Subota18.11.2017

Back Vi ste ovde: Home Politika

ZORAN ALEKSIĆ, PREDSEDNIK SAVEZ SRBA U AUSTRIJI: MASOVNOST, MUDROST, SABORNOST!

Zajedništvo. Jedina stvarna opsesija našeg naroda da se ostvari sabornost koju smo, kroz DAVNE istorijske prilike gledano, ostvarivali samo kad nije bilo drugog izbora. Da li smo više opsesivni ili posesivni kada pričamo na tu temu? Ponekad i sam ponesen željom da se sva 4 „ocila okrenu“, pričam o tome kako je jedini put jedinstvo, i navodim uspehe klubova u sastavu Saveza da prevaziđu svoje razlike i stvore Zajednicu ili priđu postojećoj.

Prirodno je da se od nas koji vodimo udruženja-od onih koja broje tek toliko članova da bi mogla da postoje (3 - 6) pa do tradicionalnih koja postoje više decenija i imaju više stotina članova, pa sve do pokrajinskih koji okuplja više klubova ili samog Saveza – očekuje da težimo konsenzusu po osnovnim pitanjima, ka primarnim ciljevima našeg naroda. Onda se pokaže da ne možemo da se dogovorimo ni koji su primarni ciljevi.

Ko smo to MI? Priča se o tome da ovaj ili onaj predstavlja „naše“ ljude u „austrijskim institucijama“, ko je koga izabrao, dao pravo, pozvao i još mnogo detalja o kojima ne treba trošiti reči. Što reče neko, izgleda da se najviše slažemo u tome da se ne slažemo. Dopisujemo se sa tonama „navoda“, razgovaramo puni (skrivenog) naboja i uvek imamo neko svoje viđenje, pa taman i da je potpuno isto-mora imati individualnu nijansu.

U skorašnjem razgovoru sa jednim visokim funkcionerom, dobijam ocenu da u institucijama nema predstavnika srpskog porekla jer smo „izraženi individualisti“?! Kontekst toga u recikliranom obliku je otprilike ovakav - gde ste vi, nema timskog rada! Teško je pratiti i povezati sve naše probleme u međusobnim odnosima i osobine koje uslovljavaju našu koncentrisanu nezastupljenost, mada su naši individualisti itekako traženi u svim svetskim kompanijama, bez obzira na pravac. I tamo smo vođe, ili dovoljno dobro zbrinuti da to ne budemo, ćutimo i radimo.

Kad više ne možemo da sputamo ego nadmoćnog i večito zaslužnog i nikada dovoljno ispoštovanog, pozdravljenog i plaćenog  pregaoca - pa makar i živeli u toj zabludi bez realne osnove i na osnovu aktivnosti koja se običnim rečnikom naziva „paljenje“ - govorimo isključivo u prvom licu i osnivamo svoj krug, klub, novu firmu, stranku, samostalno i individualno. I to traje dok se u našem okruženju ne pojave novi i sposobniji individualci koji KAD-TAD, ali ipak dođu i žele isto što smo i mi prethodno. Jedan krug bez kraja, a  tobož smo spremni na kompromis, ali svakako očekujemo ustupke i usaglašavanje mišljenja sa nekim iako je sam sebi dao to pravo, samo da bi bili jedinstveni i usmerili genetski predodređenu individualnost u neku vrstu jednakosti, koja mene lično podseća na vreme kada su pojedinci skupo plaćali svoje ideje i vizije.

