Sadržaj

- HILANDARU TREBA POMOĆ
- POMOĆ RODNOJ GRUDI
- PRAHOVLJANI ORGANIZOVANO POMAŽU SVOJE SELO
- DONACIJA MEDICINSKE OPREME UNIVERZITETSKOJ DEČIJOJ KLINICI U BEOGRADU
- MOLBA ZA DONACIJU
- KLUB JEDINSTVO IZ BEČA ZA DECU U ZVEČANSKOJ

HILANDARU TREBA POMOĆ

Ožiljci na manastiru Hilandar, koje je urezao požar koji je buknuo u noći između 3. i 4. marta 2004. godine još uvek su vidljivi. Na saniranju štete od vatre učinjeno je mnogo, radilo se vredno i predano, a dosta posla je ostalo da se uradi. Kriza koja pogađa čitav svet pogodiće i obnovu svetogorske srpske svetinje, pa će kompletna obnova, sada je izvesno, kasniti nekoliko godina. Teški i zahtevni radovi tekli su po planu, međutim, zbog nedostatka novca, predviđeni rok za sanaciju posledica vatrene stihije pomeren je za tri godine. Naime, planirano je da kompletni poslovi, koji se odnose na sanaciju od požara, budu završeni 2014. godine, ali to više nije moguće. Na prvom mestu jer nema dovoljno para, a i posla ima više nego što je prvobitno zacrtano. Hilandaru treba pomoć! U to se uverio i Nebojša Bradić, ministar kulture Republike Srbije, koji je nedavno sa saradnicima posetio srpsku carsku lavru.
Bradić, sa specijalnim savetnicima Goranom Markovićem i Zoranom Hamovićem nedavno je posetio Svetu srpsku carsku larvu kako bi se uverio u kakvom je stanju manastir i koje aktivnosti predstoje u njegovoj obnovi. Ministarstvo kulture je u toku ove godine izdvojilo 50 miliona dinara za rekonstrukciju i obnovu manastira, a u skladu sa potrebama i mogućnostima obezbediće dodatne načine finansiranja, da bi se potpuno rekonstruisao manastir. Po povratku iz Hilandara Nebojša Bradić je za “Reviju 92” rekao:
- Delegacija Ministarstva kulture je iskazala dobru volju u prethodnom periodu i spremnost da kroz donaciju za obnovu manastira Hilandar radi na poboljšanju uslova života bratstva i zaštiti kulturnog nasleđa manastira. Imali smo priliku da zajedno sa stručnjacima i bratstvom vidimo šta se radi. Zadovoljni smo rezultatima obnove. Manastir Hilandar je svojim tužnim slikama pre nekoliko godina poslao jedno veliko upozorenje svima onima koji se bave zaštitom kulturne baštine bilo u Srbiji, bilo u Evropi i u tom smislu je odluka Vlade Republike Srbije da pomogne obnovu i da formira Odbor za obnovu manastira bila jedan od važnih koraka. Manastir više nije ruševina. Radi se, pored ostalog, na obnovi Velikog konaka i mi verujemo da će u narednih dve godine biti zaključeni osnovni poslovi. Time ne mislimo da će briga o manastiru u Ministarstvu kulture prestati, jer kulturno blago koje se tamo čuva je od izuzetnog značaja i treba da bude izučavano, zaštićeno i predstavljeno. Razgovarajući sa bratstvom manastira predložili smo da sledeće godine u okviru izložbe koja će biti priređena u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, a prilikom predstavljanja rezultata obnove manastira, da se izlože i artefakti koje čuva riznica. Na taj način će građani Srbije i kulturni poslanici imati priliku da se uvere u ono što je Hilandar bio, što je danas i što će biti za srpsku kulturu i ubuduće.

