Sreda26.07.2017

Back Vi ste ovde: Home Umetnost

OLUJNA DUŠA ZA SOBOM OSTAVLJA TRAG UŽARENOG GVOŽĐA NIKOLA PANTOVIĆ, UMETNIK I FILOZOF

Čudesni talenat Nikole Pantovića stanuje u velikom umetničkom bogatstvu, stvorenom da proslavi i preplavi lepotom svet oko sebe, učini ga smislenijim, razigranijim, iskrenijim… U jednom od najlepših mesta u Srbiji, u Vrnjačkoj Banji, u porodičnom ateljeu, Nikola je stekao prva znanja o kovanju gvožđa, predano učeći od svog oca Pante, nadaleko poznatog po velikom majstorstvu, čistom srcu i širokom osmehu… Da samo duša sluša nadahnuće i vodi ga tamo gde ni sama nikada pre nije bila, dokazuje i to što je svoje već veliko umeće Nikola sa sobom poneo na Akademiju umetnosti, istražujući radoznalo i hrabro kuda ga sve čežnja za prostorom koji postaje i za razliku od nas ostaje živ može odvesti. Možda je znanje povelo njega, saznaće se kada se i sazna otkud u čoveku potreba da ovaj svet učini lepšim. Naizgled stidljiv i zatvoren mladi čovek, živi u erupciji svoje potrebe da vreme koji mu titra pred očima kao u snu skuje, okuje i pokloni svetu. Kao što je i naziv jednog od njegovih dela ’’ Nebeska kapija’’, tako je i čitav svet koji objašnjava, stvaran iza nekog drugog neba. Ako je nebo ogledalo, ono što vidimo na Zemlji različito je svakom od nas. Zaljubljeni u novu lepotu, stojimo zajedno posmatrači i stvaraoci. U vatri se gori ali se i rađa, ko se potčinio plamenu kako bi postao bolji duže i mudrije će govoriti. Ko je u žaru ostao bez rana, strpljenju je postao prijatelj. Kovač, snevač, slikar, usudom umetnik Nikola Pantović govori o sebi…

ZAVIČAJ Kako izgleda Tvoj radni dan?
NIKOLA PANTOVIĆ Uveče osmišljavam i planiram šta ću sutra raditi. Pravim skice i razmišljam. U toku rada sve se menja, skice prestaju da važe, otvaraju se novi predeli koji počinju da podsećaju na dela, koja ću osloboditi iz gvožđa ili ih od istog sagraditi... Kažu da je to proces svojstven umetnicima. Rušim i gradim. Konstantna je borba sa materijalom... Doživljaj na papiru je potpuno drugačiji od utiska koji imate dok oblikujete materijal u prostoru. Moj radni dan je u principu haotičan. Nove misli, zamisli ponekad jure i prestižu me, čekaju u radionici… Mislim da se umetnost ne postiže planski. To rade dizajneri.

ZAVIČAJ Koja su prva sećanja vezana za kovanje gvožđa?
NIKOLA PANTOVIĆ Kovačnica Pantović je radionica starog zanata koju je pokrenuo moj otac mnogo pre mog rođenja. Dakle, prva sećanja su mi vezana za oca njegov rad. Kovčcka vatra i hiljade varnica... Pretpostavljate da je to silan doživljaj za dečaka. Lupanje čekića o gvožđe i ples varnica... A tek kada mi je iskovao prvi mač i katanu!? Mojoj sreći nije bilo kraja... To bi mogla biti i inicijacija…

ZAVIČAJ Kada si počeo da odlaziš poslom sa ocem u porodičnu Kovačnicu Pantović?
NIKOLA PANTOVIĆ Onog trenutka kada mi je dosadilo da se dosađujem. Bio sam na raspustu. Provodio vreme u dokolici. Uvek sam imao dobar džeparac kad bih ocu pomagao. Dakle, ušao sam u radionicu i više nisam izlazio. Od tada, na dosadu, gledam kao na presudnog pokretača moje kreativnosti.

ZAVIČAJ Kada si shvatio da odlaziš istim putem kao i Tvoj otac? I kada si shvatio da Tvoje majstorstvo Tebe odvodi u svet umetnosti?NIKOLA PANTOVIĆTrećeg dana po odlasku u radionicu. Dva dana sam cupkajući čekao da mi očev radnik zavari neku sitnicu. Trećeg dana mi je pukao film. Uzeo sam stvar u svoje ruke. Tada sam napravio lampu koja je imala integrisan elektro motor i koja je projektovala pokretne senke po zidu. Bio sam kritikovan jer prvu stvar koju radim komplikujem a da pre toga nisam imao nikakvo predznanje. Naravno, napravio sam lampu kako sam zamislio. Nećete verovati, odmah sam je i prodao…

ZAVIČAJ Na šta si najviše ponosan?
NIKOLA PANTOVIĆ Najviše sam ponosan na izdržljivost koju sam stekao ličnim radom i odricanjem na fakultetu. Verujte, za to je potrebno mnogo više od reči. Na tom putu, za svakog mladog umetnika, strpljenje je presudno. Želis sve i odmah. Ja sam imao sreću da mi najveća podrška u životu, pored roditelja, bude starija sestra. Ona me je podržavala u svakoj nedoumici. Kao i danas. Nalazila mi je prve poslove i kontakte. Malo je studenata koji od svoje umetnosti mogu da žive. U to vreme, paralelno sa fakultetom ja sam već prodavao svoje " čudne" ograde.

