Sadržaj

- VIDOVDANSKA AKADEMIJA U ZNAKU JUBILEJA SRPSKE CRKVE U BEČU
- ODRŽANA PRVA SKUPŠTINA DIJASPORE I SRBA U REGIONU
- ROMSKA FEŠTA NA MEKSIKO PLACU
- NAŠ KLUB IZ BRANAUA UČESTOVAO NA PROSLAVI 750 GODIŠNJICE OD OSNIVANJA GRADA NA RECI IN
- FOLKLORIJADA U EBBSU
- MILOŠEVSKO VEČE U BEČU
- IZBOR NAJLEPŠE SRPKINJE
- DESTI JUBILARNI  „ŠTRASENFEST“
- PROSLAVA U CRKVI SVETOG OCA VASILIJA OSTROŠKOG U LINCU
- KOMEMORACIJA POVODOM 65-GODIŠNJICE OSLOBAĐANJA MAUTHAUZENA
- SLAVA U VILAHU
- ZAVRŠNA PROSLAVA POVODOM ČETIRI DECENIJE ZAJEDNICE SRPSKIH KLUBOVA
- ZAJEDNICA SRPSKIH KLUBOVA U BEČU OBELEŽILA VELIKI JUBILEJ
- JEDNO SRCE NA TROMEDJI
- "IZVOR" PONOVO NAJBOLJI

ODRŽANA PRVA SKUPŠTINA DIJASPORE I SRBA U REGIONU

Prva Skupština dijaspore i Srba u Regionu zasedala je u Beogradu, od 3. do 5. jula i predstavljala je odraz volje države da počne novu politiku prema srpskom rasejanju. Od Skupštine se očekuje da unapredi ekonomske, političke i kulturene veze matice i rasejanja, a da li su ova očekivanja realna pokazaće vreme. Sasvim je, međutim, sigurno da će Skupština doprineti ujedinjenju svih potencijala ljudi poreklom iz Srbije, svih ljudskih resursa za sprovođenje unutrašnje i spoljne politike države i za njen privredeni razvoj. “Skupština će biti simbol države Srbije i svih njenih državljana koji žive u inostranstvu, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost ili da li su oni ili njihovi preci živeli na teritoriji Srbije ili nekoj od zemalja regiona”, rekao je, obraćajući se delegatima Skupštine dijaspore i Srba u regionu Srđan Srećković, ministar za dijasporu u Vladi Srbije. “Srbija će, shodno novoj politici, postati matica i tačka okupljanja našeg celokupnog nacionalnog korpusa,” naveo je Srećković.

Srpski ministar za dijasporu je još rekao da će konstituisanjem Skupštine biti postavljen temelj za buduću efikasniju saradnju matice i Srba koji žive van nje, a reč je o blizu četiri miliona Srba na pet kontinenata, što predstavlja veliki potencijal koji, na žalost, godinama i decenijama nije korišćen. Srećković je, delegatima Skupštine dijaspore i Srba u Regionu poručio da je usvajanjem Zakona o dijaspori i Srbima u Regionu, stvoren čvrst institucionalni okvir za buduću saradnju. “Skupština će biti i noseća institucija prvog Zakona o dijaspori i Srba u Regionu, a njeni članovi će svoje funkcije obavljati volonterski”, dodao je ministar. U svom izlaganju ministar Srđan Srećković je rekao da je cilj Srbije da uporedo sa procesom evropskih integracija, koje nemaju alternativu, pokušamo da objedinimo sve snage našeg naroda.

“Treba da pokušamo da iskoristimo ogromne potencijale našeg rasejanja za potrebe unutrašnje i spoljne politike i privrednog razvoja Srbije, ali i da ostvarimo istorijsko pomirenje naroda”, naglasio je Srećković. Srbija, kako je istakao, želi da bude stožer okupljanja celokupnog rasejanja, i državni vrh nikada do sada nije imao ozbiljniji pristup rešavanju problema dijaspore i Srba u regionu. “Današnja Srbija jeste moderna i demokratska zemlja koja poštuje međunarodno pravo i kojoj je upravo poštovanje međunarodnog prava glavni argument za legitimizovanje sopstvenih državnih i nacionalnih interesa”, rekao je Srećković i dodao:”Srbija koja se hrabro suočava sa onim što je bila njena prošlost devedesetih, Srbija koja ide ka punopravnom članstvu u EU, Srbija koja ima evropske zakone i te zakone primenjuje na sve one koji nisu deo našeg većinskog naroda, zapravo je Srbija koja ima najjače argumente da traži ta ista prava za Srbe svoje sunarodnike u zemljama regiona”.

Otvarajući svečanu sednicu dijaspore, predsednica Skupštine Republike Srbije, Slavica Đukić - Dejanović je rekla da se s pravom kaže da su “ljudi u rasejanju istinski zastupnici nacionalnih interesa, kulture i identiteta”. Đukić - Dejanović je navela da danas od tri i po miliona srpskih državljana, za koje se pretpostavlja da žive u rasejanju, oko 40.000 ima pravo da bira i da bude birano.

“Na žalost, u praksi su se javljali izvesni problemi u izbornom procesu, tako da su neki morali da prevale i hiljade kilometara do najbližih diplomatskih i konzularnih predstavništava da bi ostvarili svoje pravo glasa i takva situacija treba i mora da se promeni”, rekla je Đukić Dejanović. Predsednica srpskog parlamenta je dodala da bi matica, kao stožer okupljanja celog rasejanja, na taj način motivisala predstavnike dijaspore da se upišu u biračke spiskove i u većoj meri uključe u buduće izborne procese. Đukić Dejanović je podsetila da je 26. oktobra 2009. godine Skupština usvojila Zakon o dijaspori i Srbima u regionu - sistemski zakon kojim se na sveobuhvatan način uređuje oblast odnosa matične države i dijaspore. Na svečanoj sednici, koja je održana u Domu Narodne skupštine, posle Slavice Đukić- Dejanović, predsednice srpskog parlamenta i Srđana Srećkovića, ministra za dijasporu , delegatima Skupštine obratio se i sam predsednik Srbije, Boris Tadić.