Ministar Bradić kaže da je Hilandar posetio prvenstveno kao čovek koji je zadužen za kulturno nasleđe i koji u tom smislu zna kako i kada ono može da bude ugroženo.
- Bio sam veoma ohrabren onim što se tamo uradilo zato što to garantuje da će u narednom periodu i život manastira i njegov značaj za sve koji su zainteresovani da ga posete biti podignut na viši nivo. Manastirska tišina koja uobičajeno krasi takva mesta sada je bila narušena brojnim mašinama i radnicima koji su radili na obnovi. Posebno je osećanje kada dođete uveče kada se ta tišina mediteranski spusti na kamene utvrde manastira i kada možete da uživate u nekim posebnim trenucima. Da bi se to vratilo Hilandaru moramo svi da pomognemo.
U Zadužbini svetog manastira Hilandar u Beogradu sve je podređeno tome da Sveta Gora ponovo dobije lice koje svetli vekovima. Ulažu sve moguće napore da centar srpske duhovnosti što bezbolnije izleči rane od požara.
- Prvih meseci posle požara izgledalo je da saniranje ide jako sporo – priča nam Stefan Milenković, rukovodilac za odnose sa javnošću Zadužbine. - Trebalo je vremena da se radovi organizuju, da se utvrde nadležnosti, a i samo čišćenje ruševina bilo je veoma zahtevno u smislu da se prvo odvoje i sačuvaju manastirske vrednosti. Počelo se sa rekonstrukcijom jednog konaka, Senare, koji je izvan manastirskih zidova, a nije izgoreo u požaru, već je bio veoma zapušten. Napravljen je novi kompleks za smeštanje poklonika a i dela bratstva.
Bilo je više tumačenja, pa i nagađanja, kako je uopšte izbio požar. Milenković nam kaže da istraga nikada nije detaljno vođena, niti je decidno preciziran uzrok požara. Desilo se, zapravo, da se u severozapadnom delu manastira, u konaku koji se zove Igumenarija, gde boravi iguman zapalio dimnjak, koji verovatno nije bio ni očišćen. Pored toga ta strana manastira, kako je utvrđeno, ne leži na steni, pa se zemlja sleže i zidovi pucaju. Vatra se, najverovatnije, probila kroz pukotine dimnjaka, tinjala je dugo ali to niko nije primetio i onda je zahvatila drvenu krovnu konstrukciju. Takvi požari dešavali su se i ranije na Svetoj Gori. Prvi veliki požar izbio je 1722. a drugi 1896. godine. Nikada nije zabeleženo šta je bio uzrok tim požarima, ali se dugo radilo na obnovi, ali su generacije monaha uspele, bez današnjih blagodeti građevinarstva, uspele da poprave manastir - tvrđavu. I grčki manastir Vatoped, najveći i najbogatiji među svetogorskim, u kome je izbio požar obnavlja se više od 50 godina. Obnova Hilndara za sve svetogorske pojmove je veoma brza, ali bez dodatnih sredstava neće moći da se završi u roku.
Više od 40 monaha danas živi u Hilandaru. Uglavnom su iz Srbije, jedan je Gruzin i dok u luci Nemac koji se zamonašio i perfektno govori srpski. Monasi najveći deo vremena provode u molitvi i u svemu vide neku opomenu i zahvalni su Bogu što je od požara sačuvana crkva sa čudotvornom ikonom Trojeručicom, biblioteka sa knjigama neprocenjive vrednosti i druge vredne relikvije. Uvećalo se u međuvremenu bratstvo, i sve nevolje koje su ih snašle samo su ih dodatno ujedinile, a požar kao da ih je zbližio i uputio jedne na druge.

- U obnavljanju manastira poštuju se principi – nastavlja Milenković.- Prvi i osnovni je očuvanje svetosti mesta. To znači da ne sme da se poremeti način života koji tamo vlada vekovima. Zatim moraju da se postave tradicionalni materijali poput starog kestena, hrastovine... U manastiru se trenutno radi na Velikom Konaku koji je građen između 1816. i 1821. godine. Njegova površina je 2.700 metara kvadratnih, a cela izgorela površina je nešto više od 5.000 metara kvadratnih. U Konaku su najveći smeštajni kapaciteti. Manastir će po okončanju radova dobiti monumentalnu gostoprimnicu, prostorije za upravu manastira, dva sprata sa kelijama za smeštaj gostiju i bratstva i deo sa radionicama. Kad se to završi, sve ostalo može da ide laganijim tempom. Najveća šteta, inače, nastala je na Belom konaku, jer je potpuno srušen a u njemu su bile najstarije monaške kelije, napravljene u 16. veku.
Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine svetog manastira Hilandar nedavno se vratio u Beograd iz Hilandara gde je svojski radio više od meseca.
- Zadužbina monaha svetog Simeona i svetog Save vekovima je poštovana i štićena – objašnjava Ranđić.- Čuvali su je, čak, i Turci. U vreme njihove vladavine čuvani su svetogorski manastiri od divljanja i pljačkanja. Sačuvano je kulturno blago našeg naroda. Čuvamo mi našu svetinju, međutim, mnogo sredstva i rada je potrebno da se manastir obnovi. Probleme nije donela samo vatra,. Potonja obnova Hilandara je najzamašniji poduhvat od vremena kralja Milutina. Devedesetih je rađena jedna obnova, međutim, ti rezultati poništeni su požarom. Vatrena stihija mnogo je odnela. Vlada Republike Srbije uložila je pet i po miliona evra, Grčka oko milion. Sa svim donacijama utrošeno je oko 7,5 miliona evra. Planirali smo da će se radovi završiti do 2014. godine, međutim, trajaće mnogo duže zbog recesije i manjka sredstava. Najmanje tri godine radovi će biti duži, ali i to je bolje, ako se sve uradi valjana, da nam Hilandar potraje barem još 1.000 godina.