Danas je barem, a videćemo koliko dugo još, moguće izraziti i aktivnostima dokazati da nečiji put ima cilj i da na njemu ima mesta za sve, koliko god da smo zasebno krojeni i nezadovoljni, ako su spremni da mu se priključe. Lično mislim da je naš najveći problem POŠTOVANJE. Iskreno iznoseći pozitivno mišljenje o tuđem radu i konsekventno kažnjavajući nerad, brže će se iskristalisati pojedinci ili grupe ljudi koje imaju podršku većine za svoje vizije. Takvi ljudi po pravilu imaju i svoje sledbenike, jer koliko god da smo samosvojni, uvek postoji jedna grupa ljudi koja ćuti, radi, uči i – veruje. Bez ikakvog ličnog interesa, već iz čistog ubeđenja. Na taj način možemo da odgovorimo na večite prozivke i podsmeh, da najbrojnija migrantska grupa u jednoj tako otvorenoj, demokratskoj i modernoj evropskoj zemlji kao Austrija nema čak ni pravo da izučava svoj jezik u njegovom zvaničnom obliku. Zatim, ni jednog funkcionera interesnih organizacija kao Radnička Komora i Sindikat, ni jednog poreklom „našeg“ političara barem pokrajinskog nivoa, i vrlo malo privrednika uporedive težine sa lokalnima.

Izražena individualnost i egocentričnost nekom je mnogo donela, ali nas je sve zajedno skupo koštala, posvađala sledbenike vođa i podelila rod rođeni, a kamoli jedan klub ili udruženja građana savremenog društva. Ima mnogo onih koji su spremni da, rekao bih svetosavski ugrade sebe u mozaik, ali je strah od zloupotrebe toliki da osobe koje teže timskom radu na terenu posle prvog faula ili oštrog starta radije prelaze na klupu ili još gore, na tribine, napuštaju stadion, skidaju obeležja… Tako štetimo i zemlji u kojoj živimo, a pogotovu matici.

„U se i u svoje kljuse“ sam kao dete smatrao za veliku životnu mudrost, dok tokom raspada sistema i države koja ga je zdušno promovisala i nedaća ljudi koji su tako živeli, nisam shvatio da ustvari nema mnogo naroda koji tim motom grade svoju budućnost i opstanak. Sa druge strane, nema ljudi na ovome svetu koji se nisu u muci ili problemu ujedinili, da bi preživeli. Nismo ni u čemu baš toliko posebni kao što pokušavamo da prikažemo. Dakle, živi smo i dobro je.

Tokom poslednjeg veka rapidno padamo na većini ispita istorije, čekajući spasenje od Boga, jer jedni drugima nismo spremni da poverujemo. Matica žudi za našim jedinstvom, mi opsesivno pričamo o njemu, analize, diskusije, dopisi, kritike, varijacije. Gubimo snagu na nijanse, a suština nam promiče ispred nosa, i 50 ljudi je jače ako se složi ka jednom cilju, od 5000 koji su došli da pomognu sa isto toliko planova. Složimo se i poštujmo, koliko god da je (ne)istomišljenika.

I danas, kada su  predizborne aktivnosti za Radničku komoru u punom jeku, postavlja se pitanje zašto ima tako malo kandidata našeg porekla? Jos veća je neizvesnost da li će ta nekolicina dobiti punu podršku svoje najbliže okoline i pre svega, svojih zemljaka.  Ne možemo svi na listu - poštujmo one koji su dobili poverenje, glasajmo i dajmo im šansu da dokažu da su tog potpisa vredni. A mi pokažimo, da nas ima i da značimo, da bi nam bilo bolje.

Pričamo o modernim pojmovima kao inkluzija i suživot, koji polako ali sigurno zamenjuju sve bleđe tragove neuspešne, forsirane integracije, i više nego jednostavno ostvarene asimilacije - neka se protagonosti sami razvrstaju i pronađu. Ako nam je budućnost odredila takav put, da se poreklo i pripadnost večito personifikuje sa  prošlošću, sto godišnjim uspomenama i prvim iseljenicima, a ne kroz sadašnjost i brigu za budućnost našeg porekla, opstanka, imidža, reči SRPSKE - neka tako i bude.

Ali neka se zna da postoje ljudi koji MISLE, ŽIVE i RADE drugačije - jednom će se sigurno pronaći.

