Sreda26.07.2017

Back Vi ste ovde: Home RAZONODA

STIHOVI I PESME O BALKANU

Balkan-mountains-high-map

Kakve su sve pesme o Balkanu i stihovi o ovim prostorima i ljudima ispevani kroz poeziju i muziku

 

Kako Balkanci doživljavaju sami sebe kroz nekoliko različitih uglova i prilaza, od poezije, nauke, do estrade.

 

 

DESANKA MAKSIMOVIĆ

Svi znamo i čuvenu pesmu „Krvava bajka“ naše velike književnice Desanke Maksimović – takođe o Balkanu:

 

KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu,
Umrla je mučeničkom smrću
Četa đaka
U jednom danu.

Iste su godine
Svi bili rođeni,
Isto su im tekli školski dani,
Na iste svečanosti
Zajedno su vođeni,
Od istih bolesti svi pelcovani,
I svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu,
Umrla je mučeničkom smrću
Četa đaka
U jednom danu.

A pedeset i pet minutа
Pre smrtnog trena
Sedela je u đačkoj klupi
Četa malena
I iste zadatke teške
Rešavala: koliko može
Putnik ako ide peške…
I tako redom.

Misli su im bile pune
Istih brojki,
I po sveskama u školskoj torbi
Besmislenih ležalo bezbroj
Petica i dvojki.
Pregršt istih snova
I istih tajni
Rodoljubivih i ljubavnih
Stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
Da će dugo,
Da će vrlo dugo,
Trčati ispod svoda plava
Dok sve zadatke na svetu
Ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka,
Na brdovitom Balkanu,
Umrla je mučeničkom smrću
Četa đaka
U jednom danu.

Dečaka redovi celi,
Uzeli se za ruke
I sa školskog zadnjeg časa
Na streljanje pošli mirno
Kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi
Istog časa se uzneli
Do večnog boravišta.

 

JOVAN CVIJIĆ

A veliki Jovan Cvijić je napisao knjigu „Balkansko poluostrvo“, neizostavno je treba pročitati.

 

 

DŽONI ŠTULIĆ
O Balkanu svedoče ne, samo, prave veličine već i, tzv., „mali ljudi“, anonimusi. Tako jedan zapisuje, povodom pesme „Balkan“ Džonija Štulića: „Nikad neću zaboraviti momenat kad sam ga prvi put čuo: dens je kod nas bio u punom zamahu i slušao sam isključivo, to, da bi mi neki prijatelj pozajmio gomilu kaseta među kojima je bila i kompilacija Azre. Taj kontrolisan haos, kad počinje pesma “Balkan”, njegov glas…nikad, do tad, nisam čuo ništa takvo…“

Azra, Štulić… BALKAN… klikni, dole:
http://www.youtube.com/watch?v=vVOUrPyNfh8

 

KAD JA POĐOH NA BEMBAŠU

Nemam tekst pesme „Kad ja pođoh na Bembašu“, prava balkanska pesma, peva je meni nepoznata devojka. Ovde, dole, samo kliknite i čućete je – predivna je, uz gitaru:

http://www.youtube.com/watch?v=sdchsOWa5hM&list=PL4309D418DEB1A4C8

 

NEDA UKRADEN

Na Balkanu

Ref.
Na Balkanu nema mira
ni tišine, a ni sna,
samo kraj tebe bih zaspala
i smirila se ja.

Na Balkanu lude noći,
lude cure, klubovi,
a ja o tebi, dušo, sanjam
moje jedino si ti.

Opet luda noć
u ovom ludom gradu,
idem u provod
da prebolim ljubav staru

I baš na ovom mjestu
da nam se oci sretnu sad
ti si ovdje, kraj mene.

Gdje si, kako živiš,
jesi li dobro ili
nekada zajedno mi
sretniji smo bili?

Al još si onaj stari
koji uvijek kvari, sve,
čujem loše ti ide
otkad s drugim me vide

Ref. 2x

Gdje si, kako živiš
jesi li dobro ili
nekada zajedno mi
sretniji smo bili?