Predsednik Srbije Boris Tadić je obraćajući se delegatima svečane sednice Skupštine dijaspore u Domu Narodne skupštine, rekao da mu to obraćanje predstavlja čast i podvukao da nisu bili u pravu svi oni koji su mislili da će evropska, građanska i moderna Srbija odustati od odbrane nacionalnih interesa. “Svi koji su mislili da će evropska i moderna Srbija odustati od nacionalnih interesa bili su u krivu i Srbija sigurno neće odustati. Mnogi simboli u ovoj skupštini govore o brojnosti naših identiteta iako je danas vreme isključivosti”, poručio je Tadić na svečanoj sednici Skupštine dijaspore u Domu Narodne skupštine. Prema rečima predsednika Srbije, Skupština dijaspore jeste upravo korak napred u zaštiti nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta i odgovor za iskušenja pred kojima se Srbija nalazi na početku 21. veka. “Srbija je zemlja koja želi da bude predvidljiva u vođenju svoje državne, ekonomske, bezbednosne, ali i nacionalne politike. Želi da bude predvidljiva svim ostalim državama i iznad svega Evropskoj uniji”, naglasio je predsednik Tadić. Prema njegovim rečima, Srbija, kao predvidljiv partner je pouzdan činilac političke stabilnosti i bezbednosti u regionu, ali i snažan oslonac svim predstavnicima srpskog naroda, vim predstavnicima dijaspore i regiona, jer kako je rekao, samo takva Srbija ima međunarodni legitimitet i kredibilitet. Boris Tadić je ukazao da Srbija konsoliduje svoju politiku u svim domenima, pa i kada je u pitanju njen međunarodnji položaj. Predsednik je još jednom podvukao da su evropske integracije kao postavljeni cilj saglasne sa ostalim ciljevima zemlje, a njegovo postizanje suštinski značajno u promeni društva. Tadić je u vezi sa tim naglasio da je najveća odgovornost na vladi i predsedniku države. Skupštini dijaspore i Srba u regionu prisustvovali su i ministri Ivica Dačić, Božidar Đelić, Žarko Obradović, Nebojša Bradić, Svetozar Čiplić, predstavnici diplomatskog kora i Srpske pravoslavne crkve. Skupština je najviše predstavničko telo dijaspore i Srba u Regionu, a sačinjena je od 45 delegata iz celog sveta.

Na prvoj Skupštini dijaspore i Srba u regionu za predsednika Skupštine izabran je dr Slavomir Gvozdenović iz Rumunije. Na sednici izvršena je verifikacija mandata delegata: Mirjana Samardžija (SAD); dr Jasminka Velingof (SAD); Dragan Milošević ( SAD); Nikša Nikodinović (SAD); Dušan Vidaković (Nemačka); Đuro Plavšić (Nemačka); Mićo Ćetković (Nemačka); Dragan Urošević( Nemačka); Borislav Kapetanović(Austrija); dr Radivoje Petrikić(Austrija); prota Dragan Mićić(Austrija); Violeta Brakus( Švajcarska); Zvonimir Jovanović (Švajcarska); mr Živko Marković(Švajcarska); jerej Saša Stojanović(Australija); mr Slobodan Benđo(Australija); Dragan Milovanović( Australija); Zoran Đurčin (Kanada); Mihajlo Milićević (KANADA); Milisav Aleksić (Francuska); Vidoje Purić( Francuska); Srđan Mladenović (Švedska); Slobodanka Vukotić (Švedska); mr Mirjana Jovanović Lazić (Velika Britanija i Severna Irska); dr Miloš Stefanović (Velika Britanija i Severna Irska); Ljiljana Milović (Argentina Srednja i Južna Amerika); Ana Milošević (Belgija, Holandija, Luksemburg); Kruniša Bleki Stojković (Danska); Danica Krstić (Italija); Boris Maksimović (Norveška, Finska i Island); Dragan Stanojević (Rusija Ukrajna, Belorusija); mr Branka Kubeš (Poljska, Češka, Slovačka); Siniša Tucakov (Španija, Portugal); Sonja Mijailović (Grčka, Bugarska, Kipar); Saša Domazet (Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt); Zoran Bogdanović (Kina i države Azije); Arhimandrit Pantelejmon Jovanović (Južnoafrička republika); Ljubomir Aleksov (MAĐARSKA);

Patrijarh Srpski Irinej blagoslovio je u nedelju na prijemu upriličenom za delegate Skupštine dijaspore u Parohijskom domu Hrama Svetog Save na Vračaru, i porucio im da ne zaborave svoje poreklo i korene i istakao:” Ne treba zaboraviti da reka ako nema veze sa izvorom brzo presahne. Da ne bi presahli, održavajte vezu sa svojim korenima, sa svojom zajedničkom domovinom i otadžbinom i onda ćemo biti prisutni, i vi ovde i mi preko vas

Predstavnici naše dijaspore imali su čast da budu na prijemu koji je upriličen u Hotelu “Balkan” u Beogradu. Medju prisutnima su bili Dr Volfgang Rorbah, potpredsednik Austrijsko- srpskog udruzenja, Borislav Kapetanovic potpredsednik Saveza Srba u Austriji, Vitomir Peric- predstavnik “Napred”-a, Slavomir Gvozdenović iz Rumunijepredsednik Skupstine Srba u rasejanju, Kristijan Versuc predstavnik ORF-a, Darko Miloradović sa saradnicima, Dejan Sudar sa saradnicima, Stefan Beig predstavnik Viener Cajtunga, Mica Aleksić- predstavnik Srba u Francuskoj, ugledni bečki profesor Borko Ivanković i brojni gosti. Razgovaralo se o aktuelnim politickim zbivanjima u zemlji i mogučnošću uticaja dijaspore.

ROMSKA FEŠTA NA MEKSIKO PLACU

Proteklog vikenda na trgu Mexiko Platz održana je tradicionalna Romska fešta, koju je organizovalo udruženje "Romano Centro" uz podršku gradskih vlasti i brojnih sponzora. Fešta je okupila više hiljada Roma koji su imali prilike da uživaju u dobroj muzici, kao i kulinarskim specijalitetima sa roštilja i svežem pečenju. Tokom muzičkog programa nastupili su Radmila i Milan Dimić, Ruža Nikolić Lakatoš, Hari Stojka, Verica Šerifović i Ivan Francuz sa orkestrom "Francuzi", koji je dočekan skandiranjem. Dobar provod igra i pesma bila su prisutna duž celog trga .

