Broj posetilaca:

Sadržaj

- SRBI U BEČU ZABLISTALI NA SVETOSAVSKOM BALU
- IZBORNA SKUPŠTINA SAVEZA SRBA U AUSTRIJI
- NOVA GODINA PO JULIJANSKOM KALENDARU
- PRIJEM U ZAJEDNICI
- UZ VALCER I VATROMET
- NAJAVA 15. SVETOSAVSKOG BALA
- SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA  DOBIJA CRKVU NOJLERHENFELD
- DANSKA UDRUŽENjE ĐERDAP ORGANIZOVALO JESENjI SABOR
- ŠTAJERSKA ZAJEDNICA PRIMLJENA U  SAVEZ SRPSKIH DRUŠTAVA AUSTRIJE
- USPEŠNA PREZENTACIJA VINA I VINARIJA U BEČU
- SRPSKI DORUČAK
- USPELA PRVA »BOŽURIJADA« U AUSTRIJI
- MAJSKI FESTIVAL FOLKLORA
- SIMPOZIJUM U ORGANIZACIJI AUSTRIJSKO-SRPSKOG DRUŠTVA
- U LINCU ODRŽANA PRIREDBA U ORGANIZACIJI SRPSKOG UDRUŽENjA "VIDOVDAN"

IZBORNA SKUPŠTINA SAVEZA SRBA U AUSTRIJI

Salcburg ili tačnije rečeno KUD „Stevan Sinđelić“, bio je domaćin za 37 delegata Izborne skupštine Saveza Srba u Austriji. Oni su došli iz svih pokrajinskih zajednica i klubova. članova Saveza da izaberu novo rukovodstvo. U prijatnoj atmosferi koju su stvorili izvanredni domaćini, sa predsednikom kluba „Sinđelić“ Predragom Pitulićem, delegati su prvo većali o usvajanju blagajničkog izveštaja. Nakon što je finansijski izveštaj, koji je uz saglasnost nadzornog odbora prihvaćen, a kako i ne bi kada je Savez sada u plusu čitavih 17. 000 evra i svi domaćini tradicionalnih manifestacija, kojih ima samo u srpskoj dijaspori ove alpske republike mogu biti mirni, bar kada je reč o participaciji Saveza Srba u pokriću dela troškova.

Nakon toga je razrešeno dosadašnje rukovodstvo bez nekih velikih obrazloženja, jer je sve već rečeno na žustrom sastanku koji je nedavno održan u Foralbergu. Pošto je rukovodstvo jednoglasno razrešeno, pročitani su predlozi za sve funkcije u Savezu i prema broju predloga, krenulo je izjašnjavanje o prihvatanju ili odbijanju predloga i obrazlaganju viđenja budućnosti Saveza Sarba u Austriji. kandidata koji su predloženi za predsednika. Prvo je Zoran Aleksić na osnovu broja predloga, obrazložio svoje viđenje budućnosti Saveza, te Tatjana Kukić Jank i Nenad šulejić. Svi su veoma argumentovano i jezgrovito govorili o ulozi Saveza Srba i interesima srpskog naroda u novonastaloj ekonomskoj situaciji. Borislav Kapetanović koji je odustao od kandidature za predsednika, o sve težoj situaciji finansiranja od strane zemlje domaćina, Tatjana Kukić Jank o neophodnosti drugačijeg pristupa prezentacije rada Saveza u projektima, do Nenada Šulejića, koji je rekao da ono što su stvorili prethodnici u vođenju Saveza ne sme biti   zaboravljeno i Zoran Aleksić koji je posebno govorio o posvećenosti u radu sa klubovima i zajednicama Saveza, jer je patriotska obaveza svih koji su sada na čelnom funkcijama da to i dokažu.

Iako je glasanje neminovnost i opredeljujuće za kandidate, vašem izveštaču ostaje da konstatuje, da je bilo puno lepi reči o dosadašnjem radu i mogućnostima i Zorana Aleksića i Nenada Šulejići i Tatjane Kukić Jank. Pomenimo i rezultete glasanja. Najveći broj glasova delegata skupštine 16 dobio je Zoran Aleksić predsednik zžZajednice Donja Austrija, rame uz njega sa 15 glasova bio je Nenad Šulejić predsednik KSZS Salcburg i sa 6 glasova kao treća, jedina žena kandidat, arhitekta Tatjana Kukić Jank iz Bečke zajednice. Nakon uobičajenih čestitki nastavljen je rad Skupštine.

Kako je zbog bolesti i drugih opravdanih razloga odsustvovanja i neizjašnjavanja o prihvatanju kanditature, mnogo onih koji su kandidovani za sekreta i blagajnika iz njihovih zajednica izostao, konačno konstituisanje rukovodstva Saveza Srba biće obavljeno na prvoj narednoj Skupštini kada to bude bilo moguće. Inače, bila je ovo prilika i da Veliša Živanović predsednik KUD „Bambi“ iz Beča, koji je domaćin naredne Smotre stvaralaštva Srba u Austriji upozna prisutne da sve pripreme dobro teku i da će kao što je planirano, Smotra biti održana u novoj velellepnoj hali u Švehatu 17. marta.

NOVA GODINA PO JULIJANSKOM KALENDARU

Nova godina po julijanskom kalendaru proslavljena je širom Austrije, kako po klubovima, tako i kafićima i restoranima. Nekoliko stotina vernika posetilo je hramove srpske pravoslavne parohije u Beču, u kojima su sveštenici služili praznično večernje uoči Nove godine po starom kalendaru. Srpska Nova godina obeležena je u Beču po našim klubovima i mnogim kafićima i mestima na kojima se sastaju naši ljudi.  Kulturno-umetničko društvo "Karađorđe" iz Beča organizovalo je za svoje članove i simpatizere u svojim prostorijama druženje i doček prvih sati srpske Nove godine. Orkestar Program plus bend iz Valjeva priredio je još jedno nezaboravno veče, uveseljavajući goste do ranih jutarnjih sati, kao i za prošli doček Nove godine po novom kalendaru. Klub Bambi priredio je u svojim tek nedavno useljenim prostorijama doček Nove godine za svoje članove i prijatelje uz klupski orkestar.