Al još si onaj stari
koji uvijek kvari, sve.
čujem loše ti ide
otkad s drugim me vide

Ref. 2x

Ovde kliknite, Neda i pesma NA BALKANU:

http://www.youtube.com/watch?v=Ku1TU2Jqm-M

 

 

MAJA MARIJANA

Maja Marijana peva (tekst):

Balkan Fiesta

I ajmo svi na noge
i ajmo svi sad gore
nigde ne postoji mesto
od Balkana bolje
brzo se živi brzo se troši
brzo se vozi zato ne koči
brzo se pije brzo se toči
brzo se ljubi ovde svake noći

I ajmo ruke gore
skroz visoko gore

Je l ima nekog sa Balkana
večeras ovde
Na Balkanu do zore žurke traju
na Balkanu i zadnje pare daju
na Balkanu za svakog ima mesta
na Balkanu je svaki dan Fiesta

I ajmo Balkan
ceo Balkan
na noge svi čase u vis

Fiesta, fiesta, fiesta

Ovde svaki dan je žurka
ovde slavi se do jutra
ovde svaka je ko lutka
svako živi za trenutak
niko ne mari za sutra
krvna slika malo mutna
svakom pogled se tetura
dok pesma i dalje gruva

Hoću da vidim te čase gore jer
samo vidim kako se lome jer
niko nije pri sebi ovde
se vrati svako ko ode

I ajmo ruke gore
skroz visoko gore

Je l ima nekog sa Balkana
večeras ovde
Na Balkanu do zore žurke traju
na Balkanu i zadnje pare daju
na Balkanu za svakog ima mesta
na Balkanu je svaki dan Fiesta

Samo dole kliknite na sajt, peva Maja Marijana:

http://www.youtube.com/watch?v=yj9Piz9yMoo

 

MILE KITIĆ I ĐOGANI

Ludnica na Balkanu

„Gde si, brate, što te nema
da u provod idemo?

Tu sam, druže, tebe nema
borim se sa sto problema
vikend tamo, vikend ‘vamo
baš je kriza, svi to znamo.

A možda ti žena brani
sa mnom da se provodiš?

Alo, ne cujem te, loša veza
koja telepatija
ponovo imam super pesmu
glavni glumci ti i ja.

Opet te je uhvatilo,
opet bi u provod s njim
ma, samo kad mi pukne film
haos ću da napravim.

Praticu te kao senka
k’o Interpol i sateliti,
od žene koja ludo voli
ne možeš se sakriti.

Bombonice, lepotice, kuco, dušo, srce, mace
znam da sve to vec smo prošli i da ne voliš ponavljače
Ali pogledaj – Terminator, Supermen, Roki i Rambo
prvi, drugi, treći deo hitovi su ultra jumbo.
Kada mogu to da rade Holivud i Ameri
pa možemo i nas dvoje ko će da nam zameri?
Da snimimo ovu pesmu buđav lebac ja bi jeo,
narod hoce da napravimo ‘Cile Mile 2 deo’!

Refren.
Dva drugara, dobra stara
i s parama i bez para
ceo svet nam k’o na dlanu
u ludnici na Balkanu

I sa vizom i bez vize
i sa krizom i bez krize
ceo svet nam k’o na dlanu
u ludnici na Balkanu
u ludnici na Balkanu

Lepa si i kad se ljutiš ali prave ti se bore,
realno nam treba lova ajde pusti glupe fore.
E, a mogli bi da se razvedemo bar na mesec dana,
raskidi su IN satro, izbaci me ti iz stana.
A ti onda pusti suzu u gostima kod Amidže,
i raskopčaj malo bluzu sve će da ti oproste.
Kakva crna turska, španska i brazilska serija
svi ce samo da pričaju šta radimo ti i ja.

Znam ti fore i fazone
kao strogo poslovno
lude žurke sve do zore
ruke gore, svi na sto.