DONATORI
Potrebno 25 miliona evra
Glavni donator obnove Hilandara je Republika Srbija. Vojislav Koštunica je stupio na mesto premijera u noći kad je goreo Hilandar.
- Odlučio je tada da Srbija izdvaja oko milion evra godišnje za pomoć Hilandaru – priča Ranđić. - Tako je bilo do prošle godine. U 2009. godini odobreno je 110 miliona dinara Manastiru, ali je rebalansom budžeta suma smanjena na 50 miliona. Razumljivo, kriza se oseća svuda. Srpska pravoslavna crkva je u prve dve godine sakupila oko milion evra. Pored Grčke bilo je mnoštvo malih i većih donacija pojedinaca i preduzeća. Grupe ljude koje posećuju Hilandar redovno ostavljaju priloge. I naša dijaspora je uključena u pomoć, ali neorganizovano.
Čeka nas težak period. Veliki projekti su započeti, mnogo je ljudi zaposleno, a novaca nema dovoljno. Planiramo da u oktobru pokrenemo širu kampanju za pomoć obnovi Hilandara. Krenućemo u oragnizovaniji rad na prikupljanju sredstava i u kontaktu sa dijasporom, prijateljima i ljudima koji žele i mogu da pomognu. Sve mora da se radi pažljivo, da se niko ne bi razočarao. Potrebno je 25 miliona ukupno da se sve završi. Ne samo obnova, nego mora da se izgradi infrastruktura koja je skuplja od samog zidanja. Pored vinograda koji je trenutno glavni motor ekonomije manastira i godišnje donese oko 800.000 evra godišnje, Hilandar ne može da se izdržava sam.

VINOGRAD
Ograda zbog šakala
Manastir Hilandar na poluostrvu Atos poseduje 10.000 hektara šume, novi vinograd sa 15 hektara i stari tri i po, zatim u metohu Kakovo 1.500 hektara šume i više od 2.000 stabala maslina. Hilandar je iz Francuske uvezao 10.000 čokota koji su zasađeni na manastirskom metohu. Prvobitno je planirano da se vinograd ne ograđuje, ali je, očigledno, neophodno da se podigne ograda, jer su prve plodove iz ovog još neformiranog vinograda pojeli šakali, koji su se namnožili na Svetoj Gori.

NEIMARI
Svi iz Srbije
Sabor Hilandara sa igumanom, predsednikom i najuglednijim monasima doneo je odluku da sami angažuju stručnjake i radnike. Tako je formirana Hilandarska neimarska služba, koju predvodi glavni arhitekta Mirko Kovačević, tu je inženjer Stevica Tripković, njegov zamenik, Nenad Šekularac rukovodilac izvođenja radova... Zadužbina svetog manastira Hilandar konkursom je angažovala radnike iz Srbije. Svi radnici imaju redovne plate, a trenutno je više od 60 zaposlenih ljudi iz Srbije. Dozvolu za izvođenje radova dobili su od Kedaka, Centra za očuvanje svetogorskog nasleđa, sa sedištem u Solunu.
POMOĆ
Račun za priloge iz zemlje za obnovu Hilandara:
Dinarski tekući račun: 250 – 2615061 – 83
(EFG Eurobank, Beograd)
Dinarski tekući račun: 160 – 55566 – 24
(Banka Intesa, Beograd)
Primalac:
Zadužbina svetog manastira Hilandara
Svrha:
Prilog za obnovu manastira Hilandara
Napomena: Fizička lica uplaćuju opštom uplatnicom u bilo kojoj banci ili pošti. Drugi podaci osim broja računa, uplatioca, svrhe uplate i primaoca nisu potrebni. U slučaju da službenici traže poziv na broj navedite datum uplate bez razmaka i tački (npr. 10. mart 2004. navesti kao 10032004)