ZAVIČAJ Ko su Tvoji omiljeni profesori, mentori pored inicijatora, oca koji Ti je darovao sve svoje znanje, kao što se u bajkama naslednicima predaju ključevi i tron grada u kome se ostvaruju čuda?
NIKOLA PANTOVIĆ Ima više profesora koji su mi beskrajno dragi i važni, može se reći omiljeni... U očevoj radionici sam dobio, naučio zanat. Jesam dobio ključeve tog tajnog grada a onda sam pošao po još znanja i susreo se sa darovitim, darežljivim, jedinstvenim ljudima… Profesor Svetozar Mirkov sa metala, naučio me je o istrajnosti lične ideje, što je jedan od ključnih trenutaka u formiranju umetnika. Zorica Janković, profesor klase, pomogla mi je da proširim skulpturalnu misao. Marko Lađusic kome sam uvek nosio radove na korekture, izuzetan je čovek i pedagog. Profesor Slobodan Kajtez mi je pomogao da shvatim da slikarstvo ne mora biti i nije samo na platnu... Gospodin Neđo Goga je slikar koji mi je dao osnove crtanja i slikanja, otvorivši mi svet lepote i pažljivo me uputivši u smisao pozitivnog razmišljanja. Petar Radlović, takođe slikar je i moj veliki prijatelj, sa kojim sam se družio tokom studentskih danima, pijuckao piće u '' Promaji '' i filozofirao o umetnosti, koja je život sam... I naravno, pre i posle svega tu su moji majka i otac, koji su mi obezbedili potrebne uslove za sve te faze školovanja. Postoje oni koji ne prestaju da vam znače, koji vam pružaju sebe da bi vaš život dobio boje…

ZAVIČAJ Ko su Tvoji uzori i ko su kolege sa kojima bi voleo da sarađuješ?
NIKOLA PANTOVIĆ Prvi uzor, prvi doživljaj umetnosti i prvi vodič kroz svet onoga što život može postati a umetnik i sam, i to najveći bio je i ostao Leonardo, otelotvorenje i ostvarenje svega što jesmo i svega što postajemo i kada nas više nema. Taj renesansi čovek, genije i delatnik, uomo universale dao mi je primer, kako se čovek može baviti raznim stvarima... Primenio sam to na različite oblasti umetnosti, i u brojnim ličnim istraživanjima. Dalija sam voleo zbog preciznosti, Pikasa zbog produktivnosti, Kaldera zbog jednostavnosti…  Voleo bih da mi Džef Kons oda tajnu svojih boja... Zamišljam svoje ograde i kapije tako obojene! Voleo bih da sarađujem sa futurističkim arhitektama kakvi su Zaha Hadid, Kalatrava, Tadao Ando.

ZAVIČAJ Inspiracija je poput divljeg konja, ko ne nauči da ga jaše često ostaje izgubljen, iscrpljen, sam… Koliko najduže vremena provedeš radeći na skulpturama i da li si jednako posvećen crtanju i slikanju?
NIKOLA PANTOVIĆJednu skulpturu sam započeo pre fakulteta a završio je po završetku istog. Studije traju pet godina... Obično radim više skulptura u isto vreme, dok se odmaram od jedne radim sledeću. Tako je i sa slikanjem. Sušenje je dug proces a vreme je dragoceno. Ne volim prazan hod kada sam u kreativnom ubrzanju.

ZAVIČAJ Dobio si ponudu za izradu dokumentarnog filma o sebi, porodičnoj kovačnici i svojoj umetnosti. Kako izgleda sinopsis?
NIKOLA PANTOVIĆ Iskreno me znam. Prepustiću to prijatelju dramaturgu. Ipak je to u domenu neke meni ne baš bliske umetnosti.

ZAVIČAJ Baviš se i muzikom, sviraš gitaru. Da li si poželeo da napraviš neki novi instrument, baš od gvožđa?
NIKOLA PANTOVIĆ Muzika i sviranje me dodatno ispunjavaju. Muzika mi daje polet i uz nju uvek stvaram. Svirao sam bas gitaru kao tinejdžer. Melodija bas gitare mi prija. Razmišljao sam o pravljenju i procesu stvaranja instrumenta. Veličao bih akustiku! Pokušao bih da instrumente gradim u kombinaciji drveta i metala. Ta dva materijala stvaraju savršenu kombinaciju koju treba odgonetnuti.

ZAVIČAJ Koje su oblasti umetnosti koje su Ti najbliže i ko su Tvoji omiljeni pisci,  kompozitori?
NIKOLA PANTOVIĆ Primenjena umetnost, svakako. Vajarstvo. Prvo sam studirao dizajn na Višoj politehničkoj Pretpostavljam da su me tu naučili da razmišljam primenjeno, da sve bude ergonomski.  Dosta sam slikao pod uticajem Dalija. Od pisaca bih izdvojio Dina Bucatija, Vilhelma Rajha, Ričarda Baha. Muziku volim a uvek slušam ono što me u datom trenutku pokreće.