- Doček srpske Nove godine pao je u petak veče tako da je to bila prilika da je dočekamo kako dolikuje, jer sledeći dan mnogi od nas nisu morali da rade - kazao je Slaviša Ristić.

- U klubovima i kafanama bilo je veselo i praznično. 

Inače u Austriji živi oko pola miliona pravoslavnih vernika, među kojima su najbrojniji Srbi, kojih ima oko 265.000, a koji se pridržavaju starog kalendara -kaže Predrag Petković.

VESELJE U HAIDU

Nova srpska 2012. u Gornjoj Austriji najvisse je proslavljena u domovima nassih ljudi, a bilo je docceka u  klubovima i ugostiteljskim objektima,. Slavilo se u Lincu, SStajeru, Gmundenu, gradovima gde inacce postoje srpska udruzzenja. U klubu Nikola Tesla iz Linca, proslava je organizovana prvog dana srpske Nove godine u naselju Haid, u  parohijskoj sali (Pfarrheim). Na ulazu goste je po starim srpskim obiccajima saccekala pogacca i rakija. Trazzila se stolica visse, kako bi brojni cclanovi ali i prijatelji kluba obelezzili dolazak godine po julijanskom kalendaru. Vredelo je potrazziti mesto i rezervisati sto, jer je uz muziku uzzivo veselje potrajalo do posle ponochi. Brojene porodice su organizvano dossle na proslavu, na ccelu sa dekama i bakama. Svi su se uhvatili u kolo i neumorno pratili zvuke muzike. Igralo se i pevalo gotovo bez prestanka, ccak i bez obuche. Pevacci Daca i Missa nisu "ispusstali" mikrofon iz ruku, kako bi raznovrsnim i bogatim repertoarom ispunili mnogobrojne zzelje.

Prisutne je pozdravio predsednik kluba Nedjo Nikolich. Dobro raspolozzenje, kako i obiccaji nalazzu upotpunila je bogata trpeza. Kulinarski majstor Stane iz Astena potrudio se da pripremi praseche i jagnjeche peccenje. Organizovana je i tombola i podeljene vredne nagrade. Jedan od najvechih sponzora automobsilski servisa za Opel - Nikolich iz Leodinga obezbedio je vredne nagrade isto kao i za doccek medjunarodne Nove godine. Bio je tu sa porodicom i jedna od najvechih donatora srpske parohije u Lincu i klubova, Aleksandar CCenich, vlasnik firme CA.

Bogatu trpezu na slavljau u Hiadu upotpunile su vredne cclanice kluba. Raznovrsni torte i kolacci, prodavani su po simboliccnoj ceni od jednog eura. Ovaj novac biche odvojen za kupovinu nossnji za folklor odnonso cclanove najbrojnije sekcije kluba iz Linca.

PRIJEM U ZAJEDNICI

Zajednica srpskih klubova u Beču organizovala je 12. januara u svečanoj sali “Haus des Sportes” proslavu Srpske nove godine, kojoj su prisustvovali ministar za dijasporu u vladi Republike Srbije Srdjan Srećković i predstavnici brojnih austrijskih institucija. Zajednica srpskih klubova u Beču pridaje veliki značaj negovanju kulture i tradicije Srba u Austriji, a jedan od tradicionalnih praznika koji se slavi je i Srpska nova godina koja se po starom julijanskom kalendaru slavi 14. januara.

Predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču, Borislav Kapetanović je pozdravio svoje ugledne goste među kojima su se pored ministra za dijasporu u vladi Republike Srbije našli i predsednica Privredne komore Beča Brigite Jank, ministar za integracije u vladi grada Beča Sebastijan Kurc, ambasador Srbije u Austriji Milovan Božinović, šef konzularnog odeljenja u ambasadi Republike Srbije u Austriji Kosta Simonović, kao i ambasador Bosne i Hercegovine pri OEBS-u Igor Davidović i Đorđo Prstojević pomoćnik ministra za dijaporu u Vladi Republike Srbije.

Borislav Kapetanović predsednik Zajednice srpskih klubova obratio se prisutnima i kazao: Želim pre svega u svoje ime i ime Zajednice srpskih klubova u Beču, da Vas najsrdačnije pozdravim., poželim dobrodošlicu i čestitam Srećnu Novu 2012. godinu i poželim svako dobro Vama lično, Vašim falimilijama, organizacijama i institucijama.

Nova godina počinje analizom prethodne i planiranjem tekuće godine. Godina iza nas je za naše Udruženje i klubove bila svakako manje uspešna nego 2010. godina na šta je uticao niz okolnosti u celokupnom društvu i rekao bih u celoj Evropi. Smanjene subvencije od nasih stalnih partnera i sponzora su svakako razlog što smo imali za četvrtinu manje aktivnosti nego u protekloj godini. Ali, i pored toga realizovali smo kao Zajednica 12 projekata, a sami klubovi više od 40 manjih ili većih projekata, uključujući, koncerte, predavanja, gostovanja, sportske aktivnosti, te koristim priliku da im se zahvalim na uloženom trudu. Ono što me raduje, jeste da smo sa našim partnerima u Austriji i Srbiji na ovu temu imali otvorene, prijateljske razgovore u cilju nalaženja rešenja, kako bi i naši klubovi i organizacije bolje funkcionisale, što je svakako zajednički interes. Verujuci u zajednički rad,dobru saradnju sa instiucijama kako u Austriji tako i u Srbiji i Republici Srpskoj, nove i stare prijatelje, ulazimo u Novu godinu motivisani da realizujemo ovogodišnji plan i time damo svoj doprinos razvoju ovog nadasve višenacionalnog grada i dobrih međuljudskih odnosa, jer sebe vidimo kao neizostavni deo ovog društva i ovoga grada kao sto vidimo i Srbiju kao sastavni deo Evrope i Evropske unije i želimo da ostanemo na tom put dajući svoj doprinos tim ciljevima.
On je izrazio nadu da će ova godina biti isto toliko uspešna i bogata dobrom saradnjom. Kapetanović se posebno zahvalio medijima na odličnoj saradnji, “Kosmo“, “Vestima” i “Zavičaju” i istakao da austrijska sredstva javnog informisanja nedovoljno prate aktivnosti Zajednice Srba u Beču.

