE. AKO NISI ZDRAV NE MOZES BITI LEP.’’
Tako i osnivač MENSE Srbije prof RANKO RAJEVIĆ dodaje- ’’MENSA JE ORGANIZACIJA KOJA OKUPLJA NAJINTELIGENTNIJE LJUDE. INTELIGENCIJA LEPOTE ILI LEPOTA INTELIGENCIJE? STA JE INSPIRATIVNIJE ZA FILOZOFA ILI NAUCNIKA- TO JE MOJA TEMA KOJU PREDAJEM LEPOTICAMA. EVO VEĆ ŠEST GODINA SARAĐUJEMO SA KOMPANIJOM MISS YU I SVAKE GODINE DOBIJAMO NOVE ČLANOVE MENSE SRBIJE IZ GRUPE NAJLEPŠIH DEVOJAKA. BAS INTERESANTNO!’’
U oazi Temirza nas dočekuju muzičari koji na tradicionalnim instrumentima izvode za nas svoju muziku i spremaju tradicionalni čaj od nane sa bademom i medom. Vraćamo se na peščane dine ogromnim belim džipovima turističke agencije ’’Sun Line’’ krstareći pustinjom kroz koju nas voze iskusni arapski vozači. Možete ih i zamisliti i kako na konjima veličanstveno jure kroz ta nestvarna prostranstva u kojima se zlatni pesak uznosi vetrom do belih oblaka. Zvezdanu noć dočekali smo na putu u bajkoviti ’’El Mouradi’’ hotel u Duzu. Pozdrav iz onog dela sveta gde počinju bajke...
Ugledni domaćini, familije koje su u ovom selu na glasu, kao domaćinske, radne i izuzetno situirane. Radili su po belom svetu i stekli, ali je najlepše što im novac nije postao cilj u životu, već njihove porodice, deca unuci i praunuci. Sada su ponovo tu na ognjištima svojih dedova, da slave krsne slave i pominju kumstvo koje traje skoro dvestotine godina. I kumstvo i međusobno poštovanje.
Predsednik Jedinstva Zlatko Miloradović je svim učesnicima uručio priznanja, a u nastavku druženja svako ko se našao u klubu mogao je i lično da se uveri u kulinarsko umeće učesnika.
Pasuljijada je propraćena i kulturno-umetničkim programom tokom koga je nastupio i folklorni ansambl Jedinstva sa koreografijom kojom je osvojio prvo mesto na takmičenju održanom ove godine u Tirolu.
Nizale su se i recitacije mališana, a upriličena je i mala modna revija uz podršku Vesne Dostanić.
Druženje je nastavljeno uz muziku, pesmu, igru i zabavu.
FINKINJA U NEGOTINSKOJ GIMNAZIJI
Osnovana je pozorišna trupa „Danubius teatar“, koja je već navikla Kladovljane na po jednu pozorišnu premijeru godišnje. Na njihovom repertoaru su dela francuskih autora, a izvode iz na francuskom i srpskom jeziku. Kladovo je, takođe, već godinama domaćin jedne polufinalne večeri srpskog festivala francuske šansone. Francuski jezik je postao vrlo popularan u Kladovu, pa je od 1995. Kada je Srđan Adamović bio jedini profesor francuskog u ovom gradu, već 30 njegovih đaka diplomiralo francuski jezik.
Tako je i počela naša saradnja sa francuskom pokrajinom Vandejom koja već godinama stipendira kladovske studente na stručnom usavršavanju. Saradnja je proširena i da druge oblasti života i rada u opštini Kladovo, pa je našem gradu pripala čast da bude domaćin festivala „Dani Srbije u Vandeji“ i da promoviše kulturne i prirodne vrednosti ne samo ovog dela , već i čitave Srbije. Programi koje je osmislina i organizovala Žaklina Nikolić, direktorka kladovskog Centra za kulturu bili su izuzetno primljeni od strane naših prijatelja u Vandeji – prenosi nam Srđan Adamović. 