Od kad se to noćni život
zove tajna misija.
da vam nije i Cak Noris
sad predsednik žirija.

Radićemo casting za najduže noge,
imaćemo drafting za najlepše grudi,
putem SMS-a glasajte, ljudi,
namešteno neće biti a najlepša biceš
ti, ti, ti, ti, ti, ti, ti
ti, ti, ti, ti, ti, ti, ti

Refren.

Samo kliknite dole, Mile i Đogani: Ludnica na Balkanu:
http://www.youtube.com/watch?v=-JFWYXkkg2M

 

 

SINAN SAKIĆ

Na Balkanu

Hteo je ženu ko svaki čovek
pa kupi zemlju kraj planinskog vrela
i šljivik mali za rakiju
i kućicu na kraju sela.

Delija momak u najlepše doba,
želeo je ženu, želeo je dom,
najlepše dane u kućici, maloj,
želeo je on da proživi s njom.

Jednog je dana pred zore rane
pozvao kuma i desetak ljudi,
kočije naš’o za svatove
da isprose ženu što ljubi.

Najlepšom curom u njihovom kraju
oženi se drugi, pokloni joj, sve,
najdraži njeni ne želeše njega,
voleo je nju, a ostao bez nje!

Samo klikni, dole, peva Sinan Sakić pesmu Na Balkanu:

http://textovipjesama.com/tekst/47870/na-balkanu#video:PT1wp8_2HK4

 

 

ACA LUKAS

Aca Lukas i pesma:

Kafana na Balkanu

Malo vina, malo dima,
puno tuge u očima,
nekad reči tako malo znače,
sve je jasno k´o na dlanu,
sve reči u čašu stanu
i noćas će kafana da plače!

Samo uspomene lete
kao dim od cigarete,
negde gore s’ muzikom se druže,
ako nekad čaša oda,
neka putuje do poda
zašto nije izdržala duže!

Ref.
Kap kiše u okeanu
za kafanu na Balkanu,
koga briga ko noćas plače
sipaj nek’ boli još jače!

Malo vina, malo dima,
puno tuge u očima
nekad reči tako malo znače,
sve je jasno ko na dlanu,
sve reči u čašu stanu
i noćas će kafana da plače!

Nemoj, čašo, da se ljutiš,
volim te jer znaš da ćutiš,
čemu drugo prijatelji služe,
a tesko je biti stena
u ta suluda vremena,
i ti si se umorila, druže!

Samo kliknite, dole, Aca Lukas peva Kafana na Balkanu:

http://www.youtube.com/watch?v=IXoCwT6N4qc

 

 

FUNKY G (Anabela):

Kafana na Balkanu

Banku za pijanku

Banku za pijanku

Groznica subotnje večeri udara
drma, ljulja, obara sa nogu
skoro će nedelja ujutru
pravo vreme za ples i za ljubav novu

Ref.
Banku za pijanku, banku za igranku
još kući nije nikome u planu,
tu gde se luduje, tu gde se tuguje,
tu Bog stvori kafanu na Balkanu.

Vatra za dlanove, sentiš za parove,
pod ovim nebom, ptice smo u letu,
i kad se luduje, i kad se tuguje,
ma ovo nema na ovom belom svetu.

Groznica subotnje večeri udara,
drma, ljulja, širi se po gradu,
skoro će nedelja ujutru
pravo vreme za ples i za novu nadu.

Ref.

Pevaj, kafano na Balkanu!
(4x)

Nek lete čase po plafonu,
po plafonu i betonu,
pevaj u inat svakom bolu,
sipaj viski dodaj coca-colu.

Ref.

Banku za pijanku

Pevaj, kafano na Balkanu!
(4x)

Nek lete čaše po plafonu,
po plafonu i betonu,
pevaj u inat svakom bolu,
sipaj viski, dodaj coca-colu.

Ref.

