Sreda26.07.2017

Back Vi ste ovde: Home Intervjui

DEJAN KOLIĆ - NEWCOMER MODEL OF THE YEAR: KADA SNOVI POSTANU JAVA, KADA SE SRCEM POSTANE SJAJNA ZVEZDA

Dvadesetčetvorogodišnji Velšanin, Dejan Kolić, austrijska medijska zvezda, naše gore list, Srbin rođen u Welsu kraj Linca, vinuo se u sam vrh pažnje ne menjajući prijatelje, navike i čovekoljubivost zahvaljujući kojoj je i diplomirao na Pedagoškom fakultetu u Lincu, na odseku istorije i engleskog jezika, kako bi radio sa najmlađima. Dejanovi su poreklom iz Jabukovca kraj Negotina.

’’ Uvek sam voleo da sa drugima podelim najbolje što imam, najbolje od sebe i najbolje što mogu da dam.’’, ističe Dejan, koji osvaja pojavom, lepim ponašanjem i harizmom. U odnosu na to koliko talenata poseduje i koliko je uspeha postigao, ovaj mladić je beskrajno skroman i lepo vaspitan, pravi gospodin! Na današnje vreme, u svima znanoj trci sa obavezama, ovaj ćemo uspeh pripisati i njegovim roditeljima, jer imati ovakvog sina, pravi je blagoslov. Ovaj ćemo uspeh pripisati i njegovim roditeljima, pogotovo njegovoj majci Bosi! Ima i mlađeg brata, osamnaestogodišnjaka. Veoma je ponosan na svoju porodicu i oni su mu najveća podrška.

Trenutno nema devojku, jer je kako kaže teško naći pravu ljubav i sreća dolazi sama i da je možda za nju rano obzirom da je vrlo mlad. Zaključujemo da je pored velikog angažmana kome je posvećen radeći i usavršavajući se, teško i odvojiti vreme za nešto ili nekog drugog. Uspevaju samo oni koji ponešto i žrtvuju, a Dejan je mudar i beskrajno posvećen svojim talentima i sreći.

Omiljene boje su mu crna i bela, iako kako kaže u životu ništa nije crno i belo, stvarnost se sastoji od bezbroj nijansi koje nas čine obazrivijim i kreativnijim. Vodi računa o svom stajlingu i uvek ga možete sresti u besprekornoj odevnoj kombinaciji, jer ima dara za sve. Uči iz prošlosti, ali je uvek moderan. Pripada novoj generaciji koja će ovaj svet učiniti boljim i udobnijim mestom, svakako savremenijim. ’’ Kvalitet je’’, dodaje Dejan, ’’neophodan u zapadnom poslovnom svetu, a opet sam i rođen pod srećnom zvezdom! Kada sam se prijavio za kasting RTL televizije, dao sam sve od sebe, ali sam se opet više nego iznenadio pobedom. Zahvalan sreći uvek dobija!

U manekenstvu imam puno uspeha, a opet sam srećan jer sedmog januara počinjem da predajem u Junior High školi u Velsu. Volim svoju profesiju, preko nedelje sam nastavnik, a preko vikenda snimam editorijale za butike, magazine, modne dizajnere. Drago mi je da me je austrijska televizija ORF ponovo zvala na sastanak, pošto im se dopada moj koncept i ideja za novi film «Vienna Erasmus Love» koj sam ja sam osmislio ove godine.

Na pitanje kako se osećao saznavši da je izabran među 10 hiljada kandidata, na audiciji nemačke Televizije RTL, za angažman u najuspešnijoj seriji svih vremena, prevođenoj u najvećem broju stranih država ’’Dobra vremena, loša vremena’’, Dejan kaže: ’’ Bio sam beskrajno uzbuđen, jer sam svestan koliko talenata velika država poput Nemačke ima. Oni su perfekcionisti u svemu i izabrali su baš mene! Bio sam oduševljen, seriju “Gute Zeiten, schlechte Zeiten”  prati mnogo, mnogo više od pet miliona gledalaca u Nemačkoj. Gledana je širom sveta, prevodi se na više svetskih jezika. Već sam igrao glavne uloge u kratkim filmovima u Beču. Takođe sam bio dve godine i glavni voditelj programa pedagoškog fakulteta na televiziji „Dorf-TV“ u Linzu.’’

Dejan je spontano zakucao na vrata sveta mode i ne sluteći da će za samo tri meseca biti pozvan i izabran da radi editorijal za svetskog dizajnera Majkla Kvestera, koji trenutno diktira trend Holivuda, a kreira i kompletnu pojavu najpoznatijih glumaca kao što je Džoni Dep, ali i pop ikona poput pevačice Pink, potom sastava Black Eyed Peas i Pitbull.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nancy Kanellopoulou aus Wien (1st Avenue Model Agency): Dejan ist mit Einzug in die 1st Avenue sofort Teil unseres dynamischen Teams gewesen! Dejan bewegt sich im Moment in seinem Leben auf 2 Erfolgsebenen ! Auf der einen Seite der Erfolg und die große Nachfrage im TV und auf der anderen Seite sein Talent fürs Modeln !! Dejan ist fotogen , abwechslungsreich und ehrgeizig ! Dejan verfolgt Step by Step seinen Weg ! Er wird mit seinem Charme und seiner Ausstrahlung die Welt , in der er sich bewegt, für sich gewinnen und seine Träume erreichen!

Gordana Milevčić, General Manager & Producer kaže o Dejanu Koliću: “GM Consulting and Production se bavi produciranjem filmova i agentskim uslugama za filmove, reklame i modne revije u Rusiji (Moskvi). U potrazi za novim talentima naša agencija je dosla u kontakt sa Dejanom Kolićem, koji je izabran kao jedan od kandidata za ulogu u ruskoj seriji, ratnoj drami, koja se uskoro počinje snimati u San Peterburgu. Smatram da Dejan ima u sebi sve to šta je potrebno za uspjeh: jaku pozitivnu energiju, želju učestvovati u kvalitetnim projektima, talenat i šta je vrlo bitno, on se ne boji nikakvih novih izazova. Upravo te osobine se primjete kod odabira novih talenata, kao kada u velikoj masi ljudi ugledate zvijezdu, koja sjaji. Vjerujem da ga čeka veliki međunarodni uspjeh i za mene je posebno zadovoljstvo pomoći takvim talentima, pogotovo iz naših krajeva bivše Jugoslavije, među kojima je i poznati glumac iz Srbije, Miloš Biković i glumica iz Hrvatske, Leona Paraminski.”

.........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

1185000 10151731505327928 921872786 n

946737 10151955504227928 1973281851 n copy

1465881 10151955496302928 1973130622 o1471110 10151955500187928 2135065849 n1507606 10151955491642928 789991478 n1493136 10151955494362928 940808020 n.............................................................................................................................................................................................................................................

Dejan ističe ’’Pamtiću svoj srećan dan kada me je menadžer iz Beča pozvala i rekla da je Majkl Kvester izbrao mene! Veoma sam ponosan, jer sam izabran baš ja, a uzmimo u obzir da se nikad nisam posebno spremao za kastinge, niti je modeling bila moja velika želja. Uspeh je došao spontano. Tako sam i izabran za Najlepši osmeh Televizije RTL!’’ Dejanov uspeh je prešao granice Austrije i nezaustavljivo se širi pod zvezdanim nebom. On je visok 1,85 m, težak 69 kg, zelenih očiju i to mu je bila još jedna preporuka da ga zapaze i u Moskvi i dobije ugovor kao glumac i model u “GM Production Russia”. Menadžer u ovoj ruskoj agenciji  je menadžer nase srpske zvezde Miloša Bikovića. Biće rame uz rame sa svetskim zvezdama, a ocenjen je kao mladić izvanrednog talenta i velike pozitivne energije, kreativan i originalan. Neumoran je, neiscrpne volje spreman da i dalje uči, da još više radi, da putuje, snima, upoznaje nove ljude i da sve od sebe.

Ja sebe još ne vidim kao zvezdu pošto sam tek na početku i moram još da se dalje borim, a prava zvezda si tek tada kada te ceo svet prepoznaje na ulici.