Ministar za dijasporu u vladi Republike Srbiije, Srđan Srećković je preneo pozdrave u ime vlade i zahvalio se ustanovama Grada Beča, koje pomažu rad srpske zajedince i očuvanje tradicije i kulture. “Godina za nama je bila godina obeležena ekonomskom krizom, ali smo mi kao mala zemlja, čiji je strateški cilj pristupanje Evropskoj uniji, uspeli da očuvamo stabilnost. Naš cilje je postizanje evropskih standarda, ali i očuvanje nacionalnog interesa. Naša dijaspora je dobro pozicionirana u Austriji, ima dosta istaknutih pojedinaca i naša je želja da i oni, kao i austrijske institucije i naši klubovi daju svoj doprinos očuvanju srpskog jezika i ćirilice.”, rekao je Srećković.

On je takodje naglasio da je za maticu, dijaspora važan potenicija, kako kada je reč o spoljnoj, tako i u unutrašnjoj politici zbog čega je i osnovana skupština dijaspore.

Predsednica privredne komore Beča Brigite Jank je podsetila na istorijske veze Srbije i Austrije, ukazavši da je do prvih naseljavanja Srba u austrijsku prestonicu došlo u 17. veku. Ona je izrazila zadovoljstvo saradnjom sa Zajednicom srpskih klubova u Beču, sa kojom je Privredna komora Beča stupila u kontakt kako bi svoje usluge i delatnosti približila našim ljudima. Proslava Srpske nove godine, bila je povod da se uruče i priznanja udruženjima, pojedincima i institucijama, koji su obeležile prošlu godinu. Dobitnici ovogodišnjih priznanja su Ministarstvo za dijasporu i vera Srbije, jedan od najmlađih, ali zato i najtrofejnijih srpski klub “Karađorđe“ iz Beča” i Dragutin Petković Petko, član uprave Zajednice i istaknuti sportski saradnik.

Klub “Karađorđe” je u protekle tri godine postojanja pobrao veliki broj nagrada u Austriji i Srbiji, a legendarni Dragutin Petković Petko je aktivista gotovo od prvih dana organizovanja Srba u Austriji. Petković je bio aktivan više od 40 godina u više klubova, pre svega u Zajednici.
Gosti su mogli da uživaju u tradicionalnoj trpezi, a i starogradskim melodijama, za koje su se potrudili profesor Igor Gligorov i vokalna solistikinja Jelena Krstić.

Zlatne plakete za postignute izvanredne rezultate  uručio je  predsednik Zajednice Borislav Kapetanović.

UZ VALCER I VATROMET

Na ulicama centra Beča, uz vatromet i zvuke valcera, Novu 2012. godinu dočekalo je 800.000 Bečlija i stranih turista. Na ukupno 13 lokacija u centru grada i na Prateru, duž takozvane 22. novogodišnje trase bile su postavljene bine na kojima su se smenjivali umetnici raznih žanrova muzike - od disko muzike, preko narodne, klasike do operete. Vatromet u ponoć priređen je u centru grada, na trgu Heldenplac, gde je ispaljeno pirotehničkih sredstava u vrednosti od više hiljada evra. Vatromet je bio tačno u ponoć, u taktu valcera, kojim su Bečlije, po ustaljenoj tradiciji, sa brojnim turistima, pozdravile Novu godinu.

Novi rekordi
Dok je 1996/97 ovaj doček na ulicama Beča posetilo još 250.000 ljudi, prošle godine je broj narastao na oko 700.000, a ove je dostigao novi rekord. U novogodišnjoj noći u Beču je bilo veoma bučno, pošto su Austrijanci ispalili velike količine vatrometa i petardi, a prema procenama na pirotehniku potrošeno je oko 10.000.000 evra.

Što se tiče naših zemljaka, pošto je Nova godina pala na vikend, veliki broj odlučio se da 2012. dočeka u domovini. Po staroj tradiciji, Novu godinu, tačno u ponoć, označila je zvonjava 22 tone teškog zvona Pumerin bečkog znamenja katedrale Štefansdom, ispred koje je na hiljade Bečlija plesalo valcer i otvaralo flaše sekta. U najveću balsku dvoranu na svetu tačno u ponoć pretvoren je trg Graben, na kojem se plesao valcer, a do ponoći posetioci Novogodišnje trase, uz besplatne časove bečkih škola plesa, mogli vežbati sve vrste plesa. Po ustaljenoj šemi, posetiocima Beča organizovan je program, koji je počeo u 14 časova i trajao punih 12 sati. Duž Novogodišnje trase na 50 štandova gastronomi su servirali punč i kulinarske specijalitete. Novogodišnja trasa značajna je i za bečku privredu jer donosi zaradu, kako se očekuje, od oko 50.000.000 evra.