POMOĆ RODNOJ GRUDI
Pripadnici dijaspore, ma gde živeli, nikada ne zaboravljaju na rodni kraj, tako ne i humanitarci iz Beča, rodom iz Novog Grada u Republici Srpskoj, potpomognuti, po velikom srcu poznatom, Milunom Nikolićem. Na inicijativu Slobodana Majkića i Miluna Nikolića u sredu je iz Beča otpremljen šleper pun humanitarne pomoći za Novi Grad (Bosanski Novi).
U realizaciji ove humanitarne akcije učestvovali su Mićo i Milan Djekić, Ilija Kantar, i Milan Ugarčina. U šleper od 24 tone, koji je utovaran u Centru Crvenog krsta u Beču, uz pomoć Petera Hofelnera iz ove organizacije, oni su utovarili pomoć u vrednosti od oko 100.000 evra. U pošiljci Bečlija rodom iz Novog Grada nalazi se medicinska oprema namenjena Domu zdravlja u rodnom mestu. Naime, u trasnportu, koji će ovih dana obradovati mnoge u domovini, nalaze se, izmejdu ostalih, rendgen aparati, bolnički kreveti za decu i odrasle, operacijski sto, nameštajinhalatori, posteljina.

Ovo je inače prvi put da dijaspora iz Beča upućuje veću humanitarnu pomoć Novom Gradu od kraja rata u Bosni i Hercegovini. Prema rečima Majkića u Novom Gradu je jako teško stanje, kada je reč o Domu zdravlja. On je objasnio da je pomoć prvobitno namenjena za Dom zdravlja, ali da će jedan deo biti otpremljen u starački dom "Devetaci". Humanitarna pomoć realizovana je u dogovoru sa upravom Doma zdravlja, kao i gradonačlenicom Novog Grada Snežanom Railić, uz posredovanje sveštenika Zorana Blagojevića. Majkić naglašava da se ovom pošiljkom neće okončati akcija pomoći rodnom kraju, već da će slediti i dalje. Inače Nikolić je proteklih godina otpremio preko 100 šlepera punih medicinske opreme srpskom narodu na prostoru bivše Jugoslavije. Kao predsednik Humanitarnog odbora Crkvene opštine Beč on redovno prikuplja sve što bi moglo biti potrebno i korisno gradjanima u domovini, jer tamo u zdravstvu manjka na mnogome.

PRAHOVLJANI ORGANIZOVANO POMAŽU SVOJE SELO
Prahovljani, koji žive i rade u Beču, odlučili su da se organizuju i preko dobrovoljnog samodoprinosa modernizuju svoje selo i pomažu one kojima je potrebna pomoć.
Tim povodom je u nedelju, u bečkom restoranu "Gril Park", održan sastanak inicijativnog odbora, koji predvodi predsednik Ivica Crnogorac. Inače u Beču živi preko 140 porodica iz Prahova, što je najveći broj Prahovljana u inostranstvu. Inicijativni odbor Prahovljana u Beču razgovarao je o uvodjenju samodoprinosa za realizaciju projekata pomoći rodnom mestu. Medju prioritetima, koji treba da se realizuju prikupljenim novcem, su završetak kanalizacije, asfaltiranje puteva. Medjutim najviši prioritet trenutno ima obnova omladinskog doma u mestu, kako bi se privukao što veći broj mladih da provodi svoje slobodno vreme u svom mestu. Takodje Prahovljani u Beču dogovorili su da prikupe pomoć za 16-ogodišnjeg zemljaka Miloša Jakovljevića, obolelog o raka, kako bi se nastavilo njegovo lečenje. Pored toga biće prikupljana i sredstva za modernizaciju Doma zdravlja, odnosno nabavku potrebnih aparata.