Volim Pop, Soul, muziku koja se sluša u diskotekama, balade, a naravno i našu muziku. Ranije se nisam mnogo bavio sportom. Ove godine sam počeo intenzivnije. Pogotovo jogging i malo treniranje u teretani. Volim i zimu i leto, ali uživam i u buđenju proleća i jesenjim bojama. Slobodno vreme provodim u slušanju muzike, sa društvom, sport, idem u bioskop, čitam dosta i obožavam putovanja. Voleo bih da vidim ceo svet...Volim da izlazim u kafiće na kafu i piće, u srpske klubove na koncerte i u velike austrijske diskoteke. Za čitanje knjiga nastavnik engleskog i istorije mora da nađe vreme. Najviše čitam tajanstvene priče i knjige o svetskoj istoriji. Gledam sve filmove, od horora do drama! Moj najveći san je da dobijem ulogu ili modeljob u Holywudu. Recept za uspeh? Teško pitanje. Stvarno ne znam. Možda moj osmeh, izgled i sjaj (Ausstrahlung), ali najbitnije je da se boriš da uspeš nešto u životu, jer uspeh ne dolazi slučajno ili preko noći! Prijateljstvo za mene nije samo druženje. Treba podeliti i muke i radost s nekima! Najbolji prijatelji su uvek uz tebe, u lošim i dobrim vremenima i vole te i cene.

     Kada ga upoznate njegova sreća prelazi na vas i jedva čekate da ga vidite u modnim časopisima prve klase i na filmskom platnu. Ova nesebična mlada zvezda širi oko sebe divnu, pokretačku energiju, zrači plemenitošću i dobrotom i svoje parče neba pod Suncem deli sa svima. Darovan je od Boga, neka ga Bog čuva.

Zavičaj je ponosan na njega, a on na sve sve svoje nove zavičaje, jer sve što radi, radi s ljubavlju i zato se svuda oseća kao kod kuće! Bravo Dejane Koliću, osvetlao si obraz svojoj domovini, svet je Tvoj!

СРЂАН МИЈАЛКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СПКД ПРОСВЈЕТА У БЕЧУ: ШИРОМ ОТВОРЕНА ВРАТА ЗA СAРAДЊУ СA ПРИJATEЉИMA

На оснивачкој скупштини, одржаној маја 2011. у свечаној сали бечког Универзитета, основан је „СПКД Просвјета Аустрија“ одбор у Бечу, први одбор Просвјете у расејању.
Место оснивања и имена која су обележила почетак рада нашег друштва и која су гостовала у Просвјети говоре много о нама: проф. Милош Ковачевић, који нам је гостовао у априлу 2011.; академик Матија Бећковић, кога смо дочекали непосредно по оснивању; Радослав Братић, Рајко Ного, који су од оснивања уз Просвјети, само су нека од имена која су нас на почетку поздравила и подржала.
„Имајући у виду да је велики број Срба одабрао Републику Аустрију као своју државу у којој имају намеру да живе и раде, те тако обезбеде духовни, економски и културни просперитет за себе, своју породицу и окружење у коме живе, a у циљу бољег упознавања и разумевања аустријског и српског народа, свесни да ова два народа имају огромну културну баштину, којом се могу подичити међу осталим европским и светским народимa и желећи да се искористе предности двојезичне писмености и образовања, мултикултуралности и суживота у мултиетничким срединама, Српско просветно и културно друштво „Просвјета“, одбор у Аустрији, почeлo je са радом у циљу побољшања образовања и положаја српске заједнице у Аустрији.“
Организoвaли смo први српски Новогодишњи концерт у Бечу, 14. јануара 2012, који постаје лепа иницијатива „Просвјете“ и овдашњих Срба! Успех је подстакао организацију и другог српског Новогодишњег концерта, ове године, који је најавио рађање битне и нове традиције српске заједнице у Бечу. Истовремено, покренут је програм „Просвјета представља дела и ауторе српске књижевности“, који се показао изузетно занимљивим овдашњој публици.
Почетком фебруара, у свечаној сали бечког универзитета, oрганизовали смo предавање Небојше Радмановића, на тему: “Босна и Херцеговина и Евроатланске интеграције” и
сусрет са Амбасадором Игором Давидовићем (представником БиХ при међународним организацијама и ОСЦД). Просвјета је била организатор дружења са познатим српским сатиричарем Александром Чотрићем. Повод је било обележавање 220 година од штампања прве књиге афоризама на српском језику.
По први пут у Бечу, чланови „СПКД Просвјета“ организовали су у свечаној сали петнаестог бечког Округа „Пролећни концерт“ класичне музике.
Почетком априла, Беч је срео једног од најбољих српских писаца средње генерацијеВеселина Марковића. Повод за његову посету Бечу и гостовање „Просвјети“ била је промоција његове књиге „Ми различити“, a зaтим афористичкo вечe. Гост јебио духовити српски сатиричар, Александар Баљак.
У предивном амбијенту једне од најлепших бечких палата –(Palais Portia), одржано је, књижевно вече српске списатељице Јелене Ленголд, добитнице европске награде за књижевност.
Пред великим бројем званица, у лепом амбијенту „Царске сале“ у седмом бечком округу, свечано и радно, бечка „Просвјета“ је обележила 110 година од оснивања нашег Друштва и своју прву годишњицу! Изузетан тренутак било је премијерно извођење Шантићеве „Химне Просвјете“, за коју је музику компоновао Бранко Каракаш. Главни део програма било је - представљање књиге „Свједочења и расуђивања“, Михајла Вујовића, дипломате, војника и књижевника.
Духовни разговори у јуну 2012. били су, по много чему, посебни. У улози госта -предавача појавио се амбасадор Србије у Аустрији, Милован Божиновић. Тема његовог предавања била је: „Србија пред новим духовним и политичким изазовима“, што је, наравно изазвало огромно интересовање. На неки начин, ово је био и историјски догађај, јер је, по први пута после Другo свeтскoг рата један амбасадор Србије званично гостовао у просторијама српске цркве у Аустрији! Крajeм jунa одржана је премијера монодраме Дарка Маркова „Сумрак у бечком хаустору“, у организацији Просвјете.
У угодном амбијенту ресторана (“Aлт Oттaкринг”) одржано је такмичење, где су полазници прве “ “Просвјетине школе реторике” показали изванредну способност и самопоуздање у говорништву.
У октобру, свечано је отворена Канцеларија одбора СПКД Просвјета у Аустрији. Прославу су својим присуством увеличали и Амбасадор Републике Србије у Аустрији, Амбасадорка Босне и Херцеговине, војни аташеи, чланови дипломатског кора, свештенство, истакнути привредници, уметници, јавни радници, припадници медија, као и представници многих српских организација у Аустрији.
Првог новембра организован је обилазак српских војничких гробаља у околини Беча. Билa je тo прилика да се подсетимо наших палих, сетимо се прошлих времена и дружимо се.
У оквиру програма:”Представљање дела и аутора српске заједнице у Бечу” крајем новембра, представљeнa je књигa Вјере Рашковић Зец: “Оgni spеrаnzа” (Без наде) и сусрет са композитором и аутором Бранком Каракашем, a зaтим и промоција књиге “Убице у име државе” београдског новинара и публицисте Марка Лопушине.
У оквиру обележевања 200 година од рођења Петра Петровића Његоша представљена је књига „Повратак Његошу и Горском Вијенцу“, аутора Зорана Анђелковића.
На велики српски празник „Сретење“ је је низом презентација, програма и разговора у Бечу представљено фототипско издање реплике АТОНСКОГ И ХИЛАНДАРСКОГ ЗАКОНИКА ЦАРА ДУШАНА. У сарадњи са Друштвом Свети Сава, из Новог Сада, носиоцима и ауторима овог дела, Српском православном црквеном општином Светог Саве у Бечу и Амбасадом Републике Србије у Аустрији, Просвјета је организовала више представљања овог вредног пројекта у Бечу. Осим тога, у априлу, припремили смо представљање књиге аустријског новинара Ханеса Хофбауера, “Наручена истина-изгубљена правда“ .
У мају је организован концерт пијанисткиње Христине Вучковић.
Одржани су „Просвјетини дани културе Републике Српске у Бечу“. Том приликом су своја дела бечкој јавности представили књижевни ствараоци Миленко Јевђевић, Зоран Костић и проф. др Душан Певуља из Бања Луке.
Ми се финансирамо искључиво од чланарине, донација и прихода од учесника у пројектима. Иако смо од одређених бечких институција тражили помоћ – нисмо је дo сaдa добили. Аплицирали смо у Србији са нашим пројектима и надамо се да ћемо добити нека средства.
У међувремену, почели смо и привели крају рад на више дуготрајних педагошких пројеката. Првeнствeнo „Духовни разговори“ jедном месечно, сваке прве суботе се дискутује о важној теми, примереној потребама грађана и идеји „Просвјете“ . Уводничар представља тему, води се отворен дијалог, подстиче се културна, негована комуникација. Предавачи су професори, лекари,свештена лица, стручњаци и „Просвјетина помоћ у учењу“, где се осим подршке у учењу свих битних школских предмета, на српском и немачком језику, нуди и савладавање и усавршавање знања оба језика. Пројекат доживљава леп успех, учествује значајан број предавача, ученика као и њихових родитеља.
„Мала причаоница Просвјете“ је пажљиво припремљен пројект (српске бајке и ћирилица за предшколску децу, методама играња, песмица,креативним приступом) Почели смо са радом средином новембра у просторијама свих српских цркава у Бечу.
И прошле и ове године, уложили смо много енергије у иницијативу за покретање и отварање српске школе у Бечу. Интензивни контакти и лобирање према аустријским партнерима, али и нашим организацијама овде, нису до сада уродили плодом, на жалост. Ипак не одустајемо и поново крећемо у покушај организовање наставе српског језика, стварањем новог тима стручњака и у сарадњи са сродним организацијама и надамо се, институцијама државе Србије, Аустрије и града Беча. Ускоро креће са радом ПРОСВЈЕТИНА ШКОЛА СРПСКОГ ЈЕЗИКА. Такође почињу Просвјетина школа гитаре и школа хармонике!
З тoку je и иницијатива Просвјете да се Дијани Будисављевић додели улица у Бечу.
Припремамo 3. Српски новогодишњи концерт у Бечу, пре свега са класичним и етно музичарима.
Интензивнo сарађуjeмo са Српском Православном Црквом у Бечу на припреми Светосавске академије и сa пунo успeхa смo сe ангажовали на припрeми Видовданскe академијe.
СПКД „Просвјета“ одбор у Аустрији окупља оне чланове који српски народ, културу, језик, писмо, историју и традицију посматрају као недељиву целину, без обзира на порекло, место живота, стварања или деловања.
Друштво настоји да негује, развија и подиже општу културу и образовање српског народа који живи у Републици Аустрији и свих осталих који то желе да остваре у оквиру Друштва.
Друштво је одлучно да развија свест код српског народа у Аустрији о потреби знања српског језика, ћириличног писма, осећаја припадност православној духовности, српској култури, традицији и историји, као неотуђивим елементима европских вредности.
Путем предавања, дискусија, књижевних вечери, интегративних пројеката, културних манифестација, књижевног издаваштва и наставе на матерњем језику, размене информација, заједничког дружења, међусобног поштовања и уважавања Просвјета настоји да српском народу и српским пријатељима у Аустрији покаже, представи и приближи оно што је најбоље и најнапредније у историји, култури, естетици и етици српског народа.
Сва културна, образовна, просветна, информативна и друга удружења и друштва, која са истим или сличним циљевима делују у Републици Аустрији сматрају се братским и отворени смо за сарадњу са њима. Заједничко деловање и удруживање ради постизања општег добра за српску заједницу, српске пријатеље и остале грађане Аустрије je важна карактеристика Друштва.
Друштво делује јавно и држи широм отворена врата за све аустријске и пријатеље из других етничких група у Аустриjи.
O свeму вишe нa интернет страници www.prosvjeta.аtCE5B5570