ZAVIČAJ Koje su Ti izložbe i nagrade najdraže?
NIKOLA PANTOVIĆ Nisam previše izlagao, vreme savladavanja tehnike nisam želeo da kompenzujem drugim aktivnostima. Mnogi vole da se pohvale velikim brojem izložbi, dok se ja dičim tehničkom i strukturnom veštinom koju sam, smatram, za to vreme izučio i savladao. Sada sam spreman za izložbe! Aplicirao sam na nekoliko konkursa i čekam odgovore.

 ZAVIČAJ Šta Te najviše inspiriše i šta je Tvoja najveća snaga?
NIKOLA PANTOVIĆ Ljubav!

 ZAVIČAJ U čemu je Tvoja tajna, tajna ovakvih sjajnih umetničkih dela?
NIKOLA PANTOVIĆ Nema tajne. Stvar je jasna. Dobro prolaze samo oni koji pronađu dobrog menadžera. Tako funkcioniše umetnost od vajkada. Sigurnost oslobađa duh.

 ZAVIČAJ Ko je Tvoja najveća podrška i kako vidiš sebe za deset godina?
NIKOLA PANTOVIĆ Porodica je moja najveća podrška. Podrška su mi i prijatelji, ljudi koji me okružuju. Što se posla tiče, prestao sam da zamišljam sebe u budućnosti. Voleo bih da upoznam dosta bogatih ljudi, koji mogu da plate ono što stvaram. Tada umetnost samu sebe gaji.

 ZAVIČAJ Kojom pesmom voliš da započneš dan?
NIKOLA PANTOVIĆ La Boheme je moja jutarnja stvar!

 ZAVIČAJ Da li čovek dobija ili gubi snagu i fokus deleći zivot sa drugom osobom?
NIKOLA PANTOVIĆ Definitivno dobija. Sva moja kreativna energija je uvek posvećena nekome. Da bih svakog dana kad ustanem pobedio mrzovolju, mora postojati veći razlog i od same umetnosti.

 ZAVIČAJ Koje su boje, nijanse gvožđa koje najviše voliš?
NIKOLA PANTOVIĆ Ima dosta boja i nijansi koje volim, zapravo ne mogu da se opredelim ni za jednu... Sve su podjednako zanimljive i lepe. Pripremam se da jednog dana ostvarim svoj dečacki san, radiću slike od metala! Počeo bih sa klasičnim crtežom a završio sa apstraktnim. Metal i njegova tekstura imaju veliki spektar boja i patina. Sa tim kvalitetima može se lako slikati. Bili bi to veliki formati.

 ZAVIČAJ Da li je lakše raditi sam ili u društvu?
NIKOLA PANTOVIĆ U društvu. Uvek imam nekog pored sebe. Kada sam počinjao da slikam društvo su mi pravili prijatelji, koji su u mojoj sobi gledali film dok sam slikao. Na fakultetu je to bio kolektiv. Tačno je da umetniku treba samoća ali isto je tako potrebna i veza sa realnošću, kao i neko ko će sve vreme uspostavljati obnavljati tu vezu. U trenucima pauze i odmora, prisutnost života u tvojoj okolini, obnavlja energiju i stvara uslove za dalji rad .

 ZAVIČAJ Koje osobine čovek mora da ima da bi prolazio kroz uspone i padove sa osmehom i neprekidno stičući znanje ?
NIKOLA PANTOVIĆ Istrajnost i vizionarstvo. Oni se savršeno dopunjuju i jedno bez drugog ne mogu.

 ZAVIČAJ Da li se i zbog čega kaješ?
NIKOLA PANTOVIĆ Možda, što nisam završio i menadžment u umetnosti.

 ZAVIČAJ Šta je ono sto određuje momenat u kojem čovek pravi izbore: šta će studirati, raditi, sa kim se družiti, kuda otići?
NIKOLA PANTOVIĆ Ako imaš zdravu porodicu, imaš i zdrav temelj za donošenje odluka, koje će se pokazati kao ili dobre ili najbolje za Tebe. Posle tih zdravih izbora, sve je ostalo nadgradnja kroz lično iskustvo. Život je čudesan, najčudesniji onima koji mu veruju i žive ga diveći mu se i gajeći ga kao drvo čiji su plodovi večni i nama smrtnima.

Razgovor vodila Kristina Radulović Vučković

Fotografije iz privatne kolekcije Nikole Pantovića

NIKOLA PORTRET 2 resize

NIKOLA PORTRET 3

NIKOLA PORTRET 1 resize

1

2 resize

3

4

5 resize

6 resize

7

8 resize

9

10

 

 

VOJISLAV ŽAKULA, SLAVNI KREATOR MODERNOG SPRSKOG NAKITA

U razgovoru sa Vojom Žakulom saznajemo o snovima i senkama, žudnjama i strahovima, nadama i snazi kojom iz sveta bajki u naše živote unosi čaroliju, moć i radost. Beskrajno suzdržan, skroman kada je reč o isticanju njegovog dara mesecima je odolevao ovom intervjuu ali je zahvaljujući našem prijateljstvu naš razgovor sada pred vama. Jedan je od onih koji smatra da će njegov nakit kupovati i nositi oni koji ga dožive i požele za sebe a ne oni koji čuju šta umetnik o tome ima da kaže, jer ’dela govore’. Baš zbog toga ovaj razgovor ima posebnu težinu i ako ste se baš ovih dana pitali Ko stoji iza najnovijih kolekcija, unikatnih radova i zanosnih kreacija marke ADAM SunShine, saznaćete sada!