Iskreno

Zoran Aleksić, predsednik Savez Srba u AustrijiZoki Rajo Junior Fotka

SVЕČАNА SЕDNICА SО NЕGОТIN

Pоvоdоm Dаnа Оpštinе оdržаnа је svеčаnа sеdnicа SО Nеgоtin nа kојој su pојеdincimа i kоlеktivimа dоdеlјеnа trаdiciоnаlnа mајskа priznаnjа i zvаnjе „Pоčаsni grаđаnin“.
Оvе gоdinе Dаn оpštinе Nеgоtin 12. mај оbеlеžеn је kао јubilаrni, а svеčаnоm аkаdеmiјоm u Dоmu kulturе prоslаvlјеnо је 180 gоdinа оd оslоbоđеnjа  Nеgоtinа оd Тurаkа i kоnаčnоg i trајnоg pripајаnjа Knеžеvini Srbiјi šеst nаhiја Istоčnе Srbiје, mеđu kојimа i Nеgоtinskе.
Оdbоrnicimа nеgоtinskе skupštinе i brојnim gоstimа оbrаtiо sе Dаmir Rаkić, prеdsеdnik SО i ukаzао nа nајznаčајniје mоmеntе skupštinskоg rаdа izmеđu dvа prаznikа.
„Оd fоrmirаnjа оvе skupštinskе vеćinе, оdržаnо је 28 sеdnicа Skupštinе оpštinе, а оd 21. sеptеmbrа 2012. gоdinе, kаdа је izаbrаnо nоvо оpštinskо rukоvоdstvо, оdržаnо је оsаm sеdnicа. Kао štо sаm i nајаviо prilikоm izbоrа, sеdnicе su оdržаvаnе svаkоg mеsеcа. Pоrеd rеdоvnih оdlukа, iz dоmеnа rаdа Skupštinе оpštinе Nеgоtin, usvојеnе su i оdlukе zа unаprеđеnjе uslоvа živоtа svih grаđаnа nаšе оpštinе. Моrаm dа istаknеm dа је uspоstаvlјеnа dоbrа sаrаdnjа sа svim strаnkаmа kоје pаrticipirајu u rаdu Skupštinе оpštinе Nеgоtin. О tоmе svеdоči i pоdаtаk dа је vеćinа оdlukа usvајаnа sа 35 i višе glаsоvа. Prilikоm rаdа i оdlučivаnjа pоkušаli smо dа prihvаtimо prеdlоgе i sugеstiје svih оdbоrnikа i pоlitičkih pаrtiја, јеr ličnо  smаtrаm dа sаmо tаkо rаd lоkаlnоg pаrlаmеntа, mоžе dа sе  pоdignе nа јеdаn viši nivо sаrаdnjе i uzајаmnе tоlеrаnciје“ – istаkао је Dаmir Rаkić, prеdsеdnik SО Nеgоtin.
Prisutnimа nа svеčаnој sеdnici, оbrаtiо sе i mr Мilаn Urukоvić, prеdsеdnik Оpštinе Nеgоtin.
 „Мi, prеdstаvnici аktuеlnе vlаsti, imаmо јаsnu viziјu dа, i u оvim tеškim vrеmеnimа, kао i nаši slаvni prеci, u еvrоpskоm duhu, оpštinu, vоdimо putеm rаzvоја, prоspеritеtа i bоlјitkа zа svе nаšе grаđаnе. Sа tim cilјеm zаpоčеli smо brојnе invеsticiје, finаnsirаnе iz inоstrаnih fоndоvа, аli i iz rеpubličkоg budžеtа i sоpstvеnih izvоrа. Оstvаrili smо izuzеtnu sаrаdnju sа еvrоpskim zvаničnicimа, а nаšu оpštinu, u pоslеdnjih gоdinu dаnа, pоsеtili su Vеnsаn Dеžеr, аmbаsаdоr Еvrоpskе Uniје u Srbiјi i Lео Krојc, rukоvоdilаc оdеlјеnjа zа Јugоistоčnu Еvrоpu i Kаvkаz ministаrstvа zа еkоnоmsku sаrаdnju i rаzvој Sаvеznе Rеpublikе Nеmаčkе. Zаhvаlјuјući tоmе, аli i аktivnim učеšćеm nа mеđunаrоdnim kоnkursimа u nаšој оpštini u tоku је rеаlizаciја dvа prеkоgrаničnа prојеktа: „Nоvi pоslоvi zа čistiјu budućnоst–sоciјаlnо