DRAGAN STANOJEVIĆ PREDSEDNIK SKUPŠTINE DIJASPORE I SRBA U REGIONU: SADA TREBA PRAVILNO REAGOVATI, ODVOJITI BITNO OD NEBITNOG

Predsednik međunarodne organizacije ’’ Ujedinjena Srpska Dijaspora EvroAzije’’, delegat za Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju, ugledni privrednik koji se decenijama zalaže za dobrobit svoje zavičajne grude, Dragan Stanojević izabran je za novog predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu.

Na Trećoj sednici Skupštine dijaspore, održanoj u Beogradu, novi predsednik je izabran spontano i dočekan je velikim aplauzom, rečima podrške i hvalom jer je spas imati harizmatičnog, pravičnog i borbenog čoveka koji vlada materijom, spreman je za diplomatske odnose kako znanjem, tako i stečenom popularnošću u krugovima koji odlučuju i utiču na odluke koje mogu izbaviti našu zemlju iz mnogih problema.

Već su prvi dani njegovog predsedavanja pokazali uspeh, Rusija i Srbija potpisuju međuvladin sporazum o organizovanom prijemu radnika, što je potvrđeno izjavom direktora Federalne migracione službe (FMS) Konstantina Romodanovskog na brifingu posvećenom problemima imigracije, koji je održan 30. jula u Moskvi. Time će znatno biti olakšano dobijanje radnih dozvola za ljude iz Srbije koji žele da rade u Rusiji, a i poslodavci će lakše moći da dođu do kvalitetnih radnika. To u budućnosti znači i veći devizni priliv doznaka iz Rusije u Srbiju a prema podacima imigracione službe, već radi, i to sa dozvolama, više od 80.000 Srba. Stanojević ističe:”  Tom broju treba dodati članove njihovih porodica, kao i sezonske radnike, i on prelazi 200.000. Samo u Sočiju trenutno ima oko 15.000 srpskih građevinaca. Naravno da ima i stručnjaka svih profila, od inženjera do lekara.

Skupština dijaspore i Srba u regionu u narednom periodu aktivno će raditi na zaštiti i rešavanju problema Srba u regionu i na tome da dijaspora dobije svoje predstavnike u Skupštini Srbije. Prioritet Skupštine dijaspore i Srba u regionu je da aktivno radi. Želimo da pokažemo da dijaspora nije samo izvor finansiranja, već deo naroda, a to znači da imamo prava i obaveze kao svi ostali građani Republike Srbije. Takođe, neophodno je obezbediti maksimalnu zaštitu Srbima u državama regiona. Najverovatnije će biti formirano posebno radno telo koje će se baviti ovim pitanjima, jer su problemi Srba u regionu specifični u odnosu na problematiku dijaspore. Jedan od prioriteta biće i stvaranje institucionalnih okvira za glasanje dijaspore i njeno učešće u Skupštini Srbije, odnosno da u bližoj perspektivi, u narednih nekoliko godina, ima svoje predstavnike u republičkom parlamentu. U Skupštini Srbije treba da se čuje glas maltene polovine srpskog stanovništva koje živi van matične države. Za sve ovo, preduslov su usvajanje izmena i dopuna postojećeg zakona o dijaspori i tu će matica kroz parlamentarne stranke i vladu imati mogućnost da potvrdi svoju deklarisanu brigu za dijasporu .‘‘