Naša ideja je da u Kladovu organizujemo kamp za učenje srpskog jezika gde bi dolazili strani studenti s obzirom na veliko interesovanje za učenje našeg jezika koje je poslednjih godina evidentno u Francuskoj. To bi omogućilo veliku turističku promociju ovog kraja, ali i više posla za profesore srpskog jezika. Trebalo bi razmisliti i o otvaranju dvojezičkog odeljenja u turističkoj školi uz mogućnost da naši đaci stažiraju u francuskim turističkim objektima – navodi Srđan Adamović. 
Vesna de Vinča: Ideja je otkrio istraživački duh! Svake godine u svojim scenarijima oživljavam zaboravljene heroine naše prošlosti. Koristim, kao predsednik organizacije, spektakle Izbora najlepše devojke Srbije i popularnost te manifestacije. Izbor za Miss Srbije gledaju milioni ljudi u Srbiji i dijaspori. Uvek biram novu temu šou- programa i novi ženski lik za divljenje. Tako uz lepotu i modu afirmišemo prave uzore, našu dobru prošlost i tradicionalne vrednosti. Zbog čuvanja junakinja srpske prošlosti od zaborava, dobila sam nagradu Akademije ‘’ Ivo Andrić’’. Ova nagrada je velika čast za mene ali i veliki stimulans za dalje traganje. Jelena Anžujska je bila supruga kralja Uroša Prvog Nemanjića, majka kraljeva Milutina i Dragutina, izuzetna ličnost, obrazovana žena sa misijom, ktitorka koja je podigla mnoge crkve i manastire. Jedina je kraljica u žitiju Nemanjića, pored svete Anastasije majke Svetoga Save, koja je proglašena sveticom. Posebna ličnost o kojoj se nije znalo mnogo. Uostalom, do sada je odbranjen samo jedan naučni i to magistarski rad posvećen Jeleni Anžujskoj. Tako sam saznala za ovu romantičnu priču i dolinu jorgovana koju je kralj Uroš Prvi u XIII veku zasadio čekajuci svoju mladu, anžujsku princezu, da dođe u Srbiju. Kakav kavaljer je bio naš kralj Uroš! Nije poklonio ni cvet, ni granu, ni buket, ni drvo već celu dolinu cveća - jorgovana! Sigurno najveći kavaljer među kraljevima sveta, kada je naravno reč o cveću. 
Posle spektakla, jedva sam čekala da odem i vidim tu dolinu! Bio je maj, vreme cvetanja. Bila sam u šoku: ni jedan jedini jorgovan nije postojao. Samo natpis – DOLINA JORGOVANA! Još jedan apsurd u Srbiji. Dolina jorgovana bez jorgovana. Onda sam odlučila da počnemo obnavljanje i tada se rodila najvažnija ideja- stvaranje Pokreta Ljubičanstvenih kako bi cela Srbija postala dolina jorgovana Evrope!
ZAVIČAJ: Kako su izgledali počeci realizacije projekta i ko Vam je sve u tome pomogao? Šta ste poželeli kada ste posadili prvi jorgovan i gde je posađen prvi jorgovan? 
novih kraljevskih porodica. Tako su sem Orleana, u Srbiju došli da sade predstavnici Burbona, Lihtenštajna, Vitezovi Svetog Lazara i mnogi drugi plemići. Ali na samom početku, NjKV Šarl Filip i NjKV Knez Aleksandar su posadili prve jorgovane , a ja , kao autor projekta, poslednji jorgovan. Bila sam presrećna. Bilo je to u proleće 2007. Započeli smo misiju u našem duhovnom centru Žiči, a jorgovane posadili nadomak manastira Gradac, gde je sahranjena Jelena Anžujska. Sledeće godine smo počeli da sadimo po celoj Srbiji. Ja sam glavni baštovan. Pazim, zalivam i obnavljam jorgovane. Borim se, što je posebna misija,
da projekat traje. Potrebno je zasaditi čak sto hiljada jorgovana da bi se Srbija prepoznala kao zemlja jorgovana. Dugačak je to put ali uzvišen! Napisala sam knjigu, koja je doživela i treće dopunjeno izdanje, posvećenu hrišćanskoj ljubavi Jelene Anžujske i Uroša Prvog Nemanjića - SRBIJA ZEMLJA JORGOVANA i za tu knjigu i istoimeni projekat dobila nagradu ‘’ Kapetan Miša Anastasijević’’. Rekli su i napisali da je ovo ideja godine. Onda smo NjKV Princeza Barbara od Lihtenštajna i ja primile prestižnu nagradu ‘’ Zlatni beočug’’, posebno priznanje. Posadili smo do sada preko šest hiljada jorgovana, a iza svakog jorgovana je jedan čovek, sve u misiji projekta SRBIJA ZEMLJA JORGOVANA. Govorim u množini jer od realizacije ovog proijekta ne bi bilo ništa da se u produkciju nisu uključili mladi ljudi iz ekološkog centra ‘’ Vratimo lepotu rekama’’.