Prema rečima predsednika Incijativnog odbora Ivice Crnogorca mnogi roditelji članova su već otišli u penziju i vraćaju se polako u rodno selo, i oni njima se želi pružiti standard u rodnom kraju na koji su navikli tokom rada u inostranstvu. Prahovljani su izrazili zadovoljstvo ishodom izbora u Negotinu, ocenivši da su pobedile one snage na koje su računali, i koje su im obećale podršku u realizaciji njihovih projekata. Inicijativni odbor Prahovljana u Beču čine, pored predsednika Crnogorca, zamenik Dragiša Brebulović, zamenik Zoran Točaković, sekretar Dragan Nikucić, blagajnik Dane Šanić, kao i članovi Julije Dimitrijević, Dragan Ćorikić, Branislav Trandafirović, Zoran Stančulović, Milan Vojinović, Dragan Šamić, Dragiša Spnulović, Zortan Avramović, Dragan Babalanović, Petar Sinkić, Dragan Grgić, Ljubiša Karolić, Dragan Prvujković. Inicijativni odbor, koji organizuje, na jesen Susrete Prahovljana, sastaje se jednom mesečno u restoranu "Gril Park" svog zemljaka Voje Kicoranovića. Takodje bečki Prahovljani održavaju kontakt sa svojim zemljacima koji žive u SAD, Nemačkoj i Švajcarskoj, sa kojima dogovaraju zajedničke aktivnosti.

DONACIJA MEDICINSKE OPREME UNIVERZITETSKOJ DEČIJOJ KLINICI U BEOGRADU

Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu, kompanija Eki Transfers, agent Western Uniona za Srbiju i Crnu Goru donirala je medicinsku opremu koju čine EKG aparat i tri monitora. Donaciju u ime Eki Transfersa načelniku hirurgije dr. Goluboviću uručila je generalna direktorka Eki Transfersa Mirjana Zečević. Elektrokardiografija (EKG) je jedna od najvažnijih dijagnostičkih metoda koja se koristi u svim oblastima medicine. Univerzitetska dečja klinika ima veliki broj pacijenata koji zahtevaju EKG pregled i obzirom na veliki broj kardioloških pregleda u ambulanti (samo u 2009. godini urađeno je 5,147 nalaza), značaj doniranog EKG aparata za kliniku je veliki.
Jedan od monitora biće postavljen u operacioni blok u kome će omogućiti da hirurzi, još jednom, pregledaju sav dijagnostički materijal. Drugi monitor namenjen je kardiološkom ultrazvučnom kabinetu kome će doneti veliko poboljšanje u kvalitetu slike prilikom pregleda. Treći monitor, najveće dijagonale, omogući će visoko kvalitetan prikaz slike, pa će veliki broj posmatrača moći da prati operativne zahvate vrhunskih domaćih i stranih stručnjaka, i time doprinesu odabiru najoptimalnije metode u daljem lečenju.Još jedna u nizu donacija kompanija Western Union i Eki Transfers doprineće unapređenju zdravstvenih uslova za kvalitetnije lečenje dece u Srbiji.
O Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu: Univerzitetska dečja klinika u Beogradu je najstarija dečja bolnica na Balkanu i jedna je od najstručnijih modernih institucija za lečenje dece u regionu. Osnovana je 1924. godine, obuhvata sve grane pedijatrije i dečje hirurgije. Bolnica hospitalizuje ne samo decu iz Srbije, već i decu iz svih bivših jugoslovenskih republika i zemalja iz okruženja. Bolnica poseduje 355 kreveta, 7 operacionih sala, jedinice moderne intenzivne nege, dijagnostički centar, laboratorije, centar za hemodijalizu, 31 organizacionu jedinicu koja pokriva sva područja pedijatrije. Tokom 2009. godine, pregledano je 165, 000 pacijenata, urađeno je 795, 229 laboartorjskih analiza. Ukupno 14, 183 pacijenta su hospitalizovana, prosečna iskorišćenost bolničkih kreveta je iznosila 88, 47%.
O Eki Transfersu: Eki Transfers je agent Western Uniona, vodeće svetske kompanije za transfer novca. Western Union i Eki Transfers kroz mrežu od preko 1700 lokacija banaka u Srbiji pružaju uslugu brzog, pouzdanog i jednostavnog načina prijema novca iz inostranstva.

MOLBA ZA DONACIJU

Na levoj obali Dunava, preko puta sela Ram, na početku Đerdapske ili Banatske klisure, kako je tamošnji Srbi zovu, nalazi se najstariji manastir Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Rumunije - Bazjaš koji ima veliku istorijsku, kulturnu i duhovnu važnost. Ispod manastira protiče reka Nera, a iznad se pružaju najniža brda u okviru planina u rumunskom delu Banata.