Stanojević odgovorno dodaje da je, izborom za predsednika, s jedne strane bio srećan jer mu je ukazano veliko poverenj ali s druge strane i ne, jer zna da je godina, koliko je ostalo do kraja mandata, vrlo kratak rok i da je teško postići ozbiljan rezultat, u tom periodu, posebno sto se moraju nadoknaditi izgubljene 2 godine, ali ce iskustvo i energija koju je već pokazao dati maksimalne rezultate. Kao poslovan čovek zna da je prva godina potrebna za postavljanje jakih temelja i da možda uspeh neće biti tako vidan ali je sigurno da će se korenitim delovanjem neke stvari zauvek promeniti na bolje, odnosi ozdraviti a poverenje u mnogo čemu vratiti. On ima plan i smatra da će moći da bude realizovan. Svestan je i kočnica u vidu razuđenosti naše dijaspore i podeljenosti u srpskim zajednicama nekih zemalja pa i nezainteresovanosti u samoj matici. ‘‘ Dve decenije se bavim ovom problematikom i imam rešenje u koje verujem. Naši problemi se vrlo jednostavno rešavaju, pravnim statusom organizacije dijaspore u državi u kojoj je ta organizacija osnovana. Dakle oganizacije se kao i firme, klasifikuju po pravnom statusu, ne može OD (Ortačko Društvo) vršiti funkcije internacionalne kompanije. Tako i ovde postoje gradske ili lokalne, regionalne ili oblasne,

svedržavne (koje imaju filijala u 51% države) i sa najvećim statusom- međunarodne organizacije.  U dijaspori imate saveze i t.z.v krovne organizacije što one moraju da regulišu u pravnim okvirima, stvaranjem pravnog lica od tih saveza i državnom registracijom i akreditacijom. U tom slučaju otpada večiti problem ko je veći ili važniji.  Ono što je godinama pogrešno rađeno ponavlja se, govori se koliko ima organizacija u određenoj državi i time se u stvari deli dijaspora. Apriori se pogrešno podrazumeva da  veći broj organizacija znači bolje stanje. Istina je da svi treba da se udruže u jednu krovnu a  da pri tom svi mogu da deluju po svom planu.  Potrebni su nam što bolja i brža reorganizacija, razbuđivanje i delanje! Zaboravimo neslaganja na lokalnom nivou kako bismo pronašli nove zajedničke ciljeve na globalnom. Ako tako uradimo onda se uspeh na lokalnom nivou dešava sam od sebe, spontano. Mi smo u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji stvorili međunarodnu organizaciju koja je registrovana u nekoliko država i ona je postala krovna organizacija, ne zato što sebe tako naziva, već zbog toga što je tako po zakonu.‘‘ za Zavičaj kaže Stanojević.

Govoreći o specifičnostima dijaspore u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji, predsednik Skupštine dijaspore kaže da se ona u mnogo čemu razlikuje od dijaspore u Evropi, Australiji, Americi. Srpska dijaspora u Rusiji je uglavnom ekonomska. Prosek plate naših dijasporaca u Rusiji je oko hiljadu i po ili dve hiljade dolara. Priliv finansija je obzirom na pomenuti broj od 80 hiljada naših gastarbajtera odande jako veliki. S druge strane, podseća nas Stanojević, naša dijaspora u Ukrajini ima značajan istorijski element, baziran na Slavenoserbiji i Novoj Serbiji, što takođe predstavlja specifičnost u odnosu na dijasporu u drugim delovima sveta. Pored toga, u Rusiji i Ukrajini su pitanja nacionalnih zajednica i njihovog organizovanja dobro regulisana zakonima. Postoje organizacije Jermena, Jevreja, kao i ruske organizacije, sa kojima imamo dobru saradnju i razmenjujemo iskustva iz kojih se toliko toga može naučiti.

Naši ljudi nastanjeni u Evroaziji konstantno ulažu u svoju zemlju ali o visini tih investicija preciznih podataka nema ali postoje procene koje govore o stotinama miliona dolara. Kaže da poznaje više desetina kolega koji su ovde imali šestocifrena ulaganja. Velike su mogućnosti za investiranje, dodaje Stanojević, ističući da se i sam trudio i dovodio investitore za FAP, „Petoletku“ i druga preduzeća. Ukrajinski i ruski investitori su jako zainteresovani, ali oni zahtevaju uslove koji podrazumevaju sigurnost ulaganja i slično, navodi naš sagovornik koji je pravi lobista na koga je matica ponosna. ’’ U okviru naše organizacije formirali smo međunarodni poslovni klub čija je funkcija informisanje i predstavljanje interesa, kako srpske privrede na tim područjima, tako i njihove u Srbiji. Glavni smo promoteri srpske privrede na tom području. Sada treba pravilno reagovati, odvojiti bitno od nebitnog i iskoristiti sve postojeće potencijale. Osnovni prioritet Vlade Srbije i kompletnog našeg društva treba da bude, pre svega, ekonomija, jer od nje sve zavisi! Imamo inicijativu da 2014. bude proglašena godinom dijaspore i Srba u regionu, i to je odlicna ideja ali smatram da treba ponovo formirati Ministarstvo dijaspore ili promeniti zakon tako, da mi kao Skupstina mozemo biti predlagači  zakona o dijaspori. ’’

Imati inicijativu koja je u pravom času spremna da se realizuje a čini se da nikada nije bila do te mere neophodna, blagoslov je. Istina je i to da je biračko telo dijaspore već dugo vapilo za čovekom koji će se uhvatiti u koštac sa svim nedovršenim poslovima ili organizovati nove i okrenuti novi list. Poput svakog domaćinstva u kome su neophodni red, čistoća i dostupnost jezgru kako bi ljudi nastavili da gaje poverenje prema  tako velikoj instituciji kakva je Skupština dijaspore i Srba u regionu, za domaćina ima najviše posla. Neće biti lako ali će ovog puta ravnopravno biti uključeni svi oni koji se budu zdušno i pošteno zauzeli za boljitak Srbije. Pomozimo sebi pa će nam pomoći i drugi. To je prvi korak ka udruživanju sa najboljima od kojih se uči i sa kojima se kući!