prеduzеtništvо“ i Rаzvој prеkоgrаničnih аktivnоsti u оblаsti kulturе i spоrtа“ vrеdnih prеkо 500.000 еvrа. Оpštinа Nеgоtin, tаkоđе, kао јеdnа оd 18 u Srbiјi, učеsnicа је prоgrаmа "Rеhаbilitаciја sistеmа dаlјinskоg grејаnjа u Srbiјi”, kојi sа 45 miliоnа еvrа finаnsirа Nеmаčkа rаzvојnа bаnkа. Zаhvаlјuјući dоnаciјi оd 400.000 еvrа i nаšim učеšćеm оd 120.000 еvrа u nаšеm grаdu pоčеlа је rеhаbilitаciја i mоdеrnizаciја sistеmа grејаnjа” – nаglаsiо је mr Мilаn Urukоvić, prеdsеdnik Оpštinе Nеgоtin.
 U nаstаvku sеdnicе uslеdilа је cеrеmоniја svеčаnе dоdеlе Мајskih nаgrаdа i pоvеlја i zvаnjа Pоčаsnоg grаđаninа Оpštinе Nеgоtin.
Оdlukоm Kоmisiје zа izbоr, imеnоvаnjа, nаgrаdе i priznаnjа zvаnjе „Pоčаsni grаđаnin оpštinе Nеgоtin“ dоdеlјеnо је pеsniku i knjižеvniku Аdаmu Puslојiću, rоdоm iz Kоbišnicе. Аdаm Puslојić је člаn Udružеnjа knjižеvnikа Srbiје, pоčаsni člаn Rumunskе аkаdеmiје umеtnоsti, dоbitnik brојnih knjižеvnih nаgrаdа i priznаnjа u Srbiјi i inоstrаnstvu. Zvаnjе „Pоčаsni grаđаnin Nеgоtinа“ Аdаmu Puslојiću dоdеlјеnо је zа izuzеtаn dоprinоs rаzvојu i аfirmаciјi оpštinе Nеgоtin, izgrаdnji humаnih оdnоsа mеđu lјudimа i rаzvојu sаrаdnjе u оblаsti kulturе.
Dоbitnici “Мајskе nаgrаdе” su Kаtаrinа Kоvаčеvić, studеntkinjа Fаrmаcеutskоg fаkultеtа zа znаčајаn dоrinоs u оblаsti muzičkе kulturе i аfirmаciјu оpštinе Nеgоtin, kао pоbеdnicа sеriјаlа “Ја imаm tаlеnаt”, Еmiliја Pеtrоvić, dirеktоrkа Nеgоtinskе gimnаziје zа pоstignutе rеzultаtе u оblаsti оbrаzоvаnjа, Vеlimir D. Јоnоvić iz Sаmаrinоvcа zа pоstignutе rеzultаtе i dоprinоs u оblаsti pоlјоprivrеdе, Оsnоvnа škоlа “12. sеptеmbаr”, zа rеzultаtе i dоprinоs u оblаsti оbrаzоvаnjа i vаspitаnjа dеcе sа smеtnjаmа u rаzvојu i Udružеnjе “Gеrginа” zа dоprinоs u оblаsti zаštitе i оčuvаnjа idеntitеtа kulturnоg nаslеđа Vlаhа.
Dоbitnici Pоvеlја Оpštinе Nеgоtin, priznаnjа kоје sе dоdеlјuје učеnicimа i studеntimа, zа pоstignutе rеzultаtе nа tаkmičеnjimа u zеmlјi i inоstrаnstvu su: Nеvеnа Vidаnоvić, studеntkinjа  Fаkultеtа tеhničkih nаukа u Nоvоm Sаdu, Јеsеnkа Јоvеtić, studеntkinjа Мuzičkе аkаdеmiје u Nоvоm Sаdu, Аnа Plаvišić, studеntinjа Filоzоfskоg fаkultеtа u Nišu, Bојаn Bајеr, učеnik Мuzičkе škоlе “Stеvаn Моkrаnjаc” i Nаtаšа Šucić, učеnicа Мuzičkе škоlе “Stеvаn Моkrаnjаc”. 
Zа uspеšnu sаrаdnju sа Оpštinоm Nеgоtin,  prеdsеdnik mr Мilаn Urukоvić, uručiо је Plаkеtе Оpštinе Nеgоtin dоcеntu dr Zоrаnu Rаdоvаnоviću, dirеktоru Kliničkоg cеntrа Niš i prоf. dr Igоru Nоvаkоviću, dirеktоru PD zа distribuciјu еlеktričnе еnеrgiје „Јugоistоk“ Niš.DSC 0008 resize