Banku za pijanku

Samo klikni dole Fanki G (Anabela) peva pesmu Kafana na Balkanu:

http://www.youtube.com/watch?v=9CGDkLzC6JY

 

AHIRA HASIĆ

Žensko na Balkanu

Cijeli život, slušala sam loše savjete,
Zabranjeni kasni izlasci i posjete,
A kad si u društvu, pazi na ponašanje,
Šta je dobro sad je pitanje.

Uspjela sam da sačuvam i obraz i čast,
Al’ ranjenom srcu još nisam pronašla spas.
Tražila sam pravu ljubav, pa zalutala,
Al’ nikad ne bih ja odustala.

Ref.
Nije lako biti žensko na Balkanu.
I zato dižem glas u svoju odbranu.
Nema hoću-neću, ma sve mogu, ma sve smjem,
Ej, živote, raduj mi se, stižem!

Nije lako biti žensko na Balkanu,
Bog me dao i za kuću i kafanu,
Jeste ljepota i dajte pjesmu, piće,
Jer i ja sam živo biće.

Cijeli život sanjala sam ljubav, iskrenu,
ali moji snovi nikako da osvanu.
Svaki put kad padnem ja još jače ustanem
jer nikada ne odustajem.

Uspjela sam da sačuvam i obraz i čast,
Al’ ranjenom srcu još nisam pronašla spas.
Tražila sam pravu ljubav, pa zalutala,
Al’ nikad ne bih ja odustala.

Samo klikni, dole, Ahira Hasić peva Žensko na Balkanu:

http://www.youtube.com/watch?v=KiBld2jk428

 

 

 

 

 

REGINA

Na Balkanu

Lažem da ti vjerujem,
da se najviše na svijetu
još uvijek tebi radujem.

Lažem da je isto, sve,
da nas uplašile nisu
ove strašne godine.

Opsada iz ljubavi,
znam, ne ostavljamo lako
ono što smo voljeli!

Mislim, zar smo, stvarno, blesavi
da umremo na mjestu
gdje smo ljubav vodili?!

Ref.
I gledaj kako gori sve, u trenu,
rođeni smo na Balkanu,
ovdje stvari često stanu,
i gledaj dok se ruši svijet
u svemu nađi način da preživiš,
nemoj, draga, da se stidiš,
dobro nam je tu gdje jesmo,
naše mjesto malo bolesno.

Opsada iz ljubavi,
znam, ne ostavljamo lako
ono sto smo voljeli!

Mislim, zar smo, stvarno, blesavi
da umremo na mjestu
gdje smo ljubav vodili?!

I gledaj kako gori, sve, u trenu,
rođeni smo na Balkanu,
ovdje stvari često stanu.

I, gledaj, dok se ruši svijet,
u svemu nađi način da preživiš,
nemoj, draga, da se stidiš!

Ref.

Samo dole klikni, Regina i pesma: Na Balkanu

http://www.youtube.com/watch?v=n1kJQww8tfU

Top deset srpskih ljubavnih stihova



Top deset srpskih ljubavnih stihova

“Šta god da izabereš, pogrešićeš ali i dobro uraditi. Jer, ljudi su zaboravili šta sve poezija ume, može i zna svakom čoveku da da”, rekla je nekolicina pesnika i antologičara na molbu da prokomentarišu izbor 10 najlepših pesama, odnosno stihova iz njih.

 

 Za Jovana Dučića (1871. Trebinje - 1943. Indijana, SAD) ljubav je „dokaz inteligencije“, „najveća mudrost i najfinija duševnost“, „privilegija najviših duša“, „najviši produkt kulture“. Po njegovim rečima, „kod primitivnih, neobrazovanih ljudi ne postoji ljubav nego prohtev i požuda“.

1 „Moja ljubav”- Jovan Dučić

Sva je moja duša ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
(...)
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene:
O ljubljena ženo silnija od mene, -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve duge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

  

Slikar, književnik, učitelj Đura Jakšić (1832. Srpska Crnja - 1878. Beograd) bio je temperamentan čovek i veliki boem.