Vesna de Vinča: Dijaspora je izuzetno važna kad je u pitanju stvaranje novog ljubičanstvenog imidža Srbije. Ove godine smo prvi put, po otvrđenom maniru sadili jorgovane izvan Srbije i to u Parizu u Dvorcu Madam Pompadur kao i u porti naše crkve Sveta Petka u Bondiju. Okupili smo sve pomenute predstavnike kraljevskih kuća Evrope! Sada oni zajedno sa nama, podržavaju novi lik Srbije. Sa nama su sadili i gradonačelnici mnogih francuskih gradova, Vitezovi Svetog Lazara, viđeni Srbi i Francuzi, umetnici, arhitekte, uspešne ličnosti Pariza, mediji. Ova ideja polako ulazi u misli. Jorgovani tako povezuju. Jorgovani su Srbija. 
doprinos i bio je prvi. Ovaj projekat je proces! Treba učiti prijatelje i nacije u kojima živimo, tom novom liku Srbije. Već smo dobili pozive da sadimo poklon ulicu srpskih jorgovana u Diznilendu nadomak Pariza, kao i Sen Tropeu. Jedan francuski gradonačelnik je ponudio da on organizuje iduće godine ceremoniju i to uz koncert klasične muzike. Sjajna ideja. Javili su se Srbi iz Pasadene, da po istom modelu sadimo u Kaliforniji. Tamo postoji replika zamka Versaj. Već su animirali gradonačelnika. Divno! Što se tiče Srbije, nastavljamo masovna sađenja, jer to je princip. Kolektivno sadimo i svako vezuje ljubičastu traku sa svojim imenom. Tako se vezujemo za beskonačnost jer, jorgovan je
čudesno cveće. Može da cveta vekovima jer spada u familiju dugovečne masline. Elitno sađenje je takođe princip, stvara se moderno plemstvo. Plemenit čovek nije samo onaj ko ima plemićku titulu- naučio me je naš knez Aleksandar. Plemenit čovek je svako ko čini plemenita dela. Kolektivno sađenje jorgovana je jedno takvo delo. Ovo je i postmoderni i transcedentni concept. Spajamo budućnost sa prošlošću, zapad i istok, pronalazimo i stimulišemo prijatelje da zajedno sadimo. Ostavljamo dobar glas.
ZAVIČAJ: Ljubičasti jorgovan simbol je prve ljubavi, dok beli simboliše nevinost mladenaca. U Grčkoj, Libanu i na Kipru, jorgovan je čvrsto povezan sa Uskrsom jer cveta u to vreme, pa je prema tome dobio i naziv paschalia ( koji se odnosi na Uskrs, posebno u pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji). Vašington je poznat kao jorgovan grad, i tu se održava jorgovan festival svake godine, zajedno sa jorgovan paradom. Koju simboliku će nositi Beograd i svi drugi srpski gradovi koji će biti ukrašeni ovim prekrasnim drvetom? 
Aboridžinska umetnost je nadahnuta snoviđenjem t.j odnosom duhovnih, prirodnih i etičkih elemenata na osnovu kojih čudesni starosedelački narod tumači prirodu, okruženje, korene i odnose. Oni na platnima osavremenjuju svoju duboko ukorenjenu, hiljadama godina dugu tradiciju. Koristeći tačke i linije kreiraju jedinstvene boje i oblike. Svojim delima govore o svom narodu, ritualima, snovima, legendama, filozofiji, načinu života. Poslednjih decenija kritičari, kolekcionari i prodavci umetnina više ne tretiraju njihovo stvaralaštvo kao jednostavne forme primitivnih etničkih grupa, već kao prava umetnička dela! 