ZAVIČAJ Kada si prvi put napravio komad nakita?

VOJISLAV ŽAKULA Bog zna… Mislim da je nakit svaki ukras naše odeće, svaka nitna, svako dugme, svaka šnala, svaki predmet kojim zaokružujemo ili počinjemo priču o sebi danas ili o sebi uopšte… Sve me je inspirisalo i voleo sam da upotpunjujem, menjam svoj izgled detaljima ali i izgled svojih bližnjih. Znao sam kako malo može da promeni sve. U detinjstvu sam voleo avanturističke filmove, otkopavao sam blago po svom dvorištu koje sam prethodno zakopao... Mogao sam da se bavim ili izradom nakita ili arheologijom, možda poljoprivredom: posadite seme i dočekate voćku ili cvet koji menja sve. U tim prvim sećanjima vezanim za sliku sveta i svih onih koji su predstavljali moj svet imam sebe kao kreatora. To su uglavnom bili komadi nakita koji su meni izgledali kao nešto svakodnevno jer sam ja svakodnevno živeo kao i sva deca na granici jave i sna, možda drugima nejasni. Danas, moj nakit jeste veza stvarnosti i bajke a ljudima je jasniji no ikada jerk o sačuva tu granicu, njegova su prostranstva nesaglediva. Stojim na toj međi i žmurim otvorenih očiju, znajući šta kome iz njegovog sna donosim.
ZAVIČAJ Ti slikaš. Koliko je slikarstvo uticalo na pravljenje nakita?

VOJISLAV ŽAKULA Teško mi je to da kažem, jer ne znam šta je na šta uticalo. Prestao sam da razmišljam o tome jer jednostavno nemam odgovor, da li je slikanje izrodilo pravljenje nakita ili je nakit koji sam viđao u kovčezima i pećinama u avanturističkim filmovima uticao na to da počnem da slikam ono što zamišljam…
ZAVIČAJ Imaš svoje verne klijente duže od decenije. Koliko postaješ vlasnik njihovih tajni u deljenju inspiracije i ispunjavanju njihovih želja? Za neke od njih pravio si nakit za 18.rođendan, potom proslavu diplomskog a onda venčanje i krštenje deteta. Gde nastaje veza između klijenta i Tebe, u poverenju ili mogućnosti da se razumete?

VOJISLAV ŽAKULA Uh, krenimo redom... Koliko postajem vlasnik tajni svojih klijenata? Odgovoriću kratko- onoliko koliko mi oni dozvole. Smatram da je to preduslov za dobru komunikaciju. A to što su neki poslovni odnosi prerasli u prijateljstva je nemerljiva vrednost i smatram to svojevrsnom nagradom za svoju posvećenost svojim snovima. Nagrađen sam u stvarnosti za to. Juče me je zvala dugogodišnja klijentkinja i opisala mi je događaj na kome želi da se pojavi odevena tako i tako, sa napomenom da želi da se oseća tako i tako ističući da ne želi da zna kako će izgledati ogrlica koju želi jer zna da će ona biti ulaznica za njenu novu fazu života. Ogrlicu koju pravim zamislim na vratu žene koja će je nositi. Pretpostavljam da je moj lični doživljaj buduće vlasnice nakita presudan u davanju efekta koji ona izazove. Mojim klijentima je dozvoljeno da me uvedu u svoj san a meni da im taj san ostvarim i kao što tajnu poveravate prijatelju, tako poveravate i san jer svako sanja ono što želi. Kada sam Tebe upoznao poželeo sam da na Izboru za Miss Srbije nosiš specijalno za Tebe, na poklon, izrađenu dijademu i ogrlicu sa anđelom u kompletu sa kutijom punom čarolije sačekao sam Te na ulazu, znajući kakvu frizuru ćeš imati, kako ćeš biti odevena ali Ti nisi znala kako Tvoj unikatni komplet izgleda i? Sve se uklopilo savršeno! Prilazili su Ti mediji, gosti, žene diplomata, publika… Osećam ljude, mogu da kažem, tačno znam gde se stilski priča nastavlja i posle jedne ‘ reči’ koju čovek kaže. Na snimanju kolekcije briljantnog Bate Spasojevića si još pre nego što smo se upoznali od Pila na poklon dobila par unikatnih minđuša koje je on poručio i koje su napravljene po njegovom nadahnuću i doživela si ih, ponela tačno kako treba. Gde god da odeš ambasador si mojih rukotvorina i umetnina. Svaka dragocenost ima svog vlasnika i oni se spontano nalaze. Srećan sam zbog toga…
Mislim da veza mojih klijenata i mene leži pre svega u poverenju jer znaju da se dajem i ne odrađujem posao tek tako već sam u stanju da ne spavam danima, da sedim za stolom punim skica i isključenih telefona ispijajući kafu iz čajnika svoje prebake. Sati prolaze, uz muziku ali i u tišini u kojoj sastavljam svoje komade i gradim nečiji san, prevodim ga na svakodnevni jezik. Ponekad imam utisak da iz nekog drugog sveta donosim nešto što su ljudi iz ovog sveta poželeli. Mislim da ga zato još uvek i radim.Ogrlicu koju pravim zamislim na vratu žene koja će je nositi . Pretpostavljam da je moj lični doživljaj buduće vlasnice nakita presudan u davanju efekta koji ona izazove.