Upravo za ambijent Skadarlije (gde je i stanovao), za kafane „Tri šešira“, „Dva jelena“ vezano je nastajanje i njegove čuvene pesme „Kroz ponoć“

2 „Kroz ponoć” - Đura Jakšić

  

Kroz ponoć nemu i gusto granje
Vidi se zvezda tiho treptanje,
Čuje se srca silno kucanje –
O lakše samo kroz gusto granje!
(...)

Pašću, umreću, duša mi gore,
Rastopiće me do bele zore,
K’o grudu snega vrelo sunčanje –
O lakše, lakše kroz gusto granje!

 

 

Pisac čuvene „Vere Pavladoljske“ kao, između ostalog, i poeme „Ćeraćemo se još“, koja ne slovi za ljubavnu ali se, kažu, i u muško-ženskim odnosima neretko citira, Matija Bećković (1939. Senta) mnoge svoje pesme posvetio je svojoj ženi Veri. Neki književni kritičari i hroničari smatraju da je, posebno lirski, deo njegovog opusa u velikoj senci njegovog društvenog angažmana, odnosno stavova i nastupa.

3 „Nikad više” - Matija Bećković

 

Milo stvorenje koje si sad sena
Mili pepeo samo uspomena
A ta je sena i ta uspomena
Moj jedini život i jedina žena.

Ti malo rušče – ceo svet bi dao
Kad bih te još samo jednom ugledao
Kako ideš kući u naručju s cvećem
(A ja te s prozora gledam – i ne trepćem).

 

 

 

 

 

  

 Veliki pesnik Milan Rakić (1876. Beograd - 1938. Zagreb) odrastao je u porodici gde se negovala intelektualna tradicija (deda mu je bio Milan Ð. Milićević, prvi naš enciklopedista; otac Mita Rakić, političar i prvi prevodilac „Jadnika“). Završio je prava u Parizu, bavio se diplomatijom. Postoji anegdota da je Rakić, kada je stupio u diplomatiju otišao da se predstavi Pašiću. „Ovaj... znaš onaj... ja sam čuo da ti pevaš pesme u pevanje, ali jeste onaj... u spoljnu politiku nema pevanje... nego ima da čuvaš sve u državnu tajnu, kao što devojka ima da čuva... ovaj... pre nego što se uda onaj...“, rekao mu je Pašić.

4 „Obična pesma” - Milan Rakić

 

Naša je ljubav bila kratkog veka,
Trenutak jedan – tek godinu dana,
I rastavi nas naglo sudba preka,
Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

U svađi nam je prošlo pola dana;
U pomirenju mučnom pola noći.
I bežao sam iz našega stana,
tražeći mira u poljskoj samoći.
(...)

Pa ipak – da si samo katkad htela
U zanosu, i sličnoj mekoj svili,
da kažeš nežnu reč iz srca vrela –
I mi bi možda dugo srećni bili!

A sad polako teče ovo vreme;
Postadosmo tuđi jedno drugom;
I gledamo se u ćutanju dugom
Tupo, k’o sito dete šećerleme.

 

 

 

 

 Vasko Popa (1922. Grebenac, kod Bele Crkve - 1991. Beograd) jedan je od najpoznatijih i najprevođenijih srpskih pesnika koji je, ističu književni teoretičari, stvorio poseban pesnički jezik. Njegova prva zbirka pesama „Kora“ objavljena 1953. (uz „87 pesama“ Miodraga Pavlovića) smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Pokrenula je velike rasprave i imala snažan uticaj na mlađe naraštaje pesnika. Velika Popina inspiracija bila je njegova žena Haša.