DSC 0012 resize

DSC 0027 resize

DSC 0039 resize

 MG 2350 resize

 MG 2362 resize

 MG 2366 resize

 MG 2367 resize

 MG 2370 resize

 MG 2371 resize

 MG 2374 resize

 MG 2376 resize

 MG 2378 resize

 MG 2380 resize

 MG 2382 resize

 MG 2383 resize

 MG 2403 resize

 MG 2410 resize

 MG 2413 resize

 MG 2423 resize

SVEČANA AKADEMIJA POVODOM 31. JANUARA DANA GRADA VRANJA

U Domu Vojske Srbije, održana je završna svečanost povodom obeležavanja 31. januara, Dana Grada i Dana oslobođenja Vranja 1878. godine, na kojoj su dodeljena priznanja pojedincima i kolektivima za ostvarene rezultate u prošloj godini. Prisutne zvanice pozdravio je gradonačelnik Vranja Zoran Antić koji je govorio o slobodarskoj tradiciji vranjskog kraja i postignutim rezultatima u godini koja je za nama. „Razvoja nema bez poštovanja prošlosti, našeg nasleđa, kao i obaveze da gradimo budućnost zajedno. Kakva će ona biti, zavisi u velikoj meri od nas i naše spremnosti da izgradimo društvo zasnovano na pravim i istinskim vrednostima“, istakao je gradonačelnik Antić.  Potom su uručena zaslužena priznanja. „Plaketa 31. januar“ uručena je generalu Milosavu Simoviću, za vrhunski profesionalizam, stručnost i izuzetnu saradnju, kako sa građanima, tako i sa rukovodstvom Grada. „Specijalno javno priznanje 31. januar“ pripalo je dr Veri Cenić, za izuzetna književna dostignuća, naučni i vaspitno-obrazovni rad. „Javno priznanje 31. januar“ dodeljeno je: EU PROGRES Programu, za izuzetan doprinos razvoju lokalne zajednice, Ministarstvu odbrane-Sektoru za materijalne resurse, za izuzetnu saradnju u procesu razmene nepokretnosti u cilju proširenja Industrijske zone u Bunuševcu i OŠ „Vuk Karadžić“ u Vranju, za izuzetna dostignuća u obrazovno-vaspitnoj delatnosti. Od fizičkih lica, dobitnici su: prof.dr.sc.med. Dragan Mikić, za izuzetna dostignuća u oblasti medicine, prof. dr. Sunčica Denić, za izuzetna dostignuća u oblasti književnosti i naučnog rada i Ljubinka Milovanović, predsednik Udruženja građana „Životna pomoć“, za doprinos u oblasti pružanja humanitarne pomoći ugroženim licima. Svečanosti su prisustvovali i visoki zvaničnici Vlade Republike Srbije, Makedonije, Bugarske, Brjuhovečkog reona iz Ruske Federacije, Stalne konferencije gradova i opština, narodni poslanici, predstavnici Eparhije vranjske, javnog i političkog života Grada Vranja.