ZAVIČAJ Pa, kakvu kafu pije Voja Žakula?

VOJISLAV ŽAKULA Litarsku! Šalim se… Pijem jaku tursku kafu, sa vrlo malo šećera.

ZAVIČAJ Uz koju se pesmu rado budiš i rasanjuješ?

VOJISLAV ŽAKULA Budim se sa svakom pesmom koja me budi iznutra, koja budi moje emocije ili je na neki način obeležila moj život. Volim muziku raznih žanrova…Prva je svakako Grejs Džons ‘’I've Seen That Face Before (Libertango)’’, volim operu Prince Igor kompozitora Aleksandra Borodina, volim i starogradsku muziku, volim džez… Volim Gotan Project. I svaki dan je pesma za sebe, zar ne?

ZAVIČAJ Koje su po Tebi dobre strane novca?

VOJISLAV ŽAKULA Sada sa trideset i šest godina znam da novac znači slobodu, mogućnost da se nekome pomogne i dostojanstvo u situacijama kada se nalazimo u društvu onih koji bez novca ne umeju da žive i koji kroz novac gledaju svet i život. Kada ste u mogućnosti da takvo društvo napustite, sednete u taksi, mahnete im i odete u svoj život osećate se kao lav, kada možete da svoju zaradu koliko god mala bila podelite sa prijateljem, platite ručak prosjaku ili mirno sednete u zubarsku stolicu osećate se kao čovek. Nikada nisam čeznuo za bogatstvom niti skupim stvarima, čeznuo sam za putovanjima, novim iskustvima, druženjima. Najveći dar pored života samog je dobro zdravlje i voleo bih da mogu da ljudima koje poznajem i ne poznajem pomognem tamo gde se novcem može pomoći. Ako se novac humano deli sa svim ljudima koje srećemo on ima smisla. Stegnut u ruci kao ni cvet ne može opstati. Novac je tu da nam olakša živote.

ZAVIČAJ Da li si sujeveran? Da li imaš svoju amajliju, ‘srećni komad’ ličnog nakita ili nešto slično?

VOJISLAV ŽAKULA Nisam sujeveran i ne nosim amajliju. Moglo bi se reći da je moja amajlija iskrenost koja je vrlo zahvalna osobina, koliko god je se ljudi bojali. Kada ste iskreni, svetu otvarate prozor ka sebi ali takođe bolje vidite druge. Ako vam ljudi ne vrate momentalno dobrim, stećićete iskustvo zahvaljujući iskrenosti i nagradiće vas život! Imam par predmeta koje volim i za koje sam čudno vezan, a to su jedan prsten koji sam dobio na maturskoj večeri, jedna kamena mačku iz Egipta i još ponešto…

ZAVIČAJ Koliko se oslanjaš na intuiciju?

VOJISLAV ŽAKULA Dao sam sebi slobodu da se u poslednje vreme oslanjam na nju, pogotovo vezano za procenu ljudi. Vaspitavan sam u porodici gde sam naučen da su svi ljudi jednaki, dobronamerni, dragi… Ipak, ljudi prolaze kroz razna iskušenja, nema dobrih i loših, možda ali ima sigurno situacija u kojima moramo biti i više no oprezni, situacija iz kojih moramo iskakati kao iz čamca koji tone, situacija u kojima do juče dobar drug postaje neko kome se više ne može verovati i onda počinjemo da čitamo život, kroz neke znake, boje, izjave… Širom otvorimo oči, uši, srca i čuvamo svoje duše od euforije, gneva i svega onog što karakteriše prva iskustva mladosti. Opet, ta iskustva imaju svoju vrednost jer ona kao neka ljuska oslobađaju kada spadnu našu intuiciju.

ZAVIČAJ Da li veruješ u čuda?

VOJISLAV ŽAKULA Ranije nisam verovao ali sada verujem! Čuda se dešavaju, najčešće zahtevaju pomoć i dolazimo do toga da se čuda dešavaju kada verujemo u sebe i svoje dobre namere. Moj protekli period ispunjen je doživljajima o kojima sam ranije mogao samo da sanjam i sanjao sam ih. Pitam se ponekad da li sam gvirio u budućnost u kojoj je sve već bilo određeno ili sam je krišom kovao vredno… To već ne znam…

ZAVIČAJ Koji je najveći kompromis na koji si pristao u životu? Da li prijateljstvo podrazumeva kompromise?