Istoričarka umetnosti, Marija Petrović u svom tekstu za za katalog ove izložbe piše: ’’Veruje se da reč ’’ Aboridžini’’ potiče od latinskog izraza ’’ ab origine’’, koji znači ’’ od početka’’ t.j. biti na jednom mestu od pamtiveka. Aboridžini potiču iz oko šest stotina različitih plemena i kao narod vezuje ih jako mistično verovanje o povezanosti sa zemljom, tradicijom čuvanja i prenošenja legendi. Australijski urođenici veruju da živimo u dva prekrasna paralelna sveta, Svetu vremena i Svetu snova, koji su podjednako stvarni i tajnoviti. Njihove slike ne služe samo da budu okačene na zid. U njima su uzvišene priče. Punu odgovornost o njihovom daljem pripovedanju preuzeli su na sebe upravo ovi umetnici. Kada njihovo vreme prođe, tu odgovornost preuzeće njihova deca.’’ 
Izložbu je otvorila Njena ekselencija gospođa Helen Stadert ambasadorka Australije za Srbiju, koja je doputovala iz Beograda u Valjevo posle nepunih mesec dana od dolaska na mesto ambasadora. Rezultat izložbe je i osnivanje neprofitnog Udruženja za kulturnu razmenu Australije i Srbije. Vodeće ličnosti Projekta „Australijsko- srpska umetnička alijansa” sa sedištem u Sidneju su gospodin Terija Katklifa, pomenuti galerista i Njena ekselencija gospođa Helena Stadert, koja ističe:“ Rad alijanse se bazira na volonterskom radu i bez uplitanja vlasti i politike. Ohrabrena sam energijom i zalaganjem Terija Katklifa sa saradnicima kao i kolektiva Internacionalnog umetničkog studija iz Valjeva. “
Radovan Mića Trnavac, jedan od naših najpoznatijih modernih slikara, koji se iz dijaspore, tačnije Nju Jorka u kome je postigao najveće uspehe, sa porodicom vratio u zavičaj, čelni je čovek Internacionalnog studija koji nosi njegovo ime. Iz sveta je doneo znanje koje nesebično poklanja i želju da multietničnost i snagu koju je video u obećanoj zemlji kao model ostvari i kod nas. Grad Valjevo je ponosan na svog zemljaka, entuzijastu i svetskog umetnika koji je pobrao plodove svetskog uspeha i semenje vratio u zavičaj. Za Zavičaj- narodne novine Radovan Mića Trnavac kaže: ’’ Jako sam zadovoljan osnivanjem Australijsko- srpske umetničke alijanse. Projekti ovakvog tipa su u mnogim zemljama pretvoreni u kulturne centre svetskog kalibra. Veza naše male zemlje sa više hiljada kilometara udaljenim australijskim kontinentom relativizuje svaku vrstu distance i pruža mogućnost da se puno nauči a najbolje pošalje i predstavi. ’’
Bilo je vremena da sa drugaricama, koje su moji prateći vokali, obiđem ovaj grad, čak smo otišle i u diskoteku! Malo smo šopingovale, kupila sam sitnice drugaricama. Osim proba i konferencija za štampu, kao i intervjua sa novinarima, uspele smo da prošetamo gradom, obiđemo nekoliko muzeja i galerija i vidimo znamenitosti Dizeldorfa. Jednog dana smo bili i u Kelnu, na organizovanom izletu sa drugim delegacijama i bilo je divno. Videle smo prelepu, čuvenu kelnsku Katedralu Sv. Petra i Marije. 
Posetili smo mnoge muzeje u Dizeledorfu ali i toranj ARAG visok 125metara, zaštitni znak ovog divnog grada. Bilo nam je prelepo na svečanom prijemu u Tonhaleu u organizaciji gradonačelnika gde su svi izvođači prošetali crvenim tepihom. Sa Saškom Janković, koja uskoro snima prvi singl, novosadskom pevačicom Tijanom Bogićević, i članicom grupe „Bjuti Kvins“, Sanjom Bogosavljević, koje su mi prateći vokali, obišla sam prelepa masta u Dizeldorfu, koji me je očarao. Čula sam se svakodnevno sa roditeljima i dečkom i oni su bili stalno uz mene. Govorili su mi da se opustim i da jednostavno budem to što jesam jer ću tako dati najbolje od sebe. Najbolji lek protiv treme dobila sam od publike. Kada sam prve večeri izašla na scenu i počela da pevam, naišla sam na odlične reakcije. Svi su počeli da vrište i da nas pozdravljaju. To nam je olakšalo nastup i uspele smo da uradimo sve kako treba.’’