NAŠ KLUB IZ BRANAUA UČESTOVAO NA PROSLAVI 750 GODIŠNJICE OD OSNIVANJA GRADA NA RECI IN

Srpska zajednica u Branau, koji se nalazi u zapadnom delu pokrajine Gornja Austrija na najlepši način je predstavila deo običaje matice na proslavi velikom jubilija, 750 godišnjice od osnivanja grada na samoj granici sa Nemačkom. U svečanoj koloni kroz centar grada, u kojoj je bilo 96 klubova, naše udruženje "Milena Pavlović Barili" bilo je deveto po redu. Vodeći ljudi kluba, kao i članovi i devojke i mladići u narodnim nošnjama privukli su veliku pažnju Austrijanaca, medju kojima je bio i guvrner pokrajine Jozef Piringer. Stariji i mladji uzrast folklorne sekcije, doduše samo jedna deo jer je jedna grupa imala nastup u Beču, imao je i nastup na pozornici koja je bila  postvaljena ispod ogromnog šatora.
- Nama je bila velika čast ali ujedno i obaveza jer smo jedno od retkih stranih udruženja u Branaua koje je pozvano na veliku manifestaciju obeležavanja 750 godišnjice od osnivanja grada. Prikazali smo deo naše tradicije, igre iz matice što je naišlo na lep prijem medju Austrijncima. To nam je veliki podstrek za dalji rad i verujem još jedan motiv da se još više naših zmljaka, pogotovo mladih uključi u rad kluba - delovao je zadovoljno Goran Damjanović predsednik "Barilija" koji je se zvanično obratio mnogbrojnim gostima i predstavio naše udurženje.
Branau broji oko 17.000 stanovnika i naši zemljaci su ovde veoma brojni. Prrema nekim procenama ima ih blizu 1.000. Okupljaju se oko pomenutog kulturnog udruženja koje nosi ime jedne od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope izmedju dva svetska rata, poznate srpske slikarke Milene Pavlović Barili. Posle gotovo dve decenije osnovano je udruženje koje nosi ime čuvenog umetnika jer je dosta naših zemljaka iz  Požarevca, rodnog grada Milene Pavlović, ali i iz Istočne Srbije. Na početku rad apre nekoliko meseci za provg čoveka izabran je Dragutin Bojić, koji gotovo 40 godina živi u gradu na Inu, ali je funkaciju prepustio Damjanoviću, jer kako akže mladjima treba dati šansu:
- Drago mi je naša zajednica okupila pre svega decu u klubu i što smo dosta toga uradili u proteklom periodu. Ima nas dosta na ovim prostorima i treba da se što više okupljamo i koristimo naša prava. Radujem se što sam prepoznao veliku volju kod svih koji su u udruženju i uvek sam tu da pomognem koliko mogu - ističe 60 -godišnji Dragutin, koji je penziju stekao kao vozač autobusa. Prokrstario je kako kaže Evropu bezbroj puta jer je gotovo četiri decenije bio za volanom.
Najvrednija sekcija u klubu je folklorna, koju na "smenu" vode i brinuo se o njoj Milunka Bojić, Gordana Jovanović i Jasmina Damjanović. One nisu koreografi ali poseduju dovoljno znanja da mladima otkriju deo tajni igara iz matice. Klub još nije obezbedio prostorije, ali to je u planu u bliskoj budućnosti.
Osim starijeg i mladjeg uzrasta folklorene sekcije u "Barilija" koja broji preko 40 članova, itekako važnu ulogu igraju i veterani koji se doduše ne baš redovno, ali ipak često okupe na probama. Njih je ukupno 16 i uz zavisnosti kako kažu od obaveza dodju na probe. Interasanto je da je ovo sigurno jedno od retkih naših udurženja u Austriji koja ima sekciju veterana.
Klub iz Branaua imaće još jednu priliku da u kratkom periodu  predstave svoj rad i srpsku kulturu. U obližnjem gradiću Matighofenu, u koji važi za jedno od najmešovitijih sredina u Austriji ali i mesto u kojem je sedište svetki pznate marek motora KTM, tradicionalno se odražva internacinalni sajam. Na njemu svoj štand imaju svi doseljenici u ovaj graić sa 5.500 stanovnika. "Barili" je takodje dobio pozivnicu za ovaj veliki dogadjaj i imaće štand na kome će izložiti eksponate matice, a uz to predstaviće se i folklorna sekcija.

FOLKLORIJADA U EBBSU

Mesto Ebbs bilo je protekle subota kolturni centar Srba u Tirolu. Naime, tog dana su članovi KSK „Delije“ iz Kufštajna organizovali treću po redu folklorijadu.  Viče od 700  gledalaca sjatilo se da vidi igačke nastupe čak 14 folklornih društava.
-Nažalost mnogi su u poslednjem trenutku otkazali, jer su deca zbog praznika otputovala kući. Takav je maj prepun praznika. Ipak došli su i mi im se zahvaljujemo na učešću „25, maj“ iz Vatensa,  „Petar kočić“ iz Figena, „Ostrog“ iz Insbruka, SRP „Merano“ iz Italije, „Sloga“ iz Kicbila, „Jedinstvo“ iz Vergla i „Harmonika“ iz Cel am Sea. Iz Srbije stigli su „Zapis“ iz Trstenika i „Zavičajac“ iz Milutinovca. Kada doodamo i naš floklora, vidi se da je publika imala u čemu da uživa 7 – 8 sati kaže za „Vesti“ Golub Popović predsednik „Delija“ iz Kufštajna.
Ovoj odlično organizovanoj folklorijadi prisustvovao je generalni konzul u Salcburgu Zoran Jeremić.
Tako je i bilo. Publika nije štedela dlanove, a igrači noge. Na kraju su se svi uhvatili u kolo.

MILOŠEVSKO VEČE U BEČU

Petak veče je za skoro polovinu stanovnika sela Miloševa kod Negotina, bilo izuzetan događaj. Rešili Miloševci koji šive i rade u Beču da se okupe, napravili udruženje i pozvali u goste i svoje susede iz Srbije.
Pun autobus je stigao u jutarnjim časovima i dočekali su ih hlebom i solju u prostorijama KUD „Stevan Mokranjac“.  Među pedesetak gostiju bili su i predsednik opštine Negotin dr Vlajko Đorđević, predsednik Skupštine opštine Negotin mag Milan Uruković i predsednik Saveta Mesne zajednice Tomislav Đorđević i drugi ugledni gosti.
Na svečanoj večeri, u prepunom restoranu tek nastaju susreti ljudi koji žive i rade daleko od rodnog kraja. Zagrljaji, poljupci, zagledaju decu koja su izdžikljala, skoro da ih ne prepoznaju. Toalete svečane, jer se ovakva prilika ne propušta da se pokažu svi u najlepšem svetlu, a ono najlepše su osmesi na njihovim licima i dobro raspoloženje koje vlada cele noći.
“Prvi put zvanično održavamo manifestaciji “Miloševsko veče”, jer je to želja nas koji živimo i radimo u Austriji, da damo svoj organizovaniji doprinos razvoju Miloševa i opštine Negotin“ rekli su  u najavi voditelji programa.....i Dragan Gabarević. Program, jer je veče počelo kratkometražnim filmom Bobana Prvulovića, o Miloševu i manastiru Kolograš, koji je još uvek neistražen zbog nedostatka finasijskih sredstava. Vredno je pažnje podsećanje da je u njemu sahranjen Kraljević Marko koji je poginuo u bitci na Rovinama.