VOJISLAV ŽAKULA U svakom segmentu kompromis je važan, u njemu dolazimo do pitanja mana, ja ih imam, Ti ih imaš, svako na svetu… Važno je da mane jednih ne ugrožavaju vrline drugih i obratno. Spreman sam na kopromise ako je on potreban da krajnji rezultat bude dobar. Ako govorimo o kompromisima u prijateljstvu oni su oduvek tu, svi meni bitni prijatelji su sušta suprotnost meni u svemu i oni se razlikuju među sobom i negde svako od nas daje drugom onaj deo koji tom drugom nedostaje. Zajedno činimo jedan mali, dobro i zajedno bolji svet, jedni druge razumemo i tu dolazimo do tih kompromisa zarad sveopšte ljubavi jedni drugima, tako opraštamo mane i slavimo život.

ZAVIČAJ Da li je lakše stvarati kada si u vezi sa nekim ili kada si solo?

VOJISLAV ŽAKULA Za stvaralaštvo u bilo kojoj sferi umetnosti, gde ubrajam i nakit koji izrađujem potrebna je inspiracija, koja uglavnom dolazi iz ljubavi. Iskreno, za samo stvaralastvo ne vidim prepreku ako si u vezi, međutim čini mi se da ukoliko čovek želi da svoj umetnički rad premesti na stupanj prave, velike karijere- slede odricanja, žrtve koje neretko podrazumevaju i emotivne odnose. Do toga dolazi jer se voljena osoba, partner oseća zapostavljeno, iznevereno što postaje uzrok brojnih nesporazuma koji vode u razlaz. Toga sam se nagledao ali sam nikada nisam žrtvovao one koje volim.

ZAVIČAJ Koliko su Te prijatelji pratili na putu do uspeha? Sačuvao si dobrotu i prirodnost, u svako doba si okružen prijateljima. Da li su to Tvoji stari prijatelji?

VOJISLAV ŽAKULA Da, uglavnom. Da me nisu pratili, verovatno ih ne bih imao. Šalu na stranu, mislim da su moja prijateljstva opstala jer nisam jurio karijeru. U mom životu se u poslu sve dešavalo samo od sebe, bez forsiranja, i uvek sam bio u stanju da prijatelju priteknem u pomoć onda kada mu je najpotrebnije. Da biste imali zdrave snove, morate zbrinuti pre svega svoju stvarnost. A moja stvarnost su svi ljudi koje volim i koji me vole. Mislim da je to ključ uspeha mojih prijatelja i mene. Mi brinemo jedni o drugima.
ZAVIČAJ Kada izrada umetničkih predmeta prestaje da bude hobi?

VOJISLAV ŽAKULA Kada od toga počneš dobro da zarađuješ. Šalim se. Po struci sam pedagoški radnik, to je moj poziv i ja ga volim, svakodnevno radim punim plućima, posvećeno i pošteno ali izrada nakita, kreiranje odevnih detalja, slikarstvo su takođe moj život a život nije hobi. A ako jeste, onda je moj omiljeni! Nekada su ljudi radili više stvari, govorili nekoliko jezika i niko se tome nije čudio. Danas je ljudima osnovni izvor informacija onaj sa interneta, sve se svodi na engleski jezik i ako će nas to ujediniti ja sam Za! Ali, vrata inspiracije uvek se otvaraju radoznalima a ja jesam radoznao. Kao dete, verovao sam da je Indijana Džons pravi junak i vodič u nepoznato. I ja sam takođe Za nepoznato! Samo tako idemo dalje, u nešto bolje, u nešto naše što ćemo otkriti hrabro.
ZAVIČAJ Ko su Tvoji uzori i da li imaš svoje đake?

VOJISLAV ŽAKULA Nisam tip koji ima uzore ali volim tridesete godine XX veka i t.z.v. Zlatno doba Holivuda, recimo da me sva ta sloboda kreativnog zamaha inspiriše. Nemam đake ali uživam u ulozi životnog učitelja svojoj ćerci Nataliji koju obožavam...
ZAVIČAJ Kako će izgledati Tvoj salon, u poslednje vreme se puno govori o tome? Da li umetnik ima veću slobodu ukoliko nastavlja da radi u svom studiju, umesto da otvori svoju javnu galeriju? Šta si o tome naučio radeći?

VOJISLAV ŽAKULA Te tridesete su mi, kao što sam rekao vrlo inspirativne i iako su to godine nekih novih građanskih sloboda, sa druge strane su vrlo mistične. Danas se ljudima čini da više nema tajni a gde nema tajni nema ni znanja. Mesto na kome se prikazuje moj nakit me ne opterećuje već predstavlja izazov i volim da vidim svoj nakit u različtim okruženjima. Od prostora u kome stvaram nakit, očekujem mnogo više. Tu se podrazumeva intima koja mi je potrebna da bih stvarao kako želim ono što želim. U svom radu sam naučio da je najvažnije zadržati lični integritet, što je teško ali izvodljivo.

ZAVIČAJ Pored nakita ukrašavaš odeću, šešire, kape, obuću i tašne, a ponekad i kućne predmete. Da li Ti te narudžbine oduzimaju puno vremena ili predstavljaju logičan sklad sa nakitom u privatnom životu klijenata, za Tebe takođe inspirativan?