                          5 „Daleko u nama” - Vasko Popa

                               Očiju tvojih da nije

                               Ne bi bilo neba

                               U malom našem stanu

                              Smeha tvoga da nema

                              Zidovi ne bi nikad

                              Iz očiju nestajali

                              Slavuja tvojih da nije

                              Vrbe ne bi nikad

                              Nežne preko praga prešle

                             Ruku tvojih da nije

                             Sunce ne bi nikad

                            U snu našem prenoćilo

 

 

 

 

 

http://www.blic.rs/data/images/2011-10-22/185865_mika-antic_t.jpg?ver=1319324433" > „O meni se najbolje brinu ni koji me ostavljaju na miru“, rekao je Miroslav Antić (1932. Mokrin - 1986. Novi Sad) koji je pre nego što je postao poznat pesnik radio kao mornar, zatim u lutkarskom pozrištu...
Bavio se i slikarstvom, novinarstvom, filmom. Neki njegovi iskazi, stihovi, stavovi postali su legenda.
Među njima su: Samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne. Ne verovati ni u šta, to mora da je takođe nekakva vrsta vere, zatucane i opake...

6 „Ikona“ - Miroslav Antić

 

Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muževi, i moje žene,
i postelje u kojima su snovi zanat.

Neka drumovi budu
za mene i tebe pruženi
ove slučajne večeri
daleko, u nepovrat.
(...)
Nikad neću zbog tebe
ići da ločem rum,
ni da sročim za večnost 
najbolju pesmu kraj čaše.

Malo mi se osmehni 
kad se vratiš niz drum.
I, nemoj da mi mašeš.
Ni ja neću da mašem.
 

  

 

 

Laza Kostić (1841. Kovilj - 1910. Beč) književnik, novinar, estetičar, čuvenu pesmu „Santa Maria della Salute“ napisao je Lenki Dunđerski, devojci znatno mlađoj od njega, ćerki njegovog dobrotvora. O njihovoj neostvarenoj ljubavi, prepisci s Nikolom Teslom, njenoj preranoj smrti i pričalo se i pisalo, a među uzbudljivim knjigama na tu temu je i „Lenka Dunđerski“ iz pera pesnika, autora „Mostarskih kiša“ Pere Zupca.

7 „Santa Maria della Salute” - Laza Kostić
 

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast;
napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Marija della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu’,
utekoh mudro od sreće, lud;
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrča sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

 

 Književnik raskošnog opusa Miloš Crnjanski (1893.-1977.) imao je trnovit životni put.
Početkom Prvog svetskog rata mobilisan je i poslat na front, a nakon ranjavanja smešten je u bolinicu gde se, uz lečenje posvetio i pisanja.
Pesma „Mizera“ nosi posvetu: „Beč. U revoluciji. 1918. Za studentesu, Idu Lotringer.“

   8 „Mizera” - Miloš Crnjanski

O, da l’ se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?

Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.

Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?

                                                                                                          

 

 

 

 

Pesnik Branko Miljković (1934. Niš - 1961. Zagreb) je prerano okončao život, a zvanično saopštenje da je reč o samoubistvu izazivalo je sumnje. Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u „Delu“. Zbirku „Uzalud je budim“ objavljuje 1956. a, po nekima, istoimenu pesmu posvetio je devojci koja je umrla nekoliko godina pre njegovog rođenja. Naime, video je njenu sliku kod komšinice (njezine majke) i zaljubio se u sliku.

 

9 „Uzalud je budim” - Branko Miljković
  

Budim je zbog sunca koje 
objašnjava sebe biljkama 
zbog neba razapetog između prstiju 
budim je zbog reči koje peku grlo 
volim je ušima 
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi 
(...)

uzalud je budim 
jer njena usta neće moći da joj kažu 
uzalud je budim 
ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa 
uzalud je budim 
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.

 

 

 

                                                                                                                                                                                                                                                                        

 Vladislav Petković Dis (1880. Zablaće kod Čačka - 1917. kod Krfa) radio je kao carinski službenik, učitelj, izveštač sa fronta... 
Kafansko-boemski život je promenio nakon venčanja sa Hristinom Tinkom kojoj je posvećivao stihove. 
Iako je njegova poezija dobrim delom rodoljubiva, društveno angažovana, među njegove najbolje radove ubraja se predivna ljubavna pesma „Možda spava“.