Nastao na etničkom prostoru srpskog naroda, a na teritoriji Ugarske kraljevine, Manastir Vaznesenja Gospodnjeg Bazjaš datira iz 13. veka, a podizan je od 1225. do 1229. godine, sa blagoslovom Svetog Save, prvog arhieposkopa srpske crkve, na mestu gde je izmirio svoga brata, Stefana Prvovenčanog, sa ugarskim kraljem, Andrašem Drugim, i tako sačuvao Srbiju od rata.

Tražeći način kako da izbegne rat, oko 1225. godine, kralj Stefan je odlučio da zamoli svog brata, u to vreme arhiepiskopa Savu, da pođe u mirovnu misiju i da božjim blagoslovom pokuša da postigne mir između dve države. Kad je Sava došao na obalu Dunava, duvala je jaka košava, iako je bilo leto, no on je ipak odlučio da uzme čamac i da sam pređe Dunav uprkos nevremenu. Reku je prebrodio, kao u orahovoj ljusci, a kada su o tome javili ugarskom kralju, kažu da je on iznenađeno rekao ''Da je sam Gospod sa tim srpskim kaluđerom". ''I, ako je on tako hrabar, kako li je tek srpska vojska junačka". Kada se vreme smirilo, reku su prešli i ostali monasi iz pratnje koji su bili sa njim. I, kako piše u Žitiju Svetog Save, Sveti Sava je, kad se vreme smirilo i ponovo otoplilo, poslao monaha da od ugarskog kralja zatraži malo leda da se osveži od velike vrućine, na šta mu je ovaj odgovorio da leda nema, jer se otopio, pa ne može izaći u susret slugi božjem. Kad je to čuo, Sveti Sava je izašao pred svoj logor i kleknuo, moleći Gospoda da iz svoje nepresušne riznice podari malo leda. Tada se naoblačilo i pao je obilat grad. Sveti Sava je led zahvatio i u srebrnoj činiji poslao ugarskom vladaru uz poruku: „Pošto ti nemaše meni dati, to ja izmolih od tvorca neba i zemlje te mi on dade iz svoje nepresušne riznice kao dar svojoj deci". To je tako snažno delovalo na ugarskog vladara da je pozvao Svetog Savu kao gosta, pa je mir sklopljen. Čak je, po nekim zapisima, Sveti Sava uspeo da prevede ugarskog vladara u pravoslavlje i da ga krsti. Tu je, u znak zahvalnosti Gospodu, Sveti Sava podigao manastir i posvetio ga Vaznesenju Gospodnjem. Ime Bazjaš je, prema predanju, nastalo od toga što je jakom vetru koji je duvao, dok je čamcem plovio Dunavom, povikao: ''Baš zijaš!" - ''Baš duvaš..".

Naročiti duhovni procvat doživeo je manastir Bazjaš dolaskom u njega monaha Sinaita u XIV veku o čemu svedoči manastirski sabor svake godine o prazniku Preobraženja Gospodnjeg. Krajem XV i početkom XVI veka ovaj manastir je, kao i mnogi drugi srpski manastiri u Ugarskoj, osetio staranje Svetog vladike Maksima i njegovog brata Svetog despota Jovana Brankovića. Teško vreme turskog ropstva ostavilo je krvavog traga i na telu ovog manastira, kao i na narodu ovog kraja koji se zajedno sa svojim vladikom, Svetim mučenikom Teodorom Vršačkim, među prvima u Evropi, 1594. godine, podigao na ustanak protiv turske tiranije.1718. godine ovim područjem su zavladali Habzburgovci. Kada je osnovana Vojna krajina manastir, budući blizu južne granice carstva na Dunavu, našao se na njenom području. Poslednji put je razaran 1738. godine, kada su Turci poslednji put prešli Dunav. Odlaskom Turaka iz ovih krajeva manastir se obreo u okviru Karlovačke mitropolije i patrijaršije u Austriji, odnosno Austrougarskoj. Godine 1772. manastir Bazjaš je postao metoh obližnjeg manastira Zlatica. Posle Prvog svetskog rata Bazjaš se našao odmah do granice sa novoosnovanom Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca.