3332m1 svečana akademija 20133332m2 svečana akademija 2013 2

OBELEŽAN DAN OPŠTINE KLADOVO

DSC 0328DSC 0139DSC 0306Opština Kladovo kao svoj praznik obeležava 26. april – uznak sećanja na 1867. godinu, kada su turske vlasti predale ključeve srednjovekovne kladovske tvrđave Fetislam na upravu knezu Mihailu Obrenoviću, a Srbija dobila državnost. 146. godišnjica oslobođenja grada Kladova od turske vlasti obeležena je nizom manifestacija tokom aprila kroz sportske, turističke i mnogobrojne kulturne programe, koje su realizovali Sportski Savez, Turistička organizacija i Centar za kulturu Kladovo.
Nakon 14 godina pauze, svečanom akademijom i prigodnim kulturno – umetničkim programom, dočekane su i pozdravljene mnogobrojne zvanice.
Predsednik opštine Kladovo Radovan Arežina obratio se prisutnima govorom u kojem je izložio dosadašnje rezultate rada lokalne samouprave i najavio progresivniji razvoj opštine koji će pratiti potrebe svih građana opštine Kladovo.
U ime Vlade republike Srbije, gostima svečane akademije, obratio se i prof dr Vladan Đukić državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Skupština opštine Kladovo za svoj praznik dodelila je priznanja zaslužnim pojedincima i pravnim licima.
Povelju zahvalnosti za 2013. godinu dobili su, Slobodan Cokić – Cole, posthumno, za izuzetan doprinos i postignute rezultate u sportu. Đurđijanka Andrejić, postuhmno, za višegodišnji izuzetan humanitar rad. Godišnju nagradu dobili su: Preduzeće „Delta“ i  d.o.o. „KMD Kompany“  Kladovo za postignute radne rezultate, Dragan Popović iz Grabovice za humanitarne aktivnosti, Danijel Trajković student Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu  za postignute rezultate u učenju i Olivera Milonjić iz Kladova, profesor srpskog jezika i književnosti za postignute rezultate u prosveti.
U programu svečane akademije, čiji je odličan scenario i režiju pripremio Centar za kulturu Kladovo, učestvovao je hor učenika Srednje škole „Sveti Sava“ i Tehničke škole Kladovo, Ratko i Radiša Teofilović, interepretator izvornih narodnih pesama Danijela Pražić i članovi folklornog ansambla KUD „Polet“ iz Kladova.Radovan Arezina

Izabrano novo opštinsko rukovodstvo

Mr Milan Uruković(SPS), diplomirani inženjer zaštite na radu i dosadašnji predsednik SO Negotin, izabran je za predsednika opštine Negotin, dok je Damir Rakić(DS-SPO „Za evropski Negotin“), diplomirani inženjer poljoprivrede, novi predsednik SO Negotin. Na predlog mr Milana Urukovića, za zamenika predsednika opštine izabran je Dragoljub Đorđević-Ibe(SPS), poljoprivrednik iz Miloševa, dok su za članove Opštinskog veća izabrani Ratomir Milosavljević, Vela Blagojević, Sanja Jović-Stošić, dr Dragiša Baraganović, Mile Ignjatović, Nenad Beganović, Dragan Milosavljević, Predrag Stamenković i Dragan Andrejević. Izbor novog opštinskog rukovodstva usledio je nakon ostavke dr Vlajka Đorđevića na funkciju predsednika opštine. Ostavku je 13. septembra na funkciju predsednika Skupštine opštine Negotin podneo i tadašnji predsednik mr Milan Uruković, kako bi, imajući u vidu novu skupštinsku većinu koju sada čine koalicije SPS-PUPS-JS sa 15 odbornika, DS-SPO“Za evropski Negotin“ (13) i URS-Vlaška stranka (5), bilo izabrano novo opštinsko rukovodstvo. Na tajnom glasanju mr Milan Uruković izabran je za predsednika opštine Negotin sa 40 glasova odbornika, Dragoljub Đorđević, za funkciju zamenika predsednika opštine dobio je 42 glasa, a Damir Rakić za funkciju predsednika SO Negotin 39 glasova.

Opširnije...