35. KVIZ ZNANJA I 9. REVIJA KULTURE SRPSKE DECE U AUSTRIJI
Jedna od najvećih manifestacija pod pokroviteljstvom Saveza Srba u Austriji, 35. Kviz znanja i 9. Revija kluture naše dece u Alpskoj Republici, ove godine organizovana je u pokrajini Tirol. Vredni domaćini iz sprskog kluba Petar Kočić Zmijanje iz Figena, ugostili su ekipe, predstavnike Zajednica i brojne goste u prelepoj dvorani u Šiltersu.
Posle dosta neizvesnosti i takimičenja u sedam disciplina u ukupnom plasmanu najviše su pokazali predstavnici srpskog kluba Knez Lazar iz Gmundena. U najvažnijoj oblasti Kvizu znanja, prvo mesto podelili su kulturno sportska Zajednica Srba iz Salcburga i članovi domaćina Petra Kočića.
Ivana Predojević, Milica Janković, Nikolina Jalić, Gabriela Pećanac i Maria Stojišić iz Salcburga kao Mladen Ilić, Aleksandra Regojević, Jelena Kovačić, Sara Milekić i Tamara Mušić bili su na kraju izjednačeni.
Zajednica iz Beča u sastavu Nikola Kapetanović, Marko Aleksić, David Maković, Stana Vojnović, zatim Zajednica iz Vorarlber koji su čini Mihael Janković, Sandra Dejanac, Dušica Ević, David Milojević i Miloš Živković , kao i članovi Kneza Lazara iz Gmunden, Đorđe Petrović, Aleksandra Jeremić, Martina Livnjak, Danijela Gojković i Anabela Božić podelili su drugo mesto.
Bambi iz Beča u sastavu Jovana Cvetković, Marija Aleksić, Katarina Tasić, Vukašin Stevanović i Jelena Čude, bio je treći.
Sve pohvale za organizaciju i doček zalužili su članovi domaćina kluba Petar Kočić Zmijanje. Uprkos činjenici što su jedno od njmalđih udruženja u Savezu Srba, hrabro su prihvatili veliki izazov i u potpunosti opravdali poverenje. Zato su osmesi na licima i slavlje do duboku u noć potvrdili da je domaćin zaslužio sve pohvale.
Anđeli specijalna nagrada
Anđela Lukić član Zajednice iz Beča dobila je posebnu nagradu da za recitaciju. Ona je zaslužila ovo priznanje, pošto je procenjeno da je njena recitacija daleko najbolja od svih učesnika, tako da je žiri odlučio da je posebno nagradi. Ona je recitovala stihove iz romana Veselina Dželetovića Pavlova, Srpsko srce Jovanovo.
Poseban žiri
Po tradiciji radove dece je ocenjivao poseban žiri, koji je činilo šest članova. Njih troje su specijalno za ovu priliku doputovala iz Novog Sada i to čiteljica Isidora Vlaović, pedagog Ana Rodić i muzičar Đorđe Petriško. Ostala tri člana bili su iz Austrije. Učiteljica u penziji Zorica Milanović i njen kolega Zvonko Dimitrijević došli su iz Inzbruka, dok je koregraf Milorad Samarđžija stigao iz Beča.
Autori pitanja ovogodišnjeg Kviza bili su magistar Marija Pavlović, učiteljice Dragana Đurić i Slađana Jeremić, kao i Nenad Šulejić, referent za kulturu u Savezu.
Gosti iz Novog Sada
Nezbaoravnu priredbu u Tirolu uveličali su dolaskom iz Novog Sada, članovi kulutrno umetničkog društva Svetozar Marković, koji su stigli su dan uoči velike manifestacije. Utisci sa gostovanja bili su više nego prijatni. Prijatelji iz matice oduševili su i brojne goste nastupom u Šiltersu. Na rastnaku su obećali da neće zaboraviti gostoprinstvo ovog kluba i da će nastaviti saradnju.
Među gostima i Davidović
Među brojnim počasnim gostima 35. Kviza znanja i 9. Revije kulture srpske dece u Austriji bili su između ostalog predstavnici naše diplomatije u Austriji na čelu sa konzulom iz Salcburga Oliverom Starčević. Bio je tu i sveštenik parohije srpske pravolsvne crkve iz Kufštajna Aleksandar Stolić. Posebno su se domaćini i brojni gosti obradovali prisustvu gradonačelnika Banja Luke Dragoljub Davidovića. Bio je tu i predsednik srpske Zajednice u Tirolu Milorad Toralković. Kviz je zvanično otvorio predsednik Saveza Srba u Austriji Dragiša Vasiljević.
3. Petar Kočić Tirol
25. Maj Vatens
Ostrog Insbruk
KSZS Salcburg
ZAVRŠEN FESTIVAL XX „DANI ZORANA RADMILOVIĆA“
Žiri 20. dаnа Zоrаnа Rаdmilоvićа јеdnоglаsnо је оdlučiо dа lаurеаtglаvnе fеstivаlskе nаgrаdе „ZоrаnRаdmilоvić“ budе VlаstimirĐuzа Stојilјkоvić. ŽiriusаstаvuIrfаn Меnsur (prеdsеdnik), Drаgаnа BоškоvićiSаšа Јеlеnkоvić оcеniо dа је Stојilјkоvić: „Glumаckојiniје sаzrеvао vеćnаmsе činidа је pоčео kаriјеrukао zrео glumаc, dа је uspео dа svојuličnuduhоvitоst, svој šаrm, znаnjе, tаlеnаtihаrizmuprеtоčiuglumаčkipеčаt, čоvеkkојi је znао dа оrgаnizuје svојuglumаčkukаriјеru, kојi је stvоriо svој sоpstvеnisistеmdаvаnjа i оtkrivаnjа svоје, ipаk, јоšuvеknеоtkrivеnе ličnоsti. Kоdnjеgа sе prеpоznаје strаstprеmа nеpоznаtоm, а tо је, ustvаri, pоzоrištе i јеdinkа glumcа unjеmu. Vоligа kаmеrа, vоligа scеnа, vоlе gа kоlеgе, vоligа publikа, pа kаkо dа gа nе vоlii јеdnа mаlеnkоstkоја sе zоvе žiri?“
Nаgrаdu „Krstоmir Мilоvаnоvić“ zа vizuеlniidеntitеtdоbilа је Маriја Kаlаbić, zа scеnоgrаfiјuprеdstаvе „Оtаcnа službеnоmputu“, Аtеlјеа 212. ŽiriusаstаvuBоrа Dimitriјеvić (prеdsеdnik), Мirkо StоkićiDrаgоslаvNikоlićsmаtrа dа је vizuеlnо rеšеnjе оvе prеdstаvе, „kоје је uniјаnsаmа оdskоčilо оd оstаlih“, „prоstоrnо sјајnо funkciоnisаlо i »disаlо« zајеdnо sа prеdstаvоm, nаdоpunjuјući је idајući јој nеоbičаnšаrm“, а istоvrеmеnо је „bilо i јеdаnsјајаn еstеtskiivizuеlnidоživlјај zа sеbе“.
Dobitnik glavne nagrade koja se dodeljuje na samom kraju festivala, Vlastimir Đuza Stojiljković bio je sprečen da lično primi ovu, kako je sam rekao, za njega posebnu nagradu.
- Izuzetno mi je žao što nisam u mogućnosti da lično primim ovu nagradu, ali večeras imam predstavu u Ateljeu 212. Nadam se da ćete me razumeti. Meni je ova nagrada od velikog značaja, s razlogom, jer nosi ime, jednog od mojih najboljih prijatelja, čoveka sa kojim sam radio punih 20 godina. Posle „Zoranovog brka“, nagrada koju sam dobio prve večeri, ova je posebna i zato što je redak slučaj da neko u mojim godina prima ovakve nagrade, i zato sam posebno zahvalan žiriju – rekao je Vlastimir Đuza Stojiljković dobitnik statuete „Zoran Radmilović“ u video poruci.
Žiri u sаstаvu Irfаn Mensur (predsednik), Drаgаnа Bošković i Sаšа Jelenković u samo nekoliko rečenica je ocenio dobitnika nagrade.
- Glumаc koji nije sаzrevаo već nаm se čini dа je počeo kаrijeru kаo zreo glumаc, dа je uspeo dа svoju ličnu duhovitost, svoj šаrm, znаnje, tаlenаt i hаrizmu pretoči u glumаčki pečаt, čovek koji je znаo dа orgаnizuje svoju glumаčku kаrijeru, koji je stvorio svoj sopstveni sistem dаvаnjа i otkrivаnjа svoje, ipаk, još uvek neotkrivene ličnosti. Kod njegа se prepoznаje strаst premа nepoznаtom, а to je, u stvаri, pozorište i jedinkа glumcа u njemu. Voli gа kаmerа, voli gа scenа, vole gа kolege, voli gа publikа, pа kаko dа gа ne voli i jednа mаlenkost kojа se zove žiri? – rekao je o Đuzi, Irfan Mensur, predsednik žirija.