Manstir Bazjaš je vazdušnom linijom udaljen desetak kilometara od Bele Crkve, dok se do Velikog Gradišta može doći skelom, preko Banatske Palanke za selo Ram. Teritorijalno i upravno Bazjaš danas pripada opštini Sokolovac (zvanični naziv ovog mesta jeste Sokol). Istorija ovog naselja neposredno je vezana za istoriju Bazjaškog manastira. Dovoljno je poznato da je u početku bio podignut manastir, a tek docnije naselje, naseljavanjem ljudi da bi radili manastirsku zemlju jer je u prvoj fazi ovo naselje bilo samo prnjavor manastira. Osnivanjem, manastir je primio u vlasništvo zemljište i ljude da tu zemlju obrađuju. U zamenu, oni su uživali izvesne povlastice: plac za podizanje kuće sa okućnicom, pravo na korišćenje pašnjaka za ispašu svoje stoke, mesto za seču drva za ogrev u manastirskoj šumi, neplaćanje poreza za izvesno vreme i druge. Zauzvrat, prnjavorci su se obavezali da obrađuju manastirsku zemlju i da manastiru redovno plaćaju desetak na zemlju koju su koristili, da odrade određen broj dana u vidu kuluka. Da ne bi dolazilo do nesporazuma i raznih prigovora i tužbi, prnjavorci su sa manastirskom upravom sklapali pismene ugovore u kojima su tačko opisane obaveze obeju strana iz pismenog ugovora. Primer jednog takvog ugovora (kontrakta) je ugovor sa manastirom Zlaticom. Ugovor je sklopljen 1850. godine. U kontraktu se daju imena prnjavoraca: Mihajlo Nikolić, Dumitru Marin, Kosta Marekić, Stepan David, Maksim Žujan, Jova Dolovan, Aleksa Disaka, Ignjatije Žujan, Pavel Božin, Nikodim Nikola, Serafim Nikola, Sima Vladu, Lazar Žujan, Georg Andrej, Josif Krmačak, Georgije Petrović, Ilija Bolda. Iako je poslednji monah ovog manastira skončao svoje zemnoje žitije još 1955. godine, staranje našeg naroda i Srpske pravoslavne crkve o svojoj svetinji ne prestaje. Očekujući svoje nove žitelje, manastir Bazjaš je i dalje izvor duhovnosti i žiža oko koje se verni narod okuplja. Nalazeći se na živopisnoj rumunskoj strani Dunava sa pogledom na maticu Srbiju, manastir Bazjaš priziva sebi sve bogotražitelje, a posebno one koji bi u ovom mirnom pristaništu života da služe Bogu i rodu. Na ovoj velikoj svetinji srpskoga roda u kojoj je mnogo srpskog monaštva živelo i proslavljalo Gospoda za spas srpskoga roda, mnogo puta se radilo na obnovi i očuvanju dostojanstva naše zemlje. Pošto je to put kojim su mnoge vojske prolazile, od hunskih, vizantijskih, turskih, sve do nemačkih, crkva je rušena, paljena i obnavljana. Smatra se da su zid porte i prednji deo crkve sa apsidom originalni i da je poslednja velika obnova manastirske crkve urađena u vreme kada je tom teritorijom vladala Ugarska 1860. Tada je dodat zvonik na ulazu u hram. U vreme te obnove urađen je i nov ikonostas, za čiju je izradu veći deo novca priložio knez Mihailo sa kneginjom Julijom. Ikonostas, u baroknom stilu, sada je u lošem stanju pa se traži donator koji će obezbediti novac za novi. U hramu postoji nekoliko sačuvanih ikona iz 18. i 19. veka, reljefi i drugi ukrasi, dok fresaka nema.

Danas ovim manastirom upravlja iguman Maksim (Petrović) koji je pre par godina počeo sa restauracijom crkve i obnovom objekta konaka za život monaštva. Ukoliko i vi želite da finansijski doprinesete obnovi ove svete obitelji i tako postanete član porodice donatora, možete donirati sredstva ili uplatiti novčani iznos na račun manastira.

Adresa:

MĂNĂSTIREA ORTODOXĂ SÂRBĂ  BAZIAŞ

327366 BAZIAŞ, JUD. CARAŞ SEVERIN ROMÂNIA

broj mob.tel.  062669362 nema rominga

Na ime obnove manastira Bazjaša otvoreni su namenski računi:

- U Privrednoj banci AD Pančevo: 305-128125032-64

- U BRD Groupe Societe Generale: NR. CONT 139, Cod FISCAL 21916117

- U lejima: RO 25 BRDE 110 SV 13963011100

- U evrima: RO 27 BRDE 110 SV 15611001100

''Upravi Srpskog pravoslavnog manastira Bazijaš u Bazijašu'

Ovde možete da pogledate i originalnu molbu koju je izdala crkva na čelu sa igumanom Maksimom.