Obraćajući se prisutnima novoizabrani predsednik opštine Negotin dr Vlajko Đorđević zahvalio se na pozivu i rekao: “ Naš dolazak govori i o našem budućem odnosu prema dijaspori. Kaže se dijaspora, ali vi ste za nas i dalje naši sugrađani koji živite i radite daleko od zavičaja i svojih domova. Ne želim sada na početku našeg mandata, da govorimo o svim planovima, jer želimo da napravimo neke rezultate i da se onda pojavimo pred vama. Lično mislim da na leto kada ste svi kod kuće organizujemo susret dijaspore, gde ćemo vam odgovarati na konkretna pitanja, ali dovesti i najviše republičke funkcionere, koji mogu da odgovore na sistemska pitanja.
Ono što želeim da preložim, kada već imate brojna udruženja, meštana Urovice, Radujevca, Dušanovca, Prahova, Male Kamenice, Samarinovca, vašeg Miloševa, da napravite zajednicu svih udruženja preko kojih Opština može da kontaktira sa svima vama. Nama će to olakšati komunikaciju sa vama, a vi zajednički možete sprovesti mnogo krupnije akcije“.

U razgovoru sa novinarima „Vesti“ dr Đorđević je istakao da je prioritetan zadatak otvaranje kancelarije za dijasporu, koja treba da našim ljudima za vreme godišnjih odmora olakša brže završavanje mnogih administrativnih poslova.
Ovoj manifestaciji pored mnogih uglednih privrednika iz Negotina i onih koji imaju firme u Beču, prisustvovao je i Vlada Čizmić sekretar ambasade Srbije, Milorad Mateović predsednik Srpskog centra, Goran Nikolić i dr Radivoje Petrikić.
I kao što uvek biva kada se sretnu Krajinci čija deca prvo nauče da igraju i pevaju, pa onda prohodaju i progovore, počelo je u vedrom raspoloženju veselje uz pesmu i igru koje je trajalo do jutra, uz orkestar „Dukati“ Dragišu „Japanca“ koji vedri i oblači na rumunskim televizijama.
Dodajmo da su ujutro mnogi pošli kući, kao dobitnici izuzetno vrednih nagrada na lutriji, putovanja u Italiju koje je poklonio „BUS Jović“, do više povratnih karata „Nikolić prevoza“ i Velikog plazma TV koji je dar bečke firme „Jono“ i brojnih drugih nagrada.

PROSLAVA U CRKVI SVETOG OCA VASILIJA OSTROŠKOG U LINCU

Hram Svetog Oca Vasilija Ostroškog u Lincu bio je prepun vernika na proslavi istoimene parohijske krsne slave. Brojni parohijani pohitali su u prelepo zdanje smešteno u luci grada na Dunavu kako bi zajedno obeležili veliki praznik. Ugledne crkvene goste predvodio je episkop Antonije Pantelić iz Moskve, koji je sa krstonosnim protama Stojadinom Pavlovićem iz Beograda, Ljubisavom i Draganom Aleksićem iz Valjeva i Milanom Pantelićem iz Šapca služio liturgiju. Đakoni, Aleksandar iz Moskve i Igor Lukić iz Beograda svojim glasovima dali su posebnu draž slavskoj luturgiji. Sve je pojanjem pratio i mešoviti hor iz Valjeva "Hadži Ruvim", koji je specijalno za ovu priliku doputovao. Posle završetka liturgije episkop Antonije se zahvalio vernicima i svešteniku Mićiću na dočeku i ujedno čestitao svima krsnu slavu, pohvalivši njihov doprinos oko uređenje hrama. On je i prošle godine boravio u Lincu, na proslavi četiri decenije postojanja srpske prvoslavne parohije u pokrajini Gornja Austrija. U ime parohijana svim gostima se zahvalio sveštenik Dragan Mićić. Episkop Antonije služio je slavsku liturgiju

Slavski ručak priređen je u porti hrama i zahvaljujući predivnom, sunčanom danu, mnogobrojni vernici su kao i prethodne godine mogli da uživaju u njemu. Posebno interesovanje izazvao je dolazak delegacije preživelih logoraša nacističkog logora Mauthauzen i pitomaca vojne i policijske Akademije iz Beograda. Oni su zajedno sa predstavnicima diplomatskih predstavništava Srbije u Austriji na čelu sa ambasadorom Milovanom Božinovićem i konzulom Jelicom Dimitrijević, boravili na obeležavanju 65. godišnjice oslobađanja zloglasnog logora. Posle toga su po prvi put stigli u hram Svetog Oca Vasilija Ostroškog. Sveštenik Dragan Mićić je goste iz Srbije dočekao u hramu a zatim su se svi pridružili ostalim vernicima na slavskom ručku. Veselili su se vredni parohijani i gosti u dvorištu srpske svetinje uz zvuke tamburaša iz Srbobrana. Mladi pitomci bili su oduševljeni dočekom i organizacijom i sve su začinili pesmom i "kolcetom" uz poruku da će doći i drugi put.

Najavljen patrijarhov dolazak u Linc
Mnogobrojni vernici na kraju liturgije posvećene slavi parohije bili su oduševljeni kada su saznali da će Srpski patrijarh Irinej u septembru obići parohiju u Lincu. Sveštenik hrama Dragan Mićić na oduševljenje brojnih parohijana potvrdio je da će nejhova Svetost u subotu 11. septembra posetiti hram Svetog Oca Vasilija Ostroškog.

Simunovići domaćini
Naša zemljakinja iz Astena kod Linca Jadranka Petruljević ove godine bila je slavski domaćin i zajedno sa crkvenom opštinom organizovala bogat ručak u porti hrama. Za sledeću godinu za domaćina se javila porodica Simunović sa domaćinom Zdravkom iz naselja Sankt Martin u Lincu.