Pre samog svečanog zatvaranja festivala, pozorišna publika imala je priliku da uživa u premijeri predstave Pozorišta Timočke krajine „Svašta“ u režiji Milana Laneta Gutovića. Nakon ove predstave žiri je doneo odluku da dodeli još dva „Zoranova brka“ i to Milutinu Veškoviću i Milošu Đuričiću, akterima predstave „Svašta“.
- Posebna je čast primiti ovu nagradu. Meni je ovo drugi „Zoranov brk“ u karijeri, ali mi je mnogo krivo što nisam živeo u vremenu Zorana Radmilovića, pa mi ova nagrada omogućavam da mu se približim. Nadam se da će deo njegovog glumačkog umeća proći kroz mene sa ovim „Brkovima“ – kaže Miloš Đuričić, dobitnik „Zoranovog brka“, koji je u predstavi „Svašta“ igrao homoseksualca Gardsona.
Na samom zatvaranju, publici se, pored Vladimira Đuričića, zahvalio i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.
- Nadam se da smo uspeli da napravimo dobar festiva, i mislim da ste vi to potvrdili. Obećavam da ćemo se potruditi da svaki sledeći bude još bolji – rekao je Ničić.
I na ovim ljubilarnim XX „Danima Zorana Radmilovića“ uručen je veliki broj nagrada, ali je prvi put, ove godine uručena nagrada za dramski tekst. Na prvom konkursu za dramski tekst Fonda „Zoran Radmilović“, nagradu je dobio Dimitrije Kokanov, čiji će tekst biti izveden premijerno na pozornici zaječarskog pozorišta.
Smејаli sе i glumci
Kоmеdiја „Živоtutеsnimcipеlаmа“, Zvеzdаrа tеаtrа izBеоgrаdа, kоја је izvеdеnа šеstе vеčеri 20. dаnа Zоrаnа Rаdmilоvićа uZајеčаrucrnа је dа crnjа bitinе mоžе, аlipublikа sе оdsrcа smејаlа. Smејаlisusе iglumci, nајvišе burlеskаmа Bоdе Ninkоvićа, uulоziIsе, bivšеgvоzаčа kаmiоnа išlеpеrа zа prеvоz оbućе. Аlišеsti „Zоrаnоvbrk“ dоbiо је DrаgаnPеtrоvić, kојiu оvој kоmеdiјiDušаnа Kоvаčеvićа igrа Vеsеlоg.
Pоslе prеdstаvе rеkао је dа mu је nаgrаdа vеоmа drаgа zbоgimеnа kоје nоsiidа је čеstо zаmišlјао kаkо biigrао sа ZоrаnоmRаdmilоvićеm. А kаdsunоvinаripriupitаlištа mu је utimzаmišlјаnjimа dоlаzilо nа um, rеkао је:
- Vеrоvаtnо bihsе unеkоmtrеnutkuisklјučiо ipоčео dа gа glеdаmkаkо igrа, kао dа sаmupublici.
Оdrаstао uz „Rаdоvаnа Тrеćеg“
IgоrĐоrđеvićdоbitnik је pеtоg „Zоrаnоvоgbrkа“ nа pоzоrišnоmfеstivаluuZајеčаru. Žirinа čеlusа Irfаnоm Меnsurоmnаgrаdiо gа је оvimpriznаnjеmzа brаvurоznо tumаčеnjе likа Kаnjоšа Маcеdоnоvićа, uistоimеnој prеdstаvibudvаnskоgGrаdа tеаtrа iNаrоdnоgpоzоrištа uBеоgrаdu, prеmа tеkstuiurеžiјiVidе Оgnjеnоvić.
Zаnimlјivо је dа su оvај pоzоrišnikоmаdZајеčаrcividеliprе Bеоgrаđаnа, а lаurеаt „Zоrаnоvоgbrkа“ ugаrdеrоbisе, pоslе prеdstаvе, nеоpisivо rаdоvао. Rаdоvао sе icео аnsаmbl, pеvајućimu „Uzео si „Brk“, Igоrе!“
„Brk“ prоvоdаdžiјi
Žiri 20. Zоrаnоvihdаnа biо је mišlјеnjа dа је prоvоdаdžiја МilјаnPrlјеtа bоlјiglumаc оdprоvоdаdžiјkе Таtјаnе Šаntе Тоrlаkоvić. Оn, istinа, uGоgоlјеvој „Žеnidbi“, izvеdеnој čеtvrtе vеčеrifеstivаlа, niје оžеniо đuvеgiјu, аli је dоbiо „Zоrаnоvbrk“.
„Žеnidbu“ је izvеlо Nаrоdnо pоzоrištе izSоmbоrа, urеžiјi Аnе Đоrđеvić. А pоsао Žiriја niје biо nimаlо lаk јеr је оvа prеdstаvа vеć „pоkupilа“ višе nаgrаdа nа rаniјimfеstivаlimа. USmеdеrеvu, nа fеstivаlu Тvrđаvа tеаtаr, prоglаšеnа је nајbоlјоmucеlini, Аnа Đоrđеvić је bilа nајbоlја rеditеlјkа, Vеsnа Štrbаcnајbоlјiscеnоgrаf, а NinоslаvĐоrđеvićnајbоlјigumаc. Аlinа nеdаvnо оdržаnој Vršаčkој pоzоrišnој јеsеninајbоlјiglumаc је biо Prnjеtа, dоksu оstаličlаnоvi оvе zаnimlјivе sоmbоrskе pоzоrišnе družinе pоkupili јоšnеkоlikо nаgrаdа. Аnа Đоrđеvić је оpеtbilа nајbоlја rеditеlјkа, i оpеtzbоg „nоvоgčitаnjа klаsikе nа scеni“.
ČеtvrtidаnZоrаnоvihdаnа biо је prаvа rаdоstzа dеcu. Pоzоrištе Тimоčkе krајinе „ZоrаnRаdmilоvić“ izvео је prеmiјеrnо kоmаdzа nајmаđе „Snеžnа krаlјicа“, а pоznаtubајku аdаptirаlа је zа scеnuirеžirаlа Kоrnеliја Kаmеnоvа Јоrdаnоvа, pоznаtа izBugаrskе. NајmlаđiZајеčаrcibilisu оdušеvlјеni оvimkоmаdоm.
Kоlеkciоnаr „brkоvа“
То vеćnаlikuје nа kоlеkciоnаrstvо: Nеbојšа Dugаlić оkаčiо је čеtvrti „Zоrаnоvbrk“, igrајućiupоnеdеlјаkvеčе nа Zоrаnоviimdаnimа uZајеčаruulоgu Мihаilа Аlеksаndrоvičа Rаtkinа u Тurgеnjеvlјеvоm „Мihоlјskоmlеtu“.
Оvај kоmаd је prоdukciја zеmunskоg „Маdlеniјаnumа“, а rеžirао gа је ЕgоnSаvin.
IZLОŽBА SLIKА I PОKLОN KОNCЕRT PОVОDОM DАNА DОMА KULTURЕ
U оkviru оbеlеžаvаnjа Dаnа Dоmа kulturе, оtvоrеnа je izlоžbа slikа „Stаlnа pоstаvkа umеtničkih dеlа“ iz fоndа umеtničkih dеlа. Dоmа kulturе. Izlоžbu је оtvоriо dirеktоr Dоmа kulturе mr Мilаn Rаdоsаvlјеvić.
Fоnd nеgоtinskоg Dоmа kulturе brојi оkо 400 umеtničkih dеlа, slikа, grаfikа, crtеžа, skulpturа, nаstаlih nа likоvnim kоlоniјаmа “Vrаtnа” ili kао pоklоni umеtnikа. Nа izlоžbi su izlоžеnа rеprеzеntаtivnа dеlа, kоја ćе јаvnоsti biti dоstupnа tоkоm čitаvе gоdinе u gаlеriјskоm prоstоru Dоmа kulturе.
U оkviru оbеlеžаvаnjа svоg dаnа, nеgоtinski Dоm kulturе dаrivао je pоklоn kоncеrtо „Vinо i gitаrе“. Rеč је о mizičkо-scеnskоm prоgrаmu kоgа činе nа pоsеbаn nаčin intеrprеtirаnе, sа pаžnjоm birаnе stаrоgrаdskе pеsmе, rоmаnsе i еvеrgrin.
„Јеsеn stižе dunjо mоја”, „Čаmаc nа Тisi”, „Nе vrеdi plаkаti”, „Kаd imаš drugа”, „Vinо i gitаrе“, nеkе su оd pеsаmа kоје је sinоć u sаli nеgоtinskоg Dоmа kulturе оtpеvао Мilоš Rаdоvić. Sјајаn bаritоn iz Krаguјеvcа niје štеdео sеbе pеvајući, kаkо sаm rеčе „оd srcа” rоmаnsе, еvеrgrin i stаrоgrаdskе pеsmе, pеsmе kоје su kоd svih nаs nеkаdа, u nеkоm trеnutku оstаvilе trаg, а оvе vеčеri prоbudilе sеćаnjа. Prisutnа publikа sа svоје strаnе niје štеdеlа dlаnоvе prаtеći ritаm izvеdеnih pеsаmа.