VOJISLAV ŽAKULA To je sve moj život i upravo zbog toga ga volim. Uvek me raduje kada vidim da sam uspeo da ispunim nekome želju i učinim dan radosnijim, tim pre jer sam i sam svestan da su vremena teška a svi se mi jednako radujemo kada nam neki ukrasni, odevni predmet, jastučnica, dijadema, ukras na lampi ili narukvica u svojoj lepoti daju podsticaj i da se osećamo bolje i da verujemo u dane koji dolaze i koji treba da su bolji, lepši i svetlucaviji, sanjiviji a stvarniji. Neizvesno za mene znači slobodno i tekuće. To što ne znam šta ću sutra praviti daje mi dečiju slobodu da se ne opterećujem i ne upadam u kolotečinu. Sa druge strane, ako znam da ću sutra raditi nešto novo i to po želji dugogodišnjeg klijenta, dobijam sigurnost i nadahnuće jer kao i svaki umetnik mirna srca radim kada unapred znam da moje vreme i potpuna posvećenost već imaju pored emotivnog i finansijski odgovor. Ta teža koja se sastoji iz rada i upravosrazmernoj vrednosti da bismo svi bili na dobitku čini svakodnevnicu lakšom. Kao u bajci u kojoj za prelaz preko reke, čuvaru reke dajete novčić ili mu otpevate himnu reke tako i u stvarnosti postoje nepisana pravila. Radio sam čitave kolekcije i poklanjao ih kada sam god bio u mogućnosti a radio sam i u vremenima kada smo klijenti i ja sami pronalazili, izmišljali i proizvodili materijal za nakit. Bar se na tlu Srbije prošlo kroz toliko toga, iskusni smo toliko da nam je svaki budući dan dar. Možda naša kreativnost leži u tome, mi smo prilagodljivi, strpljivi i verujem optimisti kakvi god da su nas vihori vijali. Mi smo plivali, nalazili se opet na obalama i ostvarivali snove.

Verujem u naše žitelje, građane, toliko vičnosti u spremanju raznih poslastica u vreme embarga, toliko pažnje da se podeli sve što se ima sa komšijom u vreme najvećih nestašica, toliko spremnosti da se odgovori na svaki izazov u nemaštini i uspehu, toliko odanosti životu! Mi, ljudi sa Balkana verujemo u život, na jedan poseban način.

ZAVIČAJ Tvoja sedmogodišnja ćerka Natalija ima poput princeze privilegiju da svaki komad nakita koji zamisli dobije. Da li ona pokazuje interesovanje da nauči kako se nakit pravi i da li pokazuje sklonost ka primenjenoj umetnosti?

VOJISLAV ŽAKULA Zasad je još mala da bi nosila komade koje izrađujem, voli više da se igra i da od materijala koji joj dam izrađuje nakit za našeg kućnog ljubimca Harlija, mačora koji je obožava i trpi sve te silne lance i katance koje mu okači… Sada, sa svojih sedam godina ona odlučno tvrdi da će biti naučnica koja će ovaj svet učiniti boljim! Videćemo, svakako je pravo svakog čoveka izbor zanimanja ali i privilegija. Našu mladosti odredilo je snalaženje koje se manifestovalo da je svako od nas radio nešto od čega će živeti da bi radio u drugom delu dana ili jednog dana ono što voli. Sigurno je da Natalija ima izuzetan crtački talenat i da joj on slikarstvo i vajarstvo čini bliskim.

ZAVIČAJ Naši čitaoci u inostranstvu mogu Te pronaći zahvaljujući Tvom Fejsbuk profilu i tako naručiti željeni nakit?

VOJISLAV ŽAKULA Da, za sada je tako ali je u toku i izrada sajta. Moj kontakt telefon i mejl adresa Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. su duže od deset godina taj najvažniji kontakt info. Stara Pazova je na pola puta između Novog Sada i Beograda i svi se vrlo lako pronađemo kada treba.

ZAVIČAJ Veliki uspeh u prethodnoj godini je Tvoja saradnja sa Miss Yu kompanijom, njenim počasnim predsednikom sjajnom Vesnom de Vinča i umetničkim direktorom Nebojšom Pilipovićem Pilom. Tako smo se upoznali, pod krovom ove sjajne kompanije, u društvu vrednih vizionara. Reci nam nešto više o svom udelu u radu kompanije?

