INTERVJU SA POVODOM:

LJUBOMIR JANKOVIĆ, ARHITEKTA
O UMETNOSTI RAZMIŠLJA VIŠEDIMENZIONALNO

Uvek traga za istim ciljem,  a taj je - stvarati lepo. U prirodi, ljudima i stvarima koje ga okružuju pronalazi motive koji iznova pokreću traganje. Mladost je obeležio rukomet. Sport mu je doneo niz priznanja. Dva najdraža su mu:  osvojeno prvenstvo tadašnje Jugoslavije u omladinskoj kategoriji i titula najboljeg strelca na državnom  turniru. Posebno je ponosan i na osvojeno drugo mesto u kategoriji juniora na nezvaničnom Evropskom klupskom prvenstvu… Nakon uspešne sportske karijere, upisao je arhitektonski fakultet u Beogradu. Disciplinu, izraženu individualnost, kao i maštovitost u kreiranju igre preneo je i na polje arhitekture. Nakon studija radio je dve godine kao stručni saradnik na Arhitektonskom fakultetu na Katedri za enterijer. Paralelno je razvijao sopstvenu praksu. Realizovao je nekoliko autentičnih enterijera. Među njima je i onaj zapažen  na jednom od najznačajnijih takmičenja na svetu za mlade arhitekte, održan u Berlinu; rad je izabran u finalnu selekciju, u pet najboljih između  384 koja su prispela iz svih krajeva sveta.

Tokom 2001. započeo je rad na izradi koncepta i vizuelnog identiteta magazina GENIUS DOMUS. Na mestu kreativnog direktora ispratio je sve faze rada u prvih sedam brojeva. Ovaj projekat je doživeo veliki uspeh, ne samo u Srbiji nego i u regionu. Arhitektura je kroz ovaj magazin probudila pažnju mnogo šireg auditorijuma, postala je sastavni deo svakodnevne kulture, tema o kojoj se raspravlja.
Krajem 2004. godine delatnost na polju arhitekture proširio je na oblast upravljanja projektom – angažovan je kao “project menager”. Imao je prilike da učestvuje u projektovanju, pripremi i realizaciji veoma značajnih projekata velike kvadrature. Autor je dva ( John Naissbit Edu Centar Megatrend u Beogradu; Stambeno naselje u Budvi ), a druge je radio u timu ( za Astra Montenegro, takođe u Budvi ).
Trenutno je zaokupljen vizuelizacijom arhitektonskih teoretskih postavki.

Čemu iznova težite tokom procesa projektovanja ?
Često puta arhitektura je veština (ne)mogućeg. Visoke ideale nije moguće u potpunosti realizovati ali ja težim da se približim ostvarenju. Uvek tragam za najboljim pristupom kada rešavam odnose u prostoru. Ali iznad svega težim da izrazim novu ideju.  Želim da originalnom formom izrazim funkciju. Moj “potpis” je novi likovni element po kome će objekat koji sam oblikovao ostati memorisan, a duh tog mesta postati prepoznatljiv. To  jeste moj krajnji cilj svakog procesa projektovanja. A poštovanje ostalih disciplina neophodnih za realizaciju ideje se podrazumeva.

Vaši projekti izgledaju vrlo različito jedan od drugog.Koji je razlog za takav pristup? Da li to zavisi od investitora, konteksta ili nečeg drugog?
Činjenica je da je naše tržište, tržište malog kapaciteta, da je neuređeno i da tu nema kontinuiteta u poslu. Retko ko od mojih kolega bi mogao da se pohvali da se specijalizovao za određene tipove objekata. Dakle: različite namene, različite lokacije i konteksti, različite želje ( i mogućnosti ) investitora dovode do toga da je svaki zadatak novo iskustvo.U razvijenijim tržišnim sistemima zemalja na zapadu, projektantima je deo karijere da se specijalizuju za arhitektonske objekte određene namene, npr. hotele, ili pozorišta. A i ja sam težim da radim uvek na drugačiji način. Posao arhitekte je najzanimljiviji u tom kreativnom delu. Raznovrsnost u pristupu za mene predstavlja izazov. Različite forme prostora i uvek nova materijalizacija podrazumevaju i različite strategije a to znači istraživanje na polju forme i funkcije, konteksta, kao i aktuelnih tendencija.