Prаtnjа, Аlеksаndаr Rаdоvić zа klаviјаturаmа, viоlinskа Stеfаn Ilić i nаrаciја Vlаdimirа Đоrđеvićа, uz Мilоšеv glаs, činili su оvе vеčеri јеdnu sklаdnu cеlinu. Nеgоtin gа tеk mоrа čuti, јеr lеpо је bilо sinоć biti оvdе.
"RANJENI ORAO" ODUŠEVIO BEČLIJE Poznati beogradski glumac Ivan Bosiljčić u petak je nastupio pred bečkom publikom izvodeći prvi put u inostranstvu svoj muzičko-poetski repertoar "Ljubav je samo reč".
Klub "Karađorđe" iz Beča, koji je organizovao ovaj koncert, priuštio je Bečlijama uživanje u Bosiljčićevoj interpretaciji evergrin melodija, ciganskih romansi, kao i novijih kompozicija pop muzike
Bosiljčić je publici u Beču, kojoj je prirastao za srce glumeći u najgledanijim serijama reditelja Zdravka Šotre, pokazao i svoje raskošno pevačko umeće koje je propraćeno velikim aplauzima i ovacijama.
Iako je na snimanju nove serije "Nepobedivo srce" doživeo malu nezgodu i povredio nogu, Bosiljčić je na zadovoljstvo publike ipak nastupio u glavnom gradu Austrije.
Govoreći o svom pevačkom angažmanu glumac je novinarima u Beču rekao da je njegova prvobitna želja bila da bude muzičar.
- Mislio sam da ću biti muzičar, pa onda pedagog, a ispostavilo se da sam glumac, tako da se ja praktično na ovaj način vraćam korenima nekadašnjih želja, ali je ovo svakako samo hobi- rekao je Bosiljčić.
"Ranjeni orao" je podsetio da je u Beču boravio na Svetosavskom balu, jednom kao učesnik i jednom kao gost.
- Ovde sam uvek drag gost, jer su domaćini sjajni i dragi - rekao je Bosiljčić.
PREDSTAVLJENA KNJIGA "DEČJI BISERI"
U Beogradu je 1. septembra u Ministarstvu vera i dijaspore predstavljena knjiga "Dečji biseri" koju je priredila profesorica Svetlana Matić iz Beča. U knjizi se nalaze dečja razmišljanja izgovorena u školama na našem jeziku u Austriji. Knjigu je u tiražu od 500 primeraka objavila "Čigoja". Dečje izjave složene su prema temama - Moji roditelji, Baba i deda, Škola, Moja učiteljica, Šta ću biti kada porastem, Raspust, Hobi, Humor, Mediji...
O knjizi su, pored autorke, govorili Tatjana Garčević, savetnica u Ministarstvu vera i dijaspore, prof. dr Drago T. Pantić, profesor Učiteljskog fakulteta i Radmila Kunčer, profesorica književnosti. "Bisere" iz knjige čitala je devetogodišnja Aleksandra Matić.
"Biseri dečjeg uma i srca iz ove čudesne knjige profesorke SvetlanE Matić deluju kao svetionik u sumraku mnogih detinjstava na brdovitom Balkanu, jer su pisana čistim jezikom snova, pobuna, želja, traganja za stazama uspona", rekao je profesor Pantić. "Moja namera u izradi ovog priručnika je da se omogući upoznavanje vršnjaka, da roditelji i čitaoci koji se bave vaspitanjem dece na ovom uzorku učenika, upoznaju svet detinjstva predstavljen njihovim srcem. Jedan od čestih problema u vaspitnom i obrazovnom radu je nedovoljno poznavanje dečije ličnosti i njihove komunikacije u okruženju. Jedno istraživanje u Austriji pokazalo je da roditelji i deca školskog uzrasta dnevno u proseku razgovaraju svega četiri minuta" - rekla je autorka knjige.Publika je zaista uživala iskrenim ispovestima dece koja potiču sa Balkana, a žive u glavnom gradu Austrije:
Na pitanje "koji im je najsrećniji dan u životu?", deca su, pored ostalog, odgovarala:
"Kada se moj brat udario, bila sam srećna, jer ga je to bolelo. On se smeje kada se ja udarim." (Milijana, 10 godina)
"Nikada nisam bio srećan. Uvek kada nešto želim, mama neće da mi kupi." (Toma, 10 godina)
"Najsrećniji sam bio kada sam se rodio. Nisam znao da li ću da plačem, ili ću da se smejem." (Nikola, osam godina)
"Bio sam najsrećniji kada se moja sestra rodila. Dragana je bila lepa. Pomislio sam: Dobro je, sada imam društvo da se igram." (Stefan, sedam godina).
Predstavljanju ove knjige prisustvovali su i pisci akademik Matija Bećković, Mitar Mitrović, Miroslav Sredanović, Živko Nikolić, Milko Grbović i Aleksandar Čotrić.
U SALCBURGU GOSTOVAO HOR „KOLEGIJUM MUZIKUM“ IZ BEOGRADA
Srpska kultura imala je zapažen nastup u Salcburgu, gradu čuvenog kompozitora Mocarta. U organizaciji salcburškog festivala horova i orkestara, naš ugledni ženski hor „Kolegijum Muzikum“ iz Beograda gostovao u jednom od najpoznatijih muzičkih gradova u svetu. Dvatesetosam prelepih devojaka sa predivnim glasovima su u velikoj sali Mocarteuma zajedno sa još pet umetničkih društava iz Kine, SAD-a , Kanade, Bugarske, Argentine, izmamile veliki aplauz prisutne publike. Takodje naš hor imao je jednosatni natup u drevnoj crkvi Svetog Petra u centru grada. Ovo zdanje je širom poznato po izuzetnoj akustici. Članice „Kolegijum Muzikum“ su zablistale u ovom predivnom ambijentu i ostavile sjajan utisak. Poslednjeg dana boravka u Salcburgu naše devojke zajedno sa navedenim horovima pevale su u katedrali misu „Coralis“ Franka Lista. Članice hora je po dolasku u Salcburg pozdravio Generalni konzul Srbije, Zoran Jeremić i konzul Jelica Dimitrijević, naglasivši da upravo ovakvi nastupi daju poseban pečat srpskoj kulturi i njenoj prezentaciji u svetu.
Kao što je Walker Evans rekao 1971. u intervjuu, koji je sa njim radio Leslie George Katz: ‘’ With camera, it's all or nothing. ’’. Pa, ja obožavam Maraševo ‘’sve’’ u fotografiji! Nijedno staro niti novo pravilo ne mogu ga zaustaviti; on je nepredvidiv, darovit, mlad buntovnik i istinski umetnik! On stvara svoje mesto, prostor i ritam- nezavisne i čiste elemente slike! Samo napred- obožavaćemo!
Kristina Kristi R.V.
~ Umetnost, muzika i mediji ~
Amsterdam 2010.
ŽIVAHNI PLES SA SENKAMA NAŠIH MISLI
Ako sam ikada videla da fotograf igrajući se senkama stvara svetlost, bilo je to u radu Nemanje Maraša. Ozbiljan samo zato jer je rođen sa slobodnom dušom za koju preuzima odgovornost i otvoren samo zbog toga što nikada nije poželeo da vidi manje. Ovaj brižni anarhista je pronašao novi put ljubavi i poštovanja za svačiji izbor.
U Maraševim fotografijama srela sam Večnost i zaboravila na uobičajeno značenje Mira. Za njega, Mir je sasvim kratak trenutak Sklada a Sklad se neprestano menja. Takav odnos sa fotografijom proizilazi iz njegovog odnosa prema bitku. Marašev dijalog sa publikom ima osnov u njegovom ophođenju prema svima i svemu u celosti- tako spontanom ali stamenom, divljem ali elegantnom u izrazu. On nas podseća sve vreme na to da Život sve poseduje! Lov na slike je strateški vođen, tako da i posmatrač postaje ulov ali ne ostaje plen. Otmena igra na megdanu sa mladim umetnikom Marašem pismene i plemenite, znatiželjne i slobodne ne ostavlja praznik ruku.
Kada ste dovoljno srećni da po drugi put kreirate istoriju stvari kroz koje ste prošli jer Vam je Bog dao mogućnost da izrazite svoje utiske- gladni ste davanja i lako Vam je da živite. Postajete umetnik. Smejete se sa Vremenom, dogovarate sa Iskušenjima lično jer ceo Život za Vas postaje Iskušenje. I nemate šta da izgubite, već ste izabrani!
Ako ste prihvatili svoju sudbinu i ulogu na Zemlji, sami oblaci Vam daju sklonište. Sklonište za Nemanju Maraša je nazvano Camera Obscura.
Ramovi ga ne mogu kontrolisati, imena ga ne mogu uhvatiti. Slobodna kakva jeste, njegova umetnost živi svuda- gde god ste Vi slobodni da izaberete lepotu življenja onoga što ste! Maraš ne baca fokus na nas, on baca fokus na naše živote. Odgovorni umetnik, radosni građanin. Boja svetlosti postaje svetlost Istine kada je Istina dovoljno moćna da kaže šta želi.