Hoteli u Beču bili su prepuni, jer doček na ulicama grada svake godine privlači sve više turista, ponajviše iz Nemačke, Italije i zemalja istočne Evrope. Procenjuje se da je oko 150.000 turista zajedno sa Bečlijama dočekalo Novu godinu na Novogodišnjoj trasi. Mnogi naši zemljaci su po običaju otputovali i maticu tokom praznika, a oni koji su ostali okupili su se u klubovima, restoranima, kafićima i diskotekama gde su dočeci Nove godine organizovani sa pevačima iz otadžbine, ali i lokalnim orkestrima. Bečki kafe Holivud, braće Zečević, organizovao je doček Nove godine uz pevača Zoku, a u Pratergaleri nastupali su Seka Aleksić, Marija i Verica Šerifović, Denis iz Zvonko Demirović, kao i Blek Pantersi.

U restoranu Brauhaus organizovan je doček uz muziku i gala bife, a vlasnik najavljuje da će organizovati i doček srpske Nove godine. U tržnom centru Lugner sitiju nastupali su Ćana i Milanče Radosavljević. Klub Bambi priredio je u svojim tek nedavno useljenim prostorijama doček Nove godine za svoje članove i prijatelje uz klupski orkestar. Posebno veselo bilo je u prostorijama KUD "Karađorđe" gde je orkestar Program plus iz Srbije napravio neverovatan štimung, koji je digao na noge skoro 200 gostiju. Takođe, u ponoć proslavljen je, pored Nove godine, i rođendan predsednika kluba Dejana Jovanovića. Isto tako veoma veseli i odlično posećen doček priredio je fudbalski klub Kajzereberzdorf-Srbija08, na svom stadionu. Za dobru zabavu pobrinuo se orkestar Stig iz Požarevca sa pevačima Šanetom i Zijadom. Inače, pred novogodišnju noć naši mesari u Beču imali su pune ruke posla, pošto su bili suočeni sa povećanom potražnjom pečenja i mesa.

KLUB "NIKOLA TESLA" IZ LINCA ORGANIZOVAO DOČEK

U prelepoj sali Folkhausa u naselju Traun u Lincu okupilo se više od 230 gostiju koji su uz muziku i tombolu dočekali 2012. godinu u organizaciji srpskog kluba "Nikola Tesla". Osim nezaboravnog dočeka, gosti su kući kao nagradu na tomboli poneli aparat za navigaciju, mobilni telefon i kameru. Članovi kluba spremaju se za Badnje veče, Božić i srpsku Novu godinu. Odlučeno je da doček srpske Nove godine organizuje u naselju Hajd (Pfarrheim Haid). Biće upriličena bogata trpeza, brojne nagrade i živa muzika. Broj mesta je ograničen tako da iz kluba pozivaju sve zainteresovane da na vreme rezervišu ulaznice.

NAJAVA 15. SVETOSAVSKOG BALA

U velelepnoj dvorani Parkhotela Šenbrun 28. januara 2012. biće održan 15. svetosavski bal, čiju organizaciju je od Srpskog centra preuzelo Austrijsko-srpsko društvo na čelu sa Markom Stijakovićem. Stijaković vredno radi na pripremi programa Svetosavskog bala, kojim će se pokazati da pored Dunava, Srbiju i Austriju čvrsto vezuje i kultura.

- Balskim programom napravićemo kulturno-zabavno putovanje kroz vreme. Svuda u svetu se bal kao pojam vezuje za Beč, a mi želimo da podsetimo i na građansku Srbiju, gde su balovi u 19. veku imali deo bečkog glamura - najavio je Stijaković, dodajući da je interesovanje za Svetosavski bal ogromno.

Šarenilu programa, pored izvođača, svakako će doprineti još niz sadržaja, poput balske lutrije, izbora najboljeg plesnog para i najlepše balske toalete. Studenti iz Austrijsko-srpskog društva za svoje vršnjake pripremaju poseban program u odvojenoj hotelskoj dvorani, gde će se izvoditi moderni muzički zvuci.

Prethodnih 14 godina tradiciju održavanja bečkog Svetosavskog bala obnovio je Srpski centar na čelu sa Miloradom Mateovićem, koji je prepustio organizaciju ove ugledne manifestacije Austrijsko-srpskom društvu. Bal se do sada održavao u više renomiranih hotela austrijske prestonice, a najčešće u luksuznom Parkhotelu Šenbrun. Među zvanicama je uvek bio veliki broj diplomata, članova kraljevske porodice, predstavnika Srpske pravoslavne crkve i znamenitih ličnosti i poslovnih ljudi srpske zajednice u Austriji. Prvi pisani trag o proslavi Svetog Save, koji datira iz 1734. godine, nalazi se u Austrijskoj narodnoj biblioteci u Beču. Protokolarni deo programa započeće horskim izvođenjem Svetosavske himne i Betovenove "Ode radosti", himne Evropske unije, a nastaviće se "Srpskim kvadrilom" koji je, po nalogu Miloša Obrenovića, daleke 1846. komponovao Johan Štraus mlađi. Za klavirom će biti poznata pijanistkinja iranskog porekla Mehrdokht Manavi, dok će dve operske arije izvesti mecosopran Doroteja Lang. Internacionalna publika koja se očekuje na Svetosavskom balu imaće priliku da vidi tradicionalne balske igre iz starog Beograda, kao i tipično srpsko kolo iz Šumadije, čije je izvođenje povereno SKUD-u "Karađorđe" iz Beča. Kroz balski program posetioce će na srpskom i nemačkom jeziku voditi poznati glumci, Ana Stefanović i Kristijan Štraser. Za dobro raspoloženje i puno plesa pobrinuće se ansambl "Danica" iz Salcburga, dobro poznat ne samo među našim ljudima, nego i Austrijancima i Nemcima. Posebna programska poslastica je čuveni Bane Krstić i Garavi sokak koji dolaze iz Novog Sada da svojim nastupom uveličaju Svetosavski bal.