VOJISLAV ŽAKULA Saradnja sa Miss Yu kompanijom je pre svega velika čast za svakog dizajnera nakita, modnog kratora, frizera i sve one koji svojim radom omogućuju da se žena oseti jos lepšom i ženstvenijom, hrabrijom da bude onakva kakva jeste sebi najdraža. Sarađivati sa najboljim stručnjacima za lepotu i biti deo tima koji vodi Vesna de Vinča je nešto najbolje što može da se desi svakome a tako i meni. Vesna je genijalni autor tog čitavog spektakla u kome se puno nauči o svemu u šou biznisu, o sceni, o self PR-u, o odnosima sa poslovnim partnerima, o učenju koje ne prestaje, o iskušenjima i nagradama, o timskom radu… Ti si kao deo tima, internacionalni šef presa sa priprema u Tunisu i medijski sponzor, upoznata sa načinom rada i sinergijom koju Vesna stvara. Ona je čudesna, mudra i vedra žena, jedinstvena ličnost i ponosan sam na našu saradnju. Jedna je od retkih žena ekskluzivnih TV novinara na našim prostorima, bavi se dokumentarnim filmom, piše… Oduševljava me! Miss Yu kompanija na najbolji način plasira svetu lepotu našeg podneblja i meni to daje poseban podsticaj da se još više trudim i oslobadim svoju maštu. Vesna De Vinča je pre svega dama, divna osoba koja ceni prijateljstvo, čestitost i harmoniju u radu tima i kod nje iz svake rečenice zrače elokvencija i želja za stalnim koracima napred. Ona veruje da od boljeg uvek postoji bolje i da se treba truditi neumorno. Doktor nauka i autor brojnih ekskluzivnih intervjua vrsni je ambasador naše lepe balkanske zemlje i način na koji ona vodi kompaniju je svetski. Da lepota može biti u službi srpske diplomatije, da može ulepšati, olakšati i poboljšati život mladih žena, dokazano je baš zahvaljujući enormnom trudu Miss Yu kompanije koja u ovim teškim vremenima finalistkinjama poklanja stipendije, za početak jer one u saradnji sa kompanijom nauče toliko da od običnih devojaka iz komšiluka postaju prave princeze. Kada ste deo tima koji utiče na takve, životne transformacije dobijate dodatnu inspiraciju. Do ove saradnje zbog koje sam jako srećan je došlo zahvaljujući pozivu našeg čuvenog akademskog slikara, gospodina Nebojše Pilipovića Pila, toliko talentovanog, plemenitog čoveka koji je umetnički direktor Miss Yu kompanije. On je čovek izuzetnog obrazovanja, uspešan slikar svetskog ranga i kada sam od njega dobio poziv da kreiram nakit za Miss Yu kompaniju, bio sam počastvovan, opčinjen i dobio sam snažan vetar u leđa. Ponekad se sklope kockice tako da iako niste na umu imali veliku scenu, oni koji vide drugačije, iskusnije i više od vas prosto znaju da ste za veliku scenu zreli. I tako se moj nakit našao na najgledanijim televizijskim programima širom sveta, na prestižnim izborima za najlepše sveta. Nebojša Pilipović, esteta, čovek koji vidi i oseća lepotu i nalazi se na pravom mestu dao mi je nesebično brojne savete, kako meni tako i svim članovima tima prilikom osmišljavanja zadate teme i ja sam te ideje pratio kao srećne zvezde. Po idejama, sjajnim kreativnim rešenjima, porukama Nebojše Pilipovića, ostvarenog multimedijalnog artiste, napravio sam kolekcije inspirisane Vesnom de Vinčom. Svaka je žena poželela da ima neki komad iz kolekcije ali uradili smo potpuno unikatne serije i svaka ogrlica, svaki komad nakita nosi jednu priču, jednu poruku, jedan moto sjajne Vesne i istovremeno na jedan poseban način upućuje na ulja na platnu sjajnog Pila. Rad sa njima mi je poput jedinstvenog životnog časa. Umetnici uglavnom rade sami, i nisam verovao da ću tako moći da se u nekom timu opustim, radim i dam najbolje od sebe. Vesna de Vinča i Nebojša Pilipović Pilo su divni, harizmatični ljudi i fantastični profesionalci.

ZAVIČAJ Šta bi poželeo, poručio čitaocima Zavičaja u matici i širom sveta?

VOJISLAV ŽAKULA Svima, kao i sebi i svojim bližnjima želim savršeno, što bolje zdravlje i poručujem im da o njemu brinu, ono je važno skoro kao ljubav. Ponosan sam zbog našeg intervjua i činjenice da će svi naši ljudi kako u matici tako i u dijaspori od preko stotinu zemalja, moći da ga pročitaju. To je jedno pravo medijsko putovanje za mene i upoznavanje sa ogromnim brojem ljudi. Želim nam svima puno uspeha svake vrste i da nam budućnost bude što mirnija, da se malo opustimo od kriza finasijskih, od globalnog zagrevanja i svih ružnih vesti… Jer život je lep i svesnim, budnim svakodnevnim trudom mi treba da živote svih onih sa kojima živimo i kojima se evo na ovaj način, medijski obraćamo, ulepšamo. Naša odgovornost je svakodnevna a uživanje večno ako sve radimo najbolje što možemo. To se uči ali i voli. Našim ljudima u dijaspori želim da dođu, da nas posete i uživaju u lepotama naše Srbije, da se raduju svemu onome sto im nedostaje tamo negde i da kada dođu i odaberu neki lep komad nakita i tako imaju i sačuvaju lepu i trajnu uspomenu na sanjivi Balkan gde je sve moguće!

 

                                                                 Razgovor vodila Kristina Radulović Vučković
                                                               Fotografije iz privatne kolekcije Vojislava Žakule

 

 

 

 

 Voja Zakula 1Voja Zakula 3Voja Zakula 4 sa Batom Spasojevicem Pilom Pilipovicem i Kristi RadulovicVoja Zakula 5 sa Marijom SabicVoja Zakula masna 8Voja Zakula mindjuse 10Voja Zakula model 7Voja Zakula ogrlica 9Voja Zakula sa cerkom Natalijom 2Voja Zakula sa Vesnom De Vinca 6