Moderna fotografija koju Maraš stvara je moderna i zato što njegov život pripada eri poznatoj kao Moderna era. Istina je da bi njegove fotografije mogle naći mesto bilo gde vremenski: u samim počecima fotografije ili budućnosti ovog medija- kao iskreni svedoci svega što on proživljava. Ovaj sjajni talenat je dat čoveku koji je hrabar i čovečno posvećen svojoj snazi. Jaka osećanja, jasne misli, vedra očekivanja daju prave zaključke, uglavnom. Svako ko je iskren, nagrađen je činjenicama. A činjenice niko ne odbacuje, samo im može tražiti druga značenja ili mesta.
Ako biste mogli da smestite sve stare bajke i legende u jednu reč- koja bi to reč bila? Bila bi to MOGUĆNOST. Šta ako Vam kažem da Maraš vidi mogućnosti svuda, da li biste ga nazvali čarobnjakom? Ja bih. I jesam.
Nage scene predstavljaju Slobodu i sve boje svetla prikazuju hod i ples Mudrosti, koju rađaju sanjari. Fotografije postaju glasnici i čuvari najdraže igračke ovog mladog čoveka i zrelog umetnika. Ako foto- aparat može biti njegova omiljena igračka, ja mogu biti njegov omiljeni prorok- Nemanja Maraš, rođen si sa znanjem stvaranja svojih sledećih lica, dana, gradova, krila, vetrova i mora- vodi nas na svoja nova mesta, želimo Tvoje nove izložbe i jedva čekamo da Te sretnemo na širokom putu! Ako će sve biti otkriveno, Sve je jednom moralo biti tajna. Da bi se tajna postao- mora se proći kroz tunel zvani Camera obscura! Svrstavaš se u velike vodiče, ko je god video ono što si Ti video- veruje Ti. Ko god želi da ode tamo gde si uperio pogled- verovaće Ti. A sa poverenjem je takođe: Sve ili ništa! Uzmi moju ruku. Hvala Ti.
Biografija: Nemanja Maraš je rođen 18.4.1989. u Beogradu. Krajem 2006. godine počinje ida se interesuje za fotografiju, a 2008. upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek primenjena grafika, smer fotografija. Njegova interesovanja su uglavnom usmerena ka modnim i reklamnim fotografijama, gde je svoj talenat već uspeo da iskaže. Fotografije su mu objavljivane u časopisima The Man, Status i FAAR.
Već duži niz godina, glavni je fotograf dve muzičke organizacije 13Family i GrupnaTerapija, gde je zadužen za sve reklamne kampanje i omote za muzička izdanja. Do sada je ostvario uspešnu saradnju sa Kristinom Kovač, Strukom, Dadom, Ludim, Batom Spasojević i drugima. Pored navedenih uspeha, Nemanja je osvojio i prve nagrade u oblasti fotografije na smotri regionalnog centra za talente, kao i na nedavno održanom festivalu Š.U.N.D. Smatra da je i velika čast što je imao priliku da izlaže svoje radove na Svetskom bijenalu studentske fotografije, održanom u Novom Sadu 2009. godine. Uprkos poslovnim angažmanima, uspeva da se posveti studiranju i tamo opravda svoj talenat. 21. maja 2010. godine, zvanično je otvorio svoj foto studio
IDEALNI JEZIK SLOBODE
Idealni jezik slobode osmišljen je tako da razgovara sa svima, u stvarnosti i stvarnim snovima. Svi ga znaju i razumeju ali ga nekolicina govori. Sve smo mogli u svoje vreme i svojim smo IZBORIMA oblikovali svoje živote. Ne zahtevajmo od drugih da ponavljaju naše modele i idu našim putevima. Sve možemo i ništa ne moramo- to je čovekova veza sa SUDBINOM. Svi u dubini sebe znamo da i pre i posle odluka živimo odgovornost zbog svojih izbora. Sloboda donosi prava ali prava nose obaveze a odgovornost u ispunjavanju obaveza čini nas vezanim za VELIKI IZVOR iz koga SVE dolazi. Igraš ili ne igraš, VREME teče i sve se računa. To što ne radiš ništa ne znači da na praviš greške. Ja sam slobodna i Ti si slobodan, svako na svoj NAČIN, svako u svoje vreme i svoje ime. Ponudiću Ti sve i neću Ti tražiti ništa.
Da ‘’Slika govori više od hiljadu reči.” ispostavilo se kao ISTINITO kada sam ušla u fotografiju Mysche Oreo Ligthart zakoračivši u samu sebe. Najčešće, izlaz iz sebe i BEG u srećnije krajeve nalazim u ponuđenim umetničkim delima na koje nailazim. Kada se vratimo k sebi nosimo SEĆANJA i kada ona izblede opet smo oni koji gledaju napolje. ZAVOĐENJE u umetnosti nas neretko ostavlja praznih ruku: mi obožavamo i dajemo sebe, mi kupujemo~ i to bi bila najkraća priča nas i UMETNOSTI u svakodnevnom ŽIVOTU.
Ali, naišla sam na nešto što me je ponovo oživelo. Umetnost Mysche Oreo Ligthart je PROZOR otvoren ka nama i pošteni KRUG komunikacije, primopredaje i slobode LJUBAVI. Njen izraz je iskren, nepotkupljiv i u skladu sa skladom- o da, tako nešto zaista postoji!
Stanovala sam u većini njenih fotografija i ulja na platnu, upoznala njen način života i odlazila tako daleko ali nikada nisam napustila ili izgubila sebe! Osećati, misliti i delati SKLADNO način je življenja ŽIVOTA koji nikada ne izdaje sebe! Disciplina i beskonačna posvećenost u njenom umetničkom radu ogleda se u Mišinom svakodnevnom, danonoćnom FOKUSU. Poštovanje svetlosti, čišćenje oruđa i negovanje modela izgleda nam poznato jer mi upravo tako ZAMIŠLJAMO stare, ispravne, iskonske RITUALE iz kojih je nastalo sve što je zabeležilo naše greške i pretvorilo ih u ZNANJE!
Biblioteka RADOSTI, LAKOĆE i večite INSPIRACIJE iz Mišinog životnog razgovora sa ljudima i svim bićima nagrađenim i u ovom krugu životom- svima nam je dostupna! Retko srećem umetnike koji se ne vezuju za objekat davanja, zbog ideje da su već toliko nahranjeni bogatstvom ovog SVETA da žele da izraze svoju ZAHVALNOST za to! Filozofija života Mysche Oreo Ligthart, ujedno je i život ove filozofije!
U ŽELJI da sačuva svoj osnovni OSEĆAJ Myscha se prepustila učenju fotografije kroz sam rad na njoj i kao iniciran darom, marljivi, samouki umetnički fotograf otkrila svoj prepoznatljivi stil. Pustila ga je da slobodno nađe i odredi svoje mesto i predstavi se u svojoj čistoći novorođenčeta svetu.
Njen fotografski koncept nastao je iz sasvim čistih ideja o objavljivanju njene prepiske sa prirodom i postojanjem. Na primer, savremeni način Isceljivanja života tamo gde život sam sebe koristi nameće se kao neprirodni manir. Moderno vreme karakterišu svi uslovi za idealnu raspodelu prava, imovine, POMOĆI i SNAGE u toku naše turističke role na ZEMLJI. Ipak, neravnomernosti u tim raspodelama donose samo privremenu MOĆ onima koji veruju u nju i koriste je radi trajnih efekata. Kasnije, zbog očuvanja ove iluzije mnoge generacije žive u ropstvu. PORUKE Myschine umetnosti sasvim su jasne i bave se samo pozitivnom afirmacijom, lepim recima, davanjem sebe za one stvari koje mogu služiti svima. U ljubavi ne postoji nešto kao polovna ljubav ili ljubav iz treće ruke. Pravda na moderan i damski nacin! BOGINJA umetnosti ju je učinila PRINCEZOM!
Motiv JAGUARA kreće se kroz Myshinu fotografiju i njenu umetnost uopšte graciozno ali moćno baš kao što zamišljamo da te plemenite životinje i anime to čine u prirodi, slobodno i spontano. Nazvala bih to pravom na POSTOJANJEM i POŠTOVANJEM tog prava. Humanitarni rad za dobrobit i očuvanje ove divne vrste prelepih i moćnih životinja, za Myschu znači sam život! Neštedimice i tako milosrdno nastupati u svemu hrabro je, viteški je, damski je, čovečanski je, plemenito je a plemenitost obavezuje!
Kristina Radulović Vučković,
Amsterdam, 2011.
STRANCI IGRALI SRPSKA KOLA
Malo je ko od brojnih gostiju odoleo igrama iz bivše zemlje, na kulturnoj fešti u organizaciji ministarstva za kulturu i integraciju grada Linca. U prelepoj višespratnoj zgradi, Vizunturma našu zajednicu predstavljali su članovi udruženja Vidovdan, čija je folklorna sekcija bila u prvom planu. U programu koji je trajao više od pet časova ređali su se na bini kulturna udruženja brojnih naroda, koji žive u gradu na Dunavu. Raznolikost i raznovrsnost tradicije, ali i želja da jedni druge bliže i bolje upoznaju u potpunosti je ostvarena u ovoj lepoj prolećnoj večeri.
Bili su tu i predstavnici gradske vlasti, koji su naglasili da je integracija jedan od najbitnijih zadataka i ciljeva ne samo grada Linca, nego celog austrijskog društva:
- Želimo da pružimo šansu našim građanima da se osećaju kao kod svoje kuće.