- Jezik muzike svi razumeju, naročito kad su ovakve manifestacije u pitanju. Želimo da organizujemo bal koji ima sve elemente bečke forme, ali i srpske posebnosti. Verujem da će svi gosti u programu pronaći deo sopstvenih želja i da će uživati. Naš cilj je iskreno povezivanje ljudi, firmi i država, a kultura je pravi put ka tome - ističe Marko Stijaković, na čiji su poziv već pozitivno odgovorili brojni zvaničnici iz Austrije, zemalja EU i sa Balkana.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti na sajtu njnjnj.svetosavskibal.at
ili na telefon +43 664 340 31 85.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA  DOBIJA CRKVU NOJLERHENFELD

Bečki nadbiskup kardinal Kristof Šenborn pobedio je u sporu oko poklona crkve Nojlerhenfeld vernicima Srpske pravoslavne crkve (SPC), pošto je Vatikan odobrio ovaj poklon. Vatikan je odobrio da se crkva pokloni Crkvenoj opštini "Sveti Sava" i odbacio je žalbu rimokatoličkih vernika koji su protestovali protiv poklona i tražili mišljenje poglavara svoje crkve. Nedeljama se čekalo na odluku Vatikana, koji je čak prekoračio sam sebi zadat rok od 30. septembra. Šefica službe bečke nadbiskupije Veronika Priler-Jagentojfl obratila se pismom vernicima, koje je u nedelju objavljeno na sajtu crkve Nojlerhenfeld.

"Mogu da saopštim da je danas dospela odluka kongregacije sveštenstva koji odbacuje žalbu i potvrđuje dekret nadbiskupa. Kardinal Šenborn će narednih dana zvanično stupiti u kontakt sa savetom vernika oko crkve Nojlerhenfeld i u direktnim razgovorima tražiti rešenje za dalje korake", stoji u pismu.

"Za većinu vas će odluka iz Rima biti razočarenje. Molim vas, međutim, da i dalje pomognete u pronalaženju dobrog puta za opštinu Nojlerhenfeld", dodala je ona.
Vernici oko crkve Nojlerhenfeld, većinom Poljaci, su preko godinu dana svim snagama pokušali da ospore odluku o poklonu "njihovog" hrama SPC. Između ostalog oni su organizovali demonstracije i na kraju su poslali i žalbu Vatikanu protiv dekreta nadbiskupije. Kardinal Šenborn planirao je spajanje parohije Nojlerhenfeld sa onom crkve Maria Namen još 30. juna. On je svoju odluku o predaji hrama SPC obrazložio time da u Beču postoje 172 rimokatoličke crkve za oko 750.000 katolika, a da istovremeno SPC ima svega tri hrama za oko 150.000 vernika. Odluka Vatikana da stane iza kardinala Šenborna za njega je važna i zbog planiranih strukturalnih reformi u crkvi, kao i spajanju parohija koje planira nadbiskupija. Rimokatolička nadbiskupija u Beču i Srpska pravoslavna crkvena opština u glavnom gradu Austrije potpisale su, početkom godine ugovor o poklonu rimokatoličkog hrama u Nojlerhenfeldu. Nova crkva zameniće dosadašnji hram Uspenija presvete Bogorodice u 17. kvartu, koji po veličini nije odgovarao potrebama vernika. Hram u Nojlerhenfeldu, posvećen presvetoj Bogorodici, izgrađen je između 1733. i 1753. godine pod rukovodstvom neimara Andreasa Petrolda i Volfganga Hilebranda. Hram koji crkvena opština dobija na poklon daleko je veći od aktuelne crkve i može da primi preko 1.000 vernika.

ŠTAJERSKA ZAJEDNICA PRIMLJENA U  SAVEZ SRPSKIH DRUŠTAVA AUSTRIJE
Austrijski grad Licen bio je danas centar srpskih društava iz Austrije. Stigli su predstavnici iz svih delova Austrije u kojoj živi više od trista hiljada Srba. Članovi predsedništva Saveza pozvali su na svoju skupštinu i predstavnike Srpskog kulturnog društva »Štajerska zajednica«: Rada Bakračevića, predsednika i Dragana Pavića potpredsednika. Dragiša Vasiljević, predsednik Saveza sazvao je vanrednu skupštinu, na kojoj je želeo da zajedno sa predstavnicima Srpskih društava analizira rad društava od prošlogodišnje skupštine.
Predsednik danas nije imao lako delo. Iako je mesecima pokretač i glavni organizator mnogobrojnih projekata, koja uz njegovu pomoć realizuju srpska društva, neki predstavnici Srba nisu bili zadovoljni njegovim delom. Predstavnici Srba, na današnjoj skupštini nisu zadovoljni sa radom ni ostalih članova  predsedništva. Tražili su smenu predsedništva a u svojim diskusijama nisu našli pravi razlog zbog koga su tražili njegovu smenu. Kvalitetni projekti, koji su stizali od strane članova Predsedništva ostajali su »mrtvo pero na papiru« kod pojedinih društava. Dragiša Vasiljević Gica, veoma fleksibilan čovek, koji je pun ideja i želje za povezivanjem srpskih društava opovrgao je sve kritike na račun svog rada i rada članova predsedništva. Tri sata su se sa svojim diskusijama menjali pojedini predstavnici srpskih društava. Predsednik Dragiša Vasiljević i potpredsednik Borislav Kapetanović izdržali su sve napade stoječki i na njih odgovarali sa puno pouzdanosti. Dragiša je saradnju i komunikacije na nivou Saveza  digao na visoki nivo a nije naišao na adekvatan prijem kod članova Saveza.Posle veoma mukotrpnih diskusija zbog nerada članova predsedništva, na kraju su predstavnici jednoglasno odlučili da se izborna skupština Saveza održi 4. decembra ove godine. Skupština je zadužila sva društva da do 25.  novembra daju svoje predloge za članove novog predsedništva.

