Utorak26.09.2017

Back Vi ste ovde: Home Intervjui DRAGAN STANOJEVIĆ PREDSEDNIK SKUPŠTINE DIJASPORE I SRBA U REGIONU: SADA TREBA PRAVILNO REAGOVATI, ODVOJITI BITNO OD NEBITNOG

DRAGAN STANOJEVIĆ PREDSEDNIK SKUPŠTINE DIJASPORE I SRBA U REGIONU: SADA TREBA PRAVILNO REAGOVATI, ODVOJITI BITNO OD NEBITNOG

3 copy

Predsednik međunarodne organizacije ’’ Ujedinjena Srpska Dijaspora EvroAzije’’, delegat za Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju, ugledni privrednik koji se decenijama zalaže za dobrobit svoje zavičajne grude, Dragan Stanojević izabran je za novog predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu.

Na Trećoj sednici Skupštine dijaspore, održanoj u Beogradu, novi predsednik je izabran spontano i dočekan je velikim aplauzom, rečima podrške i hvalom jer je spas imati harizmatičnog, pravičnog i borbenog čoveka koji vlada materijom, spreman je za diplomatske odnose kako znanjem, tako i stečenom popularnošću u krugovima koji odlučuju i utiču na odluke koje mogu izbaviti našu zemlju iz mnogih problema.

Već su prvi dani njegovog predsedavanja pokazali uspeh, Rusija i Srbija potpisuju međuvladin sporazum o organizovanom prijemu radnika, što je potvrđeno izjavom direktora Federalne migracione službe (FMS) Konstantina Romodanovskog na brifingu posvećenom problemima imigracije, koji je održan 30. jula u Moskvi. Time će znatno biti olakšano dobijanje radnih dozvola za ljude iz Srbije koji žele da rade u Rusiji, a i poslodavci će lakše moći da dođu do kvalitetnih radnika. To u budućnosti znači i veći devizni priliv doznaka iz Rusije u Srbiju a prema podacima imigracione službe, već radi, i to sa dozvolama, više od 80.000 Srba. Stanojević ističe:”  Tom broju treba dodati članove njihovih porodica, kao i sezonske radnike, i on prelazi 200.000. Samo u Sočiju trenutno ima oko 15.000 srpskih građevinaca. Naravno da ima i stručnjaka svih profila, od inženjera do lekara.

Skupština dijaspore i Srba u regionu u narednom periodu aktivno će raditi na zaštiti i rešavanju problema Srba u regionu i na tome da dijaspora dobije svoje predstavnike u Skupštini Srbije. Prioritet Skupštine dijaspore i Srba u regionu je da aktivno radi. Želimo da pokažemo da dijaspora nije samo izvor finansiranja, već deo naroda, a to znači da imamo prava i obaveze kao svi ostali građani Republike Srbije. Takođe, neophodno je obezbediti maksimalnu zaštitu Srbima u državama regiona. Najverovatnije će biti formirano posebno radno telo koje će se baviti ovim pitanjima, jer su problemi Srba u regionu specifični u odnosu na problematiku dijaspore. Jedan od prioriteta biće i stvaranje institucionalnih okvira za glasanje dijaspore i njeno učešće u Skupštini Srbije, odnosno da u bližoj perspektivi, u narednih nekoliko godina, ima svoje predstavnike u republičkom parlamentu. U Skupštini Srbije treba da se čuje glas maltene polovine srpskog stanovništva koje živi van matične države. Za sve ovo, preduslov su usvajanje izmena i dopuna postojećeg zakona o dijaspori i tu će matica kroz parlamentarne stranke i vladu imati mogućnost da potvrdi svoju deklarisanu brigu za dijasporu .‘‘

Stanojević odgovorno dodaje da je, izborom za predsednika, s jedne strane bio srećan jer mu je ukazano veliko poverenj ali s druge strane i ne, jer zna da je godina, koliko je ostalo do kraja mandata, vrlo kratak rok i da je teško postići ozbiljan rezultat, u tom periodu, posebno sto se moraju nadoknaditi izgubljene 2 godine, ali ce iskustvo i energija koju je već pokazao dati maksimalne rezultate. Kao poslovan čovek zna da je prva godina potrebna za postavljanje jakih temelja i da možda uspeh neće biti tako vidan ali je sigurno da će se korenitim delovanjem neke stvari zauvek promeniti na bolje, odnosi ozdraviti a poverenje u mnogo čemu vratiti. On ima plan i smatra da će moći da bude realizovan. Svestan je i kočnica u vidu razuđenosti naše dijaspore i podeljenosti u srpskim zajednicama nekih zemalja pa i nezainteresovanosti u samoj matici. ‘‘ Dve decenije se bavim ovom problematikom i imam rešenje u koje verujem. Naši problemi se vrlo jednostavno rešavaju, pravnim statusom organizacije dijaspore u državi u kojoj je ta organizacija osnovana. Dakle oganizacije se kao i firme, klasifikuju po pravnom statusu, ne može OD (Ortačko Društvo) vršiti funkcije internacionalne kompanije. Tako i ovde postoje gradske ili lokalne, regionalne ili oblasne,