Integracija je ujedno i raznolikost i bogatstvo, pod uslovom da se svi prijateljski odnosimo jedni prema drugima. Kroz ovakve manifestacije to ćemo sigurno uspeti, u cilju zajedničke koristi - poručio je ugledni član Socijaldemokratke partije, profesor na Univerzitetu "Johan Kepler", Franc Lajdermiler. Bio je tu i jedan od vodećih članova Narodne partije Austrije, Erih Valc koji je takođe podržao ovakve manifestacije u cilju integracije stranaca.
Austrijanci su u narodnim nošnjama pokazali mnogobrojnim doseljenicima deo svoje bogate folklorne tradicije. Na bini u prizemlju, učestvovalo je nekoliko kulturno-umetničkih društava iz Linca.
Raznovrstan splet igara iz matice, privukao je i članove iz ostalih klubova sa prostora bivše države, ali i Austrijance, doseljenike iz Afrike, Azije... Svi su se dobro uklopili u zajedničko kolo, na drugom spratu Vizentruma. Muzičari na čelu sa harmonikašem Zoranom Gajićem i studentima violine Aleksandrom, Nebojšom i gitare Vedranom, kao i članovima iz drugih klubova, delovala je skladno. Sve je završeno oko ponoći kada su se u kolo uhvatili svi članovi klubova sa prostora bivše zemlje.
Jedan od specijaliteta na srpskom štandu bio je pasulj. Vredne zemljakinje iz kluba Vidovdan su odlično pripremile ovo jelo. Austrijanci nisu odoleli specijalitetu sa Balkana. Nekoliko starijih, među njima 74-godišnji Franc bio je oduševljen, uprkos činjenici što je vreme za večeru bilo odavno prošlo:
- Ne mari što je kasno. Ovo jelo je ukusno - prokomentarisao je starina obučen u tradicionalnu nošnju i sa tanjirom punim pasulja i komadom domaćeg hleba pohitao ka slobodnom stolu.
SUMADIJA AT OPEN DOORS DAY 7 MAY 2011
A couple of days prior to Europe day, on the invitation of the Committee of the Regions, Sumadija district (SR) and the city of Kragujevac participated in the festival of Europe´s regions and cities.
9 May 1945 marked the first day of peace in Europe after the Second World War. The same day, five years later, French foreign minister Robert Schuman proposed the creation of the European Coal and Steel Community, thus laying the foundations for today's European Union, based on the principles of peace and prosperity. 9 May has been, therefore, named Europe Day. To mark this occasion, each year on a Saturday in May, the EU Institutions open their doors to citizens so that they can get insight about how they work.
This year was no exception and European local and regional representations displayed their cultural heritage and EU-funded projects, as well as promotional brochures about tourism, education and investment opportunities at the premises of the Committee of the Regions (CoR). Visitors were able to taste local specialties and participate in games and quizzes. Upon answering certain questions they were getting stamps from various regional stands in their CoR "passport", that were later transformed into special gadgets by the Committee of the Regions.
Along with fifty European regions and cities, Sumadija District and the City of Kragujevac had an opportunity for the first time to celebrate the diversity of Europe and promote Sumadija cultural, educational, tourist and economic potentials.
During the cultural program of the Committee of the Regions, Sumadija district and the city of Kragujevac were represented by maestro Bora Dugic the flutist, accompanied by Mr. Boban Prodanovic, accordionist. The Serbian language school children from Antwerp also contributed to the whole event by singing traditional Sumadija songs with the help of their teacher Dragica Josipovic. Sumadija stand was represented by the team of women, none of which was from Sumadija. Dressed in traditional Sumadija costumes they attracted a lot of attention as they promoted the region with all their heart. Brochures showcasing the tourist and economic potentials of Sumadija municipalities of Arandjelovac, Batocina and Lapovo as well as of the city of Kragujevac were for the first time presented in Brussels. In addition, video presentations of Arandjelovac, Batocina and Kragujevac were shown on the CoR plasma screen.
Visitors of Sumadija stand had two assignments to fulfill before getting Sumadija stamp in their CoR passport. They had to pronounce properly the name of the city of Kragujevac /kra-gu-ye-vats/ and Sumadija /shu-ma-di-ya/ and vote for the logo of their choice prepared by the design students of FILUM University of Kragujevac. The proposal no.9 of Borko Neric outvoted all other logos.
Journalists from Radio Television of Kragujevac and Kragujevacke weekly had the chance to visit Brussels for the first time and cover this event, thanks to the support of the Committee of the Regions. Therefore, magnificent atmosphere that adorned the capital of Europe during these days, was presented to the citizens of Sumadija and further. A few other media attended the event: Slovo Ljubve, Zavicaj narodne novineand Svetosavac. You can access all Open Doors pictures on the Cor Flickr account.
Text: Borka Tomic & Photo: European Union/Committee of the Region
TRAGOVI DO ZAVIČAJA
Slikarka Dragana Dragotić je prošle godine održala svoju treću samostalnu izložbu u okviru Septembarskih svečanosti Opštine Boljevac. Izloženo je oko 40 slika koje su nastale nakon njene prve samostalne izložbe koju je imala 2005. godine takođe u Boljevcu. Izložba nosi naziv „Tragovi“ kao i izložba koju je imala 2009. godine u Beogradu. Postavku većim delom čine iste slike. „Tragovi“ su simboličan naziv jedne Draganine slike po kojoj je nazvala celu izložbu. Za ovaj naziv Dragana za čitaoce Zavičaja kaže da najbolje opisuje njen slikarski opus u prethodnih pet godina. Naziv „Tragovi“ se može objasniti na mnogo načina ali ona ističe samo da tragove treba ostavljati za sobom a gledati i verovati u budućnost. Na otvaranju su govorili njeni prijatelji Dejan Kostadinović i Tamara Milutinović: „Kao što možete videti Dragana iz svog bogatog i raznolikog okruženja crpi ogromnu snagu i inspiraciju i u tome se može pronaći izvor silovitosti njenog likovnog stvaranja. To sto vidite nisu pejzaži koji nam prikazuju jednu njivu, put, drvo, to su osećanja koja se hitrim potezima špahtlice utiskuju u platno nanoseći crvenu boju zemlje, žutog neba, zelenkastog mora…
Blistava i intenzivna boja na njenim slikama postaje glavni i osnovni elemenat slikarskog izažavanja.
Svaki prizor za sebe predstvlja novu stvarnost, put kojim je neko hodao, njivu koju je neko obrađivao…Gde god hodali, šta god radili, mi ostavljamo traga za sobom…ali u tom procesu mi postojimo kao individue koje misle, osećaju, odlaze i vraćaju se. Kada pogledate Draganine slike uočićete da težište nije na onome što se vidi, već na onome što se oseća i misli: početni impulsi ne potiču od prirode nego od slikara i projektuju se na prirodu. “Tragovi” kao tragovi koji su ostali za nama dok smo nekada davno tu prolazili ili dok su neki drugi ljudi hodali tim putem, ali takođe i tragovi koje svi mi svojim postojanjem ostavljamo za sobom, bili toga svesni ili ne. Dragana ne teži objektivnom prikazu nekog prizora nego da saopšti onaj samo svoj, do prenaglašenosti, individuani doživljaj koji u njoj podstiče priroda, a kako to drugačije postići nego kroz ekspresiju i jačinu boje, naglašene pastuozne poteze, kontraste i žestinu njenog kolorita. Ona stvara svoj već prepoznatljiv gest neprekidnih, u jednom dahu, nanetih širokih poteza, koristeći intenzivan kolorit čistih boja koje ostavljaju snažan utisak svojstveno fovizmu.
Ovo izlaganje završićemo Gogenovim rečima: “Postoje li plave senke malo je važno, ako se nekom sutra bude prohtelo da vidi senke ružičaste ili ljubičaste, nećemo morati da tražimo da nam polaže račun, samo ako njegovo delo bude harmonično i ako navodi na razmišljanje.”
Priroda je ono što je najviče inaspiriše ali kao što se na slikama može videti, to nije čisto reprodukovanje prirode, pre se može reći da su njene slike ogledalo njenjih osećanja. 2009. godine joj je, u okviru tradicionalnih dodela nagrada Opštine Boljevac, dodeljena Septembarska nagrada za doprinos u oblasti kulture i umetnosti.
Dragana Dragotić je rođena 1979. godine u Boljevcu. Srednju umetničku školu "Đorđe Krstić" završila u Nišu, na smeru slikarstva. Istoriju umetnosti diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Slikarstvom se aktivno bavi od 1995. godine. Izlagala je na dvema samostalnim izložbama: Izložba “Tragovi” Beograd 2009. godine i Prva samostalna izložba Boljevac 2005. godine. Takođe je izlagala i na sledećim grupnim izložbama: VIII međunarodna izložba “Žene slikari”, Majdanpek 2010. godine, V izložba “Žene slikari”, Majdanpek 2007. godine, IV izložba “Žene slikari”, Majdanpek 2006. godine; izložba II likovne kolonije, Kula (Vojvodina) 2005. godine; izložba likovne kolonije RMU Bogovina, 2003. godine. Učesnik je likovnih kolonija: “Murali prijateljstva”, 2007. godina, u Boljevcu; kolonija na Rtanju 2007. godine; “II likovna kolonija” u Kuli (Vojvodina) 2005. godine; “Bogovina 2003” u Bogovini.