USPEŠNA PREZENTACIJA VINA I VINARIJA U BEČU
U raskošnom hotelu De Frans u samom centru austrijske prestonice proteklog vikenda organizovana je veoma uspešna prezentacija vina i vinarija iz Srbije kojoj su prisustvovale brojne diplomate i predstavnici austrijskih državnih institucija.
Prezentaciju vina i vinarija iz Srbije organizovali su privrednik i kandidat srpskog porekla Narodne partije Austrije na minulim bečkim izborima (OeVP) Pero Pajkanović i Valter Gec, dugogodišnji funkcioner Privredne komore Beča koji nosi titule ambasadora kulture i "vinskog viteza".

Generalni sponzori ove uspešne promocije, koja je okupila oko 200 gostiju, bili su Ambasada Republike Srbije u Austriji i hotel De frans na čelu sa direktorom Mihaelom Ponom. Svojim proizvodima predstavile su se vinarije "Aleksandrović" (Topola), "Živković "(Inđija), "Radovanović" (Krnjevo), "Matalj" (Negotin), "Jelić" (Valjevo) i "Kovačević" (Irig). Prisutne su pozdravili direktor hotela De frans Mihael Pon i Valter Gec koji je ovim ukazao na značaj ovakvih prezentacija za vinogradarstvo, privredu i kulturu.

Ministar savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Austriji, Dejan Zlatanović zahvalio se domaćinima i organizatorima na realizovanoj ideji kojom se, kako je istakao, stvaraju nove mogućnosti privredne saradnje Srbije i Austrije. Ambasador Holandije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i bivši ambasador Holandije u Srbiji Ron van Dartl je govorio o lepoti i kvalitetu srpskih vina i vinarija i svoje zadovoljstvo da se takva jedna manifestacija održava u Beču. Kao veliki ljubitelj vina Van Dartl je rekao da je za vreme svog mandata u Srbiji istraživao srpske vinarije i vina ocenivši ih izvanrednim. Pajkanović se zahvalio gostima, vinarima i glavnim sponzorima na podršci i pozvao prisutne da se sami uvere u kvalitet vina iz Srbije. Ideja organizatora je bila da prikažu austrijskoj javnosti da Srbija raspolaže izvanrednim vinarijama i vinom i uspostavljanje prvog kontakta i pripreme austrijskog tržišta na plasman vina iz Srbije.

- Želimo da plasiramo izvanredna srpska vina u Beču i širom Austrije. Ovog puta predstavili smo šest vinarija iz različitih regiona u Srbiji. Radi se o početku jedne velike kampanje promocije srpskih vinarija i vina. Ova prezentacija je dokazala da ima potencijala i interesovanja za srpskim vinom.
Na prezentaciji su bili vinari, vinska udruženja, distributeri vina, ugledni privrednici, visoki funkcioneri brojnih ministarstava i Privredne komore Austrije.

Zapažen je bio i veliki broj diplomata iz ambasada devet zemalja, kao i prisustvo ambasadora: Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Bili su tu brojni predstavnici medija i stručnih časopisa za vina i vinogradarstvo. Među gostima su bili i predstavnici srpske pravoslavne crkve u Austriji, umetnici i brojne ugledne ličnosti austrijskog i srpskog društva. Degustaciju srpskih vina upotpunila je i mlada kompozitorka Marina Vesić izvođenjem svojih kompozicija na klaviru. Nikola Mladenović, vlasnik vinarije „Matalj“ iz Negotina zadovoljan je što se našao među šest vrhunskih vinara iz Srbije, kojima je pripala čast da svoja eksluzivna vina predstave u srcu austrijske prestonice. Posebno je, međutim, ponosan na priznanje za kvalitet koje su njemu i njegovim kolegama odali priznati stručnjaci iz oblasti enologije i novinari iz austrijskih specijalizovanih časopisa.

- Ocena vrhunskih austrijskih poznavalaca da su srpska vina "moderna, suva i da zadovoljavaju savremene standarde"  znak je da smo mi vinari  svojom ponudom vrhunskih jakih, crnih i belih, lakših, lepršavih vina uspeli da ispratimo savremene trendove u vinarskoj proizvodnji. Poseban stimulans za nas je i ocena austrijskih distributera koji su kao prijatno iznenađenje istakli “odnos cene i kvaliteta”, čime su nam praktično otvorena vrata za masovniji plasman na probirljivom austrijskom tržištu  - ističe Nikola Mladenović.

Iako tokom boravka u Austriji nije bilo konretnog potpisivanja ugovora, realizacija poslova koji su preliminarno dogovoreni, kako se očekuje, počeće tek za par meseci. Za mene, kao vinara iz Negotinske Krajine, to će zapravo biti nastavak tradicije uspostavljene pre više od jednog veka, kada su vina iz krajinskog vinogorja, uzvodno Dunavom “tekla” do Austrije, ali i drugih evropskih zemalja – poručuje Nikola. Nikola Mladenović, jedan je od najmlađih, ali i najuspešnijih vinara u Krajini. Vina proizvedena u njegovoj vinariji „Matalj“, kapaciteta 45.000 litara,  osvajala su zlatna odličja na brojnim sajmovima širom Srbije. U posedu vinarije je i 20 hektara novih zasada vinograda sa autohtonim, ali i savremenim sortama vinove loze.