svedržavne (koje imaju filijala u 51% države) i sa najvećim statusom- međunarodne organizacije.  U dijaspori imate saveze i t.z.v krovne organizacije što one moraju da regulišu u pravnim okvirima, stvaranjem pravnog lica od tih saveza i državnom registracijom i akreditacijom. U tom slučaju otpada večiti problem ko je veći ili važniji.  Ono što je godinama pogrešno rađeno ponavlja se, govori se koliko ima organizacija u određenoj državi i time se u stvari deli dijaspora. Apriori se pogrešno podrazumeva da  veći broj organizacija znači bolje stanje. Istina je da svi treba da se udruže u jednu krovnu a  da pri tom svi mogu da deluju po svom planu.  Potrebni su nam što bolja i brža reorganizacija, razbuđivanje i delanje! Zaboravimo neslaganja na lokalnom nivou kako bismo pronašli nove zajedničke ciljeve na globalnom. Ako tako uradimo onda se uspeh na lokalnom nivou dešava sam od sebe, spontano. Mi smo u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji stvorili međunarodnu organizaciju koja je registrovana u nekoliko država i ona je postala krovna organizacija, ne zato što sebe tako naziva, već zbog toga što je tako po zakonu.‘‘ za Zavičaj kaže Stanojević.

Govoreći o specifičnostima dijaspore u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji, predsednik Skupštine dijaspore kaže da se ona u mnogo čemu razlikuje od dijaspore u Evropi, Australiji, Americi. Srpska dijaspora u Rusiji je uglavnom ekonomska. Prosek plate naših dijasporaca u Rusiji je oko hiljadu i po ili dve hiljade dolara. Priliv finansija je obzirom na pomenuti broj od 80 hiljada naših gastarbajtera odande jako veliki. S druge strane, podseća nas Stanojević, naša dijaspora u Ukrajini ima značajan istorijski element, baziran na Slavenoserbiji i Novoj Serbiji, što takođe predstavlja specifičnost u odnosu na dijasporu u drugim delovima sveta. Pored toga, u Rusiji i Ukrajini su pitanja nacionalnih zajednica i njihovog organizovanja dobro regulisana zakonima. Postoje organizacije Jermena, Jevreja, kao i ruske organizacije, sa kojima imamo dobru saradnju i razmenjujemo iskustva iz kojih se toliko toga može naučiti.

Naši ljudi nastanjeni u Evroaziji konstantno ulažu u svoju zemlju ali o visini tih investicija preciznih podataka nema ali postoje procene koje govore o stotinama miliona dolara. Kaže da poznaje više desetina kolega koji su ovde imali šestocifrena ulaganja. Velike su mogućnosti za investiranje, dodaje Stanojević, ističući da se i sam trudio i dovodio investitore za FAP, „Petoletku“ i druga preduzeća. Ukrajinski i ruski investitori su jako zainteresovani, ali oni zahtevaju uslove koji podrazumevaju sigurnost ulaganja i slično, navodi naš sagovornik koji je pravi lobista na koga je matica ponosna. ’’ U okviru naše organizacije formirali smo međunarodni poslovni klub čija je funkcija informisanje i predstavljanje interesa, kako srpske privrede na tim područjima, tako i njihove u Srbiji. Glavni smo promoteri srpske privrede na tom području. Sada treba pravilno reagovati, odvojiti bitno od nebitnog i iskoristiti sve postojeće potencijale. Osnovni prioritet Vlade Srbije i kompletnog našeg društva treba da bude, pre svega, ekonomija, jer od nje sve zavisi! Imamo inicijativu da 2014. bude proglašena godinom dijaspore i Srba u regionu, i to je odlicna ideja ali smatram da treba ponovo formirati Ministarstvo dijaspore ili promeniti zakon tako, da mi kao Skupstina mozemo biti predlagači  zakona o dijaspori. ’’

Imati inicijativu koja je u pravom času spremna da se realizuje a čini se da nikada nije bila do te mere neophodna, blagoslov je. Istina je i to da je biračko telo dijaspore već dugo vapilo za čovekom koji će se uhvatiti u koštac sa svim nedovršenim poslovima ili organizovati nove i okrenuti novi list. Poput svakog domaćinstva u kome su neophodni red, čistoća i dostupnost jezgru kako bi ljudi nastavili da gaje poverenje prema  tako velikoj instituciji kakva je Skupština dijaspore i Srba u regionu, za domaćina ima najviše posla. Neće biti lako ali će ovog puta ravnopravno biti uključeni svi oni koji se budu zdušno i pošteno zauzeli za boljitak Srbije. Pomozimo sebi pa će nam pomoći i drugi. To je prvi korak ka udruživanju sa najboljima od kojih se uči i sa kojima se kući!

                                                                                                                  Tekst  Kristina Radulović

                                                                                              Fotografije Privatni arhiv Dragana Stanojevića