KOMEMORACIJA POVODOM 65-GODIŠNJICE OSLOBAĐANJA MAUTHAUZENA

U zloglasnom koncetracionom logoru Mauthauzen, povodom 65-te godišnjice od oslobađanja, juče je održana svečana komemoracija. Ambasador Republike Srbije u Austriji Milovan Božinović, predstanici sekcije Udruženja preživelih logoraša, Ministarstva za rad i socijalna pitanja, kao i članovi više srpskih klubova u Austriji položili su vence na spomenik žrtvama iz Srbije. Ambasador Božinović je, predvodeći delegaciju u kojoj su bili predstavnici Udruženja preživelih logoraša, brojni pripadnici naše dijaspore, najbolji pitomci vojne i policjske akademije u Beogardu, đaci 12 .beogradske gimnazije, položio venac na centralni spomenik. Aktivisti kluba "Vidovdan" iz Linca izveli su prigodan program. Ljubomir Zečević je u ime bivših logoraša govorio o strahotama kojima su bili zloženi logoraši u ovom takozvanom radnom logoru Trećeg rajha. Ambasador Božinović je, odajući poštu srpskim žrtvama, a kojih je bilo preko 3.500  od 7.000 zatočenih Srba, izrazio nadu da se neće ponoviti strahote fašizma. On je ujedno izrazio zadovoljstvo što je ove godine komemoraciji i polaganju venaca prisustvovao veći broj srpskih klubova, koje je predvodio predsednik Saveza Srba u Austriji Dragiša Vasiljević. Ambasador sa saradnicima, kao i vojni predstavnik u Misiji pri međunarodnim organizacijama u Beču pukovnik Želimir Badnjar, o vojni izaslanik popunkovnik Dragan Antanasijević.
Uprkos portestima i upozorenjima srpskih predstavnika da je isticanje zastave Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom Saveta bezbednodsti UN 1244, pre i uoči same Komermoracije organizatori su ostali pri nameri da na jednom od jarbola bude istaknuta zastava samoproglašene države Kosovo. Ambasador Božinović, u znak protesta, odbio je da pruisustvuje svečanom delu obeležavanja oslobađanja koncetracionog logora Mauthauzen. Prošle godine organizatori Komemoracije, nakon protesta predstavnika srpske delegacije, skinuli su zastavu Kosova sa jarbola, a ove godine su se oglušili na proteste. U Mauthauzenu, i njegovih 49 sporednih logora, je od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. Američke armije, bilo zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.  

Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote ovog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, a stepen tri je značio uništenje zatočenika.  Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora. Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata. Prva veća skupina zatočenika iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novemra 1944. Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz glavnih nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
Ovogodišnja Komemoracija bila je u znaku dece i omladine, koji su bili zatočeni u koncentracionom logoru. Naime, među zatočenicima bilo je hiljade žena, deca i omladine u starosti od četiri do 30 godina. U maju 1945. je u Mauthauzenu zatečena dokumentacija sa preko 15.000 po imenu registrovane dece i omladine. Na ovogodišnjoj Komemoraciji po prvi put ni jedan političar, niti umetnik, iako su prisustvovali, nije održao govor u znak sećanja na žrtve, već su se prisutnima obratili preživeli i deca iz više zemalja, među kojima i Nataša Dugalić đak 12.beogradske Gimnazije, koja je pročitala svoj nagrađeni rad. Predstavnici španske vlade, koja predsedava EU, potpredsenici Vlade u Madridu Mariji Terezi de la Vega predat je Memorandum sa zahtevom za preduzimanje mera protiv desničarskog ekstremizma u Evropi.

SLAVA U VILAHU
U Vilahu je među članovima srpske zajednice, okupljenih u KUD  „Nikola Tesla“ bilo izuzetno svečano.  Naime, više od 250 gostiju okupilo se da proslavi Đurđevdan, slavu koju je slavila i porodica velikog naučnika Nikole Tesle, čije ime sa ponosom nosi ovaj aktivni klub.
Na ulazu iskrena dobrodošlica, Nenad Grujić, inače glavni majstor u firmi Rappold Vintertur,  sa mlađarijom obučenom u narodne nošnje, Stefanom, Zlatom i Aleksandrom nudi so i hleb, i odličnu domaću rakiju. Gosti dolaze i ostravljaju svoj prilog kao pomoć za budući rad.
Pogerijah pokraj Vilaha,podno planine Dobrač, mestašce u kome se nalazi jedna od najvećih skakaonica i gde je održano jedno svetsko i više evropskih prvenstava, postalo je u jednom danu mesto srpske duhovnosti, ljudi koji sve čine da negujući svoju veru čuvaju i svoje korene, reče sveštenik Ljubomir  Radovanov obraćajući se okupljenim čija su lica sijala radošću, izražavajući pritom veliku zahvalnost klubu „Nikola Tesla“ za sve što čini za pravoslavnu crkvu.. Birane reči sveštenika, našle su put do srca prisutnih, pa je ceo dan protekao u tom posebno lepom raspoloženju, kada sve ključa od nekog iskrenog prijateljstva. Takvo raspoloženje prenelo se i na prisutne novinare, koji su osetili iskrenu dobrodošlicu ovih ponosnih ljudi.
Najponosniji među njima bili su kumovi slave Jasna i Željko Ivančević i budući kumovi Gojko i Slavica Mačkić.
I kao što je red okupljeni su se družili, do večernjih sati uz odličnu muziku Gorana Tepića. Bilo je i ića i pića, jer su majstori Jovica Pejić i Goran Bajić ispekli ispekli oko 300 kilograma prasetine, a drugi dvojac bez kormilara, ali sa kutlačama braća Svetislav i Dušan Stojanović ukrčkali dva kazana sočnog gulaša.
Od članova posluge koji su uvek bili nasmejani Zoran Čubrilo i Nikolić Radoslav, posebno pominjemo, jer su svaki put u prolazu imali neku dosetku ili lepu reč za svakog gosta.
Predsednik KUD „Nikola Tesla“, Jadsranko Modić i agilni sekretar Radenko Lugić, bili su prezadovoljni i poželeli su da se preko „Vesti“ zahvale svim članovima i gostima koji su došli u velikom broju na još jedno vrlo uspelo druženje.
Šta poručiti ovim ljudima se veseli nam bili i još mnogo slava slavili.
Antrfile:
Kada je sa grupom ruskih i ukrajinskih gostiju, u salu u popodnevnim časovima ušao sveštenik Ljubomira Radovanov, koji je služio parastos na groblju poginulih ruskih vojnika, videlo se odmah da se većina poznaje sa našim ljudima. Sveštenik Radovanov nam reče da ima oko stotinak ruskih familija u okolini Klagenfurta.
Uz dobru muziku slovenska pravoslavna duša se probudila i svi su zajedno pevali Oj Moravo, Rjabinjušku i igraali kazačok uz taktove naših kola. Na kraju su poželeli da se zajednički fotografišu.