KLUB JEDINSTVO IZ BEČA ZA DECU U ZVEČANSKOJ

Kada zakucate na vrata porodice Dačić u Beču, nemojte se iznenaditi ako čujete da i vama neko kuca sa unutrašnje strane. To se najmlađi od Dačićevih sin Jovan, nije mali kaže jer 22. novembra puni šest godina i iduće godine kreće u školu, šali sa gostima. U školu već idu sestre Nikolina koja ima 10 i Tijana 13 godina. Svo troje obožavaju koga bi drugo, negoli tetku Dijanu. Duško Radović je bio u pravu kada je rekao da samo deca koja imaju tetku imaju i lepo detinjstvo. Naravno mama Milica i tata Miša rodom iz Brze Palanke, ne dozvoljavaju da im deca budu razmažena. I nisu. Zato ćerke koje idu u školu znaju samo za jedinice. Da pojasnimo čitaocima, jedinice su u austrijskim školama ustvari naše petice, znači odlične ocene. I naravno odličan uspeh pred raspust značiće da Tijana i Nikolina mogu na Svetog Nikolu da odu kod babe u goste u Srbiju. Priču o humanitarnoj akciji članova kluba „Jedinstvo“ iz Beča počeli smo ovako, jer nam je Milica Dačić, inicijator akcije sve to ispričala u lepom prostranom porodičnom stanu. I priča sledi.

Članovi kluba "Jedinstvo" iz Beča prikupili su donaciju Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj 7 u Beogradu, koja je štićenicima ove ustanove u glavnom gradu Srbije uručena proteklog vikenda. Akcija je organizovana veoma brzo na predlog dugogodišnje članice ovog kluba Milice Dacić. Milica, inače majka troje dece, objašnjava da ju je neizmerna ljubav prema najmlađima podstakla da predloži prikupljanje pomoći za ovu ustanovu u kojoj se nalaze deca bez roditelja.Prvu humanitarnu akciju ovog kluba za nezbrinutu decu u otadžbini zajedno sa Milicom pokrenuli su predsednik Zlatko Miloradović i aktivni članovi folklorne i recitatorske sekcije sa roditeljima. Prikupljena je garderoba, zatim "pampers" pelene, sredstva za ličnu higijenu, pribor za crtanje, bojanke, slatkiši I uz pomoć Borislava Kapetanovića predsednika bečke Zajednice srpskih klubova, maske za lice, koje su trenutno zbog epidemije novog gripa preko potrebne.

Članovi "Jedinstva" su dve nedelje sakupljali priloge koje su Milica Dacić i Tamara Pavlović inače igračica prvog ansambla u folkoru Kluba, predale prošlog vikenda doktorki Loli Ćirić i sestri Mariki Marković u Zvečanskoj 7. Iako su Milica i Tamara iznad svega želele da vide mališane i sa njima popričaju, ovoga puta to nisu mogle da učine, jer je poseta zabranjena, kao mera predostrožnosti zbog širenja novog gripa.

- U razgovoru doktorkom i sestrom dobile informacije o 200 mališana, koji su zbrinuti u ovoj ustanovi. Mnogi od njih su hendikepirani i svaka pomoć im je dobrodošla - objasnila je  Milica.

U humanitarnoj akciji za nezbrinutu decu u Zvečanskoj su svoje priloge dali Miša Dacić, Mića Marinović, Marija Radojičić, Irena Dimitrijević, Nataša Medić, Milena Jović, Zlatko Miloradović, Dijana Boro, Violeta Kračunović, Sanja Klindo, Dragan Nikucić, Josip Horvat, Igor Mijatović, Nikola ivanović, Jagoda Dekić, Nataša Anđelković, Danica Vojnović, Nevenka Lukić, Zorica Mladenović, Tamara Pavlović, Dajana Mađar, Sonja Selić, Milena Lazarević, Dragica Stefanović, Karoline Kojić, kao i Biljana Dom, Dragan Milošević i Milica Dacić.

Na kraju kažimo da smo pošli ubedjeni u reči Milice Dačićkoja  kaže da je ovo prva akcija "Jedinstva" i najavljuje da će klub nastaviti da pomaže deci u otadžbini.