                                                                                                                  Tekst  Kristina Radulović

                                                                                              Fotografije Privatni arhiv Dragana Stanojevića3 copy

MILAN URUKOVIĆ PREDSEDNIK OPŠTINE NEGOTIN:- RAD JEDINI POKRETAČ RAZVOJA I DOBROBITI

Ko dugo nije boravio u Negotinu, ne samo kroz razgovor sa zvaničnicima, već i sa zaposlenim i mladim ljudima, može saznati, a i lično se uveriti, da se svakodnevno nešto pozitivno događa, što vraća osmehe na licima građana. Bilo da su zbivanja u oblasti kulture, ili je reč o privredi, obrazovanju, socijalnoj zaštiti, poljoprivredi, pa čak i uređenju atarskih puteva, svemu se pridaje značaj. Opštinsko rukovodstvo u svom radu je otvoreno za sve sugestije i pomoć koji treba brže da pokrene razvoj Opštine.
Magistar Milan Uruković, predsednik opštine Negotin, uvek je zahvalan i pravi sagovornik da se iz prve ruke saznuj sve informacije koje građene interesuju, bilo da rade u Sbiji, Austriji ili dalekoj Skandinaviji.
ZAVIČAJ: 48.‘’Mokranjčeve dane’’ su i ove godine pobrali aplauze i priznanja...
Festival “Mokranjčevi dani” i ove godine ispunio je očekivanja, kako publike tako i organizatora, sledeći koncept “ Na tragu Mokranjca”. Učestvovalo 18 horova, oko 1000 izvođača iz zemlje i inostranstva, čije je nastupe pratilo više od 7000 posetilaca. Tražila se i karta više za riznicu koncerata klasične muzike. Odličan odziv bio je i predfestivalske večeri, 12. septembra, kada je premijerno izveden Igrokaz Žitije Hajduk Veljka Petrovića. Publika je ovacijama pozdravila opersku divu Jadranku Jovanović, koja se na negotinskoj sceni pojavila nakon duže pauze, ali i program posvećen 200 - godišnjici rođenja Petra Petrovića Njegoša.
Ovogodišnji Festival u Negotinu protekao je u znaku značajnih godišnjica: 180 godina oslobođenja Negotina od Turaka, 200 godina od pogibije legendarnog junaka Hajduk Veljka, ali i priprema za jubilarni 50. Festival i obeležavanje stogodišnjice smrti slavnog kompozitora. Sledeće godine očekuje nas još veći zadatak, za koji organizujemo i priređujemo još kvalitetniji i sadržajniji program. Biće to 49. Mokranjčevi dani, i uvod u jubilarni pedeseti festival koji nam postavlja nove ciljeve i kriterijume. Na nama je da ih dostignemo i očuvamo. Za ovogodišnje “Mokranjčeve dane” iz opštinskog budžeta izdvojeno je 3,5 miliona dinara. Sve činimo za naš grad, pa su tako i karte snižene i koštale su simbolično pa je svako mogao da uživa u zlatopisu negotinskog muzičkog venca.
ZAVIČAJ: Veliku pažnju privukla je i rekonstrukcija gradske pijace…
Pre dva meseca započeli smo rekonstrukciju jedine zelene pijace u gradu i to je kapitalni projekat za opštinu Negotin. Moram da naglasim da se u uređenje prostora na koji su upućeni svi građani i gde se odvija veliki promet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, decenijama nije ulagalo. Negotin će na ovaj način dobiti najsavremeniju pijacu u regionu koja zadovoljava sve standarde, na zadovoljstvo kupaca i prodavaca, što će sasvim sigurno uticati i na povećan promet i zaradu proizvođača.
Projektom uređenja pijace predviđena je izgradnja hale za prodaju mleka i prerađevina, na čiju potrebu nam već godinama ukazuju sanitarna i tržišna inspekcija. Gradićemo i nove lokale i urediti funkcionalan prostor za promet poljoprivrednih proizvoda. Biće postavljena nova vodovodna i kanalizaciona mreža, prostor će biti popločan behaton pločama.
Vrednost celokupne investicije je 114 miliona dinara i kompletno se finansira iz budžeta Opštine Negotin. Za izvođača radova, kao najpovoljniji ponuđač, izabrana je firma „Tončev gradnja“ iz Surdulice.
Rok za završetak radova na prostoru ukupne površine 14.500 kvadratnih metara je maj 2014. godine.
ZAVIČAJ: Da krenemo sa životnim pitanjima. U toku je rekonstrukcija mostovi na Timoku koji su godina bili problema meštana.
Sagledavajući potrebe meštana naših mesnih zajednica, kao prioritetne i neophodne izdvojili smo radove na rekonstrukciji mostova na Timoku oštećenih pre više od tri decenije. Za ove investicije iz budžeta opštine izdvojeno je 32 miliona dinara. Kao i za sve druge investicije u mesnim zajednicama kriterijum nam je bila potreba meštana, a ne politička opredeljenost saveta MZ.
Mostovi kod Crnomasnice i Kovilova, su bili zatvoreni za saobraćaj, ali su ih meštani koristili i to na sopstvenu odgovornost. Tako je tokom ovog leta obavljena rekonstrukcija takozvanog slomljenog mosta prema Crnomasnici koji koriste i meštani Braćevca i zaječarskog Šipikova i koji je zbog specifičnog oštećenja bio je poznat i u širim razmerama. Most na Timoku na putu prema Crnomasnici sagrađen je 1962. godine, ali je prilikom poplava 1987., nakon ulegnuća nosećeg stuba havarisan i zatvoren za saobraćaj. Radnici beogradske “Mostogradnje” ispravili su oštećenu konstrukciju, a na mestu gde je došlo do sleganja tla, postavljeni su novi noseći stubovi. Investicija vredna 10 miliona dinara bez PDV finansira se iz budžeta Opštine Negotin.
Trenutno je u toku i rekonstrukcija mosta preko Timoka na lokalnom putu Rogljevo-Kovilovo. Reč je o investiciji od 22 miliona dinara koja se takođe finansira iz budžeta Opštine.
ZAVIČAJ: Prionulo se i na uređenje atarskih puteva...
Opština Negotin i ove godine dobija bespovratna sredstva iz republičkog budžeta za uređenje poljskih puteva. Po konkursu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za poljoprivredno zemljište, našoj opštini odobren je projekat ukupne vrednosti 13,4 miliona dinara za revitaluzaciju atarskih puteva u mesnim zajednicama Srbovo, Jasenica, Bukovče i Braćevac, ukupne dužine 2.849 m i površine 11.396 m2.
Po Ugovoru o korišćenju sredstava za uređenje atarskih puteva Opština Negotin u ovom projektu učestvuje sa 7.983.084 dinara, dok nam je od Uprave za poljoprivredno zemljište odobreno 5.388.774 dinara republičkih sredstava.
Inače, atarske puteve vredne 10 miliona dobio je Jabukovac, Vratna za 4,8 miliona, Karbulovo 2,5 miliona, Plavna 1,5 miliona...
Takođe, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave dodelilo je opštini Negotin bespovratna sredstva u iznosu od 2,5 miliona dinara za sufinansiranje Projekta sanacije i rehabilitacije puteva na teritoriji opštine Negotin.
Tim sredstvima biće realizovan projekat sanacije lokalnog puta L 21, od karbulovske table na putu M 25, do sela, dužine 1940 metara. Predračunska vrednost ovog projekta je 5,8 miliona dinara, a drugi deo sredstava obezbeđuje se iz budžeta opštine Negotin.
ZAVIČAJ: Komasacija u Radujevcu je bila uvek interesantno pitanje.
U krajinskom selu Radujevcu, na mestu zvanom”Gaj” površine 297 hektara na kojoj ima 1174 parcela, prosečne površine svega 0.25 ha, biće realizovan pilot projekat „Komasacija i borba protiv napuštenog zemljišta“, vredan 49.625 evra. Reč je o jedinoj katastarskoj opštini u nizijskom delu opštine koja u prethodnom periodu nije obuhvaćena komasacijom, a koju karakterišu izrazito usitnjeni posedi. Projekat finansira Evropska unija, kao i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a implementaciju projekta sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju - GIZ. Cilj celokupnog projekta je podrška politici ruralnog razvoja, kroz efikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem.
Inače, u opštini Negotin u periodu od 1980.-1986. godine sprovedena je komasacija na području 12 od ukupno 42 katastarske opštine. Tom prilikom komasirano je 20.430 parcela ukupne površine 11.375 ha.
ZAVIČAJ: Pored ulaganja u mesne zajednice i njihovu kompletnu infrastrukturu u milionskoj vrednosti, kako bi žitelji naše opštine imali bolji kvalitet života i rada, ulaže se puno i u obrazovanje…
Tokom leta završeni su radovi na rekonstrukciji delova objekata Muzičke i osnovne škole u Prahovu. Obe investicije, vredne preko 2,5 miliona dinara finansiraju se iz opštinskog budžeta.
Na delu zgrade Muzičke škole u Negotinu, sagrađene daleke 1908. godine, koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ojačani su temelji i zidovi jer je zbog sleganja došlo do velikih pukotina koje su ugrozile stabilnost objekta. Vrednost ovih i radova na obnovi fasade koji predstoje, je milion dinara, a sredstva su obezbeđena sa pozicije za investiciono održavanje obrazovnih institucija.
Ove godine u budžetu opštine Negotin za investiciono održavanje obrazovnih institucija predviđeno znatno više sredstava nego prethodnih, ukupno 15 miliona dinara, 10 za osnovno i pet za srednje obrazovanje. Želja nam je da našim đacima obezbedimo što kvalitetnije uslove školovanja.
Ojačanje temelja i zidova u dela zgrade Osnovne škole “Pavle Ilić Veljko” u Prahovu koji se iz bezbedonosnih razloga godinama ne koristi, takođe se privodi kraju. Reč je o investiciji vrednoj oko million i po dinara.
Bezbednost školskih objekata je naš prioritet ove godine kada je u pitanju investiciono održavanje školskih objekata.
U osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Negotinu izvršena je zamena kanalizacione mreže i priključenje na glavni kanalizacioni vod. Ovi radovi neophodni su radi priključenja na mrežu rekonstruisanog toaleta za đake koji je još 2006. godine zatvoren rešenjem sanitarne inspekcije. Reč je o investiciji vrednoj 548.000 dinara koja se u potpunosti finansira iz budžeta Opštine Negotin.
Osnovna škola „Pavle Ilić Veljko“ u Dušanovcu sanirala je, u okviru prve faze,deo krovne konstrukcije koji se srušio iznad fiskulturne sale.
Osnovna škola“12. septembar“ je sanirala dotrajali krov, ukupne vrednosti 1.200.000, 00 dinara.
Budžet opštine obezbediće sredstva i za nabavku autobusa za potrebe prevoza učenika Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ Bukovo.
U dečijem vrtiću „Pčelica“ u toku je rekonstrukciju ograde prema zelenoj pijaci. Potpuna rekonstrukcija dela zidane ograde prema zelenoj pijaci, koja je predstavljala potencijalnu opasnost za decu podrazumeva rušenje zida dužine oko 80 metara i ponovnu izgradnju, kao i delimičnu sanaciju drugog dela. Radovi su vredni oko dva miliona dinara.
U jedinoj dečijoj predškolskoj ustanovi obavljena je sanacija krova nove zgrade, obnova fasade i krečenje holova po projektu japanske vlade vrednom 85.955 evra.
Ove školske godine u Negotinu je otvoreno odeljenje Fakulteta ekološke poljoprivrede Univerziteta Edukons iz Sremske Kamenice. U četvrtak 26.09. u prostorijama Poljoprivredne škole biće priređen prijem za prvu generaciju od 37 studenata. Imajući u vidu da je opština Negotin poljoprivredni kraj i da imamo dugu tradiciju edukovanja poljoprivrednih stručnjaka u školi u Bukovu koja je osnovana pre 122 godine, a sa željom da svim našim sugrađanima omogućimo da, bez odlaska u velike univerzitetske centre, steknu osnovne i akademske studije iz ove oblasti, odlučili smo da sa univerzitetom Educons započnemo saradnju sa ciljem da u Negotinu otvorimo Poljoprivredni fakultet.
ZAVIČAJ: Pomaže se i samohranim roditeljima…
Opština Negotin nastavila je sa, pre tri godine započetom praksom, pružanja pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva. Pomoć će ove godine dobila grupa od 142 samohrana roditelja. U odnosu na prošlu godinu iznos pomoći je povećan za 2.000 dinara po roditelju, tako da će samohrani roditelj jednog deteta dobiti 12.000 dinara, sa dvoje dece 14.000 dinara, troje 16.000 i tako redom. Po ovom osnovu samohranim roditeljima isplaćeno je 1,85 miliona dinara. Ovo je druga raspodela pomoći samohranim roditeljima, prva je bila u aprilu, a do kraja godine još jedna grupa roditelja dobiće jednokratnu novčanu pomoć.
Prošle godine podsećam, pomoć je u tri navrata, u aprilu, septembru i decembru, dobilo ukupno 116 samohranih roditelja.
Prošle godine, za ove namene iz opštinske kase izdvojeno je preko milion dinara, tako će biti i ubuduće. Ove godine iz budžeta opštine Negotin za socijalne potrebe izdvojeno je 8.405.000 dinara. Jednokratnu socijalnu pomoć, pored stalnih korisnika, dobijaju i stara i nemoćna lica .
Sa željom da proverenim vrednostima, kao što su nauka, kultura, umetnost, ali i moral, etika i poštenje, vratimo mesto koje zaslužuju, opština Negotin, po prvi put darivala je letovanjem 14 đaka generacije osnovnih i srednjih škola.
Na kraju školske godine, nastavljena je, prošle godine ustanovljena praksa, nagrađivanja najuspešnijih đaka negotinske opštine. Đacima koji su osvojili prvo mesto na republičkom takmičenju, uručene su nagrade u iznosu od 10.000 dinara, za drugo mesto nagrada je 8.000 i za treće 6.000 dinara, dok su svi učesnici takmičenja dobili knjige.
Velika pažnja posvećuje se i najmlađima, a mi smo opština koja redovnom isplatom naknada roditeljima za novorođenu decu stimuliše porast nataliteta.
ZAVIČAJ: Aktivnosti Kancelarije za mlade privukli su veliku pažnju.
U Negotinu od ove godine vrlo aktivno radi Kancelarija za mlade i redovno organizuje brojne aktivnosti koje okupljaju veliki broj omladinaca.
Klub omladine Negotina pri Kancelariji za mlade u saradnji sa sekcijom žena Udruženja penzionera Negotin započeo je projekat „Osmeh Vama,osmeh nama“. Vrednost projekta je oko 400.000 dinara, a finansira ga Ministarstvo, rada, zapošljavanja i socijalne politike. Projektom biće pružana starim teško pokretnim ili invalidnim osobama kroz geronto servis.
Projekat „Za rad i veselje - MOJE NASELJE“ – projekat odobren na konkursu “Mladi su zakon“ od strane Resurs centra Bor koji finansira Ministarsvo omladine i sporta. Kroz projekat biće uređen park Cvećara,nabavka sportskih rekvizita(golova,koševa,mreža i sl.) i renoviranje postojećeg dečijeg igrališta. Projekat traje do kraja oktobra 2013.
Projekat „Aktivna zona- teretana na otvorenom“ – projekat koji se realizuje u saradnji sa Helenik grupom tj. Koka kolom. Projektom će biti izgrađena teretana na otvorenom na izabranoj lokaciji u Negotinu koja je osvojena na takmičenju u glasanju „45 godina u Srbiji“. 45 opština dobilo je teretranu, opština Negotin plasirala se na 6. mesto u grupi srednjih opština. Izgradnja je predviđena do kraja maja 2014.godine.
ZAVIČAJ: Koliko se radi na projektima Opštine?
U Opštini Negotin u toku je realizacija tri projekta prekogranične saradnje. Reč je o projektu socijalnog preduzetništva za marginalne grupe građana vrednom oko 386.000 evra. Pored osnivanja zadruge za prikupljanje i selekciju otpada kojom će biti zbrinuto 10 socijalno ugroženih osoba, JKP“Badnjevo“ dobiće kamion za odvoženje smeća.
U okviru Susedskog programa Rumunija- Srbija u toku je realizacija sledećih projekata : „Razvoj prekograničnih aktivnosti u oblasti kulture i sporta” vrednog 145.000 evra i projekta “Promocija turističkih atrakcija u prekograničnom regionu Drobeta” vrednog oko 60.000 evra.
Pored projekata iz fondova prekogranične saradnje Opštini Negotin odobrena su dva nova projekta koji će biti finansirani iz fondova Evropske Unije i Austrijske razvojne Agencije (ADA). Reč je o projektima “Donje Podunavlje – lepše lice turizma” i “Dunavska kuća meda’’ čija ukupna vrednost premašuje 400.000 evra.
Projektom “Donje Podunavlje – lepše lice turizma” biće obezbeđeni novi turistički sadržaji na najatraktivnijim destinacijama u opštini, pešačke i biciklističke staze kao i katamaran, kanui sa opremu za kanuing i bicikli.
Projektom “Dunavska kuća meda’’ negotinski pčelari imaće priliku da unaprede proizvodnju zahvaljujući osnivanju Regionalnog edukativnog centra. Projektom je predviđeno renoviranje i opremanje zgrade pčelarskog uduženja ,,Hajduk Veljko’’ iz Negotina i instaliranje ranije nabavljene opreme za potrebe svih članova. Kroz projekat biće izađena studija o geografskom poreklu Timočkog meda.
Opština Negotin, takođe, kao jedna od 18 u Srbiji, učesnica je programa “Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji”, koji sa 45 miliona evra finansira Nemačka razvojna banka. Zahvaljujući donaciji od 400.000 evra i našim učešćem od 120.000 evra u našem gradu počela je rehabilitacija i modernizacija sistema grejanja.
ZAVIČAJ: Da li mere aktivne politike zapošljavanja postižu rezultate?
Subvencije za samozapošljavanje i subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta, finansiraće se samo iz budžeta opštine Negotin, ukupna sredstva u iznosu od 5.000.000,00 dinara.
Nova radna mesta najavili su novi vlasnici IHP Prahovo, iz kompanije „Eliksir grupa“ koji su već u modernizaciju pogona prahovske hemijske industrije, samo prošle godine uložili tri miliona evra. Takođe, posla će, za veći broj radnika, biti i u hotelu Inex Krajina koji je dobio novog vlasnika.
ZAVIČAJ: Šarkamen je arheološki biser u svetskoj kulturnoj baštini…
Posle deset godina pauze ovog leta nastavljena su istraživanja na arheološkom lokalitetu Šarkamen na kojem je 1996. godine pronađen set carskog zlatnog nakita iz doba imperatora Maksimina Daje. Opština Negotin, preko Muzeja Krajine spremna da učestvuje u istraživačkim radovima radi bolje turističke valorizacije i povratka lokaliteta Šarkamen na trasu “Puteva rimskih careva”.
Sledeće godine izdvojićemo iz budžeta opštine i do dva miliona dinara kao sopstveno učešće, kao bi uvećali iznos koji daje Ministarstvo culture za istraživanja Šarkamenu. Turizam je velika razvojna šansa opštine Negotin I ne želimo da se ovako vredan lokalitet nađe van projekta “Putevima rimskih imperatora” jer po značaju to zalužuje. Takođe deo sredstava koja dobijamo za uređenje atarskih puteva usmerićemo na sanaciju puta od sela Šarkamen do lokaliteta. Inače, ovogodišnju kampanju sa 500.000 dinara sredstvima republičkog budžeta finansira Arheološki institut, dok Muzej Krajine na raspolaganju ima i 350.000 dinara sopstvenih sredstava.
Iako je teško bilo da se odvoji vreme za novinare „Zavičaja“, zbog bojnih svakodnevih obaveza, predsednik Milan Uruković, je svojom ljubaznošću, konretnim i sažetim odgovorima sve nadoknadio. Još jedan ugodni razgovor otićiće u svet, pronoseći istinu o Opštini Negotin, gde su se zahvaljujući opštinskog rukovodstvu, svi opredelili za rad kao jedini pokretač razvoja i dobrobiti.IMG 3603