U sklopu programa ove uspešne prezentacije po dolasku vinara iz Srbije upriličen je prijem u Ambasadi Republike Srbije u Austriji. Organizovan je i obilazak austrijskih vinarija Auman i Štrajterhof u okolini Badena, tokom koga su vinari iz Srbije imali priliku da se upoznaju sa načinom rada kolega iz Austrije. Svi gosti su oduševljeni predstavljenim vinima. Vina iz Srbije su nove zvezde na austrijskom tržištu - kazao je Pajkanović. Pajkanović je podsetio da će se, kao što je i obećao tokom izborne kampanje, truditi da pomogne unapređenju veza između Srbije i Austrije, kako na privrednom planu, između malih i srednjih privrednika, tako i na političkom nivou lokalnih samouprava.

- Ova prezentacija je bila samo početak na tom putu - poručio je Pajkanović.

SRPSKI DORUČAK

U Salcburgu je održan skup pod nazivom „Interkulturelles Gesunheitsfrühstück“ koji je ovoga puta obuhvatao zemlje Balkana. Kao i mnogo puta do sada Kulturno-sportska Zajednica Srba uspešno je predstavljala zemlju Srbiju, a skupu su se odazvali i predstavnici Makedonije. Inicijator akcije gospodja Monika Ladinig (rodom iz Perua), ljubitelj kuvanja i absolvent na „Hotelfachschule“ u Salcburgu, ostvaruje svoj program, gde kroz spremanje i posluživanje hrane, predstavnike različitih kultura koje žive u gradu zbližava i bolje ih upoznaje. U akciji su uključeni članovi organizacije AVOS (Arbeitskreis fürVorsorgemedizin) kao i vaspitačice udruženja „Kinderfreunde“. Posle posluženja s' bogatom trpezom, prisutne je o zdravoj i pravilnoj ishrani upoznala „Diätologin“ Alexandra Braun. U ime grada prisutne su pozdravili i podržali skup, gradski poslanici (SPÖ) gospodja Hannelore Schmidt i Bruno Kanzler. Tom prilikom posebno su pohvalili srpski štand, tačnije osobe koje su pripremile raznovrsni izborhrane.
- Prihvatajući pozive za učešće na multikultularnim manifestacijama, pruža nam se prilika da prikažemo bogatstvo srpske tradicije i kulture. Verujem da to odradjumeo dobro, što potvrdjuju pozivi za nova druženja. Zahvalnost svakako pripada vrednim članovima Zajednice (roditelji dece) koji doprinose ostavrivanju zapaženih nastupa – naglasio je Nenad Šulejić, predsednik Zajednice.

Pored bogate raznovrsne trpeze, pažnju su privlačili i budili zainteresovanost prisutnih, članovi najmladjeg uzrasta folklorne sekcije, obučeni u tradicionalnu šumadijsku nošnju.

MAJSKI FESTIVAL FOLKLORA

Naime, Kulturno-umetnčko društvo "Stevan Mokranjac" iz Beča organizovalo je "Majski festival folklora", koji je bio generalna proba za više folklora pred Evropsku smotru folklora, koja će biti održana u Beogradu.
Bečkoj publici predstavilo se osam foklora iz Beča, Gornje i Donje Austrije i Srbije sa dvadesetak koreografija.

Naime, u goste KUD "Stevan Mokranjac", doputovalo je jednog od naboljih društava Srbije SKC "Vuk Stefanović Karadžić" iz Bačke Topole, sa poznatim koreografom Slobodankom Sejom Rac. U programu učestvovali su dalje KUD "Kruna" i KUD „Skela“ iz Obrenovca, KUD "Bambi", KUD "Branko Radičević", iz Beča, KUD "Barili" iz Braunau, KUD "Podrinje" iz Vinernojštata.

Za KUD "Stevan Mokranjac", "Bambi" i "Branko Radčević" ova priredba je generalna proba pred Evropsku smotru, pošto su se ova društva kvalifikovala za veliko takmčenje u domovini. Prema aplauzu publike, može se zaključiti da su sva tri folklora u odličnoj formi i izvanredno uigrani, pa je realno očekivati visok plasmankonkurenciju iz cele Evrope.

"Nadamo se da ćemo ponoviti prošlogodišnji uspeh na Evropskoj smotri, kada smo osvojili zlato. Intenzivno se spremamo za Smotru u Beogradu, kako bi se predstavili u najbolje svetlu", rekao je predsednik KUD "Stevan Mokranjac" Saša Božinović.

KUD "Stevan Mokranjac" otputovaće 10.juna za Beograd, gde, prema programu Evropske smotre, nastupa u nedelju 12. Juna, poslednjeg dana smotre. U toku koncerta, učesnike je posetila i direktorka SOS sela iz Kraljeva, Vesna Mraković Jokanović sa saradnici i svim učesnicima uručila zahvalnice za sve što su uradili za decu bez roditelja. Publika je tokom koncerta prikupila oko 700 evra, koji su uručeni predstavnicima SOS sela. Posle bogatog kulturno-umetnčkog programa prisutni su se družili do kasno u noć uz orkestar "Nema problema".