ZAVRŠNA PROSLAVA POVODOM ČETIRI DECENIJE ZAJEDNICE SRPSKIH KLUBOVA

Zajednica Srpskih klubova u Beču organizovala je u subotu uveče u prostorijama škole u ulici Langenfeldgaše završnu proslavu četrdesetogodišnjice rada, tokom koje su podeljena priznanja najzaslužnijim aktivistima.
Kako je podsetio predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović, radi se o drugom delu svečanosti obeležavanja četiri decenije od osnivanja prvih srpskih klubova u Beču posvećenom sadašnjim i bivšim aktivistima Zajednice.
- Vi koji ste svojim radom doprineli postojanju Zajednice srpskih klubova u Beču, postavili ste čvrste temelje njenog opstanka - kazao je Kapetanović. On je rekao da dosadašnje aktivnosti, koje su negovane poput folklora i sporta, treba da opstanu i da se nastave.
- Ciljevi Zajednice su i proširenje njenih aktivnosti. Naša glavna težnja je da postanemo značajan partner kako institucijama u Beču, tako i institucijama matice. Želimo da podstaknemo aktivnije učešće naših ljudi u društveno političkom životu Austrije - istakao je Kapetanović.
U okviru programa prikazan je kratak film, pripremljen specijalno za ovaj jubilej, koji predstavlja izvesnu retrospektivu prvih dolazaka ljudi iz Srbije na privremeni rad u Austriju u drugoj polovini dvadesetog veka pa sve do danas. Potom je na video-bimu prikazana i čestitka austrijskog predsednika Hajnca Fišera.
Prisutne je pozdravio i šef konzularnog odeljenja Repubilike Srbije u Austriji Kosta Simonović, čestitavši četrdesetogodišnji jubilej.
- Duboko sam uveren da će dalja aktivnost Zajednice srpskih klubova u Beču na čelu sa njenim predsednikom Borislavom Kapetanovićem doprineti daljem razvoju vrednosti našeg naroda u austrijskom društvu i da će se time dalje poboljšati imidž Srbije u nama prijateljskoj Austriji - poručio je Simonović.
Komisija Zajednice srpskih klubova u Beču u čijem sastavu su se nalazili Mićo Đekić, Slobodan Jovanović, Slavije Rajić, Savo Babić i Dragutin Petković odredila je dobitnike tri vrste priznanja.
Zahvalnice za posebne zasluge u klupskom organizovanju Srba u Beču je dobilo gotovo pedeset aktivista, koji su u proteklom periodu na bilo koji način, kako na kulturnom polju tako i u sportu dali doprinos razvoju zajednice.
Priznanja za doprinos u radu srpskih klubova i Zajednice u Beču je dobilo tridesetak članova, koji su preko 15 godina aktivni u klubovima kao i dugogodišnjim predsednicima i onima koji su obavljali neku od funckija u Zajednici.
Plakete za posebne zasluge u klupskom organizovanju Srba u Beču, koje predstavljaju i najveće odlikovanje dobili su: Nedeljko Ješić, Marko Pejčinski, Ljubomir Čečulović, Dragoljub Nekšojević, Boban Božinović, Milan Basarić, Novak Gavrić, Dragiša Stević, Marija Košut, Sava Babić, Stevan Munjas, Ružica Gavrić, Bogica Lauš, Ljutica Janković, Srđan Stokić, Miroslav Zaharić, Dragutin Prvulović, Ilija Mijatović, Dijana Boro, Jovica Stanojević, Milan Gizdović i Milojko Milovanović.

ZAJEDNICA SRPSKIH KLUBOVA U BEČU OBELEŽILA VELIKI JUBILEJ
Svečanošću u Diplomatskoj akademiji Zajednica srpskih klubova u Beču u 23. Aprila, obeleženo je 40 godina od osnivanja prvih klubova u glavnom gradu Austrije.
Program priređen na nemačkom i srpskom jeziku, koji su vodili Vesna Dimitrijević i Borko Ivanković, otvoren je poznatom srpskom pesmom “Tamo daleko”, u izvođenju članova nacionalnog ansambla “Kolo”, koji je zbog ovog jubileja doputovao u Beč.
Na samom početku je naznačeno da Srbi mnogo duže žive u Beču nego što to govori ovaj okrugli datum postojanja Zajednice, te da postoje svedočanstva o tome da ih je u glavnom gradu Ausrije bilo još pre velike seobe 1690. godine.
O početku stvaranja Zajednice i talasa dolaska radnika na privremeni rad u inostranstvo prikazan je i kratak dokumentarni film, a svečanu salu Diplomatske akademije krasila je i prigodna izložba. Procenjuje se da danas u Austriji živi oko 300.000 Srba, a samo u Beču više od 150.000.
Među pristunima su se našli i predsednik Radničke komore Austrije Herbert Tumpel, koji je takođe iskoristio priliku da čestita na jubileju, a svoje čestitke je poslala i predsednica Privredne komore Austrije Brigite Jank.
Svečanosti su prisustvovali i ambasador Srbije u Austriji Milovan Božinović, namesnik SPC za Austriju protojerej stavrofor Đorđe Knežević, predsednik Saveza Srba u Austriji Dragiša Vasiljević, generalni sekretar Narodne partije Austrije Norbert Valter, Marija Vasilaku iz stranke Zelenih, predsednik kompanije “Nidda Verlag”, izdavača “Vesti”, Dušan Vidaković, i mnogi drugi.
Prisutne, među kojima se našao veliki broj uglednih zvanica iz političkog života Austrije, pozdravio je predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović:
Posebno mi je zadovoljstvo da mogu da Vas pozdravim u ime naše organizacije koja danas obležava jedan veliki i značajan jubilej. O tome kako smo počeli i kako su se razvijale naše aktivnosti govore kratak film, koji ste upravo videli, kao i izložba koju smo pripremili za ovu priliku. Mislim da se nameće zaključak da je to bio jedan uspešan period od značaja za razvoj i očuvanje srpske zajednice u Beču. Bilo je teških trenutaka, kako za srpsku zajednicu u Beču, tako i za srpski narod u celini, ali mi smo smogli snage da krenemo dalje i danas možemo reći da smo zajednica koja daje svoj značajan doprinos zajedničkom mirnom suživotu u jednom gradu u koji su mnogi od nas došii da ostanu samo privremeno, gradu u kojem su rodjena naša deca, gradu u kojem ostajemo i gradimo svoju budućnost. Iz tog razloga mi se trudimo da budemo ravnopravan deo ovoga društva u svim njegovim segmentima. Poslednjih godina u značajnoj meri smo unapredili kontakte i saradnju sa brojnim istitucijama društvenog, političkog i privrednog života i želja nam je da se i pripadnici srpske zajednice u većoj meri neposredno angažuju u ovim oblastima u čemu ih mi ohrabrujemo.