Koja  škola arhitekture ili trendovi najviše utiču na Vaš rad?
Mom izrazu je bliska Beogradska moderna. To je ono što prepoznajem kao tradiciju, urbano nasleđe. A od aktuelnih uticaja, spomenuo bih Špansku, Holandsku i  savremenu Skandinavsku arhitekturu. Pomenuo bih i nove projekte koji se realizuju u Kini, većina njih  je  više nego impresivna. Veliki pomaci u arhitekturi uvek nastaju u velikim centrima, tamo gde je kapital, gde su potrebne velike ideje i uglavnom tamo gde je neokrnjena velika tradicija. Da bi se napravili značajni objekti potrebna je iskusna građevinska industrija koja može da realizuje  grandiozne poduhvate, ali pre toga neko mora da ima potrebu za takvom vrstom zdanja.

Čime je definisano polje arhitekture?
Polje arhitekture definisano je merom svesti društva o njegovim potrebama. Istorija je dokaz da pojedinci ( pa i arhitekte ) pokušavaju da nametnu nove standarde, ali to uspeva samo onda kada je sredina u kojoj stvaraju spremna da to prihvati, da podigne lestvicu. Kad se ukaže potreba za novim vrednostima, e tada arhitektura ima šansu da velike ideale  otelotvori, da ih materijalizuje, da ideale izrazi na način ( zgrade su okruženje ) koje će vremenom uobličavati svest ljudi  sa tih prostora. Stepen civilizacijskih vrednosti prihvaćen od jednog društva, definiše potrebe i ciljeve  budućeg razvoja. Od nas samih zavisi  i kakve će nam biti potrebe.

Da li dizajn pomaže ili odmaže arhitekturi?
To je deo arhitekture, ali dizajn nije pravi pristup za oblikovanje prostora . On može da donese mnoge nevolje, koliko autoru ( nejasan koncept ), toliko i investitoru ( ukoliko  poskupljuje projekat ) pa i krajnjem korisniku ( forma iznad funkcije ). Jer, ono što je nekom lepo ne mora uvek i da bude korisno i funkcionalno. Često je upravo dizajn mera izražavanja ambicija u arhitekturi.
Biti ambiciozan je zdravo i to je stav koji mora da se poštuje, ali - biti preambiciozan uvek povlači i neopravdane žrtve. Previše dizajna, “predizajniranost”  šteti objektima i vodi u nešto nesvrsishodno, bilo da je to “detalj ukrasa radi” ili čak i kič.
Međutim, velika imena Arhitekture ostavila su snažan autorski pečat upravo odmerenim rešenjima “total dizajna”, projektima u kojima dominira prepoznatljiv potpis u svim fazama razvoja – od idejnog rešenja, preko realizovanih enterijerskih formi, pa sve do  dizajna opreme.

Šta bi ste Vi  želeli da ljudi prepoznaju  u vašim radovima: ideju ili formu?
Kad mogu da biram, biram da me ljudi prepoznaju po idejama. Realizacija nekog objekta podrazumeva niz kompromisa. Često projekat izgleda najbolje u fazi idejnog rešenja. Ali, Ideja je ono što odlikuje vrle arhitekte. Asortiman građevinskih elemenata je vrlo sličan, to su reči, a važan je način na koji je priča ispričana. Ideja je glavna.

Koliko  ima umetnosti u jednom arhitektonskom delu? Može li arhitektura biti samo ''mašina za stanovanje''?
Ljudi uvek bolje reaguju na objekat prepoznatljive likovnosti. Međutim, često puta ta arhitektoničnost elemenata dodatno poskupljuje cenu objekta, pa i njegovo održavanje. Količina umetnosti u nekom objektu zavisi od tipa i namene  objekta. Izrazito artističkih objekata na polju arhitekture  je vrlo malo. Ali nekim autorima je pošlo za rukom da zidaju veliki broj objekata u takvoj formi. Frank Gehry je upravo po tome najistaknutiji. On je realizovao  impozantan broj institucija javnog značaja koji su skulpture u prostoru. Mislim da se ljudima dopadaju takvi objekti. Arhitektura ne može da bude samo „mašina za stanovanje“. To izaziva nezadovoljstvo korisnika. Čoveku je neophodan kontakt i interakcija sa prirodom, a lepota je njena mera…