Dara Bubamara je nedavno održala nekoliko fantastičnih koncerata u Australiji, u kojoj je provela 15 dana. Iako je uživala u obilascima kulturnih znamenitosti i popularnih turističkih destinacija, kao i u šopingu, jako su joj nedostajali suprug Milan i sin Kosta. Inače, novosadska pevačica od kada se udala živi na relaciji Srbija- Francuska jer njen suprug, biznismen iz Pariza, živi u "gradu svetlosti". 
“Iako sam uživala u Australiji posle pet dana me je uhvatila strašna nostalgija, pošto sam jako vezana za sina i supruga. Po nekoliko puta dnevno smo se čuli telefonom. 
Uvek kada sam daleko od svoje kuće, uhvati me nostalgija. Iako u Parizu, gde imamo kuću kao i stalno čuvanje deteta jer suprugova porodica tamo živi, Srbija mi je uvek u srcu. Uvek jedva čekam da se ponovo vratim u rodni Novi Sad. Iako sam nedavno kupila stan u Beogradu, nikada ne prespavam u njemu, jer sam izuzetno vezana za moj Novi Sad. 
Dragana i njeni izbori
Ko je Dragana – ženski vitez u Francuskoj
KOMŠIJSKA FEŠTA je veoma lep projekat, u okviru koga se pozivaju komšije da izbace baštenske garniture na jedno mesto u ulici. Svako donese po jednu brzu hladnu salatu, kolače i po jednu flašu soka ili vina, sve se stavi na zajednički sto i tako se provede prijatno veče uz razmenu specijalieteta. Za ovaj projekat, omiljen u gradu je najzaslužnija upravo Dragana . Dragana Vojinović predstavlja opštinsko veće u školskim odborima svih 5 škola u samom gradu, u oba koledža, u srednjoj školi koja broji 1300 učenika, u domu omladine, u školi i asocijaciji za hendikepirane osobe kao i u mnogim drugim institucijama. Zahvaljujući njenom neumornom radu i angažmanu 2005. godine u Marseju je mali gradić Morto, zajedno sa pet drugih velikih gradova Francuske, kao što su Bordo, Pariz, Marsej, Besanson i Lil, dobio priznanje “Lovori bratstva” za socijalnu politiku. 
Čitaoci Zavičaja poreklom sa Žabljaka obradovaćemo vešću da je Zdravko Čolić baš na prelepom Žabljaku, još uvek delimično prekrivenom snegom, snimio novi spot i prepustio se netaknutoj prirodi ove crnogorske planine. Legendarna pop zvezda Zdravko Čolić i najpopularniji pevač svih vremena kako na prostorima ex- Jugoslavije tako i u njenoj dijaspori širom sveta, vrlo je aktivan pred najavljeni beogradski koncert na Ušću, koji je zakazan za 25. jun. 
Njegov će se lik uskoro naći na ‘’ Reiffeisen’’ viza, debitnim i kreditnim karticama. Na njegovim se koncertima, kako kažu naši Zavičajci u dijaspori, uvek i makar bili 5000kilometara od rodnog kraja osećate kao kod kuće! Pevač se vratio sa turneje u Nemačkoj i Holandiji, i sa saradnicima i prijateljima je otputovao na planinu Žabljak u Crnoj Gori, kako bi snimio spot za numeru „ Pamuk“. Uvek raspoložen i nasmejan Sarajlija uživao je snimajući spot, ali i u slobodnim aktivnostima- šetnji i relaksaciji u hotelu u kome je odseo. Poznato je da pevač rado pešači i da mu je to omiljeni vid rekreacije, pa je iskoristio boravak u prirodi da pluća napuni svežim vazduhom. Posle toga nastavio je sa promotivnom turnejom u Nemačkoj, a sebi obećao da će se krajem leta vratiti sa porodicom na Žabljak.