U tom kontekstu očekujemo i veću spremnost raznih institucija, posebno političkih partija, da i oni, sa svoje strane podrže naše napore u tom pravcu. Kao organizacija još uvek imamo otvorenih problema, kao što su adekvatne i funcionalne prostorije, koje i pored odličnih kontakata sa institucijama grada Beča, nismo uspeli do sada da rešimo, ali smo optimisti i verujemo da će se i za to vrlo brzo naći odgovarajuće rešenje. Srpska zajednica, kao najveća etnička zajednica medju migrantima, zaslužuje po našem mišljenju, da se rešavanju ovih pitanja pristupi brže i spremnije. Nadamo da ćemo u tome imati više podrške i od institucija iz matice.
Mi imamo jasnu viziju i ciljeve. Želimo da očuvamo svoj identitet, jezik i kulturu, ali istovremeno budemo i ravnopravan deo ovoga društva. Iako i sami Srbi smatraju da su dobro integrisani, mislimo da se tu može još dosta uraditi, pogotovu kad je reč o većoj participaciji u društvenom i političkom životu. A da smo na dobrom putu da ostvarimo te ciljeve govori i činjenica da su večeras, na ovoj našoj svečanosti, prisutni i naši brojni prijatelji i predstavnici institucija i organizacija sa kojima već imamo partnerske odnose ili nameravamo da ih gradimo, rekao je Kapetanović

U ime Vlade Republike Srbije u Austriji prisutnima se obratio ministar za dijasporu Srđan Srećković, koji je naglasio da je : Imam veliku čast i zadovoljstvo da Vas pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i da vam poručim da sam ponosan što sam ovde sa vama, predstavnicima brojne srpske zajednice koja je postala važan i nezamenljiv deo Beča, kulturne prestonice ujedinjene Evrope i nama prijateljske Austrije. Dragocena je okolnost da danas obeležavamo 40 godina Zajednice srpskih klubova u Beču, koja sa uspehom sve ove godine neguje nacionalni i kulturni identitet srpskog naroda u Austriji. Prisustvo austrijskih i bečkih zvaničnika i drugih uvaženih gostiju dovoljno govori o mestu i ulozi koju je Zajednica srpskih klubova ostvarila u proteklom periodu.

Dosadašnje učešće Srba u javnom životu pokazalo je jasnu opredeljenost za integrisanje srpske zajednice u ovo prijateljsko i otvoreno demokratsko okruženje,ali i za konstruktivno građenje najbližih odnosa saradnje sa matičnom državom. Izazov koji je pred nama je dalje unapređenje ekonomskih i političkih odnosa naše dve zemlje i intenziviranje saradnje srpske Vlade i bečke dijaspore koja daje nemerljiv doprinos poboljšanju imidža Srbije koja je čvrsto rešena da bude deo modernog sveta. Vaš život je sada ovde, ali vaši koreni su i dalje u Srbiji, zato je tradicija okupljanja naših ljudi u Austriji najbolji način da vaša deca ne zaborave ko su i odakle su i da poznaju jezik i kulturu domovine svojih predaka ali i svoje matične države.

Ove godine proslavljamo i 150-godina Srpske pravoslavne crkvene opštine u Beču. Činjenica da SPC vek i po postoji u Beču svedoči o istrajnosti našeg naroda u negovanju verskog, duhovnog i nacionalnog identiteta. Vlada Srbije je, usvajanjem prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu pokazala da uspostavljanje temelja nove, dugoročne i odgovorne politike prema rasejanju, jeste deo nove dugoročne i odgovorne državne strategije. Cilj je kristalno jasan: Želimo Srbiju kojaje članica Evropske unije, želimo Srbiju koja je ekonomski i politički lider na zapadnom Balkanu, ali i Srbiju koja je faktor stabilnosti i lider u razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. To podrazumeva, da ta i takva Srbija mora biti stožer i tačka okupljanja četiri miliona naših ljudi rasutih po celom svetu. Na kraju želim da vas ohrabrim da ostanete istrajni u promovisanju vrednosti našeg naroda u svakodnevnim kontaktima sa vašim poslodavcima, komšijama, prijateljima, predstavnicima austrijskih vlasti, jer na taj način najbolje doprinosite ugledu naše Srbije. Mi koji smo u matici pomgaćemo u ovom važnom poslu, svako u svom domenu, od političara preko umetnika, sportista, naučnika, studenata, učenika postizanjem najboljih rezultata-svako u svom domenu, što će doprineti zajedničkom cilju - slanjem pozitivne slike o Srbiji u Evropu i svet, rekao je Srećković
Takođe se prisutnima obratio i ministar za socijalna pitanja i rad Rudolf Hundstorfer, jasnom porukom da su Srbi potrebni Austriji i Beču i da oni više ne mogu da se zamisle bez Srba.

Renata Brauner, zamenik gradonačelnika Beča, pod čijim pokroviteljstvom je i održana ova manifestacija, podsetila je da je austrijska prestonica pre 14 godina otvorila resor integracije na čijem se čelu ona tada našla. - Beč je divna međunarodna metropola kulture raznolikosti, što bez vas ne bi bilo moguće - poručila je Brauner.

U ime Vlade i predsednika Republike Srpske na ovom jubileju obratio se Draško Milinović: - Važno je da niste izgubili vezu sa zemljom svog porekla i da ste i dalje svesni svoje vere, nacionalne i jezičke pripadnosti. Potrebno je da delujete kao ljudi dobre volje koji vole svoj narod i kulturu, ali poštuju kulturu i vrednost drugih naroda. To je uostalom, sudbina svih evropskih naroda, da žive zajedno i u harmoniji, i da očuvaju svoje sposobnosti. Najkraće rečeno, da budu ujedinjeni u različitosti - istakao je Draško Milinović.

PORUKA FIŠERA
Srpskoj zajednici u Beču se video-porukom obratio i predsednik Austrije dr Hajnc Fišer, koji je uputio svoje najsrdačnije čestitke povodom četiri decenije postojanja.