10 „Možda spava” - Vladislav Petković Dis

 

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TREŠNjA U SOKAKU

TREŠNjA U SOKAKU 

 

Trešnja-u-sokaku-pesma

Miriše žar noćnih sokaka
Mesečina od vreline tišti
A na uglu trešnja stasom viri iz mraka
Svojim prvim rumenilom svetluca
Njena slatkoća miriše i puca.

Do skoro beše samo cvetak
Belina što čistotu krasi
Sada probuđene njene želje
Krase boju njenih vlasi.

Oh trešnjo trešnjice
Ko da nisi vazdan u sokaku bila
Ne rudi mnogo rano je da se bere
Svoje prve cvetove si krila
A tuđe ruke mogu da iznevere.

Bar da ti otpevam nešto
Kad već kraj tebe dođoh
Bujna se snaga od pesme presijava
Zbog pesme i ovim sokakom pođoh
Užarena noć ne daje da se spava.

Oh trešnjo trešnjice
Kome treba san kraj tvojih skuta
Eh dovešću ja i svirače
Nek’ zadrhti od pesme snaga netaknuta.

Oh trešnjo ja znam
Zbog toga ti sada pevam
Prođem li opet ovuda sam
Srešću pesmu ona ne ume da luta
Al’ ti više nećeš biti netaknuta.

Stevan Milošević

PRAVEDNICI MEĐU NARODIMA - SRBIJA

NASLOVNA

Vicevi

Ulazi neki covjek u restoran, kad ono tamo sami penzioneri. Jos sa vrata covjek povika: 
- "Zdravo lavovi!" 
Svi sute. On ponovo viknu: 
- "Zdravo lavovi!", ali sad glasnije. Kad vidje da penzioneri jos uvijek sute covjek se iz sveg glasa prodera: 
- "ZDRAVO LAVOVI!" 
Na to mu jedan stari dedo odgovori: 
- "Sta se bolan deres, nismo mi lavovi". 
A covjek: 
- "Kako niste kad svaki dan jedan od vas rikne?"

                    #

Sece bakica grobljem i sretne grobara: 
- "Oprostite, mozete li mi reci gdje je grob broj 64?" 
Odgovara joj grobar: 
- "Koji moj izlazis kada se ne znas vratiti."

                     #             

Umra bakica koja je bila jako dobra za zivota. I dosla ona tako kod Boga i kaze joj on da ce joj za nagradu ispuniti bilo koju zelju. Kaze baka: 
- "Ja bih htjela biti ziva." 
Kaze Bog: 
- "Dobro", i nagura je u toplomjer.

                     #

Pita gost u kafani konobara: 
- "Imas li ..pivo?" 
Konobar: 
- "Imam.." 
gost: 
- "Jel'ti hladno..?" 
konobar: 
- "Jeste.." 
gost: 
- "E, onda obuci dzemper i donesi mi jedno pivo."


                         #

Pita mama Ivicu: 
- "Kako ti sine ide sa plivanjem?" 
- "Dobro, jedino mi je dosadno kada mi svaki dan ispumpavaju vodu iz pluća..."

 

                         #

- "Prodajem suprugu za 100.000 dolara." 
- "Može li besplatno?" 
- "Može. Prodato."


                          #

Dolazi baba kod doktora i kaze: 
- "Doktore, boli me tu kad se pipnem!" 
- "Pa koji se đavo onda pipas?"

                         #

Vozile se snahe i svekrve na ekskurziju. Snahe u jednom busu a svekrve u drugom. Tako u putu bus sa svekrvama sleti s puta i sve svekrve izginu. Sve snahe se raduju samo jedna place. Pitaju je zasto places, a on a im kaze:
- "Zato sto moja svekrva i nije bila tu."

                             #

- "Kilogram limuna molim." 
- "Hocete li vrecicu?" 
- "Ne treba. Sutirat cu ih do kuce."