Autor je skice po kojoj je urađen mural na zgradi odmarališta “Rtanj” na Rtnju, u okviru projekta “Boljevac Kulin dobar sused i prijatelj” 2007. godine.
Dobitnik je Septembarske nagrade Opštine Boljevac za 2009. godinu za doprinos u oblasti slikarstva. Radila je kao profesor u Domu učenika Srednje poljuprivredne škole u Šapcu, tokom školske 2007/2008. godine.
BOGDAN ĐORIĆ ~ ŠIROKIM POTEZOM ČETKICE OD SRBIJE JAPANU
Sedmog maja je u Beogradu u sedam sati uveče Njegova Ekselencija Tošio Cunozaki ambasador Japana u Srbiji, u Udruženju ’’ Tagai’’ u Gospodar Jevremovoj ulici broj 7, otvorio humanitarnu izložbu ’’ Širokom stazom od Srbije do Japana’’, čitajući tekst na srpskom. Dvadeset i jedan umetnik i dvadeset i jedan rad od srca. Svi umetnici su članovi Udruženja ’’ Široka staza’’. Tema izložbe je bila Srpsko Japanski simboli. Ambasadora je najavio Goran Krstić, PR Udruženja ’’ Tagai’’. Najzapaženiji bio je rad mladog slikara Bogdana Đorića koji je izazvao veliko interesovanje. Umetnik je i ranije predstavljan publici i svaki put je dobijao najbolje kritike i privlačio pažnju kolorističkim rešenjima, formom i izrazom koji ga karakteriše kao inovatora, individualistu ali i humanistu jer je ova izložba samo jedan od ovakvoh projekata u kojima svesredno učestvuje.
Bogdan Đorić je rođen 1983. u Zrenjaninu. Posle mature u Srednjoj dizajnerskoj školi ’’ Bogdan Šuput’’ u Novom Sadu upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu gde diplomira 2009. godine na Odseku slikarstva u klasi prof. Gordana Nikolića i 2010. postaje redovni član ULUS- a.Izlagao je na preko dvadeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, učestvovao u preko deset Likovnih kolonija takođe u Srbiji i inostranstvu i bio asistent savremenom umetniku Bartolomeu Toguou u okviru radionice u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu. Za njim četiri samostalne izložbe čijom bi se posećenošću ponosile i mnogo starije kolege. Ovaj vredni mladić je posvećen svojoj profesiji i njegova ljubav prema umetnosti veća je od mogućnosti da ga pohvale zasene sjajem.
U razgovoru za Zavičaj sa Bogdanom, filozofom koji slikom poziva na buđenje, opismenjavanje duše, otvaranje starih i pokretanje novih koncepata koji bi svet učinili humanijim, jasnijim, čistijim, zdravijim i jedinstvenijim saznajemo: “ Kao umetnik, isprovociran sam savremenim bivstvovanjem, životom, radom, delovanjem u gradu kao centru civilizacije i besmislenim bekstvom od prirode! Nedostatak zajedništva, bliskosti, kolektiva i ljubavi... “ Kritike na račun potrošačkog društva, masove kulture i čovekove pasivne borbe sa nametnutim sistemom vrednosti koji kao da nastoji da obezvredi sve sem sušte materije, Bogdan Đorić izražava kroz svoje slike. Po definiciji filozof egzistencijalista, on sve posmatra kroz ’’ traženje smisla i življenje slobode’’ i bavi se međuljudskog odnosa i ljubavi. Svaki je umetnik filozof ali nije svaki filozof umetnik. Mladost i talenat hrabro vode bitku sa postulatima materijalizma, od kojih je kako naš slikar smatra moderno a nazadno društvo stvorilo ideologiju propasti. Da će, kako F. M. Dostojevski kaže ’’ Lepota spasiti svet’’, dokazuju i sjajni Đorićevi radovi koji svojom lepotom vape za društvenim promenama i pozivaju na kolektivno buđenje svesti.
Za svoje slike Bogdan Đorić kaže: ’’ Moje slike svojim figurativnim predstavama definišu usamljeno stanje, prazne prostore oko ljudi u smislu ljubavi i duhovnosti i prazninu u celini, koja je takoreći zabijena u savremenog čoveka... Strah je nadvladao duh i volju ljudi a trans u kome spavaju kao da nema požarne stepenice! Poput teorije forme gde postoje zakoni toplo- hladnih boja i njihovih sinteza u svojim slikama naglašavam burnu reakciju blagostanja i ništavila- sve ono što savremeni svet jeste!’’
Nadajmo se da će tako dugo ostati svoj u ekspresiji koja se priželjkuje u mnogim galerijama i privatnim kolekcijama. Kad god istoričar umetnosti, umetnički kritičar ili novinar postanu svedoci velikih promena ili velikih zora ili velikih umetnika kažem da su videli svetionik a opet kao umetnik znam da je osećaj prepoznavanja u publici ili kritici osećaj koji ima usamljenik kada sa duge plovidbe ugleda kopno. Da je život veći od svega i svih potvrđuje faktor iznenađenja koji u nama i pomera skalu osećanja. Verujem da će Bogdan Đorić, izuzetni slikar nove generacije stvoriti most između dva dobra u svakom pogledu. Neka samo jedan od mnogih Dobrih spojeva bude razmena kulturno- umetničkih projekata, novina i znanja u saradnji matice i dijaspore. Hvala, Bogdane!
Kristina Radulović Vučković
ĐURĐEVI STUPOVI ~ ZAVIČAJNA TRADICIJA
U sklopu akcije "Obnovimo sebe - Podignimo Stupove" Radio Televizija Srbije je snimila spot za Vaskršnju pesmu koja se zove "Hristos Voskrese". Pesma je sa CD-a pevnice crkve sv. Nikole u Rasu (naziv CD-a: "Govori Gospode" ),koja je snimila ovu pesmu sa poznatim muzičarima i gostima.
U pesmi učestvuju i pevaju: Pevnica crkve sv. Nikole u Rasu, Željko Vasić, Sloboda Mićalović, Vladan Modrenović, sin Dragan - Nenad Okanović, Miloš Biković i Tamara Dragićević (film "Montevideo - Bog te video’’), Nebojša Cile Ilić, Slađana Borota, deca iz crkvenog hora "Đakon Avakum" Pavle Janković i Kristina Marušić, đakon Aleksandar Azdeljković, đakon Branko Karaklaić, Marko Bulat, muzičari Milinko Ivanović, Dejan Cakanović, Andrej Andrejević. Pesma se zove "Hristos Voskrese" . Muziku potpisuju: Popadija Violeta Sandić i Jovica Mutavdžić, tekst: sveštenik Milorad Maksimović a aranžman: Andrej Andrejević. U spotu učestvuju: Pevnica crkve Sv. Nikole u Rasu, muzičari Željko Vasić i Marko Bulat, glumac u Srbiji i širom dijaspore poznat kao sin Dragan - Nenad Okanović, glumac Andrej Šepekovski, Milos Biković (film "Montevideo - Bog te video"), trener FK Partizana Aleksandar Stanojević, fudbaler FK Partizana Ivica Ilijev, fudbaler FK Crvena Zvezda Andrija Kaluđerović, trener teniske reprezentacije Srbije Bogdan Obradović, Nebojša Cile Ilić, Vladan Mirković, deca Simon i Maksim Pavlović iz Novog Pazara, deca sa veronauke, sveštenik Radomir Sandić, sveštenik Miloje Petronijević, đakon Aleksandar Azdeljković, đakon Branko Karaklaić, frulaš Milinko Ivanović, deca frulaši iz škole "Sv. Vladika Nikolaj" i Bojan Rendulić. Spot je režirao Slobodan Simojlović. Organizator je Svetlana Azanjac.
Spot je snimljen u mestu Ripanj kod Avale i u studiju "Košutnjak", RTS.
MAJČINSTVO KAO UMETNOST LJUBAVI, POŠTOVANJA I ZNANJA
Novinarka, književnica i slikarka Mirjana Bobić-Mojsilović, nedavno je svoju prepoznatljivu energiju pretočila u pozorišni komad. Umetnica se ovog puta našla u ulozi reditelja. Režirala je predstavu „Pozovi M radi užitka“ koja je premijerno bila izvedena 9. aprila u „Zvezdara teatru“. Ona je potpisala scenario i izbor muzike. Poznata Beograđanka ima kćerku Milu koja je studentkinja arhitekture. Udovica je ostala kada je Mila imala samo godinu dana, a danas njena čerka ima dvadeset tri godine. Sa sportskim menadžerom Dušanom Odžaklićem je više od godinu dana u srećnoj emotivnoj vezi i ne krije da je zaljubljena i da obožava da kuva za njega.
“ Mila upravo sprema diplomiski ispit na arhitekturi. Ne bavi se pisanjem, ali je, kao i mene, zanimaju najrazličitije stvari – od istorije umetnosti, društvenih teorija, antiglobalističkog pokreta, preko filma, muzike, do psihoanalize i vajarstva. Tako da imamo o čemu da pričamo.”, zadovoljno o uspešnoj ćerki govori umetnica i dodaje: ” Srećna sam što je ona izbrala svoj put, drugačiji od mog. Razvijala sam takav odnos sa svojom ćerkom jer smo uvek pričale i o raznim stvarima koje nisu samo iz oblasti majka- ćerka. Kad god bih sakupila neki dinar vodila sam je na putovanja. Vodila sam je na izložbe, na putovanjima sam joj pokazivala zgrade, ulice, muzeje. Mnoge ervopske gradove prvi put je videla sa mnom, pešaka, bila je pravi mali turista. I dan danas znamo da odemo u Beč na dva dana, na primer, na izložbu Fride Kalo, ili u Berlin na izložbu “Melanholija”, ili u Bilbao da vidimo Gugenhajm muzej, ili u San Sebastian da vidimo Čilidine ”Češljeve vetra”. Vodila sam je u pozorište, na koncerte. Uvek je volela da čita. I naravno da je tako postajala moj sagovornik. Uostalom, ona je moj prvi književni čitalac i moj prvi kritičar. Da, uvek je pitam šta misli o onome šta radim, i uvek sa pažnjom slušam, njene primedbe i savete. Sada ona sprema diplomski na arhitekturi i ja sam zbog toga jedna ponosna mama. Ponosna sam ne samo zato jer sam je izvela na put, nego i zato što je ona postala jedna kulturna i obrazovana devojka sa kojom obožavam da razgovaram o svemu.”
FOTOGRAFIJE: VUKICA MIKAČA
OLJA IVANJICKI ~ BUDILNIK SAVREMENE SVESTI
Imala sam čast da upoznam Olju Ivanjicki. Pre par godina smo se opet srele u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, za vreme BITEF- a. Pričale smo o njenom gostovanju u jednoj TV- emisiji. Kazala sam joj: “ Uživam dok slušam i čitam sve što saopštavate tako pažljivo, tako slobodno, tako znalački, a tako moderno. Vi ste mi poput budilnika naše, savremene svesti!“ Nasmejala se i rekla: “Upravo to. Možemo tako i da nazovemo naš intervju za Zavičaj!“ Posle našeg susreta ja sam otputovala u Holandiju, a Olja nazad u svoje sazvežđe, među zvezde i među ideje. Bila je čudesni izvor inspiracije. Umesto intervjuu, ovom tekstu dajem ime koje smo dogovorile!
Na Šateleu, preko puta Centra Pompidu u Parizu, u prepunom Kulturnom centru Srbije je 6. aprila izložbu njenih dela otvorio predsednik Srbije, Boris Tadić, pročitavši prekrasan tekst na francuskom jeziku. Prisutnima se obratio i Njegova ekselencija, gospodin Dušan Bataković, ambasador Srbije u Francuskoj.
Izložba pod nazivom ’’Sazvežđe’’ se sastoji od 70 dela i organizovana je u saradnji Srpskog kulturnog centra i Fonda “Olga Olja Ivanjicki“ koji vodi Dušanka Subotić Homen. Ista izložba je već prikazana u Adis Abebi, Vašingtonu i Stokholmu, a posle gostovanja u Parizu, gde je realizovana u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova Srbije i ambasadom naše zemlje u Francuskoj, putuje u Beograd. Pariska publika je kao i brojna publika naše dijaspore imala priliku da vidi po prvi put izložene slike, crteže, grafike i arhitektonske projekte, ali i radove za tri revije Modne kuće “ Mona“ : Tesla, Njegoš i Carstvo.
Raskošni talenat naše čuvene slikarke, pored izuzetnog broja domaćih i inostranih priznanja i nagrada ovenčan je i u mom rodnom gradu Negotinu za vreme 44. Mokranjčevih dana Zlatnom plaketom Festivala Mokranjčevi dani, koja je dodeljena Fondu Olga Olja Ivanjicki. Olja Ivanjicki ( 1931- 2009.) je po završetku postdiplomskih studija na Akademiji likovnih umetnosti 1962. dobila posebno priznanje i stipendiju Fordove fondacije za nastavak studija u S.A.D. a 1978. i mogućnost da učestvuje u programu Fulbrajtove fondacije. Oljina dela se nalaze u prestižnim galerijama i muzejima širom sveta. Zajedno sa Leonidom Šejkom, Sinišom Vukovićem, Dadom Đurićem, Urošem Toškovićem, Mirom Glavurtićem, Mišelom Kontićem, Vukotom Vukotićem, Peđom Ristićem, Vladanom Radovanovićem, Mihajlom Čumićem, Radovanom Kraguljem, Branimirom Vasićem, Ljubom Popovićem, Kostom Bradićem, Svetozarem Samurovićem, Milovanom Vidakom, Vladimirom Veličkovićem i Milićem od Mačve, Olga Olja Ivanjicki pravi velike korake u našoj umetnosti, a jedan od njih je i MEDIALA (Ime ovoj grupi je dao Miro Glavurtić sastavivši dve reči Med- eliksir, lek, proizvod sjedinjenih bića i Ala- aždaja, simbol mraka i destrukcije) , na čije su stvaranje i razvoj svi pomenuti uticali sa željom da spoje prošlost, sadašnjost i budućnost zbog beskrajne ljubavi prema umetnosti i beskrajnog verovanja u njene moći..
Bezvremena, večna Olja je imala i u Kulturnom centru Srbije, u večeri 6. aprila u Parizu dvorsku atmosferu. U pratnji klasične gitare i klavira, o Olji se govorilo dugo. Njene kolege, prijatelji, obožavaoci i najviši predstavnici državne vlasti odali su joj počast u atmosferi kakvu je mogla proizvesti samo njena vanvremenska filozofija življenja, vedra, misleća, slobodnjačka, ljubavna, humana.
Predsednik Boris Tadić je o Olji Ivanjicki rekao: "Uvek je bila korak ispred svog vremena". U svom govoru je istakao da Srbija i Francuska treba da partnerstvom pomažu i očuvaju kulturno-istorijsku baštinu dva naroda i da strateška saradnja Srbije i Francuske treba da pospeši evropsku integraciju Srbije, ali i da to partnerstvo treba da pomogne u razmeni studenata, profesora, naučnika i istraživača.
Poseban žiri
Kviz znanja:
Vajarstvo:
Žiri u sаstаvu Irfаn Mensur (predsednik), Drаgаnа Bošković i Sаšа Jelenković u samo nekoliko rečenica je ocenio dobitnika nagrade.
Оdrаstао uz „Rаdоvаnа Тrеćеg“
U оkviru оbеlеžаvаnjа Dаnа Dоmа kulturе, оtvоrеnа je izlоžbа slikа „Stаlnа pоstаvkа umеtničkih dеlа“ iz fоndа umеtničkih dеlа. Dоmа kulturе. Izlоžbu је оtvоriо dirеktоr Dоmа kulturе mr Мilаn Rаdоsаvlјеvić.
Poznati beogradski glumac Ivan Bosiljčić u petak je nastupio pred bečkom publikom izvodeći prvi put u inostranstvu svoj muzičko-poetski repertoar "Ljubav je samo reč".
Klub "Karađorđe" iz Beča, koji je organizovao ovaj koncert, priuštio je Bečlijama uživanje u Bosiljčićevoj interpretaciji evergrin melodija, ciganskih romansi, kao i novijih kompozicija pop muzike 
Jedan od čestih problema u vaspitnom i obrazovnom radu je nedovoljno poznavanje dečije ličnosti i njihove komunikacije u okruženju. Jedno istraživanje u Austriji pokazalo je da roditelji i deca školskog uzrasta dnevno u proseku razgovaraju svega četiri minuta" - rekla je autorka knjige.Publika je zaista uživala iskrenim ispovestima dece koja potiču sa Balkana, a žive u glavnom gradu Austrije:
Kao što je Walker Evans rekao 1971. u intervjuu, koji je sa njim radio Leslie George Katz: ‘’ With camera, it's all or nothing. ’’. Pa, ja obožavam Maraševo ‘’sve’’ u fotografiji! Nijedno staro niti novo pravilo ne mogu ga zaustaviti; on je nepredvidiv, darovit, mlad buntovnik i istinski umetnik! On stvara svoje mesto, prostor i ritam- nezavisne i čiste elemente slike! Samo napred- obožavaćemo! 
Kada ste dovoljno srećni da po drugi put kreirate istoriju stvari kroz koje ste prošli jer Vam je Bog dao mogućnost da izrazite svoje utiske- gladni ste davanja i lako Vam je da živite. Postajete umetnik. Smejete se sa Vremenom, dogovarate sa Iskušenjima lično jer ceo Život za Vas postaje Iskušenje. I nemate šta da izgubite, već ste izabrani! 
Nage scene predstavljaju Slobodu i sve boje svetla prikazuju hod i ples Mudrosti, koju rađaju sanjari. Fotografije postaju glasnici i čuvari najdraže igračke ovog mladog čoveka i zrelog umetnika. Ako foto- aparat može biti njegova omiljena igračka, ja mogu biti njegov omiljeni prorok- Nemanja Maraš, rođen si sa znanjem stvaranja svojih sledećih lica, dana, gradova, krila, vetrova i mora- vodi nas na svoja nova mesta, želimo Tvoje nove izložbe i jedva čekamo da Te sretnemo na širokom putu! Ako će sve biti otkriveno, Sve je jednom moralo biti tajna. Da bi se tajna postao- mora se proći kroz tunel zvani Camera obscura! Svrstavaš se u velike vodiče, ko je god video ono što si Ti video- veruje Ti. Ko god želi da ode tamo gde si uperio pogled- verovaće Ti. A sa poverenjem je takođe: Sve ili ništa! Uzmi moju ruku. Hvala Ti.
Austrijanci su u narodnim nošnjama pokazali mnogobrojnim doseljenicima deo svoje bogate folklorne tradicije. Na bini u prizemlju, učestvovalo je nekoliko kulturno-umetničkih društava iz Linca.
9 May has been, therefore, named Europe Day. To mark this occasion, each year on a Saturday in May, the EU Institutions open their doors to citizens so that they can get insight about how they work. 
Sumadija stand was represented by the team of women, none of which was from Sumadija. Dressed in traditional Sumadija costumes they attracted a lot of attention as they promoted the region with all their heart. Brochures showcasing the tourist and economic potentials of Sumadija municipalities of Arandjelovac, Batocina and Lapovo as well as of the city of Kragujevac were for the first time presented in Brussels. In addition, video presentations of Arandjelovac, Batocina and Kragujevac were shown on the CoR plasma screen. 
To sto vidite nisu pejzaži koji nam prikazuju jednu njivu, put, drvo, to su osećanja koja se hitrim potezima špahtlice utiskuju u platno nanoseći crvenu boju zemlje, žutog neba, zelenkastog mora… 
Ona stvara svoj već prepoznatljiv gest neprekidnih, u jednom dahu, nanetih širokih poteza, koristeći intenzivan kolorit čistih boja koje ostavljaju snažan utisak svojstveno fovizmu.
Prva samostalna izložba Boljevac 2005. godine. Takođe je izlagala i na sledećim grupnim izložbama: VIII međunarodna izložba “Žene slikari”, Majdanpek 2010. godine, V izložba “Žene slikari”, Majdanpek 2007. godine, IV izložba “Žene slikari”, Majdanpek 2006. godine; izložba II likovne kolonije, Kula (Vojvodina) 2005. godine; izložba likovne kolonije RMU Bogovina, 2003. godine. Učesnik je likovnih kolonija: “Murali prijateljstva”, 2007. godina, u Boljevcu; kolonija na Rtanju 2007. godine; “II likovna kolonija” u Kuli (Vojvodina) 2005. godine; “Bogovina 2003” u Bogovini.
Dvadeset i jedan umetnik i dvadeset i jedan rad od srca. Svi umetnici su članovi Udruženja ’’ Široka staza’’. Tema izložbe je bila Srpsko Japanski simboli. Ambasadora je najavio Goran Krstić, PR Udruženja ’’ Tagai’’. Najzapaženiji bio je rad mladog slikara Bogdana Đorića koji je izazvao veliko interesovanje. Umetnik je i ranije predstavljan publici i svaki put je dobijao najbolje kritike i privlačio pažnju kolorističkim rešenjima, formom i izrazom koji ga karakteriše kao inovatora, individualistu ali i humanistu jer je ova izložba samo jedan od ovakvoh projekata u kojima svesredno učestvuje.
Gordana Nikolića i 2010. postaje redovni član ULUS- a.Izlagao je na preko dvadeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, učestvovao u preko deset Likovnih kolonija takođe u Srbiji i inostranstvu i bio asistent savremenom umetniku Bartolomeu Toguou u okviru radionice u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu.
Za njim četiri samostalne izložbe čijom bi se posećenošću ponosile i mnogo starije kolege. Ovaj vredni mladić je posvećen svojoj profesiji i njegova ljubav prema umetnosti veća je od mogućnosti da ga pohvale zasene sjajem.
Bogdan Đorić izražava kroz svoje slike. Po definiciji filozof egzistencijalista, on sve posmatra kroz ’’ traženje smisla i življenje slobode’’ i bavi se međuljudskog odnosa i ljubavi. Svaki je umetnik filozof ali nije svaki filozof umetnik. Mladost i talenat hrabro vode bitku sa postulatima materijalizma, od kojih je kako naš slikar smatra moderno a nazadno društvo stvorilo ideologiju propasti. Da će, kako F. M. Dostojevski kaže ’’ 
Lepota spasiti svet’’, dokazuju i sjajni Đorićevi radovi koji svojom lepotom vape za društvenim promenama i pozivaju na kolektivno buđenje svesti.
Nadajmo se da će tako dugo ostati svoj u ekspresiji koja se priželjkuje u mnogim galerijama i privatnim kolekcijama. Kad god istoričar umetnosti, umetnički kritičar ili novinar postanu svedoci velikih promena ili velikih zora ili velikih umetnika kažem da su videli svetionik a opet kao umetnik znam da je osećaj prepoznavanja u publici ili kritici osećaj koji ima usamljenik kada sa duge plovidbe ugleda kopno. Da je život veći od svega i svih potvrđuje faktor iznenađenja koji u nama i pomera skalu osećanja. Verujem da će Bogdan Đorić, izuzetni slikar nove generacije stvoriti most između dva dobra u svakom pogledu. Neka samo jedan od mnogih Dobrih spojeva bude razmena kulturno- umetničkih projekata, novina i znanja u saradnji matice i dijaspore. Hvala, Bogdane!
Nenad Okanović, glumac Andrej Šepekovski, Milos Biković (film "Montevideo - Bog te video"), trener FK Partizana Aleksandar Stanojević, fudbaler FK Partizana Ivica Ilijev, fudbaler FK Crvena Zvezda Andrija Kaluđerović, trener teniske reprezentacije Srbije Bogdan Obradović, Nebojša Cile Ilić, Vladan Mirković, deca Simon i Maksim Pavlović iz Novog Pazara, deca sa veronauke, sveštenik Radomir Sandić, sveštenik Miloje Petronijević, đakon Aleksandar Azdeljković, đakon Branko Karaklaić, frulaš Milinko Ivanović, deca frulaši iz škole "Sv. Vladika Nikolaj" i Bojan Rendulić. Spot je režirao Slobodan Simojlović. Organizator je Svetlana Azanjac.
“Upravo to. Možemo tako i da nazovemo naš intervju za Zavičaj!“ Posle našeg susreta ja sam otputovala u Holandiju, a Olja nazad u svoje sazvežđe, među zvezde i među ideje. Bila je čudesni izvor inspiracije. Umesto intervjuu, ovom tekstu dajem ime koje smo dogovorile! 
Ista izložba je već prikazana u Adis Abebi, Vašingtonu i Stokholmu, a posle gostovanja u Parizu, gde je realizovana u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova Srbije i ambasadom naše zemlje u Francuskoj, putuje u Beograd. Pariska publika je kao i brojna publika naše dijaspore imala priliku da vidi po prvi put izložene slike, crteže, grafike i arhitektonske projekte, ali i radove za tri revije Modne kuće “ Mona“ : Tesla, Njegoš i Carstvo. 
po završetku postdiplomskih studija na Akademiji 
likovnih umetnosti 1962. dobila posebno priznanje i stipendiju Fordove fondacije za nastavak studija u S.A.D. a 1978. i mogućnost da učestvuje u programu Fulbrajtove fondacije. Oljina dela se nalaze u prestižnim galerijama i muzejima širom sveta. Zajedno sa Leonidom Šejkom, Sinišom Vukovićem, Dadom Đurićem, Urošem Toškovićem, Mirom Glavurtićem, Mišelom Kontićem, Vukotom Vukotićem, Peđom Ristićem, Vladanom Radovanovićem, Mihajlom Čumićem, Radovanom Kraguljem, Branimirom Vasićem, Ljubom Popovićem, Kostom Bradićem, Svetozarem Samurovićem, Milovanom Vidakom, Vladimirom Veličkovićem i Milićem od Mačve, Olga Olja Ivanjicki pravi velike korake u našoj umetnosti, a jedan od njih je i MEDIALA (Ime ovoj grupi je dao Miro Glavurtić sastavivši dve reči Med- eliksir, lek, proizvod sjedinjenih bića i Ala- aždaja, simbol mraka i destrukcije) , na čije su stvaranje i razvoj svi pomenuti uticali sa željom da spoje prošlost, sadašnjost i budućnost zbog beskrajne ljubavi prema umetnosti i beskrajnog verovanja u njene moći.. 
Bezvremena, večna Olja je imala i u Kulturnom centru Srbije, u večeri 6. aprila u Parizu dvorsku atmosferu. U pratnji klasične gitare i klavira, o Olji se govorilo dugo. Njene kolege, prijatelji, obožavaoci i najviši predstavnici državne vlasti odali su joj počast u atmosferi kakvu je mogla proizvesti samo njena vanvremenska filozofija življenja, vedra, misleća, slobodnjačka, ljubavna, humana.