“Zajednica srpskih klubova u Beču slavi ovih dana svoj četrdeseti rodjendan, svoj četrdesetogodišnji jubilej. Mislim da je to jedan veoma lep i veoma važan dogadjaj I želeo bih da tim povodom uputim svoje najsrdačnije čestitke. Želeo bih da istaknem rezultate koje je Zajednica postigla. I kao što i samo ime kaže, to je krovna organizacija u kojoj su zastupljena mnoga pojedinačna udruženja i klubovi .Oni su veoma aktivni u političkoj ,socijalnoj ,kultumoj kao i sportskoj oblasti,dajući na taj način konstruktivan doprinos.Upravo su srpski sportisti ,srpski fudbaleri veoma popularni u Austriji .Želeo bih da spomenem i ekonomsku oblast ,da u austrijskim preduzećima veoma značajne rezultate ostvaraju lica rodjena u Srbiji a sada žive u Austriji ,od kojih već mnogi imaju austrijsko državljanstvo.Ja lično sam se uvek veoma interesovao za bivsu Jugoslaviju kao i za Srbiju . Često sam putovao tamo - kao turista ili kao ministar.Angažovao sam se u udruženju koje je osnovano u čast Vuka Stefanovića Karadžića ,velikana srpske kulture i jezika.Sa zabrinutošću sam pratio neke dogadjaje u Srbiji ,ali mislim da se upravo poslednjih godina stvari kreću u pravom pravcu. Sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem imam dobra,pouzdanu i korektnu saradnju i ja sam sigumo jedan od onih koji svesrdno podržavaju put Srbije u pravcu evropske unije. Želim da iskoristim ovaj jubilej i još jednom uputim moje najsrdačnije čestitke , a istovremeno i da se zahvalim svim funkcionerima zajednice i pojedinačnim organizacijama ali i svim srpkinjama i srbima koji žive i rade u Austriji, i koji su takodje zaslužni što se Austrija tako dobro razvila i postala stabilna ,demokratska i zdrava država u središtu Evrope. Još jednom sve najbolje i najsrdačnije čestitke. Hvala“

ZASLUŽNI
Nagrađeni su i zaslužni pojedinci, kao i nekadašnji prvi ljudi Zajednice Srba u Beču - Bratoljub Ćuk, Zlatko Miloradović, Dragutin Petković, Slobodan Jovanović, Lazar Bilanović, Borislav Kapetanović, Borko Ivanković, Mića Đekić i Mileva Vrečić-Čokić.

PLAKETE
Jubilej od četiri decenije bio je i povod da se uruče priznanja i plakete najzaslužnijim pojedincima, klubovima i institucijama, što je učinila Renate Brauner.
Zlatna plaketa je uručena klubu “Jedinstvo” iz Beča, koji je najstariji naš klub u ovom gradu i od kojeg je i poteklo samoorganizovanje naših građana, a srebrne plakete su dobili klubovi “Branko Radičević”, “Hajduk Veljko” i “Beograd”.
Bronzane plakete su uručene klubovima “Budućnost” iz Švehata i “Stevan Mokranjac” iz Beča.
Kada je reč o institucijama nagrađene su kako austrijske, tako i one u matici. Plakete su uručene Magistratskom odeljenju 7, Radničkoj komori, Savezu austrijskih sindikata(OeGB) i Radnoj zajednici za sport i fizičku kulturu (ASKOe).
Plakete su uručene srpskom Ministarstvu za dijasporu, Ministarstvu za kulturu, nacionalnom ansamblu “Kolo”, Narodnom pozorištu iz Beograda, Ambasadi Srbije u Austriji, Savezu Srba u Austriji, kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i opštini Svetog Save u Beču.

"IZVOR" PONOVO NAJBOLJI
FMD "Izvor" iz St. Galena u istočnoj Švajcarskoj je sa osvojenih maksimalnih 100 bodova pobednik ovogodišnje 15. Smotre srpskog folklora Švajcarske, priredbe koja se pod pokroviteljstvom "Vesti", najtiražnijeg dnevnika dijaspore, održala prošle subote u Vinterturu. Organizator tradicionalne manifestacije bio je Savez srpskih folklora, a neposredni domaćini članovi KUD "Zavičaj" iz Vintertura.
Drugi su bili KUD "Vuk Karadžić" iz Roršaha (96,5), a treći SFD "Homolje" iz Gosaua (95). Vizu za Brčko i ovogodišnju Evropsku smotru izborili su još "Vuk Karadžić" iz Šenenverda (91,66), "Karađorđe" iz Berna (91,1) i KUD "Polet" iz Netstala sa 90,8 osvojenih bodova.
Svi pobednici i učesnici nagrađeni su od redakcije "Vesti" vrednim staklenim skulpturama, koje im je uručio predstavnik marketinga firme "Nidda Verlag" Dušan Šubarević.
Ansamble je ocenjivao tročlani u žiri u sastavu: dr muzikologije Mirijana Zakić, dipl. etnokoreograf i etnomuzikolog Gordana Roganović, te etnolog i muzejski savetnik Vilma Niškanović, svi iz Beograda. Opšta je ocena da su korektno obavili nimalo zahvalan zadatak.
Na smotri je, inače, učestvovalo 11 srpskih KUD-ova u takmičarskom i jedan u revijalnom delu programa, a nastupali su pred više od 2.000 gostiju. Pored već pobrojanih, na smotri su nastupali još i KUD "Nikola Tesla" iz Lucerna, FMD "Kolo" iz Nojhauzena, KUD "Zavičaj" iz Vintertura, KUD "Sveti Sava" iz Altštetena i KUD "Sloga" iz Ciriha, dok je u revijalnom delu nastupalo KUD "Nikola Tesla" iz Ustera.
Među uglednim gostima bio je konzul Srbije u Cirihu Petar Babić, koji je i otvorio ovogodišnju Smotru i pozdravio sve prisutne goste u sali, a folklorašima zaželeo puno sreće i uspeha na takmičenju. Iz matice su doputovale Sandra Popović i Milica Vučković, predstavnice Ministarstva za dijasporu Republike Srbije, a domaćine Švajcarce predstavljala je gradonačelnica Vintertura Ivon Bojtler, koja je takođe održala kratak govor te podržala manifestaciju i učesnike.
- Moram reći da smo kao organizatori veoma zadovoljni. Nadam se da su sva društva koja su učestvovala zadovoljna, a onima koja putuju u Brčko želim puno uspeha i na toj manifestaciji - kaže za "Vesti" predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske Nenad Milenković koji je uz članove KUD "Zavičaj" na čelu sa predsednikom Srećkom Bekrićem zaslužio sve pohale za uspešnu organizaciju Smotre.
Plaketa najboljeg igrača pripala je Miloradu Beljiću iz KUD "Karađorđe" iz Berna. Najbolja muška pevačka grupa dolazi iz KUD-a "Vuk S. Karadžić" iz Roršaha, dok je plaketu za najbolju žensku pevačku grupu osvojio KUD "Vuk S. Karadžić" iz Šenenverda.
Plaketu najbolje rekonstrukcije nošnje osvojilo je FMD "Kolo" iz Nojhauzena, a plakete za najbolju originalnu nošnju, najbolji orkestar i najboljeg muzičara pripale su FMD "Izvor" iz St. Galena.