U kom pravcu se arhitektura razvija danas?
Probuđena je svest da se nešto mora učiniti povodom preteranog zagađenja, obnovljivih vidova energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Arhitektama se nameću  dodatni zahtevi tokom projektovanja u tom smislu. Veliki deo arhitektonske struke okrenuo se razvoju green arhitekture, zelene površine su na krovovima, fasadama. Orijentacija, materijalizacija, sve je okrenuto energetskoj efikasnosti.
Konstantno je prisutna potražnja za novim materijalima koji će zameniti postojeće. Zanimljiva su i dostignuća u industriji za upravljanje objektima, tkz. intelegentne  instalacije. U pogledu forme mnogo toga je već urađeno.
A i ekonomska kriza je naterala investitore da smanje ambicije u personalizaciji objekata…

Da li je moguće kroz arhitektonsku scenu Srbije odrediti kolektivni identitet.?
Ako bi neko i hteo da odredi kolektivni identitet arhitektonske scene u Srbiji, taj ne bi imao lak zadatak! Srbiji današnjice nedostaju objekti po kojima bi je prepoznali na mapi sveta. Srbija i Beograd tek trebaju da dobiju objekte reprezentativnog karaktera. Možda je to novi most? Ili oblakoderi novog City-ja na Novom beogradu? Luka? To će se pokrenuti onog trenutka kada se nivo kapitala i nivo ideja budu približili nivou razvijenog sveta. Za sada nam ostaje da sačekamo  taj trenutak. Ako bi hteli da opišemo aktivnosti arhitektonske scene u Srbiji, onda se mora primetiti da je prisutna mešavina veoma raznolikog broja stavova o zidanju objekata…

Kako vidite objekat Megatrend Univerziteta, koji ste Vi projektovali, sada nakon nekoliko godina od njegovog završetka?
Taj objekat je zaista izuzetno iskustvo za mene. Zadovoljan sam jer je objekat  postao jedan od simbola Novog Beograda. Postigao sam ono čemu uvek težim, a to je da realizujem bar jedan likovni element koji će omogućiti da se objekat razlkuje od drugih.
Ideja o tome kako oblikovati pokrivač dve pjacete, ispred i unutar objekta, nastala je  i prihvaćena u jednom danu, nakon prvih skica. Prof. Dr. Mića Jovanović je tražio da se natkrije trg ispred zgrade Univerziteta. Tako je nastala nadstrešnica koja ima jedan glavni stub i kose štapove baš kao kod kišobrana. Investitor je podržao tu ideju do kraja izvođenja. Još jedan izuzetan segment  na toj zgradi  je lanterna iznad glavnog hola. Zadivljen sam sa kojom lakoćom je u pogonima domaće fabrike ( “Mostogradnja” ) izvedena takva konstrukcija.
Bio je to zaista uzbudljiv period u mom životu.

Zbog čega želite da odete u Ameriku? Obično arhitekte najbolje rade u sredini iz koje potiču. Šta Vas je nagnalo na taj korak?
Želja mi je da vidim kako rade i žive u najmoćnijoj ekonomiji sveta. Želim nova iskustva. Hoću izbliza da vidim kako se tamo vode poslovi, kako se opstaje pored mnogobrojne konkurencije. Amerika je lider u mnogim oblastima i ja bih voleo da učim od najbolljih. Želim da vidim New York, Miami. Potrebni su mi događaji značajno različiti od onih sa kojima sam suočen u sredini u kojoj živim.
Čini mi se da je period vašeg  rada u medijima posebno važan za Vas.Da  li je komunikacija kroz medije atraktivnija od same arhitekture?
U pravu ste. Komunikacija kroz medije je za mene trenutno zaista uzbudljivija od same arhitekture. Preko elektronskih  i štampanih medija se stiže do šire publike. Meni je tu najzanimljivija interakcija sa publikom kao i njena reakcija na ponuđeno.

Šta bi ste želeli da radite u nekoliko narednih godina?
Da ponovo pronađem neki medij koji bi mi omogućio da se često kreativno izražavam i da taj izraz bude odraz komunikacije sa krajnjim korisnikom, bilo da je u pitanju forma enterijera ili nekog aspekta savremene svakodnevice – od grafičkog rešenja na elektronskim medijima, preko dizajna opreme, do oblikovanja svesti o boljoj budućnosti putem razvoja arhitektonske misli.