PREDRAG RAJKOVIĆ, GOLMAN FUDBALSKE REPREZENTACIJE SRBIJENEGOTINAC NA KROVU EVROPE

predrag-rajkovic-foto-uefa

U praktično dvodecenijskoj oseci reprezentativnog i klupskog fudbala na ovim prostorima, svega par puta imali smo priliku da budemo ponosni na postignute uspehe i to na na vicešampionske evropske titule reprezentacije do 21 godine, koje se potom nisu prenele u A tim, a onda nas je sve prvog dana avgusta ove godine, pomalo nespremne za velike domete, dočekao trijumf nacionalne selekcije na evropskom šampionatu za igrače do 19 godina, igranom u Litvaniji. U šampionskoj postavi, posebno se istakao najmlađi, sedamnaestogodišnji čuvar mreže FK Jagodina, Predrag Rajković, koji je svoje prve fudbalske korake načinio u svom rodnom gradu Negotinu, u srpskoligašu FK Hajduk Veljko. Iskoristili smo boravak mladog golmana u Negotinu da za čitaoce Zavičaja uradimo razgovor s njim.

- Sa fudbalskom loptom družim se od 7 godina. Prve golmanske tajne otkrio mi je moj otac Saša Rajković, koji je takođe bio golman. Trenirao sam uporno sa njim. On mi je baš dosta pomogao.

Potom si prešao u FK Jagodina. Šta te je navelo, da tako mlad promeniš sredinu ?!

Prvenstveno moja želja da napredujem. Tamo su znatno bolji uslovi za rad, ipak je to domaći superligaš. Debitovao sam u domaćem prvenstvu protiv Partizana, a potom sam branio i u meču protiv Smedereva.

Još uvek se u fudbalskim krugovima priča o pomenutom, tvom debiju protiv FK Partizan.

Da, bila je to dobra utakmica uprkos porazu. Dobro sam branio na toj utakmici, izvukao sam dve-tri vrlo izgledne šanse.

Za koje si sve reprezentativne selekcije Srbije nastupao ?!

U reprezentativnim selekcijama sam od svoje 16. godine. Prošao sam sve mlađe selekcije i sada sam pozvan u mladu selekciju uzrasta do 21 godine.

Do seniorske, reprezentativne  A selekcije, koje te selekcije i šampionati još očekuju ?!

Pa evo slede kvalifikacije za evropsko prvenstvo za uzrast do 21 godine, a tu je naša zemlja imala dosta uspeha u poslednjih desetak godina.

Nastup na olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine ?!

Ah, pa bilo bi lepo. Videćemo, ima vremena !

Vratimo se onom što je najaktuelnije. Kakav je osećaj biti evropski šampion ?!

Pa, fenomenalan !! Nisam ni sanjao da ćemo to postati. Kada smo otišli na evropsko prvenstvo, prvi cilj nam je bio da uđemo u polufinale, ali smo uradili mnogo, mnogo više, osvojivši trofej. Plasirali smo se na šampionat, zahvaljujući reprezentaciji Slovačke, koja je u poslednjem kolu pobedila Švajcarsku. Potom smo pobedili Tursku i Gruziju, pa u poslednjem kolu grupne faze, u dosta izmenjenom sastavu, remizirali smo sa Francuskom. Usledilo je polufinale sa Portugalom. U prvom poluvremenu sa njima igrali smo dosta dobro i poveli, ali smo u drugom, prilično pali što se tiče snage, što su oni iskoristili i preokrenuli rezultat. Međutim, uspeli smo da se vratimo u meč i izjednačimo na 2:2 . Onda su usledili produžeci, pa penali, koji su nas odveli u finale, a ono je priča za sebe. Pobeda za pamćenje.

Igrom slučaja, zatekao sam se u  tvom i mom rodnom gradu na dan polufinala. Iz više razloga, potpuno sam zaboravio na meč i onda baš u toku izvođenja penala, prošao s prijateljem, pored bašte jedne kladionice u centru u kojoj je bilo puno ljudi, koji su zdušno navijali za Vas.

Da, čuo sam da je bilo tako ovde u Negotinu i tokom polufinala i finala. Baš pakleno i uz pucnjavu u komšiluku.

Kada dođe do penal serije, o čemu u tom trenutku razmišljaš ?! Trudiš se da dekoncentrišeš protivnika, pokušavaš da pročitaš gde će da šutne, oslanjaš se na evidenciju o šuterima, koju možda vodiš ili sve prepuštaš sreći
Prvo se maksimalno fokusiram na loptu i igrača, malo pokušam da dekoncentrišem i zavaram protivničkog igrača nekom kretnjom na gol liniji. Naravno, uz dosta sreće, treba u trenu da pročitaš stranu i odbraniš šut kako treba. Portugalci su to osetili u punoj meri. Odbranio sam im dva jedanaesterca, jednom su promašili prebacivši gol. Ostala dva šuta iako sam pročitao stranu, nisam uspeo da odbranim.  

Kako vidiš saradnju sa selektorom Ljubinkom Drulovićem ?!

Odlična je to saradnja. On je sjajan stručnjak. Doprineo je stvaranju drugarstva i hemije među nama igračima, pa je i to doprinelo da osvojimo evropsko prvenstvo. Dobar je čovek pre svega. Mnogo toga nam je dozvoljavao, ali s merom.

Da se vratimo golmanskim pitanjima. Da li se u tebi nešto promeni, u trenutku kada navučeš golmanske rukavice i kročiš kopačkom na teren ?!

Pa ne, uvek sam isti i na treningu i na utakmici, konstantno se trudim da dam svoj maksimum. Na dan utakmice, u zavisnosti od termina odigravanja ustanem oko 8 ili 9 sati, doručkujem, relaksiram se, malo prošetam, odem na lagani prepodnevni trening, ako je u pitanju reprezentacija, potom sledi ručak, posle toga sledi sastanak tima pred utakmicu, eventualni pregled snimaka, odlazak sa saigračima na stadion, sastanak sa trenerom u svlačionici. Onda sledi meč od 90 ili 120 minuta i posle njega ukoliko smo pobedili sledi slavlje ili tuga usled poraza i to je to.

Mesta za izlaske, cigarete, alkohol NEMA !?

To nikako. To je potpuno zabranjeno za sve one koji žele da uspeju kao sportisti.

Ko ti je bio uzor kada si počeo da braniš ?!

Španac Iker Kasiljas. Drugovi su me nazivali po njemu i to mi je jako prijalo. Danas, još uvek volim da ga gledam kako brani. I mi imamo dosta dobrih golmana, ali izdvojio bih Vladimira Stojkovića. Reprezentativac je, branio je i u inostranstvu.

Da li je potrebno biti čovek posebnog kova, da bi bio golman ?!