SIMPOZIJUM U ORGANIZACIJI AUSTRIJSKO-SRPSKOG DRUŠTVA

  Austrijsko-srpsko društvo (OeSG) u svom novom sazivu organizovalo je istorijski simpozijom pod nazivom "Priznavanje religijskih sloboda za vreme kralja Josifa Drugog i njihov značaj za Srbe u okviru Austrougarske monarhije" prilikom čega je 13. oktobar proglašen za Dan srpsko-austrijskog prijateljstva.
Austrijski car Josif Drugi, najstariji sin Marije Terezije, 1780. godine započeo je da sprovodi reforme u sklopu kojih je i zvanično priznao prava manjinskih naroda monarhije, što je podrazumevalo slobodno upražnjavanje običaja, jezika i religije. To priznanje je istorijski zabeleženo kao "Edikt o toleranciji" (13. oktobra 1781) kojim su garantovana prava podaničkim narodima u okviru Austrougarske.
Podsećanje na ovaj Akt koji je izmenio i život Srba u tadašnjoj monarhiji bio je i povod za održavanje ovog skupa, na sam dan rođenja Marije Terezije u svečanoj sali "Car Franjo Josif" u Prvom bečkom okrugu.
Na skupu su govorili ambasador Republike Srbije u Austriji Milovan Božinović, predsednik Austrijsko-srpskog društva Marko Stijaković, potpredsednik Volfgang Rorbah i gosti iz Beograda profesori Aleksandra Nikolić i Zoran Petrović.
Ambasador Republike Srbije u Austriji Milovan Božinović je u svom pozdravnom izlaganju poželeo prvo uspeh u radu obnovljenom Austrijsko-srpskom društvu, a zatim podsetio i na značaj takozvanog Edikta o toleranciji koji je izdao car Josip Drugi.
Božinović je ukazao da se taj akt tada odrazio i na stvaranje moderne srpske države.
- Decenijama veliki broj Srba i danas dolazi u Austriju i ponovo je otvoreno pitanje naturalizacije i integracije. Srbi se u Austriji osećaju dobro i postali su dobri Austrijanci - rekao je Božinović.
Novoizabrani predsednik Austrijsko-srpskog društva Marko Stijaković je u svom izlaganju podsetio da je Srpska pravoslavna crkva u Austriji prošle godine obeležila 150 godina svoga postojanja.
- Srbi nisu gastarbajteri koji su došli u Austriju šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, već su deo Austrije i njene istorije - poručio je Stijaković podsetivši da su Srbi oduvek bili dobri sugrađani koji su branili spoljne granice Austrougarske u vreme okupacije Turaka.
Simpozijumu su prisustvovali i protojerej stavrofor Đorđe Knežević, ministar savetnik u ambasadi Republike Srbije u Austriji Nada Knežević, šef konzularnog odeljenja Kosta Simonović, ambasador Bosne i Hercegovine pri međunarodnim organizacijama Igor Davidović, kao i vojni atašei, te i predstavnici srpske dijaspore.
Skupu su prisustvovali i članovi porodice Habzburg, Herta Habzburg Lotringen.
O Ediktu tolerancije govorio je i profesor doktor Volfgang Rorbah, potpredsednik Austrijsko-srpskog društva, istoričar i autor brojnih knjiga i publikacija o istorijskim vezama Srbije i Austrije.
Rorbah je pri tome istakao i značaj važnosti negovanja srpskog jezika i kulture u Austriji.
- Ne budite oni koji svoju decu ne uče maternjem jeziku. Kako da vas ceni ceo svet ako vi ne čuvate svoju kulturu - poručio je Rorbah.

U LINCU ODRŽANA PRIREDBA U ORGANIZACIJI SRPSKOG UDRUŽENjA "VIDOVDAN"

Istini za volju, očekivalo se više gostiju na "Drugom srpskom balu" u Lincu, u organizaciji kluba Vidovdan, ali ni nešto slabiji odziv nije pokvario utisak o ovom lepom, možda i tradicionalnom događaju. Bal je otvorio Generalni konzul Republike Srbije u Salcburgu, Zoran Jeremić koji je pohvalio ovakva kulturna događanja među našim ljudima i pritom zahvalio gradskim vlastima Linca, a posebno gradonačelniku Francu Dobušu na pruženoj šansi i podršci da se organizuje ovakav jedan događaj.
Da balsko veče bude nezaboravno, postarali su se gosti iz Beograda, članovi KUD Gradimir, koji su istinski oduševili sve prisutne u sali "Folkshaus". Izveli su raznovrstan i bogat program, koji je potrajao preko dva sata. Smenjivale su se koreografije, počev od one "Zabava u starom Beogradu", sa kojom su devojke i mladići iz Gradimira otvorili bal. Usledile su igre iz okoline Niša, pa one iz Banata, da bi onda zaigrali kola iz Leskovca i mnogo toga još.
Za kraj, beogradski folkloraši su prepustili glavnu ulogu kolegama iz orkestra i pevaču Dejanu Jekiniću koji su izvornom srpskom narodnom muzikom pokazali svu lepotu pesama iz bogate baštine.
Ovo veče su, pored naših ljudi koji žive u Lincu, učinili još značajnijim gosti iz Srbije: predstavnici Ministarstva za dijasporu na čelu sa dr Predragom Tojićem i delegacija Smedereva koju su činili gradonačelnik Predrag Umičević i zamenik predsednika Skupštine grada Bojan Kostić. Oni su se prigodnim govorima obratili prisutnima na ovom velikom skupu. Zasluženi aplauz dobio je i dr Franc Lajdenmilen sa Univerziteta "Johan Kepler" u Lincu, inače aktivni član gradske vlade koja je bila jedan od pokrovitelja srpskog bala. Sekretar KUD Gradimir Milan Graovac takođe se obratio zemljacima u Lincu i zahvalio im na pozivu za ovo gostovanje.
Balu je prisustvovao i valjevski sveštenik Ljubomir Adžić koji trenutno zamenjuje u Lincu službeno odsutnog protu Dragana Mićića.
- Dragi zemljaci, poštujte zakone ove lepe države koja vas je prihvatila kao svoje, ali nikada ne zaboravite maticu i majku Srbiju - glasila je poruka sveštenika.
Milan Graovac uručio je domaćinu poseban dar: specijalno izrađenu flašu domaće rakije na kojoj je izgraviran grb KUD Gradimir.
Među gostima na balu, našla se i delegacija srpskog kluba "Knez Lazar" iz Gmundena, inače najbrojnija ove večeri. Predvodili su je predsednik Srba u Austriji Dragiša Vasiljević i predsednik kluba Boro Malešević.