Golmani nisu ljudi. (Smeh) Ja sam oduvek opčinjen fudbalom. Kao mali sam i spavao s loptom.
Šta bi voleo da jednog dana bude kruna tvoje karijere ?!
Da postanem standardan u nekom velikom evropskom klubu i osvojim s njim Ligu šampiona. S reprezentacijom Srbije bih voleo da trijumfujem na seniorskom prvenstvu Evrope i na Mundijalu.
Kada dođeš ovde, na gradski stadion na kome si počeo karijeru, na šta te on asocira ?! Na prvi odbranjem penal, na neku utakmicu, možda crveni karton ?!

Nikada nisam dobio crveni karton. Ponajviše, na nekoliko odličnih utakmica u pionirskoj konkurenciji. Bila je jedna, ali se protivnika ne mogu setiti, rezultat je bio 0:0, a ja sam tada odbranio nekoliko zicera.

Koliko si utakmica do sada odigrao u reprezentativnim selekcijama ?!

Oko 50. Morao bih da pogledam evidenciju za tačan broj.

Ko te priprema za mečeve ?! Da li imaš trenera golmana ?!

Da imam trenere specijaliste. Od početka karijere, kada me je otac trenirao, pa evo do danas kada me u klubu trenira Neša Kostić, a u reprezentaciji Goran Cvetković, imao sam sreću da radim sa kvalitetnim stručnjacima. Ali, ipak bih izdvojio nekada čuvenog reprezentativnog golmana Jugoslavije i člana niškog Radničkog Dragana Pantelića, koji me je primetio još kao veoma malog i podstrekivao me je i pomagao mi da valorizujem svoj talenat. Da ne zaboravim i Igora Bondžulića, koji mi je u Jagodini, pored Kostića, jako puno pomogao.  Smatram da sam veoma napredovao u poslednje 4 godine. Stekao sam dosta iskustva, braneći u klubu i u reprezentaciji. Posebno su mi mečevi u polufinalu i finalu, nedavno završenog evropskog prvenstva, doneli veliko samopouzdanje i još veći motiv za dalji rad.

Da li i samostalno radiš na poboljšanju svojih veština ?!

Da, trudim se da veoma pažljivo gledam snimke značajnih utakmica, pratim ponašanje i rad golmana tokom njih. Trudim se eto, da maksimalno naučim i od njih.

Kakva je konkurencija na poziciji golmana u FK Jagodina ?!

Bondžulić je otišao u Južnu Afriku. Umesto njega došao Anđelko Đuričić, koji je bio član reprezentacije Srbije, na prethodnom svetskom prventstvu igranom u Južnoj Africi. Tu sam ja i još jedan golman Petar Jokić. Svi se dobro slažemo i imamo lep kolegijalni odnos.

Ti si još uvek učenik. Kako uspevaš da uklopiš obaveze u srednjoj školi sa obavezama u klubu ?!

Da, treća godina sam elektrotehničke škole Nikola Tesla u Jagodini. Uspevam da se prilagodim obavezama. Idem vanredno u školu i baš me očekuju ispiti  krajem ovog meseca.

Da ti sada kažu u Jagodini, da imaš odrešene ruke da izabereš novi klub i to neki siromašan južnoamerički klub u kome se igra sjajan fudbal ili neki arapski klub u kome su sjajni finansijski uslovi, ali je kvalitet fudbala slab, šta bi izabrao ?

Uh, to su mi daleke destinacije. Ne bih tamo. Prvenstveno me zanima Evropa i to engleska i španska liga. Finansijski uslovi mi nisu najbitniji, želim da konstantno branim i sve će doći na svoje mesto.

Kada si dobio svoje prve prave rukavice ?!

Uh to je bilo davno, kada sam počinjao, više ne mogu ni da se setim ko mi ih je kupio. Pamtim jedan par rukavica, koje mi je pred jedan važan meč dao otac i u kojima sam jedva bio uspeo da branim, jer su mi bile strašno velike.

Šta te pored porodice, još veže za Negotin ?!

Da pored familije, moje društvo. Imam dosta dobrih drugara ovde i nažalost nemam priliku da se s njima često viđam, kao ranije, pa koristim priliku da se s njima čujem putem Interneta. Između Jagodine i Negotina, ne postoji ni redovna autobuska linija, pa sam puno puta bio primoran da se snalazim, pogotovo prve sezone, kada sam trenirao u Negotinu, a putovao u Jagodinu na utakmice.  

Gde je bio najlepši doček ?! U Beogradu, Jagodini ili Negotinu ?!

Bio je lep doček cele naše ekspedicije u Beogradu, ali je doček u Negotinu, bio nešto posebno, jer je tog dana bio mojoj majci jubilarni rođendan, a ja sam s zlatnom medaljom došao kao poklon i posvetio joj trijumf. Nismo se bili videli više od mesec dana i bilo je mnogo suza radosnica. Posebno obradovao mom uspehu moj deda Raja. On je nekada bio ekonom u FK Hajduk Veljko i sa njim sam još kao mali, mnogo puta dok ne padne mrak ostajao na terenu ili smo u dvorištu improvizovali gol i on mi je šutirao do iznemoglosti. Moja baba se zbog toga ljutila, jer smo joj ljuštili zid i cepali zavese, ali deda Raja sada ima pun alibi i kaže joj ponosno, da je sve to vredelo.

Da li ćeš ugrabiti malo vremena za sebe i otići negde na more ?!

Nisam bio na moru poslednjih 5-6 godina. Baš nikako da nađem vremena kada je letnja pauza, jer mi se kao preklope klupske i reprezentativne obaveze. Ovog leta po završetku nacionalnog šampionata, igrali smo reprezentativne kvalifikacije za prvenstvo Evrope, zatim su u kratkom razmaku počele su klupske pripreme za kvalifikacioni duel za Ligu Evrope sa Rubinom iz Kazanja i desetodnevne pripreme za sam šampionat Evrope u Litvaniji.

Koliko ćeš se zadržati u rodnom gradu ?

Nažalost ne mogu dugo ostati. Čeka me prijateljski meč naše mlade reprezentacije do 21 godine sa vršnjacima iz Makedonije. Kvalifikacije za naredno Evropsko prvenstvo selekcija do 21 godine, su nešto u šta polažem mnogo nade. Probaćemo da još jednom osvetlamo obraz našeg fudbala, pošto naša seniorska reprezentacija, najverovatnije propušta naredno svetsko prvenstvo u Brazilu. Nadam se da će naša A reprezentacija igrati na narednom evropskom prvenstvu u Francuskoj. (Samo 3 dana, nakon što je vođen ovaj intervju, selektor Siniša Mihajlović je prekomandovao Predraga Rajkovića iz mlade selekcije u A tim, za prijateljski meč sa reprezentacijom Kolumbije.)

Gde će ti biti medalja ?! Da li si već pripremio vitrinu za trofeje ?!

Ostaće ovde u domu mojih roditelja, uz medalju za trijumf u Kupu. Voleo bih da je vide svi naši prijatelji, koji su navijali za mene i moje prijatelje u pohodu na evropski tron.

Na sajtu UEFA, uvršten si među 10 mladih igrača, na koje treba u budućnosti obratiti pažnju. Stigla je i pohvala od selektora A reprezentacije, Siniše Mihajlovića.

Jeste, to je velika čast i podstrek za mene.

Koga bi od naših sportista voleo da upoznaš ?!

Jako bih voleo da upoznam Novaka Đokovića. Sjajan je čovek, prvi je teniser sveta i mnogo toga se može naučiti od njega.

Evropska epizoda Jagodine je nažalost završena. Rubin iz Kazanja, bio je prejak protivnik. Kakva su tvoja očekivanja od narednog nacionalnog šampionata ?!

Nadam se da ću više braniti ove sezone. Bio bih veoma zadovoljan, ako budem branio bar na polovini prvenstvenih utakmica. Nadam se da ću biti starter, već u prvom kolu protiv Napretka iz Kruševca, ali videćemo.

Šta bi voleo da studiraš ?!

Fakultet za fizičku kulturu, ali mi je još uvek rano da razmišljam o tome.

Kao znak podrške daljem Predragovom radu, naš novinar (nekada i sam pasionirani golman) mu je u ime redakcije, poklonio par novih profesionalnih golmanskih rukavica, jednog renomiranog skandinavskog proizvođača sportske opreme. sp